Pre deset godina, odnosno 2009, švedski telefonski gigant Teliasonera se upustio u poduhvat izgradnje jedne od prvih bežičnih mreža četvrte generacije na svetu, i to u nekim od najvažnijih i tehnološki najvisprenijih gradova Skandinavije. Kada je došao red na Oslo, prestonicu Norveške, Teliasonera je napravio smeo i neočekivan odabir kandidata za realizaciju posla. Bio je to Huavej, kineska kompanija bez mnogo prisustva izvan Kine i još par tržišta u razvoju.

Iste godine, Huavej je dobio još veći i još manje očekivani ugovor za potpunu obnovu i zamenu norveške mreže mobilne telefonije koju su izvorno izgradili svetski poznati utemeljivači standarda u ovoj oblasti: švedski Erikson i finska Nokia. Kineski novajlija je na kraju završio najambiciozniju zamenu mreže na svetu pre isteka roka i ispod projektovanih troškova.

Mnogi u bežičnoj industriji smatraju to momentom početka nove epohe za Huavej i Kinu. Huavej od tada više nije samo još jedan kineski grebator koji preuzima udeo tržišta zahvaljujući niskim cenama ili krađi intelektualne svojine. Ođednom je ova kompanija imala najsavremeniju tehnologiju sopstvene proizvodnje, pa je počela da gura u stranu etablirane evropske džinove poput Eriksona i Nokije, i to u njihovim dvorištima. „Po prvi put su ljudi uvideli da Huavej nije samo jeftina opcija, nego da može da se takmiči i kvalitetom i cenom“, rekao je Dekster Tilijen, analitičar telekomunikacija sa Fič Solušnsa (Fitch Solutions).

EKONOMSKI NERVNI SISTEM

Za manje od decenije od tada, verovatno jednim delom zahvaljujući i milijardama dolara podrške od kineske vlade, privatna firma Huavej je postala najveća kompanija za telekomunikacionu opremu na svetu, a prošle godine njeni prihodi su prebacili cifru od 107 milijardi dolara stečenih poslovanjem u nekih 170 zemalja. Što je još važnije, Huavej je, po većini izvora, preuzeo vođstvo u trci za razvoj jedne od najvažnijih tehnologija savremenog sveta: mobilne telefonije pete generacije (5G). Za razliku od raznovrsnih prethodnika koji su prosto pružali korisnicima mogućnosti slanja tekstualnih poruka, surfovanja internetom preko telefona i slanja video strimova, 5G obećava revoluciju čitave svetske ekonomije.

Verovatno prvi put u modernoj istoriji Kine, rastući udeo Huaveja na tržištu i njegova tehnološka snaga znače da jedan izdanak kineske vlasti dolazi na poziciju dominacije povodom neke tehnologije sledeće generacije. 5G će pružati drastično veće brzine razmene podataka od današnjih tehnologija mobilne telefonije, što je važno za korisnike. Ali 5G će takođe biti tehnologija koja garantuje glatko funkcionisanje veštačke inteligencije, odnosno to da se automobili bez vozača ne slupavaju, da mašine u automatizovanim fabrikama mogu da komuniciraju besprekorno u realnom vremenu širom sveta i da gotovo svaki uređaj na planeti može da se umreži. 5G mreža će, prosto rečeno, biti centralni nervni sistem ekonomije 21. veka – a ukoliko Huavej nastavi svoj uspon, onda će Peking, a ne Vašington, biti mesto sa kojeg će se njome najlakše dominirati.

Zapanjujuća sposobnost Huaveja da se probije u oblast koje je do sada bila ekskluzivni posed razvijenog sveta izazvala je šok ne samo u relevantnoj industriji, nego i u zapadnim prestonicama. Uspesi su Huavej pretvorili u metu administracije američkog predsednika Donalda Trampa – što ukazuje na strah da bi rastuća uloga ove kompanije u svetskim telekomunikacionim mrežama mogla da omogući Pekingu da upotrebi svoju kontrolu nad globalnim digitalnim krvotokom kako bi špijunirao rivalske nacije ili krao njihove komercijalne tajne. „5G se sve više pretvara u geopolitičko bojište između Sjedinjenih Država i Kine“, smatra Tim Rahlig sa Švedskog instituta za međunarodne poslove koji se bavi istraživanjem 5G tehnologije.

Sedište kompanije Huavej u kineskom Senženu

KO STOJI IZA HUAVEJA

Sve ovo nameće ključno pitanje na koje još nema odgovora: za koga Huavej zaista radi? Iako se ponosi time što je privatna kompanija, Huavej je 1987. godine osnovao Žen Žengfej, veteran inženjerijskih jedinica Narodnooslobodilačke armije Kine, a kineska vojska je bila jedan od prvih i ključnih klijenata novonastale firme.

Krajem prošlog meseca, kritički izveštaj britanskih nadzornika 5G tehnologije takođe je probudio strahove da bi Huavej mogao da se pokaže kao visokotehnološki trojanski konj. U izveštaju se zaključuje da su „temeljni defekti“ ostavili softver i sisteme sajber bezbednosti kompanije otvorenim za hakere, što predstavlja „značajan“ bezbednosni problem. Uprkos tome, u izveštaju se krivica uglavnom svaljuje na aljkav inženjering, odnosno nisu pronađeni dokazi da su ranjivosti planski ubačene za potrebe kineskih vlasti. Izveštaj se takođe uzdržao od poziva na direktnu zabranu.

Štaviše, Trampova administracija – koja je uglavnom najuspešnija u otuđivanju od svojih dugotrajnih saveznika – već posustaje u svojoj globalnoj kampanji za izolaciju Huaveja. Iako se par američkih saveznika, poput Australije i Japana, povinovalo američkim željama i već zabranilo Huavej tehnologije, mnogi drugi još uvek vagaju da li da preduzmu takav korak. Ujedinjeno Kraljevstvo i Nemačka, još uvek odmeravaju geopolitičke implikacije kupovine Huavej opreme. Drugi, poput Tajlanda i Južne Koreje, puštaju Huavej da lansira projekte 5G. Indija, za koju se SAD nadaju da bi mogle da je iskoriste kao kontratežu Kini, odupire se američkim pozivima za isključenje Huaveja iz svojih mreža.

Rast prihoda kompanije „Huavej“ u periodu 2014-18. godina u milijardama dolara

A iza svih ovih novih briga o naizgled iznenadnoj dominaciji Huaveja je jedno jednostavnije pitanje: Kako se skromna, privatna kineska firma koja je poslovanje otpočela pre tri decenije uvozom bazične telekomunikacione opreme, ođednom pojavila kao nosilac onoga što je verovatno jedna od najvažnijih tehnologija na svetu? Nema jednostavnog objašnjenja za uspeh Huaveja i njegovu tehnološku nadmoć. Prednost u cenama je naravno pomogla. Kao i podrška države, zaštita vlade od inostranih konkurenata i ogromno lokalno tržište koje je dovelo do masivnih i rapidno umnožavajućih prihoda. A teško da je puka slučajnost što je osnivač Huaveja Žen veteran Narodnooslobodilačke armije ako se ima u vidu da je upravo ta institucija bila prvi klijent dotične kompanije.

Na kraju, meteorski uspon Huaveja je rezultat široke mešavine različitih politika i odluka, čemu je usput pomogla i nekolicina pogrešnih poteza zapadnih rivala. Ali jedno je jasno: Huavej je uživao državnu podršku koja nije dostupna njegovim zapadnim rivalima, iako je egzaktnu prirodu ove podrške teško kvantifikovati, kao i širi odnos bilo koje privatne kineske firme sa vlastima. Kako se dotična firma nalazi u privatnom vlasništvu kroz kompleksnu shemu vlasničkih udela zaposlenih, ona nije u obavezi da objavljuje detaljne finansijske izveštaje kao javna preduzeća. Međutim, evropski istraživači su otkrili dokaze da je Huavej dobio ogromnu kreditnu liniju od 30 milijardi dolara od Razvojne banke Kine, pored ostalih neobično pravovremenih finansijskih injekcija.

PROTEKZIONOZAM KAO KLJUČ USPEHA

„Državne finansije su bile ključne za rast Huaveja“, kaže Metju Šrader, analitičar za Kinu pri Alijansi za osiguranje demokratije u Nemačkom Maršalovom fondu. One su pomogle Huaveju da monopolizuje domaće tržište, što mu je potom omogućilo da uz pružanje velikih popusta svoje poslovanje proširi u ostatak sveta. Huavej poriče da dobija direktnu državnu pomoć. Uprkos tome, Žen iskreno ukazuje da je kineska industrijska politika imala ključnu ulogu u rastu kompanije. On navodi da „Huavej ne bi postojao“ bez politike Pekinga da na domaćem tržištu zaštiti kineske kompanije od agresivnih inostranih konkurenata.

Uspon Huaveja bi mogao da se tretira kao najnoviji test u borbi između dva oblika kapitalizma: otvorenog i privatizovanog zapadnog tržišta protiv onih koje država kontroliše u kineskom stilu, premda u ovom slučaju treba istaći da Huavej zvanično nije državna kompanija. Kolika god da je bila uloga kineske vlade, Huavej je očigledno oblikovan Ženovom ličnom vizijom i ambicijom. Nakon što je sa 39 godina napustio vojsku da bi naredne četiri godine radio za državnu firmu – Šenžen elektroniks – Žen je od državne banke dobio pozajmicu od 8,5 miliona dolara, pa je, sa još 14 saradnika, pokrenuo sopstvenu firmu, kako je 2000. godine preneo Far Eastern Economic Review.

Počeo je kao uvoznik telekomunikacionih svičeva (switch, uređaj koji upravlja protokom podataka između računara na lokalnoj mreži; prim. NS), što je osnovna mrežna tehnologija. Godine 1990. kompanija je otpočela rad na razvoju svog prvog sviča – ali umesto da se uortači sa inostranom firmom – što je tada bila standardna praksa u kineskoj telekomunikacionoj industriji – Žen je napravio ogromne investicije u sopstveno odeljenje za istraživanje i razvoj kako bi mogao da pravi sopstvene proizvode. Početkom 1990-ih, kompanija je imala istraživačko-razvojno osoblje od 500 ljudi, a njih 200 je radilo u proizvodnji, što je, prema istraživanju poslovne istorije ove firme koje je sproveo analitičar Natanijel Arens, obrnut odnos od standardnog.

Vlasnici esencijalnih patenata u primeni 5 G tehnologije (Izvor: Iplytics/Foreign Policy)

Do 1993, kompanija je pustila na tržište novi svič i uspela je da privuče vojsku kao klijenta, snabdevajući je telekomunikacionom mrežom. Taj ugovor je, kako zaključuje Far Eastern Economic Review, kompaniji dao značajan vetar u leđa u odnosu na rivale. Godinu dana kasnije, Žen je uspeo da obezbedi još jedan oblik zaštite od države. Sastao se sa Đang Ceminom – generalnim sekretarom Komunističke partije – i rekao mu da je država bez domaće industrije telekomunikacionih svičeva kao država bez vojske. „Dobro rečeno“, odgovorio je Đang, prema Ženovom opisu događaja. Do 1996, pomoću Ženovih podsticaja, kineska vlada je promenila svoju industrijsku politiku u korist domaćih telekomunikacionih kompanija, pri čemu je za inostrane konkurente držala zatvorena vrata.

U narednim godinama razmahani Huavej se upustio u nemilosrdnu kampanju domaće ekspanzije, privlačeći klijente iz lokalnih vlasti, često u ruralnim područjima. Kompanija je prodavala svoju tehnologiju po najnižim mogućim cenama kako bi eliminisala svoje rivale, a ponekad je čak nudila svoje usluge državnim entitetima besplatno. Do 1998, Huavej je dostigao udeo tržišta svog glavnog rivala – Šangaj bela, inače inostrane „joint venture“ firme.

Na putu ka dominaciji na domaćem tržištu, Huavej je takođe bujao i na međunarodnim tržištima tako što je svoje proizvode nudio drastično jeftinije od svojih konkurenata. Pristup ogromnom ljudskom fondu naučno-inženjerskog talenta spremnog da radi za niže plate od Huavejevih zapadnih konkurenata se konvertuje u do 20 odsto niže cene za potrošače. Danas Huavej kontroliše 29 odsto svetskog tržišta telekomunikacione opreme. U azijsko-pacifičkoj regiji ta cifra je 43 odsto, a u Latinskoj Americi 34 odsto, prema podacima koje daje firma za istraživanje tržišta Dell’Oro Group.

Žen Džengfrej, vlasnik kompanije „Huavej“

VERTIKALNA INTEGRACIJA

Iako istoriju Huaveja kalja nekolicina slučajeva krađe tehnologije – poput neslavnog primera sa početka dvehiljaditih kada je ukraden Cisko kod za ruter softver – eksperti priznaju Ženu da je izgradio Huavej od prvih dana kompaniju gradio kao trust istraživanja i razvoja. „Mislim da je dobar deo njihove današnje tehnološke stručnosti posledica toga što imaju puno pametnih ljudi“, rekao je Majk Telander, industrijski analitičar i osnivač Grupe za istraživanje signala (Signals Research Group). „Možete reći puno loših stvari o Huaveju, ali to ne znači da bi zbog loših stvari trebalo zanemariti one dobre“.

Danas Žen govori kako Huaveju to što je privatna firma omogućava da upumpava više novca u istraživanje i razvoj, tačnije nekih 15-20 milijardi dolara godišnje. Nekih 80.000 ljudi, odnosno blizu polovine radnika Huaveja, posvećeno je istraživanju i razvoju, a samo u ogromnom korporativnom kampusu Huaveja u Šenženu rade desetine hiljada ljudi.

Zbog svoje posvećenosti da rezultate istraživanja konvertuje u tržišne proizvode Huavej beleži prednost u odnosu na Cisko i Gugl, smatra Hening Šulcrin, bivši glavni tehnolog pri američkoj Federalnoj komisiji za komunikacije. Istraživačka organizacija kompanije je „dobro integrisana u razvojni proces“, što omogućava Huaveju da rezultate istraživanja brzo pretvori u prodaju, pojašnjava Šulcrin.

Huavej je takođe vertikalno integrisan. Za razliku od svojih glavnih konkurenata, švedskog Eriksona i finske Nokije, Huavej pravi skoro svaku komponentu 5G tehnologije, uključujući i definišuću tehnologiju internet ekonomije: smartfon. Dotična firma je drugi najveći proizvođač smartfona na svetu – ispred nje je jedino južnokorejski Samsung. Zahvaljujući pravljenju čipsetova i telefona koji ih koriste, eksperti smatraju da Huavej ima prednost za brže plasiranje 5G proizvoda na tržište.

Dok je trajao razvoj 3G i 4G mreže, Huavej je pokušavao da uhvati korak sa etabliranim rivalima i veći deo svojih tehnologija je pravio po licencama. To je u određenoj kod Eriksona i Nokije, danas glavnih rivala Huaveja u trci za razvoj 5G, izazvalo stanje samouverenog spokoja, pojašnjava Tilijen iz Fič solušnsa. Investirali su puno novca u nešto što su onda bile najsavremenije tehnologije i želeli su da iscede maksimum iz njih umesto da pojure na sledeći nivo, koji bi njihova pređašnja dostignuća učinio zastarelim. Pri tome su smatrali da nemaju čega da se plaše od jedne tada bezopasne kineske firme. Sada se situacija preokrenula. Prema nemačkoj kompaniji za praćenje razvoja intelektualne svojine IPlytics, Huavej ima više patenata vezanih za 5G od bilo koje druge kompanije. To znači da će druge kompanije morati da plaćaju Huaveju korišćenje ključnih komponenti 5G tehnologije.

ŠTA PLAŠI VAŠINGTON

Delimično zahvaljujući tom tehnološkom arsenalu, Huavej je u stanju da oblikuje pravila trke za 5G na način na koji nije mogao kod prethodnih tehnologija mobilne telefonije. Tokom proteklih par godina, naučnici telekomunikacija su se redovno sastajali na svakih par meseci kako bi razmotrili evoluirajuće tehnološke standarde koji će upravljati svim aspektima 5G. Huavej je prosto preplavio ovo polje slanjem više naučnika na ove sastanke od bilo koje druge telekomunikacione kompanije i davanjem većeg tehnološkog doprinosa ovim standardima u razvoju od bilo koga drugog, navodi IPlytics.

Usput je Huavej napravio gomilu tehnoloških prodora koji se stalno umnožavaju, sa čime nijedna druga kompanija ne može da se poredi. Tako je, na primer, izveo terenska testiranja 5G tehnologija na nižim frekvencijama (što je dobro za pokrivenost) i na višim frekvencijama (što je dobro za velike brzine razmene podataka). Ranije ove godine je predstavio sopstveni, samostalno dizajnirani čipset i uređaje koji će 5G pretvoriti u realnost. Huavej navodi da trenutno ima 30 ugovora za izgradnju 5G mreže širom sveta, uz još desetine zemalja koje su blizu potpisivanja takvih ugovora.

Ruski predsednik Vladimir Putin i ćerka osnivača Huaveja Meng Vanžou na poslovnom forumu u Moskvi, 2. oktobar 2014.

Kako kineska kompanija gradi mrežu kroz koju će teći ogroman obim podataka – telefonski pozivi, imejlovi i poslovne transakcije – širom planete, američke zvaničnike plaši da bi ta infrastruktura mogla da se upotrebi za špijunažu, što bi obaveštajnim agencijama Pekinga omogućilo da prikupljaju džinovske kvantitete komunikacija. Ono što još više užasava Vašington je pomisao da će ga Peking zameniti kao najveću svetsku obaveštajnu silu, pa da će mu možda čak i uskratiti pristup mrežama koje omogućavaju svetsku trgovinu i projekciju vojne sile. Decenijama su američke obaveštajne agencije izvlačile korist od centralne uloge američkih kompanija u svetskim telekomunikacionim mrežama kako bi špijunirale svoje protivnike i prikupljale krucijalne obaveštajne podatke.

A sada, bilo planom ili srećnim slučajem, ili kombinacijom ta dva, Komunistička partija Kine će imati sredstva da preokrene taj odnos neravnopravnosti – naročito zbog toga što same Sjedinjene Države, uprkos značaju Silikonske doline, nemaju sopstvenog nacionalnog šampiona koji razvija 5G. Konsolidacija i spajanje telekomunikacione industrije su pretvorila evropske, a ne američke kompanije u vodeće zapadne proizvođače kutija, antena i opreme za prikupljanje signala koje će biti skelet čitave 5G tehnologije.

„Da ste na mestu kineske vlade, imali biste ograničen izbor: mogli biste da kopirate ono što su uradile SAD i izgradite elektronsku obaveštajnu mrežu koja će vas koštati mnogo milijardi dolara, ili da pomažete Huavej – a to je daleko jeftinije“, navodi Džejms Luis, direktor Programa tehnološke politike pri Centru za strateške i međunarodne studije.

SAD BIJU IZGUBLJENU BITKU

Inostrana proizvodnja naprednih komunikacionih mreža „biće izazov za američku konkurentnost i bezbednost podataka“, a kako američki podaci sve više protiču kroz te mreže, to će uvećati „rizik od inostranog pristupa i uskraćivanja usluga“, upozorio je Den Kouts, direktor nacionalnih obaveštajnih službi ( Director of National Intelligence – DNI), u svojim godišnjim procenama pretnji sa kojim se suočavaju SAD.

Kao rezultat tih strepnji, Vašington je praktično zabranio opremu Huaveja unutar Sjedinjenih Država. Prošlog decembra Ministarstvo pravde je takođe naredilo hapšenje Meng Vanžou, direktorke finansija Huaveja – inače Ženove ćerke – na osnovu optužbe kako pokušava da ukrade američku tehnologiju i da laže o poslovanju kompanije u Iranu. Trenutno se bori protiv ekstradicije iz Kanade u SAD.

Ali Vašington možda već bije izgubljenu bitku kada panično pokušava da natera zapadne saveznike da isteraju Huavej. Huavej je već postao toliko globalno dominantan u izgradnji telekomunikacionih mreža i nadmetanju za uspostavljanje 5G standarda da Trampova administracija postaje donekle izolovana, čak i među svojim najbližim saveznicima.

Uprkos američkom pritisku, Evropska unija se odlučila protiv blokade kineske firme, a malo je verovatno da će čak i najbliži američki saveznici poput Britanije i Nemačke staviti rampu za Huavej tokom odlučivanja o tome koje će kompanije učestvovati u izgradnji njihovih 5G mreža. Razlog je jednostavan: mnogim evropskim zemljama koje već koriste opremu Huaveja u svojim 4G mrežama bilo bi preskupo da „menjaju konja usred trke“.

Američki kreatori politike su se naročito snažno okomili na Nemačku, preteći čak Berlinu da bi mogao da izgubi pristup američkom aranžmanu deljenja obaveštajnih podataka sa saveznicima ukoliko uvrsti Huavej u svoju mrežu. „Evropa je uglavnom postala bojište, a Nemačka je bojište unutar bojišta“, smatra Tilijen iz Fič solušnsa.

Međutim, Trampova administracija je po većini merila podbacila u nastojanju da uveri evropske saveznike u bezbednosni rizik koji predstavlja dotična kompanija – što je problem koji dodatno pojačava konstantno predsednikovo podbadanje svojih protivnika sa druge strane Atlantika. Vašington nikada nije zvanično predstavio dokaze koji bi poduprli njegove tvrdnje da se oprema Huaveja na bilo koji način koristi u kineskim špijunskim operacijama, a malo je verovatno da je išta više dokaza predstavljeno u privatnoj korespodenciji. Prema Šraderu sa Nemačkog Maršalovog fonda, kada bi američki obaveštajni zvaničnici zaista imali jasne dokaze da Huavej pomaže Kini da špijunira, „navalentnije“ bi delili te podatke sa saveznicima.

„Huavej“ nosilac najnaprednije mobilne tehnologije 5 G

MIRENJE SA PORAZOM

Budući da američka kampanja gubi zamah, obaveštajni zvaničnici Sjedinjenih Država se već spremaju za svet u kojem će Huavej dominirati telekomunikacionim mrežama sledeće generacije. „Moraćemo da u 5G svetu pronađemo način za upravljanje rizicima na raznovrsnim mrežama koje uključuju tehnologije kojim ne možemo da verujemo“, rekla je Sju Gordon, glavna zamenica direktora nacionalnih obaveštajnih službi prošlog meseca. „Moraćemo da pođemo od toga da postoji kompromitovana mreža“.

Predstavnici Huaveja saopštavaju da su američke optužbe neodgovorne, a osnivač kompanije je rekao da će se usprotiviti kineskom zakonu o prikupljanju obaveštajnih podataka kako bi očuvao nezavisnost svoje kompanije. To je tvrdnja koju eksperti za Kinu smatraju smešnom.

„Što veća postane neka kompanija u Kini, to više mora da svoje poslovne ciljeve usklađuje sa partijskim političkim ciljevima“, navodi Šrader. „Prosta činjenica da je Huavej u stanju da javno zauzme poziciju toliko suprotnu realnom stanju stvari u Kini dovoljno govori o stepenu podrške koji ova kompanija uživa od partije. ‘Običnim’ privrednicima u Kini se ne bi tolerisalo da govore kako se neće povinovati partijskim diktatima“.

Kako bi zadovoljile zahteve organa reda, telekomunikacione mreže se uglavnom prave tako da omoguće neki oblik funkcije presretanja, tj. prisluškivanja. Takve mogućnosti su ranije korišćene od strane obaveštajnih agencija kako bi presretale razgovore i podatke, pa korišćenje opreme kineskog porekla za takve mreže praktično znači poziv Pekingu da špijunira, „jer je sama infrastruktura tako napravljena da omogućava taj oblik mešanja“, smatra viši istraživač na Međunarodnom institutu za kompjuterske nauke, Nikolas Viver.

U intervjuu za Forin polisi, glavni oficir za bezbednost Huaveja u Sjedinjenim Državama, Endi Prudi, podsetio je da su američke špijunske aktivnosti koje je dokumentovao uzbunjivač iz Nacionalne bezbednosne agencije Edvard Snouden, stvorile odnos fundamentalnog nepoverenja prema industriji telekomunikacija. Snoudenova otkrića su pokazala kako su američke kompanije bile naterane da sarađuju sa američkim obaveštajnim aktivnostima. „SAD praktično veruju da će Kina koristiti kineske kompanije – čak i one privatne – za iste stvari za koje su SAD koristile američke kompanije“, objašnjava Prudi.

Predstavnici Huaveja su usled Trampovih upozorenja čak počeli da prozivaju Vašington da Sjedinjene Države zaostaju u 5G tehnologiji. „Amerika zaostaje“, rekao je novinarima početkom ove godine rotirajući predsednik Huaveja Guo Ping. „Ova poruka je jasna i tačna“. Istovremeno, mnogi eksperti navode da su bezbednosne strepnje povodom opreme Huaveja prenaduvane, jer gotovo svi veliki proizvođači telekomunikacione opreme koriste kineske kompanije za proizvodnju svojih komponenti.

„Čitava bezbednosna diskusija o Huaveju – onakva kakva se vodi u ovom trenutku – je pomalo blesava i promašuje poentu“, smatra Rahlig sa Švedskog instituta za međunarodne poslove. „Ispravno je pretpostaviti da bi Kina mogla da hakuje 5G u svakom slučaju, bilo da imate opremu Huaveja“, ili drugog proizvođača, objasnio je on. „Zabranjivanjem Huaveja nećete dobiti veću bezbednost“.

AMERIKA REŽI, HUAVEJ JAČA

Takav stil razmišljanja je naveo zvaničnike Huaveja da pozovu Vašington da još jednom pogleda njihovu tehnologiju. „Hajde da razgovaramo o dokazanim mehanizmima za ublažavanje rizika kako bi imali priliku da poslujemo u Sjedinjenim Državama“, rekao je Prudi. Međutim, američka vlada još uvek nije odgovorila na ovaj poziv.

Eksperti još uvek debatuju o tome da li je Huavej uopšte tako dominantan kako se neki zvaničnici u Vašingtonu pribojavaju. Neki funkcioneri koji se bave telekomunikacijama, sa iskustvom ne samo u korišćenju opreme Huaveja nego i drugih proizvođača, govore da je Huavej postigao vođstvo, naročito u osnovnoj tehnologiji prenosa velikih količina podataka kroz radio mreže. „Sa tehnološke tačke gledišta, naše mišljenje je da, naročito u mrežama radio pristupa, Huavej ima veliku prednost, i to od nekoliko godina u odnosu bilo kog drugog provajdera“, navodi direktor jedne velike zapadne nacionalne mobilne mreže.

Drugi navode da je pretpostavljeno tehnološko vođstvo Huaveja daleko manje, kao i da je u svakom slučaju to teško izmeriti kada toliko mnogo kompanija beleži napredak u različitim oblastima 5G slagalice. Mreže 5G su napravljene od mnogo različitih tehnologija, od kojih su mnoge još uvek u početnim stadijumima razvoja. Operativne grupe naučnika još uvek utvrđuju standarde – odnosno tehnički jezik koji će različiti uređaji koristiti za međusobnu komunikaciju i razmenu podataka. To znači da je za utvrđivanje toga ko je na čelu trke na ovom tržištu potrebno više od nauke. „Šta znači biti na čelu?“ – pita Telander iz Grupe za istraživanje signala. „Nisam siguran kako definišete ‘biti na čelu’“.

Zaoštravanje Kine i SAD povodom Huaveja

Prethodne promene u tehnologiji mobilne telefonije – od 3G ka 4G i dalje – pokrenule su nastanak trenutne tehnologije bazirane na aplikacijama. Striming usluge poput Jutjuba i Spotifaja, koje dostavljaju sadržaje visoke verodostojnosti na pametne telefone svojih korisnika, oslanjaju se upravo na tu tehnolohiju, kao i npr. Uber, kompanija koja se bavi umrežavanjem usluga autoprevoza. Ali ta tranzicija je pre predstavljala evoluciju nego revoluciju, dok 5G, iako se oslanja na postojeće telefonske tehnologije, predstavlja [revolucionarni] prodor u obimu podataka koji se mogu preneti i naročito u brzini i pouzdanosti.

Ova unapređenja u brzini i pouzdanosti su neophodna za one vrste inovacija koje direktori tehnoloških kompanija reklamiraju kao sledeću fazu internet revolucije. Kako bi samoupravljivi automobili postali realnost, biće im potrebne pouzdane širokopojasne konekcije i gotovo momentalne razmene podataka kako bi u milisekundama mogli da reaguju u promenljivim uslovima na putu. Napredak na poljima veštačke inteligencije i mašina koje uče će takođe zahtevati ogromne skupove podataka kako bi sve to funkcionisalo onako kako je predviđeno.

To da li je Huavej godinu dana ispred svojih konkurenata, ili par meseci ispred njih, ili otprilike istog nivoa kao i oni, možda uopšte nije najveće pitanje. Mreža 5G je i dalje u razvoju, a komercijalna prodaja ograničenog obima će početi najranije sledeće godine, dok prvi pravi rezultati 5G mreže, sa svim svojim futurističkim novotarijama koje ova tehnologija obećava, verovatno neće stići pre 2025, i to u najboljem slučaju.

Vodeća uloga Huaveja u oblikovanju najvažnijeg novog standarda tehnologije će sigurno doneti profit koji će se meriti milijardama dolara stečenih licenciranjem, što bi ovoj kineskoj firmi moglo da donese preimućstvo u trenutku kada se zemlje širom sveta budu uključivale u izgradnju 5G mreže. „Onaj ko bude postavio standarde će prigrabiti najveći deo udela na tržištu“, navodi Rahlig sa Švedskog instituta za međunarodne poslove. To se već vidi u delovima Azije, Afrike i Bliskog istoka, gde Huavej vlada. „U delovima sveta koji su u razvoju, Kina internacionalizuje kineske tehnološke standarde“.

Zaista, dok se zemlje širom sveta mobilišu kako bi izgradile napredne telekomunikacione mreže, Huavej, uprkos američkoj kampanji sa kojom je suočen, postaje još jači igrač. Azijske zemlje – Malezija, Vijetnam i američki saveznik Tajland – razmatraju da Huaveju povere izgradnju svoje 5G mreže. Isto važi i za evropske i NATO saveznike Sjedinjenih Država, poput Španije, Portugala, Italije i Mađarske, a malo je verovatno i da će Nemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo proterati ovu firmu.

Kina je skoro 200 godina uglavnom bila korisnik tehnologija koje su razvijane u drugim delovima sveta. Danas ponovo preuzima, i to na najubedljiviji mogući način, tehnološko vođstvo koje joj je pripadalo nekada davno.

Prevod – Vladan Mirković


Izvor: Foreign Policy/Novi Standard

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Kako je Huavej pokorio svet

* Obavezna polja