Umesto najavljenog predsednika Vučića „Program mera za pomoć privredi Srbije pogođenoj posledicama epidemije koronavirusa“ predstavili su 31.03.2020. ministar finansija Siniša Mali i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež. Ministar Mali je na početku obraćanja rekao da se predsednik Vučić ne oseća dobro, te da je zato izostao sa konferencije iako je bio najavljen. Inače, Vučić je tokom gostovanja na TV Prva 29.03.2020. već najavio neke od mera programa vrednog preko pet milijardi evra.

Kako je istakao ministar finansija, predviđene mere imaju dva strateška cilja: očuvanje zaposlenosti i direktnu pomoć privrednim subjektima najviše pogođenim krizom. Ministar je istakao da se na programu radilo praktično od proglašenja vanrednog stanja, ali da je bilo neophodno određeno vreme kako bi se na pravi način sagledale posledice krize, kao i mere koje su donele druge zemlje koje se nalaze u sličnoj situaciji.

On je, takođe, naglasio da je posebna pažnja u ovom Programu poklonjena mikro i malim preduzećima za koja je opredeljeno oko 700 miliona evra.

Program ekonomskih mera za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom virusa COVID-19 i podršku privredi Srbije obuhvata četri grupe mera: poreske mere, pomoć države u isplati zarada privrednih subjekata, očuvanje likvidnosti preduzeća i zaštita stanovništva.

Ukupni procenjeni efekat mera je 608,3 milijarde dinara (5,178 milijardi evra).

Budući da je cilj vladinih mera očuvanje zaposlenosti u toku trajanja vanrednog stanja, kao i pomoć privrednim subjektima kojima je usled tog stanja poslovanje otežano ili trpe direktne gubitke, mere se ne primenjuju na privredne subjekte koji su: tokom vanrednog stanja smanjili broj zaposlenih za više od 10 odsto (ne računajući zaposlene na određeno vreme kojima ugovor ističe tokom vanrednog stanja); ili su privremeno prekinuli poslovanje pre proglašenja vanrednog stanja, odnosno pre 15. mart 2020. godine.

Poreske mere

Set mera koji predviđa odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade (uz kasniju otplatu nastale obaveze u ratama sa početkom najranije od 2021. godine) sprovodi se u cilju obezbeđenja likvidnosti, održanja privredne aktivnosti i zaposlenosti svim preduzećima koji tokom vanrednog stanja isplaćuju zarade.

Ova mera se odnosi i na odlaganje plaćanja poreza na prihod od samostalnih delatnosti svih preduzetnika kao i odlaganju njihovih plaćanja po osnovu poreza i doprinosa na zarade, čime se direktno stimuliše njihova likvidnost.

Svi poslodavci koji se opredele da koriste ovu meru mogu da koriste odlaganje plaćanja troškova poreza i doprinosa na zarade do početka 2021. godine, a nakon toga se ostavlja mogućnost daljeg odlaganja plaćanja ovih troškova najduže do 24 meseca bez obaveze plaćanja kamate na zahtev poreskog obveznika. Osnovni uslovi za primenu ove mere su identični za sve poslodavce bez obzira na njihovu ekonomsku snagu.

Takođe, daje se mogućnost odlaganja i plaćanja akontacija poreza na dobit u drugom kvartalu. Mera ima za cilj povećanje likvidnosti poreskih obveznika putem odlaganja plaćanja akontacija za porez na dobit za 2020. godinu koje dospevaju u drugom kvartalu 2020. godine. Osnovni uslovi za primenu ove mere su identični za sve obveznike poreza na dobit bez obzira na njihovu ekonomsku snagu i kategorizaciju po veličini.

Mera oslobađanja davalaca donacija od obaveze plaćanja PDV-a ima za cilj da se od plaćanja PDV oslobode oni donatori koji svoje proizvode, odnosno proizvode čijim prometom se bave, doniraju ustanovama koje su neposredno uključene u aktivnosti koje imaju za cilj sprečavanje širenja i lečenje građana od bolesti COVID-19. „Smatramo da je propisivanje ove mere potpuno primereno okolnostima, kao i da uslove za primenu ove mere treba propisati na način koji će onemogućiti bilo kakve zloupotrebe“ – istakao je ministar Mali.

Siniša Mali i Marko Čadež dolaze na konferenciju za novinare, Beograd 31.03.2020 – Foto: Tanjug/Ministarstvo finansija RS (Dragan Kujundžić)

Mere pomoći u isplati zarada

Za razliku od prvog, drugi set mera koji se odnosi na direktna davanja preduzećima, isplatu pomoći u visini minimalne zarade za preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća, odnosno subvencije 50 odsto minimalne zarade velikim preduzećima, čiji zaposleni su poslati na prinudni odmor, zbog smanjenog obima poslovanja ili potpune obustave rada, pravi razliku u načinu primene po osnovu ekonomske snage, odnosno veličine, obveznika.

Preduzetnicima koji se paušalno oporezuju i koji plaćaju porez na stvarni prihod, mikro, malim i srednjim preduzećima u privatnom sektoru predviđena je uplata pomoći u visini minimalca za zaposlene (za vreme trajanja vanrednog stanja – tri minimalne zarade), dok je velikim preduzećima u privatnom sektoru predviđena uplata pomoći u visini od 50 odsto neto minimalne zarade (za vreme trajanja vanrednog stanja) za zaposlene kojima je rešenjem utvrđen prestanak rada (shodno članovima 116 i 117. Zakona o radu).

Naime, pošlo se od pretpostavke da su privredni subjekti koji su razvrstani kao velika privredna društva imaju značajno veću ekonomsku snagu u odnosu na preduzetnike, mikro, mala i srednja pravna lice. U skladu sa navedenim, preduzetnicima, mikro, malim i srednjim pravnim licima je data ekonomska pomoć u visini neto minimalne zarade za svako lice koje kod njih ima status zaposlenog.

Za pravna lica koja su klasifikovana kao velika, pomoć je opredeljena srazmerno broju lica koja ovi poslodavci zadržavaju u radnom odnosu iako je za radom tih lica privremeno prestala potreba. Shodno tome, ovaj set mera je usmeren na to da država efektivno podnese deo tereta isplate naknada zarada licima za koje je nastupio prekid rada, a koja poslodavci (velika pravna lica) zadržavaju u radnom odnosu.

U vezi sa primenom ove mere, posebno bi trebalo imati u vidu da se ne ulazi u poslovnu politiku poreskih obveznika – velikih pravnih lica, niti se ograničava broj zaposlenih kojima se utvrđuje prekid rada (ali ne i prekid radnog odnosa), niti se na bilo koji način utiče na obim prava koji zaposleni ostvaruju u toku prekida rada. S druge strane, predloženim merama poslodavci se u dovoljnoj meri stimulišu da održe postojeći nivo zaposlenosti, dok se u slučaju preduzetnika, malih, mikro i srednjih pravnih lica, većim obimom prava dodatno jača likvidnost u cilju održavanja poslovanja, odnosno odustajanja od pokretanja postupaka prestanka obavljanja poslovanja.

Očuvanje likvidnosti

Cilj trećeg seta mera je očuvanje likvidnosti privrednih subjekata u uslovima ekonomske krize očekivane tokom i po okončanju vanredne situacije prouzrokovane pandemijom COVID-19 virusa. Ovim delom programa Vlada Republike Srbije želi da minimizira spoljne uticaje (pad tražnje, prekid lanaca snabdevanja i dr.) i njihove direktne posledice (smanjene zaposlenosti, nelikvidnost i dr.) na poslovanje srpske privrede.

Konkretno, program u ovom delu predviđa dve mere: 1) dodelu kredita za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava za kompanije iz segmenta preduzetnika, mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, poljoprivrednih gazdinstava i zadruga koji su registrovani u relevantnom registru preko Fonda za razvoj Republike Srbije, i 2) garantne šeme za podršku privredi u uslovima COVID-19 krize za kredite za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava za kompanije iz segmenta preduzetnika, mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, kao i poljoprivrednih gazdinstava preko komercijalnih banaka koje posluju u Republici Srbiji.

Ukupna vrednost finansijske podrške privrede predviđenih ovom merom iznosi 264 milijarde dinara (oko 2.2 milijarde evra) i sprovodi se kroz aktivnosti Fonda za razvoj R. Srbije.

Siniša Mali predstavlja mere Vlade Srbije – Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Mere zaštite stanovništva i direktna pomoć građanima

Četvrti set mera se odnosi na zaštitu stanovništva i pomaganje građanima, kroz uplatu direktne pomoći u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti svim punoletnim građanima Republike Srbije. Takođe, Narodna banka Srbije donela je privremene mere u cilju očuvanja finansijskog sistema. Zastoj u otplati (moratorijum) dužnicima na otplatu kredita, kao i obaveza po osnovu finansijskog lizinga, ne kraći od 90 dana, ili od trajanja vanrednog stanja, za koje vreme banka ne obračunava zateznu kamatu na dospelo a neizmireno potraživanje i ne pokreće postupak izvršenja, kao ni postupak prinudne naplate prema dužnicima, odnosno ne preduzima druge pravne radnje u cilju naplate potraživanja od dužnika. Dužnici neće plaćati nikakvu naknadu troškova za korišćenje ove mogućnosti, a ovakvi krediti se neće smatrati restrukturiranim, niti problematičnim potraživanjima.

Tokom trajanja vanrednog stanja davalac lizinga ne obračunava zateznu kamatu na dospelo a neizmireno potraživanje i ne pokreće postupak izvršenja, kao ni postupak prinudne naplate prema primaocu lizinga, odnosno ne preduzima druge pravne radnje u cilju naplate potraživanja od primaoca lizinga. Dodatno Odlukom o naknadama u platnom prometu ne mogu se naplaćivati naknade i drugi troškovi kod uplata i prenosa novčanih sredstava radi prijema donacija u borbi protiv epidemije bolesti COVID-19.

Neke od mera vlada je već usvojila a neke su još uvek u proceduri. Ograničena je visina cena i marži osnovnih životnih namirnica, zaštitne opreme, kao i maloprodajne cene zaštitnih sredstava, kako bi se sprečili poremećaji na tržištu i omogućilo redovno snabdevanje građana osnovnim životnim namirnicama i zaštitnom opremom i sredstvima. Iz istih razloga izvoz osnovnih proizvoda bitnih za stanovništvo (seme, ulje, kvasac, sapuni, deterdženti, dezinfektanti, asepsol, alkohol, zaštitna oprema) privremeno je zabranjen.

Takođe, u cilju zaštite stanovništva, doneta je odluka da se sva lična dokumenta državljana Republike Srbije kojima je istekao ili im istekne rok važenja, smatraju važećim za vreme dok je na snazi Odluka o proglašenju vanrednog stanja. Rokovi u upravnim postupcima usklađeni su na način da stranke ne mogu snositi posledice nepostupanja u rokovima usled vanrednog stanja, dok u sudskim postupcima rokovi prestaju teći za vreme vanrednog stanja, a nastavak računanja rokova vezuje se za prestanak vanrednog stanja.

U cilju zaštite zaposlenih i radno angažovanih lica, preduzet je niz mera koje obavezuju poslodavca da omogući rad na daljinu, rad od kuće, rad u manjim smenama, kako bi se zaštitila zaposlena i radno angažovana lica. Prema poreskim obveznicima koji imaju odobreno odlaganje plaćanja dugovanog poreza za vreme vanrednog stanja se neće primenjivati poništaj sporazuma i naplaćivanje neplaćenog poreskog duga (iz sredstava obezbeđenja i u postupku prinudne naplate), počev od rate koja dospeva u martu 2020. godine.

Važnom merom na makroekonomskom nivou možemo smatrati i to što se usled proglašenja vanrednog stanja na teritoriji RS, pomeraju rokovi za pripremu, sastavljanje i podnošenje godišnjih finansijskih izveštaja direktnih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, budžeta autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, završnih računa budžeta RS, autonomnih pokrajina, budžeta jedinica lokalne samouprave i organizacija za obavezno socijalno osiguranje, kao i konsolidovanog izveštaja Republike Srbije i konsolidovanih izveštaja gradova za 2019. godinu. (1)

Kvalitet i nedostaci predloženih mera

Bez obzira što bi se srpskom režimu itekako imalo šta prigovoriti za odnos prema pandemiji koronavirusa na svim nivoima, svakako da pokušaj iznošenja seta ekonomskih mera u relativno ranoj fazi delovanja epidemije u Srbiji predstavlja odgovoran pristup države prema evidentnoj opasnosti od urušavanja privrednog sistema koje će ostati glavni problem kad prođe neposredna opasnost po ljudske živote. Druga je stvar što je Vučićev režim katastrofalnom politikom privatizacije i rasprodaje najvažnijih  privrednih resursa (poput rudnog blaga, obradivih površina i vode) sebe doveo u situaciju da će veći deo novca za pomaganje „svoje“ privrede završiti kao pomoć stranim kompanijama i njihovim vlasnicima. No, nije sada vreme lamentirati o tome. Bez obzira na vlasništvo svi ti privredni subjekti deo su našeg privrednog sistema, a sistem treba održati funkcionalnim. Nisam ironičan.

U tom smislu, predviđene mere su uglavnom ono što država može da uradi kako bi se sprečio brzi kolaps privrednog sistema, zbog mera vanrednog stanja i ograničavanja kretanja ljudi, roba i usluga, pa samim tim i kapitala, koje je sama donela. Dobro je i što su mere budžetski precizirane, bez obzira što je u ovom trenutku teško predvideti da li će to biti dovoljno, jer to pre svega zavisi od toga kada će virus biti medicinski stavljen pod kontrolu. Nadam se da to preciziranje nije posledica prostog statističkog zbrajanja i deljenja, već plod dubljih ekonomskih analiza.

Vučić na TV Prva najavljuje mere Vlade Srbije 29.03.2020. – Foto: Snimak ekrana

Ono što se, na prvi pogled, svakako može zameriti ovim merama jeste izostanak jasno definisanog odnosa prema poljoprivredi uopšte, posebno prema individualnim proizvođačima koje ove mere ubitačno pogađaju. Nekome ko je za tržište zasejao sezonsko povrće (npr. zelenu salatu, spanać, rotkvice, rani kupus itd.) mera zatvarnja pijaca je direktan udar u srce njihove delatnosti. Gde će sa proizvodima koji su im upravo stigli za prinos, a do sada su u njih imali značajna ulaganja? Ko će im pokriti štetu. Odakle će započeti sledeći ciklus sezonske proizvodnje? – ovo su samo neka od pitanja na koji nam izneti Program Vlade Srbije ne nudi nikakav odgovor. Čak ni za poljoprivredne proizvođače koji su registrovani kao privredni subjekti nema posebnog seta mera, već se grupno profilišu za okretanje ka Fondu za razvoj. Istina je da Fond za razvoj godinama vodi računa o podsticanju poljoprivredne proizvodnje, ali svakome ko ima malo ekonomske soli u glavi jasno je da to u ovim uslovima neće biti dovoljno.

Otuda, apelujem na Vladu Srbije da što pre u predstavljeni Program uvrsti i set mera koji će se baviti poljoprivredom na odgovoran i ozbiljan način. Siniša Mali koji u proizvodnim delatnostima nikada ništa konkretno nije radio, i dokazano ekonomski nepismeni Marko Čadež, koji se na krajnje čudan način uvukao na mesto predsednika Privredne komore i na još čudniji se tu održava, svakako nisu ljudi koji taj posao mogu izneti do kraja, pa pozivam gospodina predsednika da se lično pozabavi tim pitanjem, s onzirom da je u više navrata isticao značaj poljoprivrede za peivredu Srbije.

Svakako da ograničenje cena deficitarnih artikala u vremenu krize spada u nužnu ekonomsku meru i njeno prisustvo u predstavljenom Programu građani će sigurno pozdraviti, no primena ove mere uvek pruža mogućnosti zloupotreba. Konkretno, ovaj autor je drugog dana proglašenja vanrednog stanja u državnoj apoteci kupio 5 pari zaštitnih rukavica po ceni od 8 dinara za komad, a 31.03.2020. Vlada Srbije objavila je da „maksimalna cena zaštitnih rukavica u maloprodaji može iznositi 40 dinara po komadu sa uračunatim PDV-vom“(2). I rukavica kojih danima navodno „nije bilo“ odjednom su osvanule u svim apotekama. Šta ovo znači, prosudite sami, ali to sigurno nije pristup koju jedna odgovorna Vlada treba da ima prema svojim građanima, tim pre što znamo da je deo zaštitnih sredstava (maski, rukavica, sredstava za dezinfekciju) došao kao pomoć iz drugih zemalja.

Jedna od stvari koja Programom nije predviđena jeste mogućnost dodatnog uvećanja u nivou ekonomske razvijenosti regiona, odnosno opasnost da primena mera dodatno poveća razlike između siromašnijih i bogatijih delova Srbije. Iz predloženih mera jasno je da o tome niko nije razmišljao i da će se gro predviđenog novca sliti tamo gde su ekonomski subjekti jači, promet veći, a privredne strukture  „snalažljivije“ i bliže vlasti. Ovo je opasna stvar, jer je stepen regionalne razvijenosti već opasno neuravnotežen, pa se u  tom smislu vidi diletantizam kreatora ovog Programa. Par stotina miliona za dodatno podsticanje nerazvijenih regiona ne bi mnogo opteretilo budžet (pa i po cenu da se neke sada predviđene stavke umanje), a svakako bi dalo višestruke efekte.

Naravno, moje principijalne primedbe ne umanjuju značaj činjenice da su mere donete, da koncept postoji i da je on prilično obuhvatan u uslovima u kojima se nalazimo. Sad predstoji još važniji korak, a to je primena na terenu, gde će dosta toga zavisiti od stručnosti i fleksibilnosti lokalnih samouprava, a bojim se da bi to moglo biti usko grlo u primeni ovih mera. Takođe, biće važno da i kreatori mera i nosioci aktivnosti na terenu realno ocenjuju svoje aktivnosti i budu spremni na prestrojavanja u hodu kako bi mere dale svoj maksimum u postojećim, jako teškim uslovima.

U svakom slučaju, sa srećom! Biće nam svima potrebna! Malo od korone, a malo više od onih koji treba ove mere da sprovedu na dobrobit zemlje i naroda.

_________________________________________________

Odrednice:

(1) – Izvor predloženih mera „Nedeljnik“ https://www.nedeljnik.rs/vucic-se-ne-oseca-dobro-mali-predstavlja-ekonomske-mere/

(2) – https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=03&dd=31&nav_id=1671461


Izvor: Srpski stav

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Mere vlade Srbije za otklanjanje posledica vanrednog stanja

* Obavezna polja