Prema podacima iz baze podataka ILO-a, u Srbiji će u 2018. biti za 8,7% manje zaposlenih nego u 2000. godini. Pri tome će broj zaposlenih u poljoprivredi biti manji za 41,8%, u industriji za 22,2%, a u uslužnom sektoru je broj povećan za 23,4%.

Pad broja zaposlenih u poljoprivredi sa 1.065 hiljada u 2000. na 632 hiljade u 2018. ukazuje na brzinu depopulacije naših sela. Imamo 433 hiljade seljaka manje za istu poljoprivrednu površinu, pa pošto smanjeni broj seljaka, koji su u proseku i znatno stariji, ne može da obradi svu zemlju povećava se neobrađena površina i ovo je proces koji će se u godinama pred nama ubrzati. Putujući po Srbiji, na primer putem od Knjaževca do Sokobanje, ali i uz sam autoput, lako je prepoznati zemlju koja je neobrađena, ali i po rastinju oceniti koliko je godina prošlo od kako je vlasnik zemlje umro.

Ali, da ne bismo ovde preterali sa lamentovanjem poslužićemo se rangiranjem Srbije u svetu, kao efikasnim načinom da relativizujemo sopstvene muke i da potražimo utehu u tuđoj nesreći.

U prethodnih 18 godina broj zaposlenih u svetu povećan je za 700 miliona. Pri tome je smanjen u poljoprivredi za 160 miliona (-15,7%), u industriji je povećan za 163 miliona (+28,4%), a u uslugama za 697 miliona (+68,7%). To znači da je uslužni sektor zaslužan za kompletni rast broja zaposlenih.

U ovom periodu 175 zemalja je imalo rast broja zaposlenih a samo 14 smanjenje broja. Veći relativan pad broja zaposlenih od Srbije imalo je pet zemalja (te je Srbija na 184. mestu od 189 zemalja), i to: Gruzija, Grčka, Ukrajina, Sirija i Rumunija.

U poljoprivredi su 94 zemlje povećale broj zaposlenih a 95 zemalja je smanjilo broj. Od Srbije je veće smanjenje imalo čak 26 zemalja, među kojima od nama susednih Hrvatska, Bugarska i Rumunija.

U industriji je 149 zemalja povećalo broj zaposlenih dok je 40 smanjilo broj i veće smanjenje od Srbije imalo je 8 zemalja (što znači da je Srbija na 181. mestu), i to: Danska, Španija, Malta, Hong Kong kineski, Mauricijus, Portoriko, Portugalija i Grčka.

U uslužnom sektoru samo tri zemlje/teritorije nisu imali rast broja zaposlenih, i to Američka Virdžinska ostrva, Portoriko i Sirija. Sa rastom broja za 23,4% Srbija se nalazila na niskom 160 mestu, i sporiji rast od Srbije imali su Hrvatska i BiH od susednih zemalja.

Da zaključimo. Srbija ima jedan od najlošijih pokazatelja dinamike zaposlenosti u svetu nakon 2000. On je posledica: (1) jednog od najvećih padova broja zaposlenih u industriji; (2) velikog pada broja zaposlenih u poljoprivredi i (3) sporog rasta zaposlenosti u uslužnom sektoru koji nije bio dovoljan da kompenzira pad zaposlenosti u prva dva sektora.

Interesantno je da je Indija (rast za 120,8 miliona) imala 2,6 puta veći doprinos ukupnom porastu zaposlenosti od Kine (47 miliona), a što je posledica starenja stanovništva u Kini koje će u neposrednoj budućnosti imati ogromne negativne efekte po dalji ekonomski rast. Broj zaposlenih u Kini povećan je za samo 6,6% u prethodnih 18 godina što znači da je gotovo u celini rast posledica akumulacije kapitala i ukupne faktorske produktivnosti (prelaska radnika iz poljoprivrede u industriju i usluge).


Izvor: Makroekonomija

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Lament nad srpskim selom

* Obavezna polja