Sankcije Zapada prema Rusiji pretvorile su se iz preciznih ekonomskih udara u višegodišnji rat iznurivanjem.

Ove godine Vašington prednjači u tome, kažnjavajući Rusiju za akcije u Siriji, Ukrajini i sajber prostoru, i uopšte za ,,zloćudne aktivnosti širom sveta“. U međuvremenu, ruski predsednik Vladimir Putin ojačava ekonomsku odbranu njegove zemlje, dajući prioritet dugoročnoj stabilnosti, umesto politici koja može da podstakne rast.

Kao rezultat, sankcije su već umanjile dugoročne ekonomske perspektive Rusije. Ali, kratkoročno, daleko je od izvesnog da bi primena čak i tvrđih mera mogla da prouzrokuje krizu koja bi bila dovoljno oštra da ima ozbiljan uticaj na rusku politiku.

„Sankcije nisu poremetile makroekonomsku stabilnost zemlje“, kaže Aleksandar Abramov, specijalista za finansije na Moskovskoj visokoj školi za ekonomiju. „Ali, sankcije su prekinule put razvoja. Sa aspekta ubrzavanja stopa rasta, uvođenja efikasnih strukturnih reformi, sankcije su lišile zemlju ovih mogućnosti“.

Proteklih meseci, Sjedinjene Države su udarile ekonomskim ograničenjima po ruskim građanima ili subjektima barem šest puta. Mete su sajber preduzetnici, internet trolovi, ruske banke, tajkuni i brodska agencija na Dalekom istoku koja je optužena za pružanje usluga severnokorejskim plovilima.

Poslednje sankcije tiču se kompanija za prevoz koje su optužene da su prodavale naftu Severnoj Koreji. Sveže sankcije vezane za trovanje bivšeg ruskog špijuna u Engleskoj i novi zakon o sankcijama koji se razmatra u američkom Kongresu, mogu da zadaju još ozbiljniji udarac.

Sve to se nadovezuje na sankcije koje su na pojedine sektore ruske ekonomije i pojedince uveli Obamina administracija i Evropska Unija 2014. godine, nakon izbijanja krize u Ukrajini. Sveukupno, na listi Uprave za kontrolu inostranih aktiva Ministarstva finansija SAD,  je 491 pojedinac i subjekat iz Rusije, u poređenju sa 146 iz Kine i 335 iz Irana.

Sankcije su usporile ruski ekonomski rast i iznurile urbanu srednju klasu, kada je reč o bogatstvu i mogućnostima. Ali, uz nisku nezaposlenost i inflaciju koja je pod kontrolom, učinak sankcija je mali kada se radi o podrivanju fundamentalne ekonomske stabilnosti zemlje. Sada, kada se uvođenje još tvrđih mera čini neizbežnim, vlada nagomilava svoj budžetski višak i jača svoje rezerve kako bi očuvala ekonomsku stabilnost.

Pri tome, Putin još više igra na kompromis, što će mu po svemu sudeći, pomoći da preživi kratkoročni bol sankcija, dok će ruske ekonomske perspektive na duži rok biti oštećene. Njegova vlada upumpava nepredviđene prihode od viših cena nafte u kasice za prvu pomoć, izbegavajući privatizacije i druge rizične reforme koje bi mogle da ohrabre ekonomiju da živne, i privuku investitore.

„Oni ne rade u smeru rasta“ kaže Vladimir Milov, ekonomski savetnik opozicionog političara Aleksandra Navaljnog. „Oni rade zarad vrlo tvrde fiskalne konsolidacije, tako da ako bude nove krize, oni budu spokojni na makroekonomskom nivou“.

Rusija ima niz resursa, kažu ekonomisti, da spreče da sankcije izazovu oštru krizu koja bi bila dovoljna da brzo destabilizuje Putinovu vladavinu. Ali, kako se kaznene mere gomilaju, i Putin odgovara sa daljim favorizovanjem stabilnosti umesto rasta, dugoročne perspektive razvoja zemlje su sve više umanjene.

,,Mi se sada ne razbacujemo resursima“, rekao je Anton Siluanov, ruski ministar finansija u intervjuu za državnu televiziju prošle nedelje, promovišući iznenađujući budžetski višak od 2% BDP-a. ,,Mi vrlo dobro shvatamo težinu situacije – potencijalnu težinu – i to da moramo da imamo zalihu za stabilnost“.

Ta zaliha je očigledna u milijardama dolara koje su kanalisane ove godine ka Fondu nacionalnog blagostanja, koji podupire penzioni sistem, i ka međunarodnim rezervama Centralne banke koje su dosegle skoro 460 milijardi dolara poslednjih meseci – nivo koji je poslednji put viđen 2014. godine. Vrednost samo ruskih zlatnih rezervi porasla je na oko 80 milijardi dolara što je skoro duplo više u odnosu na period od pre pet godina.

Nakon što je MMF načinio analizu stanja ruske ekonomije u maju, u sedištu ove organizacije u Vašingtonu čulo se upozorenje da je rast prihoda zemlje ,,zaustavljen“ i da kaska za drugim zemljama istočne Evrope. Ali, MMF je pohvalio vladu što je stvorila ,,jak okvir makroekonomske politike“ koji je pomogao da se odgovori na rastuću neizvesnost usred ,,obnovljenih geopolitičkih napetosti“.

Rad šefice Centralne banke Elvire Nabiuline posebno je doživeo međunarodno priznanje.

,,Sankcije, ma koliko delovalo čudno, očeličile su ekonomski deo vlade, i naučile ga da dejstvuje na vrlo sofisticirane načine u vrlo teškim situacijama“, kaže Abramov.

Kremlj razmatra još drastičnije mere da obezbedi svoje finansije. Predloženi nov namet doneće još 7,5 milijardi godišnje od rudnika i drugih preduzeća koja su profitirala od pada vrednosti rublje. Curenje informacije koja je otkrila predlog koji je pokrenuo glavni Putinov ekonomski savetnik, izazvalo je retku javnu reakciju iz ministarstava, čiji se službenici boje da bi takav namet zadao još jedan štetan udarac poverenju investitora koji se ionako plaše državnog uplitanja.

Prema rečima Lilit Gevorgjan, glavnog ekonomiste firme IHS Markit iz Londona, zapadne sankcije će Rusiju koštati 0,2% godišnjeg ekonomskog rasta na duži period usled izgubljenih poslovnih prilika, nedovoljnog investiranja u infrastrukturu, i sporije modernizacije.

Na kraći rok, kaže Gevorgjanova, sankcije imaju i pozitivne efekte. Strane investicije i krediti su presušili, pogađajući velike i male poslove. Ali, sa slabljenjem ruske valute, kaže Gevorgjanova, sankcije su pomogle ruski izvoz, i energetske kompanije, koje su svoje proizvode prodavale u dolarima dok su investirale u rubljama. Putinova odluka iz 2014. godine,  da uzvrati udarac zabranjujući uvoz prehrambenih proizvoda sa Zapada podstakla je domaću proizvodnju, do te mere, da izraženo u dolarima, Rusiji više donosi izvoz prehrambenih proizvoda nego oružja.

U Rusiji, čak i kritičari Putinove vlade su ambivalentni kada je u pitanju svrhovitost sankcija (wisdom of sanctions), tvdeći da one jačaju naraciju Kremlja o Rusiji koju je opkolila Amerika, i podrivaju razvoj prozapadno orijentisane srednje klase. Milov, ekonomski savetnik Navaljnog kaže, da nove sankcije neće imati kratkoročnog efekta. Ali, kaže on, dodatne mere, posebno one usmerene na ruske državne banke, kako se predviđa novim sankcijama Kongresa, mogle bi najzad da imaju uticaj.

„Očekivanje da će ekonomija da propadne zbog sankcija nije ispravno – to se neće desiti“, kaže Milov. „Finansijske sankcije deluju, ali je to dug proces. Ljudi u Rusiji moraju da vide da Putinova spoljna politika vodi u ćorsokak“.


Izvor: Vašington Post

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Efekti ekonomskog rata protiv Rusije

* Obavezna polja