nebojsa-katic01Donedavno se činilo da postoji potpuni konsenzus u vezi sa vrlinama globalizacije. Pod potpunim konsenzusom podrazumeva se da su razvijene industrijske zemlje saglasne u oceni da je globalizacija opšte koristan ekonomski proces, u kome zapadne kompanije i kapital dominiraju svetskim tržištem. Osnovni postulat globalizacije je sloboda protoka roba i kapitala. Ta i takva sloboda je uvek u interesu država i njenih ekonomija i nikako se ne sme sputavati niti ograničavati.

Sve dok se globalizacija odvijala po utvrđenom skriptu, gde se kapital kretao ili u okviru Zapada ili je sa Zapada išao na Istok i Jug i tamo kupovao kompanije i resurse, nikakvih problema niti dilema nije bilo. Problemi se pojavljuju tek sada, kada je smer tokova kapitala počeo da se menja i kada su kineske kompanije krenule u pohod na Zapad.

U zapadnim metropolama se najednom počelo postavljati pitanje odnosa nacionalnog interesa i globalizacije. Najednom se otkriva da strano vlasništvo nad domaćim kompanijama nije uvek u interesu nacionalnih država, te da tržišni principi slobodne trgovine i slobodnog protoka kapitala i nisu baš tako sveti kako nas ekonomska literatura ili MMF podučavaju.

Kina, koja je strahovito ekonomski ojačala i u tom procesu akumulirala ogromne devizne rezerve, krenula je da razmenjuje zapadne finansijske hartije sumnjive vrednosti (u kojima drži svoje rezerve) za nesumnjiva industrijska dobra zapadnih država. Pri tome, u tom pohodu na Zapad prepoznaje se jasna strateška ideja. Kina najradije kupuje tehnološke kompanije, kompanije koje su okrenute proizvodnji hrane, kao i kompanije koje su vezane za energetski i infrastrukturni sektor [1].

U Nemačkoj, koja je u fokusu kineskog interesovanja, Kina je od početka ove godine investirala preko 10 milijardi dolara. Kinezi upravo pokušavaju da kupe i kompaniju Kuka, jednog od najmodernijih proizvođača robota u Evropi. Ova potencijalna kupovina, kao i neke prethodne, izaziva veliko nezadovoljstvo, ali se čini da Nemačka nema dobar izgovor kojim ovu kupovinu može zaustaviti. Kina je veliko izvozno tržište Nemačke i bilo bi previše rizično ući u ekonomski sukob sa Kinom.

Velika se prašina podigla i u Velikoj Britaniji u vezi sa projektom nuklearne elektrane Hinkley Point C, u kome bi China General Nuclear Power Company trebalo da učestvuje sa 33 odsto. Iako je reč o važnom projektu za već prenapregnuti elektroenergetski sistem Velike Britanije, vlada UK je upravo odložila konačnu odluku o gradnji elektrane. Mada to nije javno rečeno, kinesko učešće u ovoj investiciji je razlog za poslednje prolongiranje konačne odluke.

Kina je odmah reagovala i preko svog ambasadora zapretila da će eventualno odustajanje od projekta dovesti do ozbiljnog poremećaja ekonomskih odnosa Kine i UK, upravo u trenutku kada je to Britancima najmanje potrebno.

sidjinping-kraljica11

Dole i ispod, u Australiji, događaju se slični procesi onima u Evropi. Australija je imala veliki ekonomski uspon poslednjih decenija i taj uspon se najvećim delom vezuje za kinesku ekspanziju, koja je stvorila ogromnu tražnju za sirovinama iz Australije. Idila je dovedena u pitanje kada je Kina pokušala da kupi najveću lokalnu kompaniju za distribuciju električne energije. Vlada je preliminarno blokirala prodaju pozivajući se i ovde na nacionalni interes. Nešto ranije, u aprilu ove godine, kineskom konzorcijumu, na čijem je čelu Shanghai Pengxin Group, nije dozvoljeno da kupi S. Kidman & Co, veliku privatnu kompaniju u čijem je vlasništvu ogromno zemljište sa oko 185.000 grla stoke. Nacionalni interes je ponovo naveden kao razlog blokade.

Za razliku od ad hoc reakcija Australije ili UK, na primer, SAD ima instituciju koja se još od 1975. bavi zaštitom nacionalnih interesa u sferi investiranja. Reč je o Komitetu za strane investicije u SAD (CFIUS). Lokalne kompanije koje su predmet prodaje strancima na dobrovoljnoj osnovi o tome izveštavaju komitet, koji može da analizira predloženu transakciju. Kako su SAD moćna i otvorena ekonomija, intervencije CFIUS su relativno retke i investicije se još ređe blokiraju. CFIUS nema nužno i konačnu reč, pa investicije koje komitet odobri mogu biti osporene i blokirane u Kongresu ili od predsednika SAD.

Dok ovo pišem, CFIUS se intenzivno bavi pokušajem China National Chemical Corp da za oko 43 milijarde dolare kupi švajcarsku kompaniju Syngenta. Syngenta je jedan od svetskih lidera u proizvodnji hibridnog i genetski modifikovanog semena, pesticida, biogoriva i sl. U ovom trenutku ovo je bez konkurencije najveća strana potencijalna investicija Kine. Kako Syngenta ima kompanije ćerke u SAD, CFIUS smatra da ova prodaja zadire i u interes SAD. (Naravno, da je Monsanto kupio Syngenta, kako je pokušao pre dve godine, ničiji nacionalni interesi ne bi bili ugroženi.)

Kina je sve veći problem za svoje zapadne konkurente i čini se da je trgovinski rat sa Kinom već uveliko počeo i da se vodi na nekoliko frontova. Jedan od širih frontova je sada otvoren u ime nacionalnog interesa, stvarnog ili izmišljenog. To nas dovodi i do paradoksa globalizacije.

Velike i moćne zemlje, koje imaju snažne institucije za zaštitu domaćeg tržišta i potrošača, sekiraju se kako će zaštiti svoje nacionalne interese i dobra od „strašne“ Kine. Istovremeno, kukavne, male ili uboge zemlje se uveravaju da nemaju čega da se plaše kada sve što imaju stavljaju na doboš globalizacije. Ovo stavljanje svega na doboš se u žargonu MMF naziva strukturnim prilagođavanjem, i to je spasonosna medicina koju MMF nudi ili, još bolje, rutinski iznuđuje.

Ima li ovo bilo kakve veze sa Srbijom i ima li tu bilo kakve pouke za Srbiju? Čini se da nema. Da bi mogli osporavati određen tip investicije, da bi mogli voditi nacionalnu razvojnu politiku, mora se imati jasna predstava o tome šta je nacionalni ekonomski interes. Srbija ga srećom nema, pa to u mnogome olakšava njenu ekonomsku poziciju i strukturno prilagođavanje, koje je u toku, ili je u najavi.

__________
Napomena:

[1] Kada su u pitanju zemlje u razvoju, Kina najradije kreditira izgradnju infrastrukturnih objekata, na kojima zapošljava svoje građevinske kompanije.


Izvor: Blog Nebojše Katića

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Globalizacija kao batina koja ima dva kraja

* Obavezna polja