Članice CEFTA sporazuma (Sporazuma o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi) su Albanija, BiH, Crna Gora, Makedonija, Moldavija, Srbija i UNMIK/Kosovo (po rezoluciji 1244 SB UN). CEFTA je potpisana 2006, a stupila na snagu 2007. godine i zamenila je mrežu od 32 bilateralna sporazuma o slobodnoj trgovini u regionu jugoistočne Evrope, koji su bili u primeni od 2001. godine i doprineli liberalizaciji i olakšanju uslova trgovine.

Uprkos preuzetim obavezama i nesumnjivim pogodnostima koje CEFTA sporazum nudi, neke članice u međusobnoj saradnji posežu za različitim merama kojima mimo preuzetih obaveza jednostrano štite sopstveno tržište i traže nove modele regionalnih integracija. Kada je u pitanju i proces pristupanja Evropskoj uniji, zemlje Zapadnog Balkana su u različitim fazama tog postupka, odnosno usaglašenosti, što takođe predstavlja teškoću u procesu regionalnog usaglašavanja i primene CEFTA.

GLAVNI PROBLEMI

CEFTA sporazum, kao zona slobodne trgovine, sada je u velikoj krizi zbog čestih jednostranih, provokativnih odluka pojedinih vlada i uvođenja vancarinskih barijera, posebno u trgovini sa Srbijom, koje su objašnjavali zaštitom nacionalnih privrednih interesa. Vancarinske barijere i način odlučivanja u CEFTA, glavni su problemi u njenom funkcionisanju, zbog čega je region još daleko od jedinstvenog tržišta.

Sekretarijat CEFTA zvanično je u jednom trenutku „snimio“ više od sto raznih vancarinskih barijera, kojima vlasti članica ometaju slobodno kretanje roba. Poseban problem su prištinske diskriminatorne takse od 100 odsto na robu iz centralne Srbije i BiH, koje su na snazi više od godinu dana, i nemogućnost CEFTA da isti reši. Dnevna šteta koju trpi Srbija zbog njih iznosi preko milion evra. Posle uvođenja ovih taksi i drugih vancarinskih barijera, sporazum je doveden u pitanje. Jedna od grešaka je što CEFTA nije propisala pravila ponašanja na pravi način, ne postoje sankcije za kršenje ovog sporazuma i to se videlo na primeru Kosova.

Region Zapadnog Balkana posustao je u daljoj ekonomskoj integraciji. Danas, u okviru CEFTA postoji više vancarinskih barijera nego sa bilo kojom trećom zemljom. Posle EU, drugi po važnosti partner Srbije su članice CEFTA sa kojima je ostvaren suficit u razmeni od 2,3 milijarde dolara u 2019. godini, što je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih), nafte i naftnih derivata, električnih mašina i aparata, drumskih vozila i pića.

Najvažniji trgovinski partneri Srbije u CEFTA, kako u izvozu, tako i uvozu, su BiH, Crna Gora i Makedonija. U članice CEFTA Srbija izvozi 30 odsto prehrambenih proizvoda i to je najveće tržište za njene proizvođače hrane posle EU, gde se izvozi 60 odsto ovih proizvoda. Vancarinske barijere u izvozu veoma pogađaju Srbiju i baš zbog toga što je veliki izvoznik, nije joj u interesu da po svaku cenu preduzima kontramere.

Mešoviti komitet na ministarskom nivou, kao centralni organ CEFTA, ne može da nađe rešenje za sporne slučajeve u vezi ovih barijera, niti model za potpisivanje obavezujućih sporazuma koji bi to regulisali. Pošto se odluke donose konsenzusom, do sada, nijedan vancarinski problem nije rešen multilateralno na nivou CEFTA, već isključivo bilateralno između strana u sporu.

Zasedanje Zajedničkog CEFTA komiteta tokom CEFTA nedelje u Moldaviji 2015. (Foto: cefta.int)

BUDUĆNOST CEFTA

CEFTA se svela na klasični sporazum o slobodnoj trgovini, iako je za 13 godina funkcionisanja dala važne rezultate za trgovinu među zemljama na ovom prostoru. Recimo, u protekle dve godine ostvaren je rast trgovine od 20 odsto, a sve članice imale su određene koristi od CEFTA sporazuma. CEFTA mora da se menja da bi se olakšala regionalna trgovina, i to tako da bude funkcionalna, odnosno da ima mehanizam koji rešava sporove u regionu. Pominje se mogućnost formiranja neke vrste „CEFTA plus“, ali je teško da ijedan sporazum može da zaživi bez podrške EU, budući da je politički kapacitet država na ovim prostorima na niskom nivou zajedništva i saradnje.

Potrebno je sva otvorena pitanja staviti na sto, otkloniti barijere u trgovini, usaglasiti sertifikate, liberalizovati tržište radne snage i drugo. Ukazuje se i na velike gubitke zbog dugog čekanja tokom prevoza robe na graničnim prelazima, gde se u proseku čeka po 11 sati i gube milioni radnih sati bez ikakve potrebe. Postoji različito radno vreme fitosanitarnih službi na graničnim prelazima, zbog čega se gubi vreme i dovodi do toga da roba ne može da se carini istog dana.

Pokazalo se da je CEFTA na određeni način postala prevaziđena i da je potrebno preći na neku novu fazu da bi se uspostavilo zajedničko ekonomsko područje Zapadnog Balkana. Postavlja se pitanje da li bi trebalo nadograditi CEFTA ili napraviti novi sveobuhvatan sporazum, u kome će biti rešena sva pitanja u pogledu svega onoga što čini jedinstveno tržište regiona. Pojedini privrednici smatraju da je potreban novi oblik organizacije i saradnje između država regiona koji će eliminisati slabosti CEFTA sporazuma, odnosno da je vreme za novi aranžman pod pokroviteljstvom i nadzorom EU, koji bi dao novu dinamiku trgovini na ovom prostoru.

CEFTA sporazum predstavlja realnu osnovu da se u budućnosti kreira neki oblik regionalne ekonomske zone, koja bi uključivala sve one oblasti koje su već sadržane u ovom sporazumu, ali i neke dodatne sfere. Znači, ekonomska zona ne bi bila organizovana izvan opsega zone slobodne trgovine, ali bi se uvela neka dodatna liberalizacija, pre svega u oblasti usluga, kretanja ljudi, i priznavanja profesionalnih kvalifikacija. Regionalna saradnja, uključujući CEFTA sporazum, ostaje ključni faktor za evropski put regiona Zapadnog Balkana, ocena je Evropske komisije. To je obaveza koja je uključena u Sporazume o stabilizaciji i pridruživanju, koje su članice potpisale sa EU, a primena CEFTA jedna je od obaveza.

Evropska komisija je uverena da je dalji napredak moguć, zbog čega ima velika očekivanja od usvajanja sporazuma koji će dalje olakšati trgovinu u regionu, pre svega trgovinu uslugama. Ona će nastaviti da podržava ovaj format, kao način negovanja dobrosusedskih odnosa i jačanja regionalne trgovinske zone.


Izvor: Novi Standard

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Problemi i budućnost CEFTA sporazuma

* Obavezna polja