I dalje ne jenjava diskusija šta se stvarno desilo na njujorškoj berzi? Berzanski indeks („Dow“) je pao za hiljadu. Zvaničnici kažu da tržište „dobro radi“, te da je u pitanju bio „uobičajen dan“. Ako tržište bude nalagalo da indeks poraste za pet hiljada, ili opadne za četiri hiljade, tvrde oni, ništa neće biti strašno.

Objašnjenje je pogrešno, ali najgore je što gotovo niko ne zna šta je stvarno pogrešno, a šačica onih koji to iskustveno znaju ne mogu se pohvaliti čašću i poštenjem. Uz to, nemaju nijedan motiv da objasne kako varaju sve ostale.

Sadašnje stanje u svetskim finansijama zakonita je posledica brojnih inovacija, bolje reći prevara njujorškog Volstrita. One se zovu: trgovina visoke frekvencije, nanotrgovina i „decimalizacija“ kao njena novija verzija.

Nova istorija je počela 22. decembra 1998. godine kada je Komisija za hartije od vrednosti SAD usvojila „Pravila o razmeni i alternativnim sistemima trgovine“ (Regulation ATS). Ta pravila su legalnim proglasila trgovinu koju u ime banaka i fondova, rečju Volstrita, obavljaju njihovi kompjuteri. Otada su kompjuteri postepeno potiskivali brokere. Ti smešno obučeni i bučni ljudi koje gledamo na berzi postali su ukras i sećanje na „stara dobra vremena“.

Moderni brokeri su kompjuteri njujorške berze koji su, sa druge strane, upareni sa moćnom armijom superkompjutera velikih banaka i fondova, firmi koje imaju neograničenu količinu novca na raspolaganju i čiji je smisao da se kockaju sa njim. U pitanju je proces kojim se, uz relativno složen algoritam, potpuno izbacuje ljudski element.

Ako su kompjuterski algoritmi za trgovanje na berzi isti ili slični, onda se dolazi do pitanja brzine kojom se oni primenjuju. Stoga je Njujorška berza pre nekoliko godina izgradila „farmu za servere“ na oko 400.000 kvadratnih metara u Nju Džersiju i ponudila je na iznajmljivanje firmama sa Volstrita. Iako signali između kompjutera putuju brzinom svetlosti, oni koji su bliže informaciju će dobiti pre ostalih. Istina, pre za tek neki milioniti deo sekunde, ali u svetu nanotrgovine to je nedostižna prednost i izvor nesputanog bogaćenja.

Ako bi neko pomislio da je ovo u sferi naučne fantastike, otrežnjujuće deluje podatak da je danas između sedamdeset i osamdeset odsto svih trgovina na berzi u sferi nanotrgovanja.

Nanotrgovina je proces kojim mali broj velikih banaka i krupnih investicionih fondova na Volstritu manipuliše cenama na berzi dovodeći ih na nivo koji im obezbeđuje najveći profit. Inače, svako drugo nameštanje berzanskih cena je suprotno zakonu i kažnjivo.

Na berzama se susreću ponuda i tražnja za određenim akcijama. Niska početna ponuda ima za cilj da obori cenu akcije. Volstrit prvo izabere „žrtvu“, a zatim, putem svojih moćnih kompjutera, napadne njene akcije na berzi. Akcije se bombarduju nepristojno niskim ponudama. Otprilike na svakih dvadeset potcenjenih ponuda, uputi se jedna realna. Sve se dešava u deliću sekunde.

Dok se dočita ova rečenica, više od dva miliona naloga će biti otvoreno i zatvoreno za trgovinu određenim akcijama. Smisao cele operacije je da se izvrši veštački pritisak na cene akcija i da one budu oborene, usled niza veoma niskih ponuda za kupovinu.

U svetu nanotrgovanja, minut je čitava večnost. U, na prier trećoj desetinki sekunde, kompjuter može izdati hiljadu lažnih naloga za kupovinu, da bi ih u narednoj stotinki poništio. Tokom samo jednog dana on će „ispaliti“ 19 milijardi naloga prema ciljanim akcijama. Da bi se bolje shvatilo, ukoliko bi svaka trgovina koju „ostvaruju“ kompjuteri nanotrgovaca bila obavljena za samo jednu sekundu, bilo bi potrebno više od šest vekova da se realizuje algoritam „trgovine“ za samo jedan dan.

Cilj je pokretanje lančanog efekta koji će dovesti do pada cena akcija („otvoriti prozor“). Cene akcija, budući da više nisu izložene ubilačkom napadu, počinju da se vraćaju na svoju stvarnu berzansku vrednost. Tada ih Volstritovi mangupi prodaju i trpaju profit u džepove.

Nanotrgovina se, istina teško, ipak može otkriti. Da bi se i to sprečilo, uvedena je inovacija pod imenom „decimalizacija“. Kompjuteri velikih igrača na berzi trguju akcijama sa zaradom od par dolarskih penija, što je za ljudsku pažnju neprimetljivo, ali predstavlja kolosalnu sumu kada se pomnoži sa milijardama kupovina/prodaja akcija.

Ovakva trgovina je potpuno sklonjena od očiju (i interesovanja) javnosti. Ogroman broj američkih sitnih igrača na berzi nema ni najosnovniju ideju o tome šta se dešava sa njihovim novcem uloženim u finansijske fondove za trgovinu akcijama (ETFs — exchange-trades funds).

Procenjuje se da takvog novca ima u iznosu od tri hiljade milijardi dolara. Ovi fondovi predstavljaju neku vrstu crne kutije koja je isključila svaku vezu između individualnog vlasništva i akcija koje se kotiraju na berzi. Njima upravljaju previše plaćeni direktori čiji interes nije opšte dobro (čak ni njihovih akcionara), već samo bonusi koje sebi isplaćuju. Sa tako moćnim finansijskim oružjem u rukama, oni liče na igrače pokera koji svojim protivnicima vide svaku kartu u rukama.

A takva „fer“ igra mora da ostane sakrivena.


Izvor: Sputnjik

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Šta se stvarno dešava na Volstritu?

* Obavezna polja