dejan-mirovic-nova-slika (1)Nakon referenduma koji je održan pod kontrolom EU, Crna Gora se 2006. godine odvojila od Srbije.U tom kontekstu, nakon raspada zajedničke države (SCG) ukinut je i jedinstveni princip pregovaranja sa EU koji je bio primenjen samo u slučaju Srbije i Crne Gore. Na primer, bivši direktor Kancelarije za evropske integracije Vlade Republike Srbije T. Miščević je tada priznala da je EU primenila “poseban i nikad pre primenjen metod radi pregovora sa Srbijom i Crnom Gorom“[1] (ili  “dvostruki kolosek“ / twin track approach) koji je da bi apsurd bio veći, od Brisela zatražio upravo srpski šef pregovaračkog tima M.Labus).

Nakon odvajanja, Podgorica samostalno nastavlja 2006/07 pregovore sa Briselom. Crna Gora potpisuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa  EU  u oktobru 2007. godine. (Privremeni trgovinski sporazum između EU i CG je stupio na snagu 1.januara 2008. godine).  Zatim u decembru 2010. godine Crna Gora dobija status kandidata za EU. U junu 2012. godine Podgorica počinje pregovore sa Briselom o članstvu. (Nekoliko poglavlja u pregovaračkom procesu  je bilo otvoreno do kraja 2013. godine,  to su bila poglavlja5 i 6 o javnim nabavkama, privrednim društvima kao i poglavlja 20 o industriji i 23 i 24 o pravosuđu, takođe neka poglavlja kao što su 25 i 26 o nauci i kulturi i obrazovanju su još ranije zatvorena). U martu 2014. godine započeti su i pregovori o poglavlju o medijima i informacijamai intelektulnoj svojini(poglavlja 7 i 10).

Zato se se uslovno može tvrditi da je Crna Gora ispred Srbije oko godinu i po dana  u takozvanim evropskim integracijama.

Međutim, iako je odmakla u pregovorima sa EU i uprkos činjenici da ima povoljan geografski položaj (oko 200 km morske obale, jezera i zimske planinske centre koje je u 2012 godini posetilo oko 1,4 miliona ljudi[2]) i populaciju od svega oko 600.000 stanovnika (kao i evro kao zvaničnu valutu koju je inače unilateralno uvela, što Evropska centralna banka u Frankfurtu ignoriše, verovatno zbog političkih razloga, slično kao i Bundesbanka pre nje kada se radilo o unilatelarnom uvođenju nemačke marke u Crnoj Gori u vreme zajedničke države sa Srbijom) Crna Gora nije značajno napredovala u ekonomskom smislu nakon zaključivanja SSP-a sa Briselom. Naprotiv, ekonomski pokazatelji su se  konstantno  pogoršavali. Na primer, spoljni dug Crne Gore je konstantno rastao nakon 2006. godine. Sledeća tabela pokazuje taj trend kada se radi o spoljnom dugu.

Spoljni dug Crne Gore u periodu  2006-2013[3]

Godina U milijardama dolara
2006. 0, 65
2013. 1, 7

dug-crne gore

Naravno, na prvi pogled dug od 1,7 milijardi dolara ne izgleda preterano velik za jednu zemlju. Međutim, za državu od oko 0,6 miliona stanovnika radi se  o značajnoj cifri. Do istog zaključka se dolazi i kada se analizira predlog budžeta  Crne Gore za 2014 godinu u iznosu od 1,5 milijardi evra.[4]

Naredna tabela pokazuje porast stope nezaposlenosti u Crnoj Gori u periodu 2006-2013. Dakle, slično kao i kada se radilo o spoljnom dugu, značajno je  porasla je  nezaposlenost u ovoj zemlji.

Porast nezaposlenosti u Crnoj Gori u periodu pregovaranja sa EU 2007-2013.

Godina U procentima
2007.  14,7
2012. 19,1

 

Dakle, iz prethodnih tabela proizilazi da je u periodu nakon dobijanja kandidature, zaključivanja SSP-a sa EU i samostalnog pregovaranja o članstvu,  nekoliko puta porastao spoljni dug i nezaposlenost u Crnoj Gori.

Pogoršali su se i drugi ekonomski pokazatelji. Sledeća tabela pokazuje  rast spoljnotrgovinskog deficita u Crnoj Gori.

Spoljnotrgovinski deficit Crne Gore u periodu  2003-2012.[5]

Godina U milijardama dolara
2003.  0,4
2012. 1,9

 

Ovaj trend rasta spoljnotrgovinskog deficita  pokazuju da Crna Gora  nije upela da se “probije“ na tržište EU sa svojim proizvodima i pored zaključivanja SSP-a. Na takav zaključak navodi i činjenica da je najveći spoljnotrgovinski partner Crne Gore i dalje  država koja nije članica EU (Srbija).

Ekonomsku situaciju komplikuje i (skoro neshvatljivo) svrstavanje Crne Gore uz EU u njenom trgovinskom ratu sa RF. Pre  svega, veoma ozbiljan problem za Crnu Goru je nerešen status Kombinata aluminijuma Podgorica (KAP). KAP je najveće preduzeće u Crnoj Gori i ima dominantan udeo u BDP-u i izvozu (preko 50 %) ove države.[6]  KAP je prodat  ruskom oligarhu Deripaski (kompanija CEAC, ranije Salomon Enterprises Limiteddeo En+ Group) 2005. godine za oko 50 miliona evra. Ugovor je zaključen uz lično anagažovanje premijera Đukanovića. (Tada je izgledalo da je Đukanović uspeo da ostvari dobre odnose sa Rusima i da je tako uz podršku Zapada osigurao sebi dugu vladavinu i ekonomski prosperitet ove male države).

Međutim, već 2007. CEAC pokreće postupak pred arbitražom u Frankfurtu protiv Crne Gore zbog neistinito prikazanih gubitaka. Odšetni zahtev je iznosio 300 miliona evra. Crnogorska vlast pokreće kontrapostupak  i tvrdi da Deripaskina firma ne ulaže dovoljno u KAP. (Đukanovićev saradnik iz partije Svetozar Marović je takođe u istom periodu uz veliki skandal okončao poslovni projekat u Budvi sa oligarhom Polonskim  koga inače Moskva traži preko  Interpola).

Situaciju je otežalo i to što je nakon izbijanja ekonomske krize  Deripaska  izgubio  pozicije na tržištu aluminijuma (i nije  želeo da preuzme takozvane skrivene dugove i gubitke KAP-a). U tom kontekstu, Crna Gora je bila primorana da sa Deripaskom zaključi i Sporazum o poravnanju. Crnogorska  vlast se obavezala da će izdati garancije za kredite u iznosu od 135 miliona evra i da će subvencionisati cenu struje za KAP.

Posle  poravnanja, KAP uzima kredite od Dojče banke od 22 miliona (koji  je kasnije isplaćen iz budžeta) i kod ruske državne VTB banke od 66 miliona. Zauzvrat,  država preuzima oko 30 procenata KAP-a.  Konačno, 2013. godine se pokreće i stečaj u KAP-u.

Da bi izašao iz takve neugodne situacije Đukanović traži od Skupštine 2013. godine da rebalansom budžeta predvidi 61 milion evra  kao novu  subvenciju KAP-u. (Ruska banka je u međuvremenu aktivirala garancije u iznosu od oko 100 miliona evra). Međutim,  u julu 2014 izbijaju novi problemi na relaciji Crna Gora Deripaska. Sud na Kipru (na zahtev ruskog oligarha) donosi odluku da je zabranjena prodaja KAP-a. “investitoru“ iz Crne Gore.

kappodgorica

Takođe, vlasti u Crnoj Gori nemaju otvoren sukob samo sa ruskim investitorima već i sa ruskom državom. Tačnije, iako EU nije izričito tražila (prema javnom priznanju predstavnika EU u Crnoj Gori Mitje Dobrnič: “Ne postoji obaveza da se država kandidat pridružuje svim akcijama i svim političkim stavovima EU“[7]) od Podgorice da uvede sankcije Ruskoj Federaciji ona je to uradila u aprilu 2014.  Crnogorski premijer je tada samouvereno izjavio “Mi imamo obavezu da slijedimo Evropsku uniju“.[8]

Na taj način Crna Gora je zajedno sa Albanijom, Norveškom i Islandom uvela takozvana dva paketa sankcija EU protiv Rusije (koji su se manifestovali u zabrani putovanja ruskim zvaničnicima i zamrzavanju njihove imovine). Ovakva vrsta postupka Crne Gore prema Rusiji je imala samo formalan značaj  (slično kao i objava rata Kraljevine Crne Gore Japanu 1904. godine za vreme rusko-japanskog rata) i nije izazvala nikavu ozbiljnu ekonomsku štetu u Rusiji. Komična je ipak bila revnost crnogorskih vlasti u primenjivanju EU sankcija prema Rusiji. Na primer, u Budvi su u maju 2014. godine hapšeni ruski državljani koji su sa svojim zastava slavili Dan pobede 9 maj. (datum koji se slavi i kao dan EU).
Međutim, nekoliko meseci kasnije,lakomisleno pridruživanje sankcijama EU je ipak izazvalo ozbiljne posledice za crnogorsku privredu.

U avgustu 2014. odgovorajući na nove sankcije EU, Rusija je uvela trgovinske kontramere. Zabranjen je uvoz poljoprivrednih proizvoda iz država članica EU i onih država nečlanica onih koje su se solidarisale sa Briselom. Uprkos tome samouverenost nije napuštala crnogorske zvaničnike (u avgustu 2014. ministra nadelžan za poljoprivredu Ivanović je izjavio i da će Rusija imati štete zbog zabrane uvoza crnogorskih poljoprivrednih proiozvoda ?!). Ipak Podgorica je nešto kasnije nevoljno priznala da će se šteta od ruskih  sankcija meriti milionima evra.  U tom kontekstu, ministar Ivanović je u avgustu 2014. izneo podatak po kojem samo u prvih pet meseci 2014. izvezeno proizvoda u vrednosti od oko 10 miliona evra u Rusiju.[9]  Ako bi se sankcije odnosile i na izvoz crnogorskog vina, gubici bi bili još veći priznali su crnogorski zvaničnici. U tom smislu najveći gubitnik bi bilo poznato preduzeće „Trinaesti-jul Plantaže“ iz Podgorice koje na oko 2.000 hektara proizvode oko 17 miliona flaša godišnje (uključujući i poznato vino Vranac). Konačno,  ako Crna Gora nastavi i dalje da učestvuje u trgovinskom ratu između EU i Rusije (i pridruži se nekim novim sankcijama Brisela) u pitanje može doći i budući dolazak ruskih turista koji donose oko 50 % svih prihoda od turizma ili oko 300 miliona evra godišnje.



[1]
 Miščević T., “Pregovori Srbije i Evropske unije za zaključenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju“, zbornik “Srbija u procesu pridruživanja Evropskoj uniji“, priredio Samardžić S., Službeni glasnik, Beograd, 2009., str.151-153.Ona navodi i sledeće: “Ovaj zastoj je potrajao sve dok Evropska komisija u julu 2004. godine nije prihvatila ideju i promovisala novi pristup-dvostruki ili paralelni kolosek (twin track approach) koji je Savet ministara podržao u oktobru iste godine… Time je predviđeno, zapravo, da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju za SCG bude ‘dvostruki mešoviti sporazum’, što je bio jedinstveni primer u praksi Evropske unije.

[2] http://www.cb-mn.org/slike_i_fajlovi/fajlovi/fajlovi_publikacije/biltencbcg/2012/bilten_cbcg_1212.pdf

[3]   www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook

[4]  Planirani deficit je oko 66 miliona evra

[5]  www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook

[6] http://www.kap.me/

[7] http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:490429-Crna-Gora-Sankcije-Rusiji—dodvoravanje-zapadu

[8] http://www.dan.co.me/?nivo=3&datum=2014-05-15&rubrika=Ekonomija&najdatum=2014-08-07&clanak=4468

[9] http://mondo.me/a386270/Info/Crna-Gora/Visemilionske-stete-zbog-uzvratnih-sankcija-Rusije.html


Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Šta je EU donela Crnoj Gori

* Obavezna polja