Уместо најављеног председника Вучића „Програм мера за помоћ привреди Србије погођеној последицама епидемије коронавируса“ представили су 31.03.2020. министар финансија Синиша Мали и председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж. Министар Мали је на почетку обраћања рекао да се председник Вучић не осећа добро, те да је зато изостао са конференције иако је био најављен. Иначе, Вучић је током гостовања на ТВ Прва 29.03.2020. већ најавио неке од мера програма вредног преко пет милијарди евра.

Како је истакао министар финансија, предвиђене мере имају два стратешка циља: очување запослености и директну помоћ привредним субјектима највише погођеним кризом. Министар је истакао да се на програму радило практично од проглашења ванредног стања, али да је било неопходно одређено време како би се на прави начин сагледале последице кризе, као и мере које су донеле друге земље које се налазе у сличној ситуацији.

Он је, такође, нагласио да је посебна пажња у овом Програму поклоњена микро и малим предузећима за која је опредељено око 700 милиона евра.

Програм економских мера за смањивање негативних ефеката проузрокованих пандемијом вируса COVID-19 и подршку привреди Србије обухвата четри групе мера: пореске мере, помоћ државе у исплати зарада привредних субјеката, очување ликвидности предузећа и заштита становништва.

Укупни процењени ефекат мера је 608,3 милијарде динара (5,178 милијарди евра).

Будући да је циљ владиних мера очување запослености у току трајања ванредног стања, као и помоћ привредним субјектима којима је услед тог стања пословање отежано или трпе директне губитке, мере се не примењују на привредне субјекте који су: током ванредног стања смањили број запослених за више од 10 одсто (не рачунајући запослене на одређено време којима уговор истиче током ванредног стања); или су привремено прекинули пословање пре проглашења ванредног стања, односно пре 15. март 2020. године.

Пореске мере

Сет мера који предвиђа одлагање плаћања пореза и доприноса на зараде (уз каснију отплату настале обавезе у ратама са почетком најраније од 2021. године) спроводи се у циљу обезбеђења ликвидности, одржања привредне активности и запослености свим предузећима који током ванредног стања исплаћују зараде.

Ова мера се односи и на одлагање плаћања пореза на приход од самосталних делатности свих предузетника као и одлагању њихових плаћања по основу пореза и доприноса на зараде, чиме се директно стимулише њихова ликвидност.

Сви послодавци који се определе да користе ову меру могу да користе одлагање плаћања трошкова пореза и доприноса на зараде до почетка 2021. године, а након тога се оставља могућност даљег одлагања плаћања ових трошкова најдуже до 24 месеца без обавезе плаћања камате на захтев пореског обвезника. Основни услови за примену ове мере су идентични за све послодавце без обзира на њихову економску снагу.

Такође, даје се могућност одлагања и плаћања аконтација пореза на добит у другом кварталу. Мера има за циљ повећање ликвидности пореских обвезника путем одлагања плаћања аконтација за порез на добит за 2020. годину које доспевају у другом кварталу 2020. године. Основни услови за примену ове мере су идентични за све обвезнике пореза на добит без обзира на њихову економску снагу и категоризацију по величини.

Мера ослобађања давалаца донација од обавезе плаћања ПДВ-а има за циљ да се од плаћања ПДВ ослободе они донатори који своје производе, односно производе чијим прометом се баве, донирају установама које су непосредно укључене у активности које имају за циљ спречавање ширења и лечење грађана од болести COVID-19. „Сматрамо да је прописивање ове мере потпуно примерено околностима, као и да услове за примену ове мере треба прописати на начин који ће онемогућити било какве злоупотребе“ – истакао је министар Мали.

Синиша Мали и Марко Чадеж долазе на конференцију за новинаре, Београд 31.03.2020 – Фото: Танјуг/Министарство финансија РС (Драган Кујунџић)

Мере помоћи у исплати зарада

За разлику од првог, други сет мера који се односи на директна давања предузећима, исплату помоћи у висини минималне зараде за предузетнике, микро, мала и средња предузећа, односно субвенције 50 одсто минималне зараде великим предузећима, чији запослени су послати на принудни одмор, због смањеног обима пословања или потпуне обуставе рада, прави разлику у начину примене по основу економске снаге, односно величине, обвезника.

Предузетницима који се паушално опорезују и који плаћају порез на стварни приход, микро, малим и средњим предузећима у приватном сектору предвиђена је уплата помоћи у висини минималца за запослене (за време трајања ванредног стања – три минималне зараде), док је великим предузећима у приватном сектору предвиђена уплата помоћи у висини од 50 одсто нето минималне зараде (за време трајања ванредног стања) за запослене којима је решењем утврђен престанак рада (сходно члановима 116 и 117. Закона о раду).

Наиме, пошло се од претпоставке да су привредни субјекти који су разврстани као велика привредна друштва имају значајно већу економску снагу у односу на предузетнике, микро, мала и средња правна лице. У складу са наведеним, предузетницима, микро, малим и средњим правним лицима је дата економска помоћ у висини нето минималне зараде за свако лице које код њих има статус запосленог.

За правна лица која су класификована као велика, помоћ је опредељена сразмерно броју лица која ови послодавци задржавају у радном односу иако је за радом тих лица привремено престала потреба. Сходно томе, овај сет мера је усмерен на то да држава ефективно поднесе део терета исплате накнада зарада лицима за које је наступио прекид рада, а која послодавци (велика правна лица) задржавају у радном односу.

У вези са применом ове мере, посебно би требало имати у виду да се не улази у пословну политику пореских обвезника – великих правних лица, нити се ограничава број запослених којима се утврђује прекид рада (али не и прекид радног односа), нити се на било који начин утиче на обим права који запослени остварују у току прекида рада. С друге стране, предложеним мерама послодавци се у довољној мери стимулишу да одрже постојећи ниво запослености, док се у случају предузетника, малих, микро и средњих правних лица, већим обимом права додатно јача ликвидност у циљу одржавања пословања, односно одустајања од покретања поступака престанка обављања пословања.

Очување ликвидности

Циљ трећег сета мера је очување ликвидности привредних субјеката у условима економске кризе очекиване током и по окончању ванредне ситуације проузроковане пандемијом COVID-19 вируса. Овим делом програма Влада Републике Србије жели да минимизира спољне утицаје (пад тражње, прекид ланаца снабдевања и др.) и њихове директне последице (смањене запослености, неликвидност и др.) на пословање српске привреде.

Конкретно, програм у овом делу предвиђа две мере: 1) доделу кредита за одржавање ликвидности и обртних средстава за компаније из сегмента предузетника, микро, малих и средњих привредних субјеката, пољопривредних газдинстава и задруга који су регистровани у релевантном регистру преко Фонда за развој Републике Србије, и 2) гарантне шеме за подршку привреди у условима COVID-19 кризе за кредите за одржавање ликвидности и обртних средстава за компаније из сегмента предузетника, микро, малих и средњих привредних субјеката, као и пољопривредних газдинстава преко комерцијалних банака које послују у Републици Србији.

Укупна вредност финансијске подршке привреде предвиђених овом мером износи 264 милијарде динара (око 2.2 милијарде евра) и спроводи се кроз активности Фонда за развој Р. Србије.

Синиша Мали представља мере Владе Србије – Фото: Танјуг/Драган Кујунџић

Мере заштите становништва и директна помоћ грађанима

Четврти сет мера се односи на заштиту становништва и помагање грађанима, кроз уплату директне помоћи у износу од 100 евра у динарској противвредности свим пунолетним грађанима Републике Србије. Такође, Народна банка Србије донела је привремене мере у циљу очувања финансијског система. Застој у отплати (мораторијум) дужницима на отплату кредита, као и обавеза по основу финансијског лизинга, не краћи од 90 дана, или од трајања ванредног стања, за које време банка не обрачунава затезну камату на доспело а неизмирено потраживање и не покреће поступак извршења, као ни поступак принудне наплате према дужницима, односно не предузима друге правне радње у циљу наплате потраживања од дужника. Дужници неће плаћати никакву накнаду трошкова за коришћење ове могућности, а овакви кредити се неће сматрати реструктурираним, нити проблематичним потраживањима.

Током трајања ванредног стања давалац лизинга не обрачунава затезну камату на доспело а неизмирено потраживање и не покреће поступак извршења, као ни поступак принудне наплате према примаоцу лизинга, односно не предузима друге правне радње у циљу наплате потраживања од примаоца лизинга. Додатно Одлуком о накнадама у платном промету не могу се наплаћивати накнаде и други трошкови код уплата и преноса новчаних средстава ради пријема донација у борби против епидемије болести COVID-19.

Неке од мера влада је већ усвојила а неке су још увек у процедури. Ограничена је висина цена и маржи основних животних намирница, заштитне опреме, као и малопродајне цене заштитних средстава, како би се спречили поремећаји на тржишту и омогућило редовно снабдевање грађана основним животним намирницама и заштитном опремом и средствима. Из истих разлога извоз основних производа битних за становништво (семе, уље, квасац, сапуни, детерџенти, дезинфектанти, асепсол, алкохол, заштитна опрема) привремено је забрањен.

Такође, у циљу заштите становништва, донета је одлука да се сва лична документа држављана Републике Србије којима је истекао или им истекне рок важења, сматрају важећим за време док је на снази Одлука о проглашењу ванредног стања. Рокови у управним поступцима усклађени су на начин да странке не могу сносити последице непоступања у роковима услед ванредног стања, док у судским поступцима рокови престају тећи за време ванредног стања, а наставак рачунања рокова везује се за престанак ванредног стања.

У циљу заштите запослених и радно ангажованих лица, предузет је низ мера које обавезују послодавца да омогући рад на даљину, рад од куће, рад у мањим сменама, како би се заштитила запослена и радно ангажована лица. Према пореским обвезницима који имају одобрено одлагање плаћања дугованог пореза за време ванредног стања се неће примењивати поништај споразума и наплаћивање неплаћеног пореског дуга (из средстава обезбеђења и у поступку принудне наплате), почев од рате која доспева у марту 2020. године.

Важном мером на макроекономском нивоу можемо сматрати и то што се услед проглашења ванредног стања на територији РС, померају рокови за припрему, састављање и подношење годишњих финансијских извештаја директних корисника средстава буџета Републике Србије, буџета аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе, завршних рачуна буџета РС, аутономних покрајина, буџета јединица локалне самоуправе и организација за обавезно социјално осигурање, као и консолидованог извештаја Републике Србије и консолидованих извештаја градова за 2019. годину. (1)

Квалитет и недостаци предложених мера

Без обзира што би се српском режиму итекако имало шта приговорити за однос према пандемији коронавируса на свим нивоима, свакако да покушај изношења сета економских мера у релативно раној фази деловања епидемије у Србији представља одговоран приступ државе према евидентној опасности од урушавања привредног система које ће остати главни проблем кад прође непосредна опасност по људске животе. Друга је ствар што је Вучићев режим катастрофалном политиком приватизације и распродаје најважнијих  привредних ресурса (попут рудног блага, обрадивих површина и воде) себе довео у ситуацију да ће већи део новца за помагање „своје“ привреде завршити као помоћ страним компанијама и њиховим власницима. Но, није сада време ламентирати о томе. Без обзира на власништво сви ти привредни субјекти део су нашег привредног система, а систем треба одржати функционалним. Нисам ироничан.

У том смислу, предвиђене мере су углавном оно што држава може да уради како би се спречио брзи колапс привредног система, због мера ванредног стања и ограничавања кретања људи, роба и услуга, па самим тим и капитала, које је сама донела. Добро је и што су мере буџетски прецизиране, без обзира што је у овом тренутку тешко предвидети да ли ће то бити довољно, јер то пре свега зависи од тога када ће вирус бити медицински стављен под контролу. Надам се да то прецизирање није последица простог статистичког збрајања и дељења, већ плод дубљих економских анализа.

Вучић на ТВ Прва најављује мере Владе Србије 29.03.2020. – Фото: Снимак екрана

Оно што се, на први поглед, свакако може замерити овим мерама јесте изостанак јасно дефинисаног односа према пољопривреди уопште, посебно према индивидуалним произвођачима које ове мере убитачно погађају. Некоме ко је за тржиште засејао сезонско поврће (нпр. зелену салату, спанаћ, ротквице, рани купус итд.) мера затварња пијаца је директан удар у срце њихове делатности. Где ће са производима који су им управо стигли за принос, а до сада су у њих имали значајна улагања? Ко ће им покрити штету. Одакле ће започети следећи циклус сезонске производње? – ово су само нека од питања на који нам изнети Програм Владе Србије не нуди никакав одговор. Чак ни за пољопривредне произвођаче који су регистровани као привредни субјекти нема посебног сета мера, већ се групно профилишу за окретање ка Фонду за развој. Истина је да Фонд за развој годинама води рачуна о подстицању пољопривредне производње, али свакоме ко има мало економске соли у глави јасно је да то у овим условима неће бити довољно.

Отуда, апелујем на Владу Србије да што пре у представљени Програм уврсти и сет мера који ће се бавити пољопривредом на одговоран и озбиљан начин. Синиша Мали који у производним делатностима никада ништа конкретно није радио, и доказано економски неписмени Марко Чадеж, који се на крајње чудан начин увукао на место председника Привредне коморе и на још чуднији се ту одржава, свакако нису људи који тај посао могу изнети до краја, па позивам господина председника да се лично позабави тим питањем, с онзиром да је у више наврата истицао значај пољопривреде за пеивреду Србије.

Свакако да ограничење цена дефицитарних артикала у времену кризе спада у нужну економску меру и њено присуство у представљеном Програму грађани ће сигурно поздравити, но примена ове мере увек пружа могућности злоупотреба. Конкретно, овај аутор је другог дана проглашења ванредног стања у државној апотеци купио 5 пари заштитних рукавица по цени од 8 динара за комад, а 31.03.2020. Влада Србије објавила је да „максимална цена заштитних рукавица у малопродаји може износити 40 динара по комаду са урачунатим ПДВ-вом“(2). И рукавица којих данима наводно „није било“ одједном су освануле у свим апотекама. Шта ово значи, просудите сами, али то сигурно није приступ коју једна одговорна Влада треба да има према својим грађанима, тим пре што знамо да је део заштитних средстава (маски, рукавица, средстава за дезинфекцију) дошао као помоћ из других земаља.

Једна од ствари која Програмом није предвиђена јесте могућност додатног увећања у нивоу економске развијености региона, односно опасност да примена мера додатно повећа разлике између сиромашнијих и богатијих делова Србије. Из предложених мера јасно је да о томе нико није размишљао и да ће се гро предвиђеног новца слити тамо где су економски субјекти јачи, промет већи, а привредне структуре  „сналажљивије“ и ближе власти. Ово је опасна ствар, јер је степен регионалне развијености већ опасно неуравнотежен, па се у  том смислу види дилетантизам креатора овог Програма. Пар стотина милиона за додатно подстицање неразвијених региона не би много оптеретило буџет (па и по цену да се неке сада предвиђене ставке умање), а свакако би дало вишеструке ефекте.

Наравно, моје принципијалне примедбе не умањују значај чињенице да су мере донете, да концепт постоји и да је он прилично обухватан у условима у којима се налазимо. Сад предстоји још важнији корак, а то је примена на терену, где ће доста тога зависити од стручности и флексибилности локалних самоуправа, а бојим се да би то могло бити уско грло у примени ових мера. Такође, биће важно да и креатори мера и носиоци активности на терену реално оцењују своје активности и буду спремни на престројавања у ходу како би мере дале свој максимум у постојећим, јако тешким условима.

У сваком случају, са срећом! Биће нам свима потребна! Мало од короне, а мало више од оних који треба ове мере да спроведу на добробит земље и народа.

_________________________________________________

Одреднице:

(1) – Извор предложених мера „Недељник“ https://www.nedeljnik.rs/vucic-se-ne-oseca-dobro-mali-predstavlja-ekonomske-mere/

(2) – https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=03&dd=31&nav_id=1671461


Извор: Српски став

Оставите коментар

Оставите коментар на Мере владе Србије за отклањање последица ванредног стања

* Обавезна поља