Редовни Петроградски међународни економски форум (ПЕМФ) који је управо окончан, овај пут ће остати упамћен и по активном учешћу Србије. Српска експозиција је протицала под паролом: „Идеја-Креативност-Прогрес“, а главни догађај је био бизнис дијалог Русија-Србија: перспективе економске сарадње“ који је одржан 1. јуна.

О томе да су Русија и Србија усмерени на обезбеђење поступног развоја двостране сарадње, сведочио је и састав учесника догађаја. Руску страну су између осталих представљали заменик председника владе Дмитриј Рогозин, који привремено врши дужност директора департмента земаља Европе, Северне Америке и међународних организација министарства за економски развој Андреј Макаров и заменик председника комитета за међународне послове Савета Федерације Федералног Сабрања Руске Федерације Александар Бабаков. Српску делегацију на ПМЕФ-2017 предводио је вршилац дужности премијера, министар иностраних послова Ивица Дачић – који има богато искуство узајамних односа са Русијом, како по политичким, тако и по економским питањима.

„Србија за нас – није просто партнер, него пријатељска земља, зато основни задатак за нас представља трансформација наших међународних односа у економски прагматизам“ – ово је био лајт-мотив наступа руског вице-премијера Дмитрија Рогозина. И управо с тачке гледишта економског прагматизма, будућност руско-српске сарадње изгледа изузетно перспективнО – у том смислу имајући у виду и географски и геостратешки положај саме Србије. Та земља „има веома важан стратешки и геостратешки положај да би се угодно повезивала са развојем био ког крупног транспортног и географског пројекта, који са своје стране могу послужити као катализатори за привлачење инвестиција из суседних земаља и земаља јужне Европе“ – истакао је у вези с тим Дмитриј Рогозин. [1]

Међу сличне пројекте и област сарадње, поред енергетике која је постала већ традиционална, спадају и грађевинарство, агро-индустријски комплекс, развој инфраструктуре, туризам. У ту сврху руски фонд „Росконгресс“ је потписао стратешки споразум о партнерству са Трговачко-индустријском комором Србије – којој у савременим условима припада у великој мери кључна улога у развоју билатералне сарадње.

Један од перспективнијих праваца сарадње Русије и Србије може бити проширење формата „слободних економских зона“ за бизнис обе земље. О спремности да се разради питање о омогућавању таквих зона руским предузимачима, говорио је током рада ПМФЕ Ивица Дачић. Поред тога, он је најавио даљу либерализацију трговине на основама међувладиних споразума.

Још један „терен“ за изградњу руско-српског узајамног дејства представља Организација за црноморску економску сарадњу (ОЧЕС) којој припадају обе државе. Како је крајем маја на самиту ОЧЕС у Истамбулу изјавио премијер Русије Дмитриј Медведев, Москва је упутила 1 милион долара у фонд пројектног финансирања земаља-чланица (ОЧЕС). Према његовим речима „нужно је покушати на тој основи обухватити тако важне области као што је енергетска ефикасност, „зелене“ технологије, развој малог и средњег бизниса, подршка извозу“. [2]

Враћајући се енергетској области, треба посебно истаћи поступни карактер узајамног деловања и позитивно јачајућу узајамну зависност Русије и Србије у указаној области. Између осталог, у априлу текуће године испоруке руског гаса Србији порасле су за 41% – при том је у просеку по земљама даљег иностранства (изван територије бившег СССР-а – прим. прев.) раст за аналоган период износио 15% [3]

Упркос свему – узимајући у обзир унутар-политичку специфичност у самој Србији – треба имати у виду да ће даљи развој руско-српских односа директно зависити од те позиције коју ће по кључним спољнополитичким питањима заузети нови председник Србије Александар Вучић. Он за сада даје доста позитивне сигнале. Посебно, имајући у виду да је ових дана примајући делегацију Државне Думе на челу са њеним председником Вјачесавом Володином, шеф српске државе сматрао неопходним да посебно истакне улогу свог руског колеге Владимира Путина. Подвукавши да је председник Русије данас „светски лидер“, Александар Вучић је изјавио да руски лидер „ради то што је потребно нашим народима“. [4]

На још један важан унутар-српски фактор исправно обраћа пажњу српско издање „Видовдан“. То се огледа у томе што се „савремена државна политика, посебно тај њен део који је орјентисан на ЕУ веома јако разликује од расположења грађана“. „У овом случају може се рећи да имамо посла са различито усмереним тежњама државних делатника и простих грађана“ – указује издање. [5]

И та околност захтева од свих политичара и бизнисмена заинтересованих за развој руско-српских односа, допунско залагање, како би се максимално неутралисало дејство негативних фактора и придала узајамној делатности Москве и Београда неопходан подстицај не само у оквирима бизнис дијалога на ПМЕФ-2017.

___________________________

Одреднице:

[1] – www.forumspb.com/ru/2017/sections/68/materials/351/sessions/1986

[2] – www.vestifinance.ru/articles/85665

[3] – www.vestifinance.ru/articles/85266

[4] – ria.ru/world/20170605/1495874638.html

[5] – www.vidovdan.org/2017/06/02/radisav-ristic-srbija-izmedju-istoka-i-zapada/


Извор: Фонд Стратешке Културе

Оставите коментар

Оставите коментар на Србија на међународном “Петроградском економском форуму”

* Обавезна поља