ivan-ninic-jat-1328585176-98066Ministarstvo finansija i ekonomije objavilo je sumorne makroekonomske pokazatelje za prvi kvartal 2013. godine, koji impliciraju veoma lošu sliku javnih finansija Srbije, odnosno ubedljivo najlošije stanje od početka svetske i domaće ekonomske krize. Posebno je alarmantan deficit srpskog budžeta koji u prva četiri meseca iznosi rekordnih 75,9 milijardi dinara.[1] To praktično znači da će, ukoliko se ovaj trend javne potrošnje nastavi do kraja godine, minus u državnoj kasi potencijalno dostići 227 milijardi dinara. Zašto je to alarmantno? Zbog toga što bi u tom slučaju manjak u srpskom trezoru bio 1,75 puta veći od očekivanog ili u odnosu na 121,9 milijardi bio bi veći za čak 105 milijardi dinara. Šta u tom slučaju raditi od moguće tri opcije? Štampati novac, prodati neki od preostalih vitalnih državnih resursa ili se pak zadužiti na domaćem ili međunarodnom finansijskom tržištu? Svaka od ponuđenih opcija je, kratkoročno i dugoročno posmatrano, podjednako fatalna po srpsku privredu, stanovništvo i buduće naraštaje.

Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije i funkcionerka Srpske napredne stranke, dala je svojevremeno javnosti obećanje da štampanja novca neće biti. „Daću obećanje koje ću sigurno ispuniti – neće biti štampanja novca“, rekla je guvernerka prošle godine, nešto više od mesec dana pošto je izabrana na tu funkciju.[2] Ukoliko guvenerka bude istrajna i dosledna u svom obećanju, Srbiji za krpljenje budžetske rupe jedino preostaju druge dve opcije: prodaja imovine ili novo zaduživanje. Već se „šuška“ da bi Vlada Srbije uskoro mogla da oglasi prodaju najprofitabilnije firme u državnom vlasništvu – „Telekoma Srbija“. Za sada premijer Ivica Dačić kaže da „ne postoje zainteresovane firme da se taj proces započne“, ali da nakon neuspešnih pokušaja prodaje te kompanije „treba napraviti dobar aranžman, sagledati da li je moguće naći kupca ili strateškog partnera čija bi ponuda bila adekvatna“.[3]

Treća opcija-zaduživanje na domaćem ili međunarodnom finansijskom tržištu-deluje najrealnije, imajući u vidu da je već oprobana u protekle četiri godine od strane predhodne Vlade. Podsećanja radi, predhodna Vlada premijera Mirka Cvetkovića je „požar u trezoru“ gasila isključivo novcem kreditora. Tako je za četiri godine vladavine Cvetkovićev kabinet Srbiju zadužio za 7,2 milijarde evra, čime je javni dug povećan na 16,9 milijardi evra. Zašto je to moralo tako da bude, najbolje je opisao srpski ekonomista Mlađan Kovačević. „Ko zna šta se sve finansiralo preko državne kase. Pred izbore je sve eksplodiralo. Vidite da su stranke trošile previše, DS ne može da vrati kredite, ali ni drugi nisu bili bolji. Bio je princip-uzmi sve što ti život pruža, samo da iskoristimo državni novac da ostanemo na vlasti, a posle nije bitno šta će biti“, objasnio je Kovačević.[4] Cvetkovićevu vladavinu posebno je obeležilo zaduživanje putem emitovanja hartija od vrednosti na domaćem i evropskom tržištu, a što sasvim izvesno postaje najomiljeniji i najrbrži vid zaduživanja aktuelne vlasti u Srbiji.[5]

sednica-vlade3-foto-fonet_f

Da nova Vlada Srbije, koja je formirana u avgustu 2012. godine, praktični ništa nije promenila na makroekonomskom planu države, odnosno u vođenju javnih finansija, govore određeni indikatori. Naime, za 250 dana mandata nove Vlade javni dug države je povećan za 3,9 milijardi evra, što predstavlja dnevno zaduženje od 15,6 miliona evra. To praktično znači da je ranija vlast državu zaduživala 53 evro u sekundi, dok nova vlast državu zadužuje trostruko više – 181 evro u sekundi.[6] Ovo geslo „zadužujemo se da bi se razduživali“ dovelo je do toga da javni dug na kraju marta meseca iznosi 19,3 miliona evra. Eminentni ekonomisti su došli do veoma proste i jednostavne računice: ukoliko bi aktuelna Vlada Srbije trajala 1.470 dana, i nastavila da se zadužuje istim tempom, javni dug bi bio povećan za 23 milijarde evra, na iznos od 38,5 milijardi evra na isteku mandata.[7] Isti stručnjaci su došli do računice da bi za 19,3 miliona evra javnog duga Srbija mogla da sa po 10.000 evra subvencioniše otvaranje 1.938.790 novih radnih mesta.

Faktor koji ubedljivo najviše „ubija“ tekuću likvidnost države jesu mesečno izdaci za otplatu kamata koje Srbija plaća svojim kreditorima na ranije kredite koji su dospeli na naplatu. Prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija i ekonomije, evidentirani izdaci za otplatu kamata u prvom kvartalu ove godine iznose 33,9 milijardi dinara.[8] To znači da će do kraja godine izdaci po ovom osnovu biti najmanje 100 milijardi dinara. Koliki je to balast za naš budžet pokazuju izdaci i njihov trend ubrzanog rasta iz ranijih godina: 13,8 milijardi (2008); 20 milijardi (2009); 30,1 milijardi (2010); 40,3 milijardi (2011) i 63,1 milijardi (2012). Zbog astronomskih izdataka za kamate kreditora, najveću štetu trpe potencijali pokretači srpske ekonomije-privreda i poljoprivreda. Primera radi, odnos izdataka za subvencije, naspram izdacima za kamate u 2008. godini bio je 13,8:49,3 milijarde, da bi 2012. godine taj odnos bio 63,1:86,5 milijardi. U prvom kvartalu ove godine trošak otplate kamata bio je 33,9 milijardi, a trošak subvencija svega 19,1 milijadri dinara. Investiciona, tj. kapitalna ulaganja države u prošloj godini iznosila su 34,4 milijarde, a u prvom kvartalu ove godine svega 5,5 milijardi.

Pored svih alarmantnih makroekonomskih indikatora Ministarstvo finansija i ekonomije 6. maja ove godine izdaje saopštenje za javnost zapanjujuće sadržine sa naslovom: „Snažan rast izvoza i početak oporavka srpske industrije“. U saopštenju se navodi da je u prvom tromesečju ove godine Srbija zabeležila rast industrijske proizvodnje i bruto društvenog proizvoda od 1,9 odsto čime je srpska ekonomija i „formalno izašla iz recesije“.[9] Ovaj optimizam baziran je (pretežno) na martovskom izvozu u vrednosti od 857 miliona evra, što je direktna posledica izvoza novog modela automobila iz srpsko-italijanske kompanije Fiat automobili Srbija. Optimistična očekivanja su da će Srbija po tom osnovu do kraja godine ostvariti prihode od dve milijarde evra. Uprkos svemu, dve nedelje kasnije, ministar finansija Mlađan Dinkić je poručio da će, zbog visoko budžetskog deficita, Vladi Srbije predložiti program mera budžetske štednje od oko 32 milijarde dinara. „Moraju da se smanje rashodi, a s druge strane moramo da napravimo jednu ravnotežu između mera štednje i potrebe za razvojem, jer Srbija se nalazi u teškoj ekonomskoj situaciji“, rekao je Dinkić.[10]

dinkicKako i sa čijim novcem će Srbija prividno zakrpiti budžetsku rupu do kraj 2013. godine i tako privremeno odložiti opštu finansijsku agoniju, još uvek se ne zna, ali za sada je izvesno da će po tom pitanju biti nezaobilazan angažman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF). Delegacija Fonda koja je boravila u Beogradu, u razgovorima sa Ivicim Dačićem i drugim predstavnicima države iznela je svoje uslove, odnosno preporuke za štednju.[11] Kako je rečeno iz Vlade Srbije, sa tom institucijom neće biti vođeni razgovori na temu novog aranžmana sve do jeseni, kada će inače stanje srpskih javnih finansija biti još alarmantnije. Jedan od ključnih uslova za novi aranžman Srbije i MMF-a biće isti oni uslovi koji su odloženi pre godinu dana, a to su izuzetno bolne i nepopularne, tzv. strukturne reforme. Suština tih reformi ogleda se u tome što će se teret kolapsi nacionalne ekonomije slomiti preko grbače radnika i penzionera, a ne preko leđa onih koji imaju najviše-predstavnika krupnog kapitala. Njih, njihove poslovne planove, dugovanja i neplaćene poreske obaveze ipak treba čuvati za predstojeći izborni ciklus koji se u Srbiji veoma brzo očekuje.

———————————-
[1] Ministarstvo finansija i ekonomije RS, 20.5.2013., http://www.mfp.gov.rs/pages/article.php?id=7161

[2] Blic, 20.9.2012., http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/345212/Jorgovanka-Tabakovic-Obecavam-necemo-stampati-novac

[3] Blic, 20.5.2013. http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/383503/Dacic-Za-sada-ne-postoje-zainteresovani-za-kupovinu-Telekoma

[4] Sajt „Kamatica“, 11.3.2013. http://www.kamatica.com/vesti/prethodna-vlada-zaduzila-srbiju-za-72-mlrd-evra/8259

[5] FSK, 12.11.2011. http://srb.fondsk.ru/news/2011/11/12/istoriiska-zaduzhenost-srbiie.html

[6] Politika, 14.5.2013., http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Zaduzujemo-se-da-bismo-se-razduzili.lt.html

[7] Sajt „Makroekonomija“, 17.4.2013., http://www.makroekonomija.org/javni-dug/javni-dug-iii-2013/

[8] Ministarstvo finansija i ekonomije RS, 20.5.2013., http://www.mfp.gov.rs/pages/article.php?id=7161

[9] Ministarstvo finansija i ekonomije 5.6.2013., http://www.mfp.gov.rs/newsitem.php?id=9323

[10] RTS, 17.5.2013., http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/Ekonomija/1325826/Dinkić+najavljuje+nove+mere+štednje.html

[11] Novosti, 20.5.2013., http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:434782-MMF-Prvo-stednja-pa-aranzman


Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Srpske finansije – kako zapušiti rupu bez dna?

* Obavezna polja