Rusija je sačuvala svoju ekonomiju od raspada i sada je razvija nezavisno od Zapada. To je veliki politički trijumf ruskog rukovodstva.

Rusi su postali najbolji u korišćenju stranih znanja, jer je Rusija proizvela vrlo malo autentičnih tehnologija. Međutim, ruski stručnjaci su uspeli u stvaranju novih tehnologija, poput masivnih nisko-troškovnih sistema proizvodnje, kombinujući brojne inostrane tehnologije. Rusi su bili sjajni po svojim inovacijama u svemirskoj i vojnoj industriji, ali su zaostajali u automobilskoj, prehrambrenoj, tekstilnoj, farmaceutskoj, brodogradnji, kao i u kompjuterskim i softverskim naukama. Današnji okeani i mora su nezamislivi bez ruskih brodova, moderan vazdušni, železnički i aviotransport se ne može zamisliti bez ruskih aviona, vozova i automobila koji su prisutni na svim meridijanima. Moderan svet danas zna za „Jotafon“, „Kasperski“,“Farmekspert“…

Ipak, čudo nije posledica srećnih okolnosti poput lutrije ili puke sreće, iza njega stoji pažljiva politika. Fascinantni rast ruske privrede u prethodne dve decenije rezultat je specifičnih vladinih politika i mera, povoljnih geopolitičkih okolnosti, ali ne treba potcenjivati da je to postignuto kroz mukotrpni i mučni rad takozvanih „običnih“ ruskih građana poniženih ishodom Hladnog rata. Bilo je neophodno zasukati rukave i kretati se od primitivnih uslova do vrha, i u takvom nesrećnom položaju ruski narod je pokazao svoje kvalitete.

Iako su energenti i oružje važni (najvažniji) izvozni proizvodi ruske federacije, žitarice, posebno pšenica, imaju sve veći udeo u ruskom izvozu. Ruski izvoz žitarica u poljoprivrednoj 2017-2018 godini iznosio je 52,42 miliona tona, uključujući 40,449 miliona tona pšenice. Rusija je postala najveći svetski izvoznik. Prošle godine Rusija je zabeležila istorijske rekorde, a prinos žitarica iznosio je 135,4 miliona tona, od čega 85,9 miliona tona pšenice. Prinos žitarica u 2016. godini takođe je bio rekordan i iznosio je 120,7 miliona tona.

Kasnije, tokom žetve, prognoze su se poboljšale. Sledeća godina biće mnogo bolja od prethodnih, što je rezultiralo rekordnim povratnim rezultatima zahvaljujući politici diversifikacije poljoprivrednog uvoza i fokusiranja na domaću proizvodnju. Ruska je praksa da se uvek prave minimalističke prognoze, kako ne bi došlo do neugodnih iznenađenja, kao što je slučaj s naftom, čija je referentna cena u budžetu za tekuću godinu 40 dolara po barelu (trenutna cena je 82 ). Viškom dobiti se puni zasebni nacionalni rezervni fond.

Evropska unija je produžila sankcije protiv Rusije na još šest meseci. Neko bi reko ništa novo i neočekivano. Produžene ekonomske sankcije imaju svrhu da ruskim privrednicima ograniče pristup glavnim evropskim tržištima, stavlja se embargo na trgovinu oružjem (uvoz i izvoz) s Rusijom, znatno se otežava Rusiji nabavka sofisticiranih tehnologija i usluga koje se koriste za istraživanje i preradu nafte i naftnih derivata, itd. Sankcije su usmerene protiv glavnih ruskih državnih banaka, kao i protiv nekih vojnih i energetskih kompanija.

Ekonomske sankcije su prvobitno nametnute Rusiji u julu 2014. zbog navodne ruske umešanosti u rat u Donbasu. Ali, uprkos sankcijama, ruska ekonomija sve više se oporavlja. Guvernerka Centralne banke Rusije, Elvira Nabiulina, nedavno je objavila da se očekuje mali rast BDP-a u poslednjem kvartalu ove godine. Optimizam ekonomista iz Centralne banke bazira se na proceni da će cene nafte iznositi barem 40 dolara po barelu. Trenutna cena je iznad 80 dolara.

Istovar ribe u luci Vladivostok

Pre nekoliko nedelja ruska vlada je potvrdila da se ekonomija brzo oporavlja od posledica krize i da će uskoro biti ponovo na putu rasta. Fraza „najgore je iza nas“ jeste najbolja definicija ruske ekonomije. Eksperti tvrde da ruskoj ekonomiji pomaže rast cena nafte, neutralizujući efekte sankcija SAD-a i EU, ali tvrde i da oporavak ruske ekonomije neće biti brz.

Evropski komesar za poljoprivredu Fil Hogan rekao je da je veoma zabrinut zbog vrućina u nekim zemljama EU. Po njegovom mišljenju, produžena suša u nekoliko zemalja EU ima značajan uticaj na useve i žetvu useva. Prema nemačkim meteorolozimaa, od početka avgusta, je suvo i veoma toplo vreme u zapadnoj, srednjoj i severnoj Evropi. Eksperti očekuju da prinosi useva padnu u Francuskoj, Nemačkoj, Poljskoj i baltičkim zemljama. Pored toga, smanjene su prognoze i za Ukrajinu, a postoji problem i sa kvalitetom svih vrsta žitarica (suša i vrućine pogubno utiču na kvalitet žitarica).

Prema procenama iz EU, zbog smanjenja bruto prinosa žitarica širom sveta i smanjenog kvaliteta žetve, izvozne cene brzo rastu, a to neplanirano puni ruski budžet. Ruske vlasti pokušavaju da neutrališu negativan uticaj sankcija zaključivanjem bilateralnih sporazuma sa moćnim svetskim ekonomskim snagama. Prvobitno sa Kinom, Indijom, Turskom, Iranom, državama Latinske Amerike, ali i tradicionalnim američkim saveznicima, npr. poseta predsednika Putina Japanu. Tokio i Moskva potpisali su „zabavne“ (naravno za „duboku državu“) bilateralne sporazume o energetici, zdravstvu i transportu vredne 2,5 milijardi dolara. U skladu sa postignutim sporazumom, ruske energetske kompanije će zajedno sa japanskim industrijskim gigantima raditi na istraživanju naftnih polja na teritoriji Ruske Federacije.

Peking i Moskva obećali su da će realizovati preko 50 poslovnih projekata vrednih oko 50 milijardi dolara. Druge zemlje sa kojima Rusija ima značajne trgovinske razmene su Nemačka, Indija, Brazil, Belorusija, Kazahstan, Južna Koreja itd. Stopa nezaposlenosti je 5,4 odsto. Udeo državnog duga u BDP-u iznosi 17,7 odsto. Ruski nominalni BDP je 1,326 milijardi dolara, a nominalni BDP po glavi stanovnika iznosi 11,000 dolara. Rusi imaju pozitivan trgovinski bilans (odnos izvoza i uvoza) u iznosu od oko 66 milijardi dolara.

S obzirom da je Rusija jedan od najvećih svetskih izvoznika energetskih proizvoda, pad cena energenata posebno je pogodio rusku ekonomiju. Visoka inflacija pogodila je građane, a državni budžet je smanjen. Energetski prihodi za 2015. godinu činili su 44 odsto državnih prihoda. Ali globalne okolnosti Rusima idu u prilog: kad su se nedavno proizvođači nafte dogovorili da ograniče proizvodnju, cene nafte su se stabilizovale.

Putin je više puta izjavio da se od vlade očekuje da smanji birokratiju i stvori povoljnije poslovno okruženje. Izveštaj o globalnoj konkurentnosti meri nacionalnu konkurentnost zemlje, definisanu skupom institucija, politika i faktora koji određuju nivo produktivnosti i nivo blagostanja građana. Dakle, to je važan pokazatelj kako se ruska ekonomija drži. Taj potez (stabilnost ekonomije) je rezultat boljeg investiranja u obrazovanje i inovacije, zajedno sa poboljšanim poslovnim okruženjem u zemlji, odnosno manje negativnim nego što se očekivalo.

U skorije vreme sve veće zapadne kompanije investiraju u Rusiju, iako su zbog ukrajinske krize i sankcija EU i SAD investicije iz ovih država u žestokom padu. Pozitivna kretanja ruske ekonomije nedavno su bila vidljiva usled porasta cena energenata na svetskom tržištu, stabilizacije zarada i inflatornih ograničenja u Rusiji, stabilizacije svetske ekonomije, uvodnih bilateralnih sporazuma Moskve (prvenstveno sa Pekingom i Delhijem) i eventualne promene američke politike prema Rusiji.

Nezavisni – ali i ruski – stručnjaci tvrde da će, bez obzira na povoljniju ekonomsku klimu u svetu, rast cena energenata i rast domaće potrošnje, Rusija jedva uspeti da postigne godišnji rast BDP-a od više od 2 ili 2,5 odsto. Značajno niži obim Zapadnih investicija u poslednjih nekoliko godina otvorio je prostor za rast domaće privrede.

Japanski premijer Šinzo Abe, kineski predsednik Si Đinping i ruski predsednik Vladimir Putin tokom jednog od panela na Istočnom ekonomskom forumu u Vladivostoku, 13. septembar 2018

Rusku ekonomiju će pomoći strukturne reforme kao što je kasnije penzionisanje radne snage (to je učinjeno prošlog meseca) kako bi se stabilizovao penzijski sistem, povećala fleksibilnost tržišta rada i održala nezavisnost institucija i svakodnevne operacije. Ali iako je ekonomska situacija daleko od idealne, prošlo je vreme najgore krize. Rusija je sačuvala svoju ekonomiju od raspada i sada je razvija nezavisno od Zapada, što je veliki politički trijumf ruskog državnog rukovodstva.

Dugo se vremena dolar smatrao nepobedivom valutom, sve dok SAD nisu pokrenule trgovinski rat protiv svih zemalja protiv kojih su to mogle. Osim toga, tu je u dugačka lista zemalja koje su pod sankcijama, embargom i drugim oblicima blokada. Nakon nekoliko godina prividno slabog otpora, Moskva je pokrenula opsežnu dedolarizaciju svoje ekonomije, koja će se provoditi po detaljno isplaniranim taktičkim šemama.

Da napomenemo da se Rusija iznenada rešila oko 50 odsto investicija u američke hartije od vrednosti (američki dug koji je sakupljala godinama). Za samo mesec dana, visina američkog duga u Rusiji je pala sa 96,1 milijardi dolara na 48,7 milijardi. Zašto je Rusija to uradila? Da li je to poruka Kini: „Mi krećemo, šta čekate?“ Možda! Kineski „napad“ istim oružjem je, za sada, samo u domenu špekulacija i nema sumnje da će Kinezi biti vrlo obazrivi. Rusija nije imala taj luksuz.

___________________________________

UPUTNICE:
­[1] https://themoscowtimes.com http://atlas.media.mit.edu/en/profile/country/rus/

[2] http://www.tradingeconomics.com/russia/gdp-growth-annual

[3] http://www.tradingeconomics.com/russia/indicators Financial Times


Izvor: Novi Standard

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Kako je Rusija pobedila zapadnu ekonomsku agresiju

* Obavezna polja