Русија је сачувала своју економију од распада и сада је развија независно од Запада. То је велики политички тријумф руског руководства.

Руси су постали најбољи у коришћењу страних знања, јер је Русија произвела врло мало аутентичних технологија. Међутим, руски стручњаци су успели у стварању нових технологија, попут масивних ниско-трошковних система производње, комбинујући бројне иностране технологије. Руси су били сјајни по својим иновацијама у свемирској и војној индустрији, али су заостајали у аутомобилској, прехрамбреној, текстилној, фармацеутској, бродоградњи, као и у компјутерским и софтверским наукама. Данашњи океани и мора су незамисливи без руских бродова, модеран ваздушни, железнички и авиотранспорт се не може замислити без руских авиона, возова и аутомобила који су присутни на свим меридијанима. Модеран свет данас зна за „Јотафон“, „Касперски“,“Фармексперт“…

Ипак, чудо није последица срећних околности попут лутрије или пуке среће, иза њега стоји пажљива политика. Фасцинантни раст руске привреде у претходне две деценије резултат је специфичних владиних политика и мера, повољних геополитичких околности, али не треба потцењивати да је то постигнуто кроз мукотрпни и мучни рад такозваних „обичних“ руских грађана понижених исходом Хладног рата. Било је неопходно засукати рукаве и кретати се од примитивних услова до врха, и у таквом несрећном положају руски народ је показао своје квалитете.

Иако су енергенти и оружје важни (најважнији) извозни производи руске федерације, житарице, посебно пшеница, имају све већи удео у руском извозу. Руски извоз житарица у пољопривредној 2017-2018 години износио је 52,42 милиона тона, укључујући 40,449 милиона тона пшенице. Русија је постала највећи светски извозник. Прошле године Русија је забележила историјске рекорде, а принос житарица износио је 135,4 милиона тона, од чега 85,9 милиона тона пшенице. Принос житарица у 2016. години такође је био рекордан и износио је 120,7 милиона тона.

Касније, током жетве, прогнозе су се побољшале. Следећа година биће много боља од претходних, што је резултирало рекордним повратним резултатима захваљујући политици диверсификације пољопривредног увоза и фокусирања на домаћу производњу. Руска је пракса да се увек праве минималистичке прогнозе, како не би дошло до неугодних изненађења, као што је случај с нафтом, чија је референтна цена у буџету за текућу годину 40 долара по барелу (тренутна цена је 82 ). Вишком добити се пуни засебни национални резервни фонд.

Европска унија је продужила санкције против Русије на још шест месеци. Неко би реко ништа ново и неочекивано. Продужене економске санкције имају сврху да руским привредницима ограниче приступ главним европским тржиштима, ставља се ембарго на трговину оружјем (увоз и извоз) с Русијом, знатно се отежава Русији набавка софистицираних технологија и услуга које се користе за истраживање и прераду нафте и нафтних деривата, итд. Санкције су усмерене против главних руских државних банака, као и против неких војних и енергетских компанија.

Економске санкције су првобитно наметнуте Русији у јулу 2014. због наводне руске умешаности у рат у Донбасу. Али, упркос санкцијама, руска економија све више се опоравља. Гувернерка Централне банке Русије, Елвира Набиулина, недавно је објавила да се очекује мали раст БДП-а у последњем кварталу ове године. Оптимизам економиста из Централне банке базира се на процени да ће цене нафте износити барем 40 долара по барелу. Тренутна цена је изнад 80 долара.

Истовар рибе у луци Владивосток

Пре неколико недеља руска влада је потврдила да се економија брзо опоравља од последица кризе и да ће ускоро бити поново на путу раста. Фраза „најгоре је иза нас“ јесте најбоља дефиниција руске економије. Експерти тврде да руској економији помаже раст цена нафте, неутрализујући ефекте санкција САД-а и ЕУ, али тврде и да опоравак руске економије неће бити брз.

Европски комесар за пољопривреду Фил Хоган рекао је да је веома забринут због врућина у неким земљама ЕУ. По његовом мишљењу, продужена суша у неколико земаља ЕУ има значајан утицај на усеве и жетву усева. Према немачким метеоролозимаа, од почетка августа, је суво и веома топло време у западној, средњој и северној Европи. Експерти очекују да приноси усева падну у Француској, Немачкој, Пољској и балтичким земљама. Поред тога, смањене су прогнозе и за Украјину, а постоји проблем и са квалитетом свих врста житарица (суша и врућине погубно утичу на квалитет житарица).

Према проценама из ЕУ, због смањења бруто приноса житарица широм света и смањеног квалитета жетве, извозне цене брзо расту, а то непланирано пуни руски буџет. Руске власти покушавају да неутралишу негативан утицај санкција закључивањем билатералних споразума са моћним светским економским снагама. Првобитно са Кином, Индијом, Турском, Ираном, државама Латинске Америке, али и традиционалним америчким савезницима, нпр. посета председника Путина Јапану. Токио и Москва потписали су „забавне“ (наравно за „дубоку државу“) билатералне споразуме о енергетици, здравству и транспорту вредне 2,5 милијарди долара. У складу са постигнутим споразумом, руске енергетске компаније ће заједно са јапанским индустријским гигантима радити на истраживању нафтних поља на територији Руске Федерације.

Пекинг и Москва обећали су да ће реализовати преко 50 пословних пројеката вредних око 50 милијарди долара. Друге земље са којима Русија има значајне трговинске размене су Немачка, Индија, Бразил, Белорусија, Казахстан, Јужна Кореја итд. Стопа незапослености је 5,4 одсто. Удео државног дуга у БДП-у износи 17,7 одсто. Руски номинални БДП је 1,326 милијарди долара, а номинални БДП по глави становника износи 11,000 долара. Руси имају позитиван трговински биланс (однос извоза и увоза) у износу од око 66 милијарди долара.

С обзиром да је Русија један од највећих светских извозника енергетских производа, пад цена енергената посебно је погодио руску економију. Висока инфлација погодила је грађане, а државни буџет је смањен. Енергетски приходи за 2015. годину чинили су 44 одсто државних прихода. Али глобалне околности Русима иду у прилог: кад су се недавно произвођачи нафте договорили да ограниче производњу, цене нафте су се стабилизовале.

Путин је више пута изјавио да се од владе очекује да смањи бирократију и створи повољније пословно окружење. Извештај о глобалној конкурентности мери националну конкурентност земље, дефинисану скупом институција, политика и фактора који одређују ниво продуктивности и ниво благостања грађана. Дакле, то је важан показатељ како се руска економија држи. Тај потез (стабилност економије) је резултат бољег инвестирања у образовање и иновације, заједно са побољшаним пословним окружењем у земљи, односно мање негативним него што се очекивало.

У скорије време све веће западне компаније инвестирају у Русију, иако су због украјинске кризе и санкција ЕУ и САД инвестиције из ових држава у жестоком паду. Позитивна кретања руске економије недавно су била видљива услед пораста цена енергената на светском тржишту, стабилизације зарада и инфлаторних ограничења у Русији, стабилизације светске економије, уводних билатералних споразума Москве (првенствено са Пекингом и Делхијем) и евентуалне промене америчке политике према Русији.

Независни – али и руски – стручњаци тврде да ће, без обзира на повољнију економску климу у свету, раст цена енергената и раст домаће потрошње, Русија једва успети да постигне годишњи раст БДП-а од више од 2 или 2,5 одсто. Значајно нижи обим Западних инвестиција у последњих неколико година отворио је простор за раст домаће привреде.

Јапански премијер Шинзо Абе, кинески председник Си Ђинпинг и руски председник Владимир Путин током једног од панела на Источном економском форуму у Владивостоку, 13. септембар 2018

Руску економију ће помоћи структурне реформе као што је касније пензионисање радне снаге (то је учињено прошлог месеца) како би се стабилизовао пензијски систем, повећала флексибилност тржишта рада и одржала независност институција и свакодневне операције. Али иако је економска ситуација далеко од идеалне, прошло је време најгоре кризе. Русија је сачувала своју економију од распада и сада је развија независно од Запада, што је велики политички тријумф руског државног руководства.

Дуго се времена долар сматрао непобедивом валутом, све док САД нису покренуле трговински рат против свих земаља против којих су то могле. Осим тога, ту је у дугачка листа земаља које су под санкцијама, ембаргом и другим облицима блокада. Након неколико година привидно слабог отпора, Москва је покренула опсежну дедоларизацију своје економије, која ће се проводити по детаљно испланираним тактичким шемама.

Да напоменемо да се Русија изненада решила око 50 одсто инвестиција у америчке хартије од вредности (амерички дуг који је сакупљала годинама). За само месец дана, висина америчког дуга у Русији је пала са 96,1 милијарди долара на 48,7 милијарди. Зашто је Русија то урадила? Да ли је то порука Кини: „Ми крећемо, шта чекате?“ Можда! Кинески „напад“ истим оружјем је, за сада, само у домену шпекулација и нема сумње да ће Кинези бити врло обазриви. Русија није имала тај луксуз.

___________________________________

УПУТНИЦЕ:
­[1] https://themoscowtimes.com http://atlas.media.mit.edu/en/profile/country/rus/

[2] http://www.tradingeconomics.com/russia/gdp-growth-annual

[3] http://www.tradingeconomics.com/russia/indicators Financial Times


Извор: Нови Стандард

Оставите коментар

Оставите коментар на Како је Русија победила западну економску агресију

* Обавезна поља