pare-790x463-620x330Zvuči neverovatno, ali, osim Narodne banke Srbije, Agencije za privatizaciju, Državnog revizora i ovdašnjih poslovnih banaka, danas svako zna da je u periodu 2001-2010 neevidentirano izneto više od 51 milijardu dolara na of šor račune, o čemu je i američka vladina agencija Agencija za finansijsku zaštitu GFI  (Global Financial Integrity)  podnela izveštaj američkom Kongresu!

Kako to da revizorske kuće koje su davale mišljenja na godišnje finansijske izveštaje poslovnih banaka, velikih poslovni sistema, srednjih preduzeća i brokerskih kuća, pre toga u revizijske izveštaje nisu konstatovali neevidentirane promete?

Od navedenih institucija i banaka niko ne može dobiti informaciju da li su kontrolisali sve promete koji su prikazani u poslovnoj evidenciji.

Naime, treba podsetiti i to da su revizorske kuće i druge nadležne institucije za kontrolu, mogle imati i više podataka na raspolaganju, samo da su od Narodne banke Srbije (NBS) tražili podatke o robno-novčanom prometu. Jer, NBS redovno sastavlja i razvrstava te podatke po imenima zemalja, subjektima, po vrsti roba, vrsti transfera i slično.

Nije teško zaključiti da se ovde radilo o organizovanom i institucionalnom iznošenju sredstava, i to tako da ona nisu evidentirana kod nadležnih kontrolnih ustanova.

Činjenice o ogromnoj količini novca koji je neevidentirano iznošen (što je obelodanila pomenuta agencija GFI), potvrdio je i u svom detaljnom izveštaju i Dev Kar, bivši viši ekonomista u Međunarodnom monetarnom fondu, koji je prikazao i dinamiku neevidentirano iznošenog novca.

U periodu od 2001 -2010. godine na čelu Narodne banke Srbije bili su guverneri Mlađan Dinkić, Kori Udovički, Radovan Jelašić i Dijana Dragutinović, koji su imali vlast nad finansijskim sistemom, i imali su instrumente kontrole.

Postavlja se pitanje: kojim putevima su nestajale ovako ogromne svote novca? Odgovor je jasan: u većini slučajeva u pitanju je ostvarena novčana masa po osnovu neevidentirane prodaje nepokretnosti i pokretnosti, ostvarena novčana masa po osnovu simuliranih investicionih aktivnosti, ostvarena novčana masa po osnovu raščlanjavanje prometa (jedan deo sredstava ide u Srbiju, dok drugi pod imenom srpske firme ide na of šor račune), novčana masa stečena po osnovu isplata raznih komisija…

Naravno, najznačajniju novčanu masu čine sredstva stečena preko simuliranih plasmana privrednih subjekta Srbije, i njihovo dalje efektuiranje na spoljnim računima.

lete-pare-4-3

Kako to da Devizna dokumentaciona kontrola nije uočila postojanost neevidentiranog prometa, iako je bila stalno prisutna i aktivna, i imala je preko određenih baza podataka pristup evidenciji o robno-novčanim tokovima? Šta je to što čini potencijalne transfere da budu neevidentirani?

I tu je odgovor više nego jasan: njih čine vešti modaliteti prikrivanja preko odabranog „kanala“ kojim se vrši prenošenje sredstva. Mada o svemu postoji prateća dokumentacija, naš finansijski sistem nije bio spreman da ga uoči iako je imao sve institucionalne mehanizme kontrole. Još bolje: ili nije hteo ili nije smeo da prepozna očigledan kriminal!

Podsetimo javnost na jedan značajan podatak koji je ostao skoro nezapažen, a to je da je veći deo predstavništava koja su likvidirana u tom intervalu (2001-2010) imao ogroman promet i putem takozvanog transfera kapitala ili simuliranih obaveza, izdatih menica i intenzivnim protestom menica. Značajna sredstva su prebačena uz asistenciju cesija i asignacija na druge račune, a u poslovnim knjigama ostali su nezatvoreni plasmani koji na kraju nisu evidentirani kroz robno-novčane tokove.

Američka Ford Fondacija objavila je podatke koji na direktan i indirektan način prikazuje nezakonite finansijske tokove zemalja u razvoju u periodu od 2001- 2010. godine. Nezakonitost se ogleda u visini neevidentiranog robno-novčanog prometa preko poslovnih knjiga. Izvedene podatke su potpisali Dev Kap i Sara Freitas uz pomoć datih stručnih komentara od strane Rajmonda Bejkera na izvedene činjenice kao i ostalih stručnih lica GFI (Global Financial Integrity)  .

Tako su došli do podataka da našu zemlju rangiraju u prvih dvadeset zemalja po nezakonitom (ilegalnom) iznošenju sredstava iz zemlje i postave je na mesto broj 16.

Nesumnjivo je da su naše centralne monetarna vlasti bile upoznate sa ovim činjenicama. One su takođe znale da je u navedenom periodu neevidentiranih robno-novčanih transakcija bilo u svakoj godini, jer se takozvanim metod GER (koji pokazuje podatke zemlje izvoza i dostavlja ih određenim međunarodnim institucijama i podatke uvoza iz te zemlje) redovno upoređuju. Za našu zemlju takve robno-novčane bilanse obrađuje NBS preko svoje posebne institucije.

Iste te podatke svaka zemlja dostavlja Svetskoj banci, zatim se ti podaci takođe upoređuju.

Prikupljene podatke treba posmatrati u odnosu na broj stanovnika u Srbiji po godinama, te ga svesti na izneti novac (po svakom stanovniku u Srbiji) i dobiti na osnovu toga podatak po broju radno aktivnog stanovništva i uporediti takav odnos sa zemljama koje su svrstana u prvih dvadeset rangiranih po visini nezakonitog novca koji je iznet. Prema demografskoj strukturi stanovništva u Srbiji, uočeno je da je najviše novca po stanovniku izneto u 2004 godini.

Prema svim ovim pokazateljima, najviše novca je izneto neposredno posle ubistva Zorana Đinđića, u vreme kada je vlada bila privremena, uoči predstojećih izbora. Ovu činjenicu ne treba zanemariti, jer se sada može objašnjavati zašto su se ove aktivnosti intenzivirale. Dakle, centralna monetarna vlast je ta koja je prećutno odobravalo ove aktivnosti.

Sve ovo može se hronološki vezati sa periodima kada nastaje agonija sa mnogim privrednim subjektima, kao što su kompanije: „Fidelinka“, „Navip“ i „Agrohem“… Njih treba posmatrati kroz poseban kontekst i izvedene činjenice jasno vezati u lepezu neevidentiranih transfera. Prema tome treba poći od izvora sredstava.


Izvor: Tabloid

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Pare iznete a pljačkaši ostali

* Obavezna polja