valentin-katasonov-227x300Problem novog „Bermudskog trougla“ otkrila je situacija sa ukrajinskim dugom Rusiji, teškim 3 milijarde.  9.oktobra  Ministarstvo finansija Ukrajine je  dalo izjavu koja u stvari sadrži samo dva člana.

Član jedan. U Londonu je održan sastanak  kreditora sa predstavnicima Kijeva, na kome je definitivno doneta odluka da se izvrši restrukturizacija državnog ukrajinskog duga prema privatnim kreditorima. Restrukturizacija se vrši u obliku zamene  starih izdanja evroobveznica za nove, čija nominala   iznosi 80%  stare. Menja se i kamata na kredite i pomeraju se rokovi za gašenje dugovanja. Saglasnost za takvu restrukturizaciju su na ukupan iznos od 15 milijardi dolara dali vlasnici papira. Smanjenje osnovnog iznosa duga iznosi 3 milijarde dolara.

Tačka dva. Ukrajina otpisuje svoje dužničke obaveze prema Rusiji od 3 milijarde dolara, jer je Rusija, obzirom da je vlasnik evroobveznica na taj iznos, odbila da učestvuje u restrukturizaciji.

Proizilazi da je jednim potpisom pera Kijev 29. oktobra smanjio svoje međunarodne dužničke obaveze za 6 milijardi dolara. Ako ništa drugo, takvu su novost saopštili ukrajinski mediji.

Da podsetim na neke pojedinosti. Ukrajina punom brzinom juri ka bankrotstvu. Tehnički bankrot je objavljen još krajem septembra, kada Kijev nije privatnim vlasnicima ukrajinskog duga isplatio 500 miliona dolara. Prema dinamici isplata sledeća provera za Kijev treba da bude isplata Rusiji osnovnog iznosa dugovanja za evroobveznice koje su kupljene još 20.decembra 2013. 20.decembra 2015. ističe rok potpune  isplate dugovanja. Kijev je rešio da preduhitri bankrotstvo, i to na izuzetno ekstravagantan način: sam je odbacio izvršenje svojih obaveza. Porošenko, Jacenjuk i Jaresko idu direktno po tragovima boljševika:  boljševici su, kada su preuzeli vlast u oktobru 1917.godine već u januaru 1918. odbili da plaćaju dugovanja carske i privremene vlade.

Pri tom kompletna priča otkriva i sliku svega što se radi u MMF-u.

Uoči sastanka Ukrajine sa kreditorima u Londonu masmediji su, pozivajući se na pisanje The Wall Street Journal-a, saopštili da SAD zajedno sa drugim zapadnim zemljama nameravaju da krenu sa izmenama u politici kreditiranja MMF-a kako bi mu omogućili da nastavi finansiranje Ukrajine, ukoliko zbog dugovanja Rusiji po kreditima dođe do njenog bankrotiranja.

Posle februarskog prevrata u Kijevu (2014.) Vašington je počeo redovno da insistira da  MMF  koristi svoja snage kako bi udovoljio ciljevima Vašingtona koji se odnose na Ukrajinu. U aprilu prošle godine Fond je morao da donese rešenje o dodeli kredita Ukrajini u ukupnom iznosu od 15 milijardi dolara. Deo sredstava kredita je doznačen, a zatim je došlo do prekida isplate. Kijev nije ispunio ni jednu tačku programa o refinansiranju ekonomije, koji je bio priložen uz Sporazum o kreditiranju. Reklo bi se da je došlo vreme da se uz „Ukrajina“ stavi debela tačka. Ali,  umesto toga, počeli su novi pregovori. U martu 2015.  između MMF-a i Ukrajine je zaključen   novi Sporazum  o kreditiranju  na iznos os 17 milijardi dolara. Po novom Sporazumu uslovi kreditiranja su bili još povlašćeniji nego ranije. Za godinu dana rada sa Ukrajinom MMF je dozvolio  sebi nebrojeno mnogo prekršaja   pravila koje je sam doneo Pre svega, prekršeno je pravilo da je zabranjeno davati kredite zemlji na čijoj se teritoriji vodi rat. Odluka MMF-a da se Ukrajini omogući novi kredit pošto je propao program koji je uslovljavao kredit je takođe skandal, mrlja  na reputaciji MMF-a koja se ne može ničim oprati. Da su u slučaju sa Ukrajinom ignorisana finansijsko-ekonomska ograničenja i normativi, neću ni da govorim. Na primer, ukupan iznos kredita koji su obećani Kijevu je rekordan  za MMF u čitavom njegovom 70-godišnjem postojanju (u odnosu na BDP zemlje kojoj se kredit odobrava).

A stvar je u tome da se komandovanje   MMF-om, čije je sedište u Vašingtonu, vrši sa najbližih ulica tog istog Vašingtona. Pre svega – sa Pensilvanija avenije 1500, gde je Ministarstvo finansija SAD-a,  koje je naviklo da MMF posmatra kao svoju ćerka-strukturu. To nije slikovito  poređenje, to je pravna činjenica koja proizilazi iz toga da učešće SAD-a u kapitalu i glasovima MMF-a koje  iznosi oko 17% Vašingtonu omogućuje da stavlja veto na sve odluke MMF-a (kvota koja omogućuje blokiranje je 15%).

novac-dolar-dees

Do demontaže Breton-Vudskog devizno-finansijskog sistema do koje je došlo ’70-h godina prošlog  veka funkcije MMF-a su bile vrlo konkretne: da se članicama omogućuju krediti za izravnavanje platnih bilansa.  A izravnavanje platnih bilansa je omogućavalo da se obezbede stabilni (fiksirani) kursevi deviza. Sa prelaskom na  novi, Jamajski devizno-finansijski sistem, legalizovan  je plivajući devizni kurs  valuta, te je na  dalji opstanak MMF-a  stavljen znak pitanja. Vašington je ipak uspeo da   sačuva MMF, koji se otada koristi kao oruđe američke spoljne politike. Najvažniji instrument za  takvo  korišćenje Fonda je Vašingtonski konsenzus – grupa propisa u duhu ekonomskog liberalizma za zemlje – članice koje dobijaju kredite od MMF-a.

Akutna faza u krizi Fonda je počela pre pet godina. Krajem 2010. Savet direktora MMF-a je glasao za14. korekciju kvota zemalja – članica i zemalja BRIKS-a, uz odgovarajuće smanjenje kvota SAD-a i njegovih evropskih saveznika. 14.korekcije su Vašington približile „crvenoj crti“ od 15%,  jer kada se pređe na nju Vašington gubi pravu kontrolu Fonda. Pri tom je 2010.bila doneta i odluka o dupliranju kapitala Fonda. Sve zemlje, osim SAD, su odavno ratifikovale te odluke iz 2010, a Vašington odugovlači. Zašto da se MMF-u doznači 60 milijardi dolara (obaveze SAD-a  po odluci o dupliranju kapitala) kada  SAD u najskorije vreme može da  izgubi kontrolu Fonda? Za mnoge američke političare i funkcionere MMF je postao sličan koferu bez drške: nije ga zgodno ni poneti, a žao je da se baci . Uostalom, u SAD ima mnogo  onih koji smatraju da „kofer“ ipak treba da se baci, jer se ne može beskonačno izvlačiti na međunarodnim forumima, odgovarajući na jedno te isto pitanje: „Kada će SAD ratifikovati odluke MMF-a?“

Prekršaji koje je činio MMF mogu da se objasne samo činjenicom da Vašington pljuje na budućnost MMF-a. Ipak, pre nego što se kofer bez drške baci treba iz njega izvući korist, ma kolika da je. Ti pokušaji izgledaju nezgrapni, pa čak i glupi.

Poslednji takav pokušaj se daje uz sos čiji je naziv  „unošenje izmena“ u propise MMF-a, uoči datuma kada Ukrajina treba da namiri dug Rusiji. Brzometno i čuvano u tajnosti „unošenje izmena“  u postojeće propise više liči na falsifikovanje dokumenata.

Kakve su to „izmene“ moguće? Ja vidim samo dve varijante:

  1. Pročistiti propise tako da oni omoguće da se dugovanje Ukrajine Rusiji svede na komercijalno.
  2. Izmeniti propis koje zabranjuje da MMF kreditira zemlje koje krše svoje obaveze u odnosu na bilo kakav zajam koji ima status državnog.

Ukrajini odgovaraju obe varijante, ali su one pogubne po MMF. MMF-u se predlaže da izvrši samoubistvo – da napravi presedan koji će druge zemlje požuriti da iskoriste. Od tog trenutka svaka zemlja, čak i ukoliko objavi bankrotiranje po svojim dugovanjima sve jedno će od Fonda zahtevati da je kreditira. Elementarna logika kaže: kada može  Kijev, a zašto mi ne bismo mogli?

Uostalom, i što se tiče Kijeva Fond ne sme da ima nikakve iluzije. Apetit se pojavljuje u toku jedenja. Ukoliko se MMF složi da ukrajinsko dugovanje Rusiji može da se podvrgne restrukturizaciji, već sutra će Kijev da insistira na restrukturizaciji duga… i samog MMF-a. A ukoliko Međunarodni monetarni fond odbije Kijev – ukrajinski mudraci će i samom Fondu da objave ultimatum, računajući na podršku ujka Sama. I onda će sve da krene po poslovici: „Postavi svinju za sto, a ona će i noge na sto!“

Ukoliko Vašington stvarno želi da pomogne Ukrajini, verovatno bi saslušao i poslušao savet ruskog predsednika: neka MMF  da tražene 3 milijarde Kijevu kako bi ih ovaj vratio Rusiji. I u tom slučaju 20.decembra  neće doći ni do kakvog bankrotiranja. U suprotnom će uoči nove godine doći do skandalozne situacije sa lošim posledicama  po sve tri strane  novog „bermudskog trougla“.  A što se tiče MMF-a, kada u decembru napuni svojih 70 godina taj „kofer bez drški“ će vrlo lako zahvaljujući trudu američkih gazda  moći da se nađe na đubrištu.


Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Bermudski trougao: SAD – MMF – Ukrajina

* Obavezna polja