Impresivan skup svetskih finansijskih pregalaca u luksuznom letovalištu na Baliju u Indoneziji obznanio je rizike za svetsku ekonomiju. Prognoze su, ipak, i dalje optimistične. I nerealne.

Sudeći po fotografijama, Bali u Indoneziji predstavlja turistički raj i oazu luksuza u državi koja se sveukupno ne može pohvaliti njime. Delegati godišnjeg okupljanja tri najznačajniji svetske monetarne organizacije (Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke i Svetske trgovinske organizacije) imali su stoga sve uslove da se upuste u brigu o svetskoj ekonomiji.

Pored birokrata iz ove tri institucije, učešće su uzeli i ministri finansija i centralni bankari iz 189 država članica. Bilo je tu, naravno, i uticajnih ličnosti iz privatnog sektora, bankarske zajednice (industrije), univerziteta, civilnog sektora, posmatrača i gotovo hiljadu novinara. Ukupan broj učesnika je bio 36.669. Sastančilo se od 12. do 14. oktobra, ali se, s obzirom na udaljenost i egzotičnost lokacije, moralo doći nekoliko dana ranije, dok se sa povratkom nije valjalo žuriti.

Domaćini su, barem sa te strane, zadovoljno trljali ruke. Učesnici skupa su potrošili toliko para da je BDP Balija uvećan za više od jednog procenta. Ali kada se radi o uglednim ljudima i značajnim temama, ne valja da se štedi. U stvari, oni to gotovo nikad i ne rade. Štednja je obavezni deo paketa njihovih saveta (preciznije, naređenja) i uvek se odnosi na druge.

Neposredno pred početak samita, MMF je korigovao svoju prognozu rasta globalne ekonomije za ovu, 2018. godinu, sa 3,9 na 3,7 odsto. Kristin Lagard, prva dama MMF-a, pozvala je sve učesnike da smanje postojeće tenzije, izazvane sve češćim i sve obuhvatnijim trgovinskim razmiricama, posebno između najvećih aktera svetske ekonomije.

Pozvala je na otvoreni dijalog u pronalaženju novih rešenja u poštovanju pravila svetske trgovine. Upozorila je i donosioce odluka na nivou nacionalnih vlada da moraju da se pripreme za tržišne nestabilnosti koje će proisteći iz postojećih trgovinskih sporova. Iako je globalni ekonomski rast i dalje snažan, zaključila je, postoje i veliki rizici na horizontu posebno u vidu porasta nejednakosti, novih tehnologija i njihovog uticaja na radna mesta i održivosti dostignutog rasta.

Moris Obstfeld, glavni ekonomista MMF-a, objasnio je da smanjenje prognoze rasta svetske ekonomije dolazi zbog povećanih trgovinskih sukoba na relaciji SAD – Kina.

Ji Gang, guverner Centralne banke Kine je izjavio da su protekcionizam i trgovinske barijere najveći rizik za svetsku ekonomiju. Kina je spremna da sarađuje sa svima da bi slobodna trgovina i investiranje bile ostvarene tako da sve države imaju korist od još veće i uravnoteženije ekonomske globalizacije.

Umirujuće reči su se čule i od Stivena Mnučina, američkog ministra finansija. On je smanjio nivo alarma zbog postojećih trgovinskih ograničenja koja je njegova država uvela Kini i drugim državama. Izrazio je i nadu da Kina neće odustati od kupovine američkih državnih obveznica (glavnog sredstva tekućeg finansiranja američke vlade) kako bi kineske firme i dalje imale pristup američkoj visokoj tehnologiji. Uz žaljenje zbog trgovinskog spora, on je poručio da kod Kine nije samo u pitanju potreba da ona od Amerike kupuje više prirodnog gasa ili sojinog brašna, već da se radi o „strukturalnim pitanjima“ balansiranih trgovinskih odnosa dveju država.

Ipak, bez obzira na uglađenost nastupa, ne može se sakriti osećaj da se čula grmljavina rasrđenih bogova svetske trgovine. Većina učesnika u raspravi se, stoga, zalagala do nivoa molbe da se smanje tenzije između najvećih svetskih ekonomija iako svi vide da rešenja za to ne postoje. Barem ne u kratkom roku i sa postojećim rasporedom političkih snaga.

Jim Jong Kim, predsednik Svetske banke je pozvao sve države da ostanu zajedno i jedinstveno nalaze odgovore na probleme globalizacije koja mora biti nastavljena. Poziv je lepo zvučao, ali je više ličio na pustu želju nego na realno očekivanje.

U odnosu na male i siromašne države, ove tri nadinstitucije nisu promenile ponašanje. Iz njihovih izveštaja i posebno prognoza više provejava politička nego li ekonomska ocena utemeljena na podacima i analizama. Ali one odavno ne spadaju među rizike za svetsku ekonomiju, pa se sa njima može postupati po volji velikih i moćnih.

Razume se da u njihovoj analizi „rizika od rizika“ ima previše jednostranosti i posvećenosti interesima Amerike i multinacionalnih korporacija. Ali, budimo realni, one su stvorene i popunjene ljudima kojima prevashodni cilj nije slobodna trgovina po fer uslovima i ravnomerni razvoj svih učesnika u globalnoj ekonomiji. Ako je tako, onda se može reći i da su one relativno uspešne u ostvarenju namere da bogatima olakšaju naredne prihode, nezavisno od raubovanja prirodnih resursa planete i porasta siromaštva ogromne većine njene populacije.

Međunarodni monetarni fond, Svetska banka i Svetska trgovinska organizacija programirani su tako da ne vide da su upravo oni najveći „rizik od rizika” za svetsku ekonomiju.


Izvor: Sputnjik

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Srditi ekonomski bogovi i „rizik rizika“ svetske ekonomije

* Obavezna polja