Juče se na portalu „Logično“ u komentarima razvila zanimljiva rasprava o tome ko među suprotstavljenim velesilama ima jaču ekonomiju i vojsku, pri čemu su neki, namerno ili iz neznanja, iznosili tvrdnje citirajući hladne statistike o bruto domaćem proizvodu Sjedinjenih Država, onoga u Rusiji ili Kini, što je rasprava koja je podložna proizvoljnoj interpretaciji.

I baš juče, dok su se nizali komentari za komentarom, izrazito proruski portal Fort Rus, kao što mu i ime govori, objavio je podatke koji bi sigurno demantovali mnoge od onih koji tvrde kako su SAD i zapadne sile, sa svojim bruto domaćim proizvodom po glavi stanovnika i vojnom potrošnjom izraženom u američkim dolarima nesalomljiva sila. 

Zašto je Rusija dobila trku u naoružanju

“Fort Russ News” je poslednjih meseci objavio niz članaka o važnom pitanju zašto je Rusija pobedila u trci za naoružanje. To zaista izgleda tako. Zašto? Sve se svodi na nekoliko preduslova. Sjedinjene Države imaju potpuno različitu ekonomiju od ruske i vrlo jak oblik “državne subvencije” za vojno-industrijski kompleks. S druge strane, generali su takođe vlasnici deonica u raznim privatnim fabrikama koje zapravo utiču na “simuliranje” učinka da idu tako daleko da čak i vojnu doktrinu oblikuju prema svojim potrebama, a ne onako kako bi trebalo biti. Ove privatne firme, za tu veliku maržu, zauzvrat skupo zadužuju vladu i deluju na ukupne subvencije na tržištu deonica. Ta preduzeća primaju značajne iznose u poređenju s onim što zapravo proizvode, tako da imaju višak prihoda, profita, kojeg reinvestiraju u druga područja globalne i nacionalne ekonomije kako bi ostvarili masovan prenos bogatstva od poreskih obveznika do bogatih privatnih osoba koje su nominalno povezane s vojnim industrijskim kompleksom”, piše Hoakin Flores.

“Rezultat je da uz finansijski uticaj SAD imaju slabu učinkovitost u proizvodnji vojne opreme. Rusija ne namerava i ne mora da brani granice globalnog carstva. Stoga se time ne mora opterećivati, a njena doktrina je uglavnom obrambena i regionalna. Iako ima sposobnosti i sredstava za pomoć zemljama poput Kube i Venecuele, to nisu ključni elementi onoga što treba za pobedu. Ruske snage su odbrambene prirode”, stoji uvodnom delu članka kojeg je napisao Hoakin Flores.

Portal dalje pojašnjava kako je Rusija vrlo uspešno, ali asimetrično reagovala na trku u naoružanju, dobivši puno više od svog novca u poređenju sa zemljama koje troše mnogo više na svoje oružane snage.

Amerikanci na vojnom polju troše 10 puta više od Rusije. Međutim, čak i Pentagon priznaje da Rusija ima stratešku jednakost u svim sektorima i da je nedavni program nabave oružja za ovu deceniju gotovo završen. Ruska vojska čak ima stratešku prednost u nekim područjima, uglavnom u hipersoničnim projektilima.

Razumeti paritet kupovne moći

Ali još jednu stvar koju treba uzeti u obzir je paritet kupovne moći (PPP). Kada govorimo o obrambenim troškovima Rusije, često previđamo činjenicu da Rusija ima vrlo naprednu obrambenu industriju, uglavnom nasleđe Sovjetskog Saveza, koja se oporavila od katastrofalnih ’90-ih. Dakle, Rusija troši rublje, a ne dolare. Ako uzmemo u obzir PPP, ruski obrambeni proračun je zapravo mnogo veći i prema tom izračunu vredi kao 250 milijardi dolara.

Za portal Romeo Squared Anders Pak Nilsen piše: “Veličina obrambenog proračuna i vlade Rusije u celini izvor su mnogih rasprava. Tvrdnje koje često čujem su da Rusija ima BDP kao Španija. Očito je da zemlja koja ima BDP poput Španije ne može održavati oružanu silu koja će se dugoročno trkati za svetski primat. Na primer, danski admiral Nils Vang je spomenuo španski BDP u razgovoru za OLFI pre odlaska u penziju. Admiral Vang kaže da se vojne napetosti između NATO-a i Rusije ne mogu porediti s Hladnim ratom, jer s bruto domaćim proizvodom veličine Španije Rusija ne bi mogla zaustaviti  zapadnu Evropu.”

“Ali postoje neki problemi s ovim razmišljanjem. Prvo, Sovjetski Savez kroz istoriju nikada nije imao impresivan BDP. Postoji mnogo komplikovanih činioca kada se upoređuju ekonomije različitih zemalja, posebno kada jedna od njih ima fundamentalno drugačiji ekonomski sistem, poput onog komunističkog. Ipak, čini se da je Sovjetski Savez u drugoj polovici 20. veka imao BDP niži od zajedničkog BDP-a Zapadne Nemačke i Francuske. Zajednički BDP NATO pakta bio je mnogo veći od sovjetskog. Još jedan problem u poređenju sa Španijom je da stvari ne koštaju jednako u različitim zemljama.

U nekim zemljama za istu stvar dobijate samo više novca nego u drugima. Jeftinije je imati veliku vojsku ako su plate niske, a materijali jeftini. Da to uzmemo u obzir pre poređenja različitih zemalja potrebno je korigovati BDP s paritetom kupovne moći (PPP). Nominalno, izražen u dolarima, BDP Rusije i Španije je otprilike jednak. U 2017. godini je Rusija imala dvanaesti BDP u svetu i iznosio je preko 1527 milijardi  dolara, a Španija je bila četrnaesta i imala je BDP od skoro 1314 milijarde američkih dolara.

Tako je ruski BDP 2017. godine bio oko 14% viši od onog u Španiji. No, ako brojke ispravimo prema paritetu kupovne moći, Rusija je bila šesta, odmah nakon Nemačke i ispred Velike Britanije, Francuske i Španije.

Prema međunarodnom monetarnom fondu je ruski BDP/ PPP tada iznosio nešto više od 4007 milijardi dolara, dok je nemački BDP iznosio skoro 4178 milijardi dolara.

Vrlo sličan BDP/PPP u Rusiji i Nemačkoj nas dovode do zanimljive perspektive. Njihovi izdaci za obranu, kao postotak BDP-a, ukazuju na istu količinu stvari koje se mogu kupiti.

Nemačka je u 2017. potrošila 44,3 milijarde dolara na obranu, što je 1,2 posto BDP-a, a Rusija 66,3 milijarde, što je 4,3% BDP-a, kako prenosi SIPRI. No, budući da je njihov BDP prilagođen paritetu kupovne moći isti, Nemačka bi trebala povećati izdatke za obranu na 4,3% BDP-a ili na 158,7 milijardi dolara, kako bi priuštila ista ulaganja kao i Rusija.

Budući da je igranje brojevima zabavno, autor članka, Dragoljub Bosnić, odlučio je da koriguje proračune za odbranu Nemačke, Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva s paritetom kupovne moći i videti kako se to odražava na rusku vojnu potrošnju. Ruski  BDP/PPP od 4007  milijarde dolara i izdvajanje za obranu od 4,3% BDP-a znači da su ruski obrambeni planeri 2017. godine potrošili ekvivalent od 172 milijarde dolara. Grafikon dole, prema izračunu pariteta kupovne moći, prikazuje vojnu potrošnju tri navedene zemlje.

Drugim rečima, korigovan s kupovnom moći, Rusija ima veći vojni budžet od Nemačke, Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva zajedno. 

Nedavno je bilo izveštaja da je ruski vojni budžet od 2016. do 2017. pao za 20%. Neki tvrde da je taj pad neizbežan s obzirom na loše stanje ruske ekonomije. No, kako je Majkl Kofman objasnio, ruski vojni budžet nije ni umanjen ni neodrživ.

Umesto toga, očito smanjenje izdataka za obranu u 2017. godini je posledica tehničkih aspekata kao što je periodizacija rashoda u državnom budžetu. Pokazatelji ukazuju na stabilan nivo izdataka za odbranu, dugoročno održivog za ljudske resurse, materijale i novac.

Dakle, to što Rusija ima BDP poput Španije ne govori mnogo o njenom vojnom potencijalu. Još zanimljivije, Rusija ima obrambeni budžet s istom kupovnom moći kao kombinovana vojna potrošnja Nemačke, Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva. I može da priuštiti da ga u doglednoj budućnosti i zadrži.

Evropske zemlje imaju naviku da se njihova potrošnja u sektoru obrane učini većom nego što zapravo jeste, dok Rusija ima razloga da je prikaže manjom. Isto vredi i za Kinu. Pentagon procenjuje da Kina troši oko 150 milijardi dolara na obranu, međutim, kineska vojska troši juane, a ne dolare.

Tako je kineska vojska potrošnja, izračunata prema paritetu kupovne moći,  oko 400 milijardi dolara. To je jedino razumljivo objašnjenje zašto zemlje poput Rusije službeno mogu imati skromniji vojni proračun nego, recimo, Saudijska Arabija ili Francuska, ali još uvijek mogu biti vojna sila. Zapravo, upoređivanje vojne moći Rusije sa Saudijskom Arabijom ili Francuskom prilično je smešno, zaključuje autor.


Izvor: Politika

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Zašto je Rusija vojna super sila

* Obavezna polja