valentin-katasonov-227x300Osobine i vrste ofšora

Ofšori predstavljaju najvažniji elemenat savremenog mehanizma svetske ekonomije. Pod njima se podrazumevaju zemlje i teritorije koje poseduju sledeće osobine:

– Da obezbeđuju konfidencijalnost finansijskih, komercijalnih i ostalih operacija za strana fizička i pravna lica koja su registrovana u tim zemljama i teritorijama („jurisdikcija čuvanja tajne“)

– Da fizičkim i pravnim licima drugih zemalja omogućuju povoljan poreski režim u obliku niskih ili čak nultih stopa oporezivanja („poreske mirne luke“).

Ne postoji univerzalan, jedinstven spisak ofšora. Svaka zemlja za sebe, svaka međunarodna organizacija, svaka institucija u okviru jedne zemlje pravi svoj spisak ofšora. Ofšora danas ima više desetina: skoro 30% zemalja u svetu imaju ovu ili onu osobinu ofšora. Nekih zemalja nema u tim spiskovima, ali bez obzira na to pod njihovom jurisdikcijom mogu da se nađu teritorije (zone) koje imaju očigledne osobine ofšora. Prve „poreske mirne luke“ su se pojavile u SAD  i Velikoj Britaniji. Sada je samo pod britanskom jurisdikcijom 12 ofšora. U SAD postoje „unutrašnji“ ofšori (Delaver, Vajoming) i  ofšori na ostrvima. U zoni Evropske unije ima najmanje 10 organizacija koje poseduju osobine ofšora: Holandija, Monako, Malta, Andora, Luksemburg, Lihtenštajn, Kipar, Irska…

Mogu se izdvojiti tri grupe ofšora:

1. Anglosaksonsko središte (ostrva Karipskog bazena, Normandijska ostrva, Irska).

2. Zemlje  Beneluksa (Holandija, Luksemburg a uz njih i Švajcarska).

3. Svi ostali ofšori – periferija, zajedno sa Kiprom.

Danas se u svetskoj ekonomiji zapaža formiranje  složenih finansijskih mreža. Neke ekonomski razvijene zemlje tipa Holandije i Velike Britanije nazivaju u specijalnoj literturi sparing-ofšor jurisdikcije. U njima se registruju kompanije koje, sa svoje strane,rade u sprezi sa klasičnim ofšorima. U poštovanim zemljama Zapada takve kompanije se još nazivaju kompanije – probijači. Na primer, Holandija ima svoje ofšore na Karibima: Aruba, Kirasao, Sen-Marten. Tako je Holandija  2006.godine imala oko 20.000 takozvanih poštanskih kompanija koje nemaju neko bitno učešće u samoj zemlji. 43% njihovih beneficiara su bili iz – već po tradiciji – „mirnih luka“ – Holandskih Antila, Britanskih Devičanskih ostrva, Kajmanskih ostrva, Kipra, Švajcarske. Osim toga, u zemlji je postojalo 12,5 hiljada specijalnih finansijskih kompanija (Special Financial Institutions – SFI) kroz koje je, prema podacima Centralne banke Holandije, 2002.godine prošlo 3600 milijardi evra, što je 8 puta premašilo BDP zemlje. Sredinom 2000-ih godina  u zemlji je bilo i 42.000 finansijskih holdinga, od kojih su sa 5.800 njih upravljali trustovi. Bez obzira na to, skoro ni jedna zvanična međunarodna i nacionalna institucija Holandiju ne smatra za ofšor[1].

of shor

Ofšori su glavna čvorišta preko kojih prolaze finansijski investicioni fondovi svetske ekonomije. Godišnji izvoz kapitala iz Holandije, Luksemburga i Irske je između 10 i 12 biliona dolara, što prevazilazi izvoz kapitala iz SAD. A portfeljske investicije sa Karibskih ostrva i Normandije iznose 1/5 portfeljskih investicija koje se izvoze iz
SAD[2].

Ofšori takođe predstavljaju centre  iz kojih se upravlja preduzećima i kompanijama u mnogim zemljama. Ponekad ih nazivaju i „crne rupe“  svetske ekonomije. „Rupe“ su zato što se u njih slivaju ogromna finansijska sredstva, koja su inače neophodna za razvoj država iz kojih ta sredstva potiču. A „crne“  zato što su potpuno neprovidne, što ne postoji nikakva informacija o operacijama i finansijsko-imovinskom položaju ofšor kompanija i njihovim beneficiarima…

Izveštaj Tax Justice Network: prikaz svetske ofšor-ekonomije

Prema poslednjem izveštaju međunarodne istraživačke organizacije Tax Justice Network (TJN), koja se bavi nezavisnim istraživanjem  u oblasti izbegavanja plaćanja dažbina, na bankarskim računima ofšor jurisdikcije  se nalazi između 21 i 32 biliona dolara. I to bez uračunavanja takvih finansijskih aktiva, kakve su jahte, vile, dvorovi, zamkovi, mnogobrojni luksuzni predmeti i umetnička dela. Iznosi tih aktiva nikako nisu ispod desetine dela ukupnog obima svetskog bogatstva, procenjenog od strane švajcarske banke Credit Suisse  na 231 bilion dolara, prema stanju sredinom 2011.godine). Čak i minimalna procena od 21 biliona dolara predstavlja  ekvivalent zbirnom  bruto domaćem proizvodu (BDP) SAD i Japana. Po svemu sudeći, u procenu novčanih sredstava u ofšorima ulaze samo iznosi  kapitala koji stižu na bankarske račune, ali se ne uzimaju u obzir prihodi  koje vlasnici ofšor računa stiču od kamata ili na drugi način. Takođe treba da se podvuče da su procene koji su date u izveštaju  TJN mnogo veće od svih prethodnih procena ukupnih ofšor sredstava, do kojih su došle različite  organizacije (ni jedna nije bila iznad 10 biliona dolara).

U izveštaju TJN nema ni procene ukupne vrednosti aktiva koje ofšor kompanije kontrolišu u čitavom svetu (pre svega – aktiva realnog sektora ekonomije). Moguće je da vrednosti takvih aktiva, ako ništa drugo, a ono bar nisu manje  od ukupnog obima novčanih sredstava na ofšor bankarskim računima[3].

Tax Justice Network je organizacija koja se, po mišljenju nekih analitičara, zalaže za socijalistička uverenja i ima reputaciju jakog protivnika ofšor zona. Rukovodilac istraživanja u TJN je Džejms Henri, bivši glavni ekonomista u konsalting firmi McKinsey.  Interesantno je da su podaci izveštaja TJN od pre dve godine, ali je izveštaj objavljen tek u julu 2012.godine[4].

Međunarodni finansijski analitičari pretpostavljaju da je zadatak izveštaja – priprema javnog mnjenja za sledeći „napad“ na svetske bankare, koji je sličan presingu koji su finansijske institucije SAD i Velike Britanije napravili na švajcarske banke 2011.godine. Ima eksperata koji misle da  TJN nije baš toliko nezavisna institucija, kako se to čini na prvi pogled. Oni skreću pažnju na diferencirani prilaz TJN različitim ofšor jurisdikcijama. Nije prošla neprimećena ni okolnost da je TJN zajedno sa vlastima SAD, Velike Britanije i još nekih zapadnih zemalja  poslednjih godina sa velikim besom napadala Švajcarsku i Kajmanska ostrva.

Polazna  informacija za obračunavanje su bili, pre svega,  otvoreni zvanični podaci Banke za međunarodni obračun iz Ciriha, MMF-a, nacionalnih  centralnih banaka i državnih blagajni. Kao dopunski izvori korišćena su istraživanja glavnih auditorskih firmi.

of shor 1

Glavni ofšori po spiskovima TJN

Još pre nego što je objavljen navedeni izveštaj Tax Justice Network je saopštavao da Švajcarska predstavlja glavno sklonište sveta koji izbegava da plaća poreze, i da ona vrlo nerado u odnosu na druge razvijene zemlje  otkriva podatke i poziva na odgovornost one koji nerado plaćaju poreze. Posle Švajcarske po rejtingu finansijske transparentnosti koje je sačinio TJN idu Kajmanska ostrva, Luksemburg, Hongkong i SAD. Zatim  po Tax Justice Network  idu ostrvo Džersi, Japan, Nemačka i Bahrein. Rejting TJN menja predstavu o ofšorima  po zemljama i teritorijama koje se nalaze izvan granica „civilizovanog sveta“ („zlatne milijarde“). U spisak ofšora su dospele skoro sve glavne ekonomski razvijene zemlje: SAD, Nemačka, Japan, Švajcarska, Velika Britanija (ova poslednja u stvari kontroliše ostrvo Džersi koje je samo formalno van britanske jurisdikcije).

Među ofšorima koji se nalaze na periferiji svetske kapitalističke  ekonomije izdvajaju se Kajmanska ostrva, Trinidad i Tobago i ostale države Karibskog bazena. Te države su neprimetno prešle u grupu slobodnih država koje ne zavise od svetske politike.  Na primer – Trinidad i Tobago. Kod njih  nema ni pomena o nekakvoj „demokratiji“. U toj ostrvskoj republici sve do sada nije ukinuta smrtna kazna i svuda se koristi telesno kažnjavanje. Postoje stabilno visoki pokazatelji korupcije u sudstvu, na  snazi je zabrana na toliko propagirane u „civilizovanom svetu“ homoseksualne odnose, žene nemaju ceo niz građanskih prava. Međutim, takve „nedemokratske“ sitnice nisu postale prepreka za to, da SAD objave da su ostrva „slobodna“. Vlada je dozvolila da strane kompanije rade na njihovoj teritoriji, zbog čega je unela neke izmene u postojeći poreski kodeks. Ostrvske vlasti dobijaju neveliku nadoknadu za „gostoprimstvo“ koje pružaju, i tako su interesi izbalansirani.

Klijenti ofšora i „usluge“ svetskih banaka

Iznosi koji su navedeni u izveštaju TJN pripadaju broju od otprilike  10 miliona fizičkih lica, koji poseduju ofšor račune  direktno ili preko pravnih lica. Prosečno se dobija između 2 i 3 miliona dolara po čoveku. 47% sredstava pripadalo je neposredno fizičkim licima, a 53% – pravnim.

Skoro polovina od 21biliona dolara (tačnije: 9,8 biliona $), kako procenjuje TJN, pripada broju od 92 hiljade najbogatijih ljudi (tj. oko 1% svih fizičkih lica koja poseduju sredstva u ofšorima). Prosečno po jednom  čoveku u toj grupi najbogatijih ljudi  dolazi preko 100 miliona dolara sredstava na ofšor bankarskim računima.

Na razmeštaj sredstava pod ofšor jurisdikciju fizičkim licima pomažu i posredničke usluge banaka, drugi finansijski posrednici i konsultanti. Kako konstatuje Džejms Henri, da se crni novac šeta po svetu finansijskoj eliti pomažu zvanične strukture, „vredni roj profesionalnih pomoćnika iz sfere privatnog bankarskog opsluživanja, pravnih, knjigovodstvenih i investicionih usluga“. Da bi se vršile ovakve „delikatne“ usluge mnoge velike banke su još krajem prošle godine formirale jedinice koje su nazvane private  banking. Za najveće  banke u sektoru usluga private  banking  smatra se da su  švajcarska  UBS,  Credit Suisse  i američka Goldman Sachs. Verovatno da danas ne može da se nađe ni jedna transnacionalna banka koja ne radi sa ofšor klijentima ili koja za svoje klijente ne vrši ofšor usluge. Na ofšore, po nekim procenama, dolazi 14 – 17% transgraničnih finansijskih aktiva i obaveza svetskih banaka[5].

TJN  izdvaja pedeset najvećih svetskih banaka koje se bave ofšor biznisom. Uz top-50 u ofšorima je, prema proceni TJN  smešteno oko 12 biliona dolara, tj. otprilike polovina svih ofšor novčanih sredstava. 2005.godine taj pokazatelj je iznosio otprilike 5,4 biliona dolara; to znači da je on za pet godina duplirn, i više od toga. Prva dva reda u spisku top-50 (prema stanju iz 2010. zauzele su švajcarske banke UBS i Credit Suisse.  Sledeća tri mesta pripadala su takvim svetski poznatim evropskim bankama kakve su HSBC, Deutsche Bank, BNP Paribas. ZatimsuišlebankesaVolstrita:  JP Morgan Chase,  Bank of America,  Morgan Stanley,  Wells Fargo iGoldman Sachs . Na banke koje su ušle u top-10 otpada otprilike 6 biliona dolara sredstava, smeštenih na ofšor račune (tj. 50% od ukupnog iznosa u top-50).

credit suisse

Odakle sredstva stižu u ofšore?

Premeštanje značajnog dela velikih novčanih sredstava u ofšore dolazi preko svetskih finansijskih centara – Njujorka, Londona, Ciriha, Hongkonga, Tokija. Posebno aktivno ofšore koriste zemlje anglosaksonskog ekonomskog modela, tj. SAD i Velika Britanija. Od 100 britanskih kompanija sa najvećom kapitalizacijom, koje su uključene u listing Londonske berze fondova, samo 2%  ne koristi usluge ofšora. Ostale imaju preko 8000 ćerka-firmi sa jurisdikcijom u čitavom svetu. Teritorije Gernsija, Džersija i ostrva Men su već nekoliko vekova ofšor zone Velike Britanije. Američke transnacionalne kompanije su najaktivniji (posle engleskih preduzeća) korisnici usluga  ofšora. Od 100 najvećih korporacija Amerike, čije se akcije nalaze na berzi, 83 imaju ćerke-kompanije u ofšor zonama.

Sredstva za ofšore pritiču takođe iz zemalja koje u velikim količinama izvoze sirovine i gotove proizvode. Najviše iz zemalja koje eksploatišu naftu. Za 1970. – 2010.god, prema istraživanju TJN, izvezeno je u milijardama dolara: iz Kuvajta 496, iz Saudijske Arabije 308, iz Nigerije 306. Jedan od svetskih lidera sa izvozom u ofšore je – Rusija: za period 1990 – 2010. iz zemlje je u ofšore izvezeno 798 milijardi dolar (proizilazi da je prosečno godišnje izvoženo skoro po 40 milijardi dolara). Procene TJN se u najvećoj meri poklapaju sa zvaničnim podacima Centralne banke Ruske Federacije. Tako je 2010.godine čisto oticanje privatnog kapitala iz Rusije iznelo 34,4 milijarde dolara, a 2011. – 80,5 milijardi dolara. Džejms  Henri, koga smo već pominjali, rukovodilac istraživanja,  pretpostavlja da je najveći deo sredstava iz Rusije izvezen kroz privatizaciju državnih aktiva.

Samo je Kina poslala u ofšore više aktive od Rusije: 1,2 biliona dolara. Istina, podaci za Kinu se daju na period od 40 godina, od 1970, a za Rusiju – samo za 20 godina. Tako da po prosečnim godišnjim pokazateljima oticanja  privatnog kapitala u ofšore  Rusija među zemljama koje se nalaze izvan granica zone pripadanja „zlatnoj milijardi“ neopozivo predstavlja lidera. Iza Rusije(period 1970 – 2010, u milijardama dolara)  su Koreja – 779, Brazil – 520, Kuvajt 496. U odnosu na minimalnu procenu zbirnih sredstava na bankarskim računima ofšora (21 bilion dolara) sredstva koja su došla iz Rusije predstavljaju 4%.

Problemi koje stvara“ofšorizacija“ svetske ekonomije

Od 1970. do 2010.godine, kako je to procenjeno u izveštaju TJN, iz ekonomija u razvoju (ukupno 139 zemalja) otišlo je između 7,3 i 9,3 biliona dolara (prosečno, obračunato na godišnjem nivou, oko 200 milijardi $). Ako se uzmu u obzir kamate i ostale vrste prihoda stvarna veličina tih kapitala je već mnogo veća od 15 biliona  (po najkonzervativnijoj proceni). Siromašne zemlje su,  da taj novac nije prenet u ofšorove, do sada mogle da isplate spoljne dugove i da ozbiljno ubrzaju svoj razvoj. Ako bi seuzeo u obzir nezaračunati kapital iz ofšorova svih zemalja u razvoju, koje su tradicionalnim obračunima krajem 2010.godine imale ukupan spoljni dug  od 4,1 bilion $, proizilazi da je njihov dug reda veličine minus 11 biliona $, tj. u suštini te zemlje nisu dužnici, već kreditori! Rečeno običnim jezikom: kada bi novac ostajao unutar njihovih ekonomija stanovništvo nebogatih zemalja u razvoju  (a to je 85% svetskog stanovništva) moglo bi da živi potpuno drugačije nego što živi.Ali, kako se konstatuje u izveštaju, izvezene aktive pripadaju maloj grupi  dobrostojećih ljudi, dok dugovanja države padaju na ramena svih građana u zemlji. Kada bi sakriveni iznos od 21 – 32 biliona $ donosio samo skromni  prihod od 3% kamate i kada bi se takav prihod oporezivao sa 30%, pišu istraživači, aktive u ofšorovima bi već prve godine dale dobit između 190 – 280 milijardi $. A to je otprilike dva puta više od onoga što ekonomski razvijene zemlje (članice OECD – Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj)  izdvajaju kao materijalnu pomoć  za razvoj zemalja koje su izvan granica zone u kojoj živi „zlatna milijarda“.

of shore pare

Novac od oporezivanja, koji nije dospeo u državnu kasu, je ogroman, on je „dovoljan da se bitno popravi finansijska situacija mnogih zemalja, posebno onih u razvoju“, – podvlači Džejms Henri. Istovremeno, prema rečima ovog rukovodioca istraživanja, u toj novosti postoji i pozitivan aspekt: svet je otkrio „crnu rupu“ u koju propada novac,  procenio je dimenzije tog blaga, sakrivenog u ofšore.

Jačanje „ofšorskog“ karaktera svetske ekonomije stvara ozbiljne ekonomske i socijalne probleme i, ako ništa drugo, tri glavna među njima možemo odmah da navedemo:

1.            Nizak  nivo oporezivanja u zonama ofšora podriva fiskalnu bazu zemalja, čiji rezidenti koriste usluge ofšora. Prema najkonzervativnijim procenama budžeti svih zemalja u svetu se svake godine lišavaju koristi od najmanje tri biliona $ koji se kriju u ofšorima.

2.            Izvođenje anonimnih operacija predstavlja pretpostavku za pranje nelegalne dobiti  i finansiranje svetskog terorizma, preko  – ofšora. Oni doprinose porastu organizovanog ekonomskog kriminala, posebno transgraničnog.

3.            Kao rezultat slabog regulisanja finansijskih operacija u ofšorima,  povećava se rizik od nekontrolisanih tokova takozvanog vrućeg novca, što destabilizuje finansijski sistem.

Administracija Baraka Obame: „krstaški rat“ protiv ofšora

Od pre nekog vremena (nulte godine našeg veka) u svetu je počela borba protiv ofšora, kada su SAD i evropske zemlje odjednom otkrile da gube značajne svote novca od poreza. U SAD, prema zvaničnim podacima, državna blagajna se svake godine lišavala najmanje 100 milijardi dolara zato što su američki poreski obveznici koristili šeme sa ofšorima. Izuzetno mnogo energije za borbu sa ofšorima  je potrošila administracija Baraka Obame. Još pre nego što se razbuktala finansijska kriza  u SAD je počela priprema zakona „Sprečavanje zloupotreba preko poreskih luka“; (6)  Obama je nastavio sa pokušajima da se nacrt zakona progura u Kongres SAD. U tom zakonu su najbitniji sledeći stavovi:

1. Određivanje surovijih zahteva za poreske obveznike SAD koji koriste jurisdikciju ofšora;

2. Davanje ovlašćenja Državnoj blagajni SAD da koristi specijalne mere prema stranim jurisdikcijama i finansijskim institucijama koje sprečavaju ubiranje poreza;

3. Uvođenje oporezivanja trustova u ofšoru koji se koriste radi  sticanja nepokretnosti, umetničkih dela i nakita za stanovnike SAD  i priznavanje lica koja stvarno dobijaju aktive od ofšor-trustova za beneficijare;

4. Povećanje kazni za lica koja koriste poreska skloništa, na iznos do 150% od prihoda koji se dobija takvim postupcima.

Nagli porast državnog duga i deficita federalnog budžeta u SAD  pošto se zemlja našla u finansijskoj krizi prinudili su američke vlasti da izađu u javnost sa glasnim izjavama o svojim planovima da „rasčiste situaciju“ sa pojedinim ofšorima. Posebno energične izjave u vezi sa tim davao je B.Obama. On je „nišanio“  Kajmanska ostrva – mestašce na zemljinoj kugli koje je američki kapital izuzetno voleo. Takvi giganti američkog i svetskog biznisa, kakvi su Coca-Cola, Procter & Gamble, General Motors, Intel, FedEx, Sprint i dr. tamo imaju firme-ćerke. Po finansijskom svetu se širi šala: najpoznatija poslovna zgrada na svetu nije ni Njujorška berza, ni Londonska, već Aglend Haus, skromni četvorospratni poslovni objekat na Velikom Kajmanu koji predstavlja pravnu adresu mnogo hiljada  kompanija, koje su registrovane na tom ostrvu. „Na Kajmanskim ostrvima postoji zgrada u kojoj je smešteno 12.000 američkih korporacija – izjavio je 5.januara 2008.godine u Mančesteru, država Nju-Hempšir, Barak Obama. – To ili je najveća zgrada u svetu ili najveći lopovluk na svetu. Mi ćemo otkriti šta je od to dvoje.“ Međutim, bez obzira na odlučnost tadašnjeg kandidata za predsednika SAD, koja  se, njegovim dolaskom na vlast nije smanjila, najuticajniji čovek na planeti ipak nije uspeo da se razračuna sa Aglend Hausom.(7)

ofshore 2-1423286-s_cdbe

Najozbiljniji praktični korak u oblasti borbe sa ofšorima  treba da je Zakon o poreskoj disciplini koji se odnosi na račune u inostranstvu, a koji je donet u SAD u maju 2010.godine. U februaru 2012. je sa Francuskom, Italijom, Nemačkom, Velikom Britanijom i Španijom zaključen Sporazum o zajedničkom sprovođenju tog akta. U okviru tog Sporazuma nacionalni poreski organi imaju pravo da razmenjuju informacije i da jedna drugu izveštavaju o dešavanjima u vezi sa tim. Ali od tog zakona najviše dobijaju Sjedinjene Države. Tim aktom se predviđa da i banke, i druge finansijske institucije pobrojanih zemalja treba u stvari da postanu dobrovoljni agenti  američke službe oporezivanja. Oni su dužni da podnose izveštaje  o sumnjivim (sa gledišta poreskih interesa SAD)  računima i operacijama fizičkih i pravnih lica američkog porekla. Ukoliko se primeti da banke i ostale finansijske institucije drugih zemalja  nemaju želju da „sarađuju“  sa poreskim organima SAD, prema takvim institucijama SAD mogu da preduzimaju određene sankcije. Nije teško da se primeti da, izgovarajući se borbom protiv ofšora i zloupotreba u vezi sa plaćanjem poreza,  vlasti SAD imaju nameru da preuzmu pod direktnu finansijsku kontrolu  (administrativnu)  druge zemlje.

Borba sa ofšorima i nove finansijske šeme

Da bi vlasnik aktiva postao anoniman mora da se iskoristi ne jedan ofšor, već njihov lanac, među kojima obavezno postoji teritorija gde se registruju kompanije sa direktorima i vlasnicima koji nisu pravi, a imena pravih se ne mogu naći ni u jednom dokumentu. Njih su počeli da nazivaju beneficijari (tj. oni, koji imaju stvarnu korist od posla). Takvu šemu koriste, na primer, korumpirani funkcioneri, vođe organizovanih zločinačkih grupa…

Danas u različitim zvaničnim dokumentima (na primer – na zvaničnim sajtovima)  figuriraju nazivi nominalnih vlasnika  akcija, a to su u stvari najveće svetske banke koje pružaju usluge private banking.  Međutim, ti nominalni vlasnici ne otkrivaju ko je stvarni vlasnik akcija – takva se informacija može dobiti samo na zahtev suda. To je baš zgodan način da se sakrije svojina od lica za koje ne želiš da ih „prosvetliš“.

Uopšte ne treba dugo tražiti primere. Da uzmemo ruska akcionarska društva. 97% akcija OAO „LUKOIL“ drže nominalni vlasnici. Tri četvrtine akcija su u nominalnom vlasništvu holandske ING-banke („Evroazija“), a ostatak je kod čisto ruskih nominalnih vlasnika. Pojedincima pripada ukupno 3% akcija, mada se smatra da najkrupniji paket akcija LUKOIL-a pripada njegovim menadžerima – Vagitu Alekperovu (21%) i Leonidu Fedunu (9%). Međutim, ta informacija se nikako ne može proveriti.

Prema skorašnjim saopštenjima – 27% akcija državnog „Gazproma“  ima takođe nominalne vlasnike. Preko 50% akcija Rudarsko-metalurškog kombinata GMK „Noriljskij nikelj“ je u posedu stranih nominalnih vlasnika ili u ofšorima. Kod „Rusal“–a  nominalnim akcionarima pripada 25% akcija, a kontrola čitave kompanije se vrši iz ofšora.(8)

Faktički – najkrupnije banke na svetu, pravne firme, pa čak i pojedina fizička lica su na sebe preuzeli funkciju sakrivanja pravih akcionara i beneficiara, koju su ranije vršile ofšorne jurisdikcije. Zato „navala“ zapadnih država na ofšore kao na „informaciono netransparentne zone“  nije dovela ni do kakvih rezultata.

Gazprom-LUKOIL-Continue-Cooperation-Russia

Borba sa ofšorima kao sredstvo za podelu sfera finansijskog uticaja

Pod izgovorom da se vlasti nekih Zapadnih zemalja bore sa ofšorima, njihove banke u stvari vrše ponovnu raspodelu sfera svog uticaja.  Najbolji primer iz skorašnjeg perioda je pritisak vlasti SAD i Velike Britanije na Švajcarsku. Pozivajući se na borbu sa ofšorima dolazi do procesa uništenja trećeg po značaju međunarodnog finansijskog centra. 2011. godine je Bern bio prinuđen da zaključi sporazum sa Sjedinjenim Državama, Velikom Britanijom i Francuskom, kojim se zahteva sve moguće pomaganje vlastima tri navedene zemlje  pri otkrivanju informacija o tome koji to njihovi građani, inače klijenti švajcarskih banaka, ne plaćaju poreze. U rezultatu je počeo masovni odliv kapitala iz Švajcarske. Gde? U otadžbinu koju kontrolišu američke i britanske banke. Najviše na Bahamska ostrva i britanska Devičanska ostrva, koji se nalaze pod jurisdikcijom te iste Velike Britanije (iako su te teritorije formalno nezavisne, realno predstavljaju „prekomorske teritorije Velike Britanije“ na čelu sa monarhom – kraljicom Velike Britanije Elizabetom Drugom, koja postavlja guvernere tih zemalja). Deo kapitala je premešten u sigurne banke koje se nalaze u SAD i Velikoj Britaniji. Ali ni to nije sve! Švajcarske banke su bile prinuđene da dobro isprazne svoje „novčanike“. U avgustu 2011. Švajcarska je zvanično isplatila Velikoj Britaniji preko 600 miliona dolara sakrivenog poreza njenih državljana  koji su svoj kapital čuvali u depozitima švajcarskih banaka. Od januara 2012. Ministarstvo pravde SAD vrši istragu 11 švajcarskih banaka, među kojima su i Wegelin, Credit Suisse i Julius Baer o njihovom pomaganju u „neplaćanju poreza američkih državljana“. Već početkom 2012.godine  jedna od najstarijih švajcarskih banaka Wegelin je zbog započete istrage prodala svoj biznis. Nije isključeno da će švajcarske banke biti prinuđene da i državnoj blagajni SAD plate povisoke iznose kao kompenzaciju za neplaćeni porez njihovih američkih klijenata.

Borba sa ofšorima: smrtna presuda bez mogućnosti pomilovanja

U toku poslednje finansijske krize borbi sa ofšorima su se priključile sve glavne zemlje Zapada i mnogi poznati političari. Čak je i rimski papa Benedikt XVI izjavio da „ finansijske ofšore lišava svog blagoslova“. U zvaničnom dokumentu papskog „Saveta za pravdu i slobodu“  koji je obnarodovan po rezultatima Međunarodne konferencije o finansiranju razvoja u Dohi (29.11. – 2.12.2008.) konstatuje se  da su ofšorna tržišta povezana sa nelegalnom dobiti. Ofšori su vodili nepametnu finansijsku politiku koja je na kraju  krajeva dovela do sadašnje finansijske krize. Omogućujući da se kriju porezi oni su omogućili i gigantsko oticanje kapitala, naneli su ogromnu štetu siromašnim zemljama i zato moraju biti zatvoreni. (9)

Međutim, posle završetka prve faze  finansijske krize antiofšorna zapaljivost Zapada  je velikom brzinom splasnula. Stvarna politika pojedinih zapadnih zemalja  u vezi sa ofšorima je vrlo protivurečna. Sa jedne strane one podstiču očuvanje (pa čak i razvoj) onih ofšornih teritorija koje obezbeđuju dotok iz svih krajeva sveta  kapitala na račune banaka svojih zemalja. Sa druge – pokušavaju da spreče oticanje kapitala u ofšore sa svojih teritorija, što je izazvano razlozima fiskalne prirode.

Praktični koraci u vezi sa borbom sa ofšorima Karibskog bazena koju vodi administracija Baraka Obame, a o kojoj smo govorili u početku ovog teksta, za sada nije dala neki vidljiv rezultat. Isto tako su i evropske zemlje (Švajcarska, Luksemburg) i Kina (sa Hongkongom) obećali da će se obračunati sa svojim ofšorima. Posle početka krize 2008.godine lideri G20, diskutujući o merama za borbu sa krizom, više puta su obećavali da će da zatvore „luke za sklanjanje od plaćanja poreza“. 2010.godine  su unete ispravke u konvenciju OECD o porezima, kojima su pooštreni  stavovi  u vezi sa iznošenjem informacija. Od 2010.godine  je potpisano preko 600 sporazuma o razmeni informacija koji, između ostalog oštro ograničavaju bankarsku tajnu. Međutim, uspesi su i tu vrlo skromni.

Offshore-Company.co-Logo1

Zaslužuje pažnju i mera borbe sa sakrivanjem kapitala u ofšorne zone Evrope, koju praktikuju vlasti Nemačke, – nabavka nelegalnih diskova sa informacijama o računima u odgovarajućim bankama, kojom se bave i federalne, i zemaljske vlade. Ispostavilo se da je ta mera vrlo uspešna, mada je mnogi državnici i političari Evrope kritikuju kao „ne baš čistu etički“. Međutim, vlastima Nemačke danas, kada se u Evropi razgorela dužnička kriza, a nemačka ekonomija doživljava preopterećenja, baš i nije do  „etičke čistote“.

Verovatno je da je anti-ofšorno zakonodavstvo  neophodno, ali ipak nije i dovoljan uslov za uspešnu  borbu sa ofšorima. Tako Italija u toj oblasti  ima dobro zakonodavstvo, ali i dalje među zemljama Zapadne Evrope vodi  u  učešću ekonomije „u senci“ u BDP-u, kao i u nelegalnom izvozu kapitala. Istovremeno, na teritoriji zemalja Severne Evrope, u kojima je nivo poreza prilično visok, postoji minimalno korišćenje „crnih“ i „sivih“ ofšornih šema. U Norveškoj porez na dobit od eksploatacije nafte i gasa i do 80%, ali inostrane naftne kompanije bez obzira na to uporno skreću poglede ka toj zemlji, zahvaljujući nepostojanju korupcije, efikasnoj državnoj podršci velikim projektima i jasnim, nepromenljivim i transparentnim uslovima poslovanja.

Sve u svemu – borba protiv ofšora  je usmerena  ne na uništenje institucije ofšora, već na omogućavanje njihovog korišćenja  za jačanje pozicija pojedinih učesnika u konkurentskoj borbi. U jednom od poslednjih istraživanja o ofšorima  konstatuje se: „Rat  sa ofšorima  je vrlo čudan rat. Vođenje tog rata je isto što i ratovanje sa sopstvenom desnom rukom. Jer ofšori predstavljaju jedan od međaša globalnih finansija. Izvadi ga i – čitava knstrukcija će da se sruši… Zašto rat sa ofšorima nije postao totalni? Šta će Londonu toliko ofšora? Zašto se Karibi, direktno uz SAD, tako raduju životu? Zato što im ofšori predstavljaju odličan načina za ubiranje tuđeg novca. Dole svoje pare, koje odbacuju kapital, ali tuđe – samo izvolite, dobro nam došle! Ofšori sakupljaju novac čitavog sveta i zato niko ne osporava pravo ofšora na postojanje“. (10)

_________________________________



[1]   B. Heйfec. Offšornыe finansovыe seti rossiйskogo biznesa // «Эkonomičeskiй portal», dekabrь 2008; Van Dijk M., Weyzig F., Murphy R. The Netherlands: A Tax Haven? Amsterdam: SOMO Report, 2006, r. 3. (B.Hajfec: Ofšor finansijske mreže ruskog biznisa // „Ekonomski portal“, decembar 2008).

[2] «Borьba s ofšorami: prognoz voennыh deйstviй. Infografika» //11 maя 2012 Forbes.ru: http://www.forbes.ru/sobytiya-column/finansy/82075-borba-sofshorami-prognoz-voennyh-deistvii) (Borba s ofšorima: prognoza vojnih dejstava. Infografika“ // 11.05.2012).

[3]   Postoje neke procene finansijskih i nefinansijskih struktura koje kontrolišu ofšor strukture, a koje su napravile druge organizacije. Na primer, prema podacima Boston Consulting Group (BCG), ofšor banke su na kraju prošle decenije upravljale kapitalom od 7 biliona dolara, a po procenama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj – 11,5 biliona $ (Jelena Snežko: Borba protiv ofšora je akativna u razvijenim zemljama, ali je korisna i za zemlje u razvoju // www.investgazeta.net // 16.04.2009).

[4]   The Price of Offshore Revisited, Tax Justice Network, July 2012.

 

[5] «Borьba s ofšorami: prognoz voennыh deйstviй. Infografika» // 11 maя 2012 Forbes.ru: http://www.forbes.ru/sobytiya-column/finansy/82075-borba-sofshorami-prognoz-voennyh-deistvii) (Borba s ofšorima: prognoza vojnih dejstava.)

[6] Bill S. 681 ‘Stop Tax Haven Abuse Act’.

[7] „Černыedыrыmirovыhfinansov“ // expert.ru, 23.07.2012.(«Crne rupe svetskih finansija»)

[8] «Strategiя – эvakuaciя» 5.12.11// http://www.gazeta.ru/column/mikhailov/3858474.shtml

[9] Der Spiegel. 2008. Dez. 9

[10]«Borьba s ofšorami: prognoz voennыh deйstviй. Infografika» //11 maя 2012 Forbes.ru: http://www.forbes.ru/sobytiya-column/finansy/82075-borba-sofshorami-prognoz-voennyh-deistvii(„Borba s ofšorima: prognoza za vojno delovanje. Infografika“)


Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Ofšori kao crne rupe svetske ekonomije

* Obavezna polja