Ако човек доживи тешку саобраћајну несрећу, хитна помоћ га вози на реанимацију на интензивну негу, где га лекари специјалисти прикључују на уређаје који га одржавају у животу и дају му неопходне лекове.

Нешто слично десило се са светским финансијским системом 2007-2008. године. Саобраћајна несрећа била је хипотекарна криза, хитна помоћ биле су владе, специјалисти на интензивној нези биле су централне банке, а лекови су били штампање новца и смањивање камата.

Последице несреће биле су толико тешке да је лечење трајало следећих дванаест година. У првој четвртини 2020. наступиле су додатне компликације, услед којих се стање пацијента драстично погоршало. Дозе лекова морале су се повећати до те мере да су се на интензивној нези сматрали присиљеним да позову у помоћ специјалисту који би проверио прописане лекове да пацијент од њих не умре.

Управо у такву ситуацију доспео је светски финансијски систем заустављањем привреде током кризе са короном: може се одржати у животу смо још крупнијим интервенцијама централних банака, али се предузете мере морају све тешње усклађивати да не би дошло до потпуног слома система. Зато је у помоћ позван специјалиста који те мере координише иза кулиса: амерички хеџ фонд Блек рок (BlackRock, енгл. црна стена, нап. СС).

Блек рок као запета пушка на позив за помоћ централних банака

„Пратићемо Фед (FEDFederal Reserve System, централна банка САД, нап. СС) и друге централне банке развијених тржишта и куповати оно што они купују, и имовинске објекте од вредности у складу с тим.“ Ове речи потичу од Рика Ридера (Rick Rieder), једног од руководилаца Блек рока, највећег независног фонда за управљање капиталом на свету.

У овој Ридеровој изјави од пре месец дана нема, додуше, ништа погрешно, али је речено само пола истине. Цела истина морала би гласити овако: „Куповаћемо оно што купују централне банке, пошто смо им претходно дали препоруку за куповину, учествовали у њеној припреми и организацији, и на њој и зарадили – и то двоструко, јер имамо удео и у заради продавца.“

Ко мисли да ово звучи као тржишна манипулација и богаћење, у праву је. Али ко мисли да ту има нешто незаконито – греши: све што Блек рок, мега хеџ фонд Ларија Финка (Larry Fink), тренутно ради у потпуности је у складу с правом и законима, и дешава се ништа мање него на позив централних банака.

Две најзначајније, Фед и ЕЦБ (Европска централна банка, нап. СС), позвале су, наиме, Блек рок као саветника и организатора пошто им је после пада цена нафте и мартовског пада на тржишту деоница политика дала зелено светло за припрему огромних количина новца за спасавање финансијског система.

За Блек рок то није прва таква интервенција. Фед је овом хеџ фонду приликом кризе 2007-2008. поверио сличну мисију. Оно што се, пак, променило је његова тржишна моћ. Док је богатство којим је тад управљао износило 1.300 милијарди долара, до краја 2019. оно је нарасло на 7.430 милијарди долара, тренутно достижући износ отприлике двоструко већи од немачког бруто унутрашњег производа.

Блек Рок контролише све водеће централне банке, међу којима и амерички ФЕД – Фото: Ројтерс

Најмоћнија финансијска сила на свету

Финансијска снага концерна није, међутим, једино што га чини толико премоћним. Речи „Asset, Liability, and Debt and Derivative Investment Network“ (енгл. мрежа за улагања у активу, пасиву, дугове и деривативна улагања) највећем броју људи не говоре много. Иза њих се, међутим, крије најважнији супер мозак глобалног финансијског пословања – „ALLADIN“, систем за електронску анализу података Блек рокове кћерке фирме „Solutions“ (енгл. решења).

Аладин се састоји од 5.000 супер рачунара смештених на четири непознате локације и седмично врши око двеста милиона прорачуна. Систем надзире не само интерни капитал у износу од око 5.100 милијарди долара, већ води рачуна и о око 30.000 инвестиционих портфолија укупне вредност око 15.000 милијарди долара. Све укупно Аладин управља с око 8 посто светског финансијског капитала.

Ниједна централна банка на свету стога није ни до колена Блек року. Чак и оне највеће су у кризним временима упућене на сарадњу с њим – укључујући и препуштање руковођења Блек року. Отуд је јасно да онај ко располаже толиким капиталом и таквим рачунарским системом има не само више новца и моћи, већ и више „инсајдерског“ знања од свих других заједно.

Мрежа – „Ко је ко“ у банкарству и политици

Неопходан зачин сваког успеха су везе, и то важи и за Блек рок. Ко у финансијском свету може имати боље контакте од фонда који је сувласник скоро 18.000 предузећа, у која спадају скоро 90% од 500 највећих америчких концерна, укључујући берзанске гиганте попут Амазона, Гугла, Фејсбука, Епла и Мајкрософта? Ко може бити умреженији од предузећа које има пакете деоница у већини банака с Волстрита и из Западне Европе, као и у најважнијим концернима из области наоружања, енергетике, хемијске индустрије, ваздухопловства и аутомобилске индустрије?

И који лобиста на свету може имати више утицаја од предузећа које саветује не само Фед и ЕЦБ, већ и британско министарство финансија, централне банке Канаде, Ирске и Грчке, и на чијем су платном списку звучна имена попут Филипа Хилдебранда (Philipp Hildebrand), бившег шефа Националне банке Швајцарске, Џорџа Озборна (George Osborne), бившег британског министра финансија, и Стенлија Фишера (Stanley Fisher), бившег заменика директора Феда?

Блек рок је уз то последњих двадесет година изградио јединствену позицију међу најбогатијим појединцима на свету. Постоји изузетно много мултимилионера и милијардера који ангажују професионалце не само за увећање богатства, већ и за скривање добити од пореских органа. У инсајдерским круговима, Блек рок важи за највећег организатора фиктивних фирми, које су његови стручњаци распоредили на више пореских оаза широм света.

Лари Финк владар Блек Рока и један од владара света – Фото: Ројтерс (Reuters)

Блек рок и Мајкрософт – најјачи савез на свету

Што је предузеће попут Блек рока, основано тек 1988, могло постати тако незамисливо моћно главни разлог је дерегулација – непрекидно уклањање правних ограничења у погледу банкарства, започето средином седамдесетих, које је довело до тог да од средине осамдесетих настаје све више хеџ фондова, који могу радити као банке, али не подлежу банкарским ограничењима.

Дерегулација је у суштини била поклон банкама, које су саме почеле оснивати хеџ фондове и преко њих обављати послове који су им дотад били забрањени. С временом су, међутим, поједини хеџ фондови, попут Блек рока, постајали све већи и моћнији и преко свог власничког удела у банкама све више почели утицати на њихову политику.

Али кључно за одмицање конкуренцији била је одлука Ларија Финка да се у пословање уведе информациони систем Аладин. Да Финк и поред свог успеха нема намеру да се смири показало се тек прошлог месеца: како је објављено у првој седмици априла, Блек рок и Мајкрософт су током кризе са короном одлучили да склопе стратешки савез, који би требало не само да учврсти већ постојећу светску владавину једног и другог концерна, већ и да је знатно прошири.

Према речима Роба Голдштајна (Rob Goldstein), извршног директора Блек рока, инфраструктура Аладина убудуће ће радити на клауд платформи Мајкрософт Азур (Azure) и бити проширена новим функцијама, „да бисмо својим корисницима Аладина омогућили најбоље резултате“.

А ако овај савез највећег светског фонда за управљање капиталом и највећег софтверског предузећа на свету не буде довољан да оба предузећа напослетку учини непобедивим, Лари Финк кује додатни план. У Вашингтону се прочуло да у случају Бајденове победе на председничким изборима има намеру да испуни обећање дато приликом неуспешне кандидатуре Хилари Клинтон – да постане министар финансија САД.

Фотографија аутора – Анке Вестерман


Извор: deutsche-wirtschafts-nachrichten.de/Стање Ствари

Оставите коментар

Оставите коментар на Централне банке држава као марионете Блек Рока

* Обавезна поља