Reforma Međunarodnog monetarnog fonda (MMF, Fond) potrebna je, pre svega, u samom mehanizmu odlučivanja, odnosno preraspodeli nacionalnih kvota i glasačke snage zemalja članica, koju sprečavaju posebno SAD, koje sa visinom svoje kvote i brojem glasova mogu da blokiraju donošenje svih najvažnijih odluka. Ali, rastući značaj zemalja sa ubrzanim razvojem, posebno pet zemalja BRIKS-a u svetskoj privredi i politici, nužno će morati da dovede do određenih postepenih promena snaga i  centara moći u ovoj najvažnijoj međunarodnoj finansijskoj instituciji.

Svaka zemlja članica MMF-a ima utvrđenu nacionalnu kvotu izraženu u tzv. specijalnim pravima vučenja (Special Drawing Rights – SPV) obračunskoj jedinici i rezervnoj aktivi – ranije u SAD dolarima – koja su jednaka njenom upisu u Fondu. Kvota je osnovni element u finansijskim i organizacionim odnosima članice sa MMF-om. Do 25 odsto kvote plaća se u rezervnoj aktivi (ranije u zlatu), a deo od 75 odsto se obezbeđuje u nacionalnoj valuti i plaća se na zahtev Fonda (američki Vajtov plan prvobitno je, prilikom osnivanja MMF-a, predviđao da se 50 odsto kvote uplaćuje u zlatu, a 50 odsto u devizama zemlje članice).

VIŠESTRUKA ULOGA KVOTA

Kvote imaju višestruku ulogu. One određuju maksimalni iznos finansijskih sredstava koje je članica dužna da osigura MMF-u. Kvote su ključna odrednica glasačke moći u odlukama MMF-a, koja se bazira na jednom glasu za svakih 100.000 SPV, plus 250 „baznih“ glasova, koji za svaku zemlju iznose 5,502 odsto ukupnih glasova, što znači „koliko uloga – toliko glasova“. Maksimalan iznos finansiranja koji članica može dobiti od MMF-a pod uobičajenim pristupom zasnovan je na njenoj kvoti. Kvote određuju udeo zemalja članica i u generalnoj alokaciji SPV-a.

MMF nije organizovan kao Ujedinjene nacije u kojima važi princip: jedna zemlja – jedan glas, već kao akcionarsko društvo, gde ekonomska i finansijska snaga i značaj zemlje članice zavisi od upisanog kapitala-kvote.

Svaka legitimna institucija za globalno upravljanje priznaje tri stvarnosti: postojanje suverenih nacionalnih država; različite veličine stanovništva tih država; i različite nacionalne kapacitete i resurse. Na osnovu toga, upravljanje MMF-om od samog početka koristilo je sistem glasanja koji je zasnovan na ponderisanom broju glasova. U sistemu ponderisanog glasanja, ponderi povezani sa određenim objektivnim varijablama automatski odražavaju promene tokom vremena u ovim varijablama. Sve dok se ove varijable i ponderi koji su im dodeljeni smatraju legitimnim, takav sistem upravljanja može da izdrži i da zadrži svoj legitimitet.

Fondovo upravljanje mnogo je kritikovano – ali prema pojedinim ocenama, opravdani deo kritike može se odnositi na veličinu pondera i elemente koji se koriste za njihovo izračunavanje, a ne na princip samog ponderisanog glasanja.

Inicijalne kvote zemalja osnivača MMF-a određivale su se po tzv. bretonvudskoj formuli, koja je sadržala prosečne tokove uvoza i izvoza, monetarne rezerve i nacionalni dohodak. Vremenom se pokazalo da originalna formula ne odgovara realnosti, pa je 1963. godine izvršena revizija metoda izračunavanja kvota i utvrđena revidirana bretonvudska formula. Osnovni smisao bio je davanje veće uloge manjim zemljama članicama u MMF-u, povećanjem značaja faktora trgovine i oscilacija u izvozu, a smanjenja značaja faktora nacionalnog dohotka i monetarnih rezervi.

Daljom revizijom kvota iz 1983. godine izvršene su značajne promene u načinu njihovog izračunavanja, tako što su izmenjeni podaci koji se upotrebljavaju u kvotnim formulama, čiji  broj je smanjen sa deset na pet. Umesto nacionalnog dohotka uvršten je BNP, a izvršena je i redefinicija holdinga rezervi (da bi se uključilo zlato i devize, SPV, evropska novčana jedinica, i rezervna pozicija zemlje u Fondu).

Odbor guvernera MMF-a  sprovodi opštu reviziju kvota u regularnim intervalima ne duže od pet godina (ili na ad hok osnovi). Bilo kakve promene u kvotama, zbog njihove prirode, moraju biti podržane većinom sa 85 odsto ukupnih glasova i pristankom zemalja na koje se povećanje odnosi. Takve opšte revizije kvota imaju za cilj da odraze promene u svetskoj ekonomiji i u osnovi se sastoje od dva elementa – celokupnog nivoa kvota i distribucije relativnog udela kvota, utvrđene kvotnom formulom.

Sedište MMF-a u Vašingtonu (Foto: iStock)

RAZLIČITE FORMULE

Formula za izračunavanje kvota je jedno od spornih pitanja u samom procesu i od samog početka uveliko  je vođena političkim razmatranjima. Formulom se žele obuhvatiti sve funkcije kvota, što je naizgled težak zadatak zbog oprečnih ciljeva i davanja veće moći većim, razvijenijim članovima koji doprinose više resursima Fondu sa jedne strane, a sa druge, kako bi se osiguralo da manje zemlje u razvoju dobiju adekvatan pristup finansiranju u slučaju potrebe.

Originalna formula, stvorena u Breton Vudsu (SAD) 1944. godine kada je osnovan MMF i dogovoreni  principi posleratnog međunarodnog monetarnog sistema, bila je podložna većem broju političkih ograničenja. Tada je Amerika, praktično osnivač te organizacije nastale na njenom tlu, izašla kao najveća svetska sila sa skoro polovinom ukupnog svetskog bruto nacionalnog proizvoda, i logično je bilo da dobije ubedljivo najveću nacionalnu kvotu (a time i broj  glasova u MMF-u) i da jedina ima pravo veta.

Sadašnja kvotna formula, dogovorena je kao deo reformi Fonda iz 2008. godine. U njoj  BDP učestvuje sa 50 odsto, otvorenost privreda sa 30 odsto, varijabilnost – promenljivost privreda sa 15 odsto i monetarne rezerve sa 5 odsto. Uključen je i faktor kompresije koji se koristi za smanjenje rasipanja udela kvota. Na osnovu „blendiranog BDP-a“ meri se trogodišnji prosek BDP-a na tržištu (60 odsto težine), i paritet kupovnih snaga deviznih kurseva (težina 40 odsto). Otvorenost privreda je petogodišnji prosek sume tekućih plaćanja i primanja (robe, usluge, prihodi i transferi). Varijabilnost privreda je prosek sume tekućih primanja i neto tokovi kapitala (merena kao standardno odstupanje od centriranog trogodišnjeg trenda tokom trinaestogodišnjeg perioda). Monetarne rezerve su dvanaestomesečni prosek zvaničnih rezervi (devizne rezerve, SPV, rezervna pozicija u MMF-u i zlato).

Lideri Grupe 20 – foruma najrazvijenijih zemalja u svetu i zemalja sa dinamičnim razvojem (Australija, Brazil, Kanada, Kina, EU, Francuska, Nemačka, Indija, Indonezija, Italija, Japan, Meksiko, Rusija, Saudijska Arabija, Južna Afrika, Južna Koreja, Turska, Velika Britanija i SAD), dogovorili su se u Seulu 2010. godine da revidiraju kvote zemalja članica MMF-a u korist zemalja u razvoju. Predviđalo se da će u januaru 2013. godine biti stvorena nova formula raspodele kvota, a da će se do januara 2014. godine sprovesti 15. Opšta revizija kvota. Međutim, to nije bilo moguće uraditi bez ratifikacije 14. Opšte revizije kvota, koja je trebalo da bude završena još 2012. godine.

SAD su, posle petogodišnje blokade, deblokirale već usvojenu reformu te međunarodne finansijske organizacije 2010. godine, odnosno 14. Opštu reviziju  kvota, koja glasačka prava zemalja treba da uskladi sa novom ekonomskom realnošću u svetu. Tačnije 14. revizija kvota kompletirana je 15. decembra 2010.godine, a svi uslovi  za stupanje na snagu povećanja kvota zadovoljeni su tek 26. januara 2016. godine, jer je ratifikacija u američkom Kongresu izvršena u decembru 2015. godine.

Države sa ubrzanim privrednim razvojem iz BRIKS grupe (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika), kao i druge zemlje u razvoju, dobile su na svoj glasački konto dodatnih šest odsto od ukupnog broja glasova u MMF-u.

Iako je tadašnje direktorka MMF-a Kristin Lagard rekla da se radi o istorijskoj reformi, preraspodela glasova obavljena je na račun Nemačke, Belgije, Francuske, Velike Britanije i Saudijske Arabije, koje su oslabljene; Kina je samo malo dobila na glasačkoj težini, a dominacija SAD u MMF-u je očuvana. Glasački udeo SAD-a, ovom „istorijskom reformom“ smanjen je sa 16,7 na 16,5 odsto od ukupnog broja glasova u organima odlučivanja MMF-a.

NOVA REALNOST

MMF je u svojoj reformi kvota, konačno, morao prihvatiti novu realnost multipolarnog sveta. Osim što je kineski juan (sa 10,92 odsto težine) postao deo „korpe valuta“ za određivanje vrednosti SPV-a, u kojoj su još američki dolar (41,73 odsto), evro (30,93 odsto), japanski jen (8,33 odsto) i britanska funta (8,09 odsto), i BRIKS je dobio određeno povećanje ukupne glasačke kvote u ovoj instituciji.

Reforma kvota i upravljačke strukture MMF-a donekle ojačava poziciju privreda najvećih zemalja u ubrzanom razvoju i samih zemalja u razvoju, legitimitet tih zemalja u procesu donošenja odluka, i olakšava finansiranje novih resursa kako bi se bolje odgovorilo na buduće krize.

„Danas smo preduzeli odlučan korak napred, ali to nije kraj promenama u našim naporima u jačanju upravljačke strukture MMF-a“, rekla je prilikom stupanja na snagu novih kvota Lagardova. Ona je takođe napomenula da revidirani MMF može osigurati da u ovom brzo promenljivom globalnom okruženju budu ispunjene potrebe svih zemalja članica.

Zasedanje Izvršnog odbora MMF-a (Foto: EPA)

Za zastoj reforme od punih pet godina, koja je konačno odobrena, krivicu snose SAD. Naime, ovom se reformom podrazumeva jačanje uticaja zemalja u usponu i samih zemalja u razvoju unutar MMF-a, a to se nije svidelo nekim predstavnicima najrazvijenih zemalja, koje time gube ranije neprikosnoveni uticaj. Glavni bankari širom sveta su napomenuli da su SAD bile najveća prepreka za reformu Fonda, te da su time uzrokovali značajnu štetu. Čak je i Velika Britanija, koja obično podupire stavove Vašingtona, zbog njegovog tvrdog stava, tada kritikovala SAD.

Bela kuća je po ovom pitanju bila pod pritiskom republikanaca. Oni su tvrdili da će, ako američki Kongres da zeleno svetlo za reforme, Kina, treća po veličini članica MMF-a, dobiti dominantan položaj u Izvršnom odboru MMF-a, jer se kineska kvota, odnosno glasačka snaga povećala sa 3,8 na 6 odsto ukupnih glasova, dok se uloga zapadne Evrope smanjuje.

Američki Kongres tradicionalno je bio vrlo skeptičan o namerama MMF-a, drugih međunarodnih organizacija, pa i Kine o pitanjima kao što su globalne valutne reforme. Osim toga, intenzivirala se zabrinutost i zbog Rusije, što nije čudno jer je udeo glasova Rusije blago porastao (na 2,73 odsto, umesto 2,71 odsto), a ta  je zemlja ušla u prvih deset deoničara MMF-a. Amerikanci su toliko opstruisali ratifikaciju da je marta 2015. godine tadašnji američki ministar finansija Džek Lu upozorio da će kredibilitet SAD-a biti ugrožen, ukoliko Kongres ne odobri reforme kvota i upravljačkih prava u MMF-u. I sam MMF je morao da pozove SAD da odobri reforme pa je otpor Kongresa je na kraju bio slomljen.

Ovo treba da bude preraspodela kvota prelaznog razdoblja, jer je na dnevnom redu već 15. reforma, odnosno nova generalna revizija kvota i glasačkih prava. Ona treba da približi strukturu kvota i glasačka prava u MMF-u realnoj ekonomskoj snazi i značaju u međunarodnoj trgovini, koji pojedine zemlje danas imaju.

Zapravo 15. Opšta revizija kvota pruža priliku da se proceni odgovarajuća veličina i sastav sredstava MMF-a, kao i da se nastavi proces reformi upravljanja radi usklađivanja udela kvota sa relativnim pozicijama zemalja članica u svetskoj ekonomiji, uz zaštitu najsiromašnijih članica. Dana 5. decembra 2016, Odbor guvernera MMF-a usvojio je Rezoluciju kojom je pozvao Izvršni odbor Fonda da ubrzano radi na 15. reviziji, sa ciljem da se ona „završi do  prolećnog  sastanka 2019, a najkasnije do godišnjeg jesenjeg zasedanja MMF-a i Svetske banke“. U okviru ove  revizije kvota treba i da se razmotri utvrđivanje nove kvotne formule.

Ranije su nacionalne kvote bile raspoređene tako da su najrazvijenije zemlje sveta Grupe 7 (SAD, Japan, Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Kanada i Italija), u okviru MMF-a, mogle donositi bilo koju odluku ili blokirati ono što im ne odgovara.

Potreba da se revidiraju kvote nastala je zbog važnosti povećanja udela zemalja sa dinamičnim razvojem i zemalja u razvoju i nesavršenosti izračunavanja trenutnih kvota. Poslednja globalna finansijska kriza iz 2008. godine, pokazala je svu slabost sistema u kojem MMF nije mogao da pomogne mnogim zemljama u razvoju, a spoljna trgovina se favorizovala na štetu unutrašnjeg razvoja. Budući da na globalnoj osnovi jača ekonomsko raslojavanje, povećava se i rizik od unutrašnjih sukoba, pojave problematičnih zemalja i drugih teškoća.

BRIKS U „PRVIH DESET“

Reformom kvota u MMF-u u dinamičnoj globalnoj ekonomiji donekle je ojačana uloga zemalja sa ubrzanim razvojem. Četiri od pet zemalja BRIKS-a – Brazil, Kina, Indija i Rusija – prvi put su uključene u „prvih deset“ najvećih članica MMF-a, a sa njima u društvu su SAD, Japan, Francuska, Nemačka, Italija i Velika Britanija. Zemlje BRIKS-a dobile su veće kvote, odnosno 14,7 odsto ukupnih glasova u MMF-u. Kineska kvota iznosi 6,41 odsto ukupnih kvota, a glasovi Kine predstavljaju 6,09 odsto svih glasova u Fondu. Najveća kvota od 82,99 milijarde SPV (oko 118 milijardi američkih dolara) sa 831.407 glasova, što je 17,46 odsto ukupnih kvota i 16,52 odsto svih glasova u Fondu, ostaje u vlasništvu SAD-a, a 15,1 odsto glasova dovoljno je da se blokira donošenje najvažnijih  odluka, za koje  je potrebno 85 odsto ukupnih glasova (neke manje važne odluke u MMF-u donose se sa 50 odsto i 70 odsto ukupne glasačke snage).

Ove zakasnele reforme u Fondu posledica su velikih promena u svetskoj ekonomiji. Reforma 2010. sprovedena je kroz opsežne konsultacije sa članovima najvažnijih vlada i spoljnih  deoničara, koji su uzeli u obzir promene u globalnoj ekonomiji. Konkretno, to su rastuća težina i uloga dinamičnih tržišta u nastajanju i zemalja u razvoju.

Dakle, iako su novom preraspodelom Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika zajedno dobili udeo od 14,7 odsto glasova, izgleda da Moskva najviše radi na tome da BRIKS dobije udeo glasova u MMF-u, koji će mu omogućiti pravo veta. To znači da se traži da zemlje BRIKS-a imaju udeo glasova od najmanje 15 odsto. Ovo je neposredni izazov, a konsolidacijom zemalja BRIKS-a u MMF-u, potrebno je rešiti problem dobijanja prava veta u Fondu, koje sada imaju samo SAD. Rad na preraspodeli kvota u korist zemalja u razvoju i tržišta u dinamičnom usponu nastavlja se u okviru 15. reforme kvota – akumulacije kapitala Fonda, i tu se planira „namaknuti“ potrebnih 0,4 odsto udela, koliko grupi BRIKS nedostaje da ima pravo veta u MMF-u.

I dosadašnja reforma kvota nije nevažna, jer su se udvostručila sredstva MMF-a – 189 zemalja članica sa 238,5 milijardi SPV na oko 477 milijardi SPV (oko 661 milijardu američkih dolara) i preraspodelile su se kvote, što znači smanjenje uloge naprednih razvijenih evropskih zemalja i zemalja persijskog zaliva, a sa druge strane povećana je uloga zemalja u razvoju i dinamičnih tržišta u usponu, posebno Kine. Ipak, kašnjenje reforme 2010. godine, rezultiralo je u gubicima znatnog dela glasačke snage pojedinih zemalja u razvoju – kao Nigerije za 41 odsto, Venecuele za 41 odsto, Libije za 39 odsto i Šri Lanke za 34 odsto.

Poslednja reforma iz 2010. ukinula je stalna mesta u Izvršnom odboru MMF-a, koje je držalo pet najvećih zemalja, a među njima nije bilo nijedne od zemalja BRIKS-a. Razvijene evropske zemlje smanjile su svoje predstavljanje za dve stolice, a Izvršni odbor Fonda sada se sastoji isključivo od izabranih članova.

Kineski udeo glasova u MMF-u povećan je na šest odsto, a američki udeo se neznatno smanjio na 16,5 odsto. Međutim, Kina još nije preuzela mesto koje zapravo zaslužuje u globalnom upravljanju, jer je raspodela deonica sa pravom glasa i dalje nepravedna prema Kini. Iako je za SAD smanjena kvota, jaz između kineske ekonomske moći i njenog uticaja u MMF-u mnogo je veći.

Posle ove reforme, među „prvih deset“ više nisu Kanada i Saudijska Arabija, a ušle su Indija i Brazil, iako nije jasno prema kojim parametrima velika glasačka prava imaju Italija i Francuska, zemlje koje su bile pogođene teškom ekonomskom  krizom. Kina se, kao što je bilo za očekivati, sa šestog mesta popela u sam vrh lestvice na treće mesto, iza Japana (koji ima 6,48 odsto ukupnih kvota i 6,15 odsto svih glasova u Fondu), ali ovo nije kraj i treba videti šta će doneti najavljena 15. reforma kvota MMF-a.

Pet zemalja grupe BRIKS neprestano „podsećaju“ MMF i Svetsku banku da će u slučaju neuspeha reformi lako uspostaviti svoj, paralelni globalni finansijski sistem, nezavisan od Breton Vudsa, što znači da će Grupa 7 ostati sama u brzo promenljivom svetu i snalaziti se kako najbolje zna, iako je upitno ko je tu zaista „veliki“, a ko živi od stare slave.

Lideri zemalja BRIKS-a na Samitu u Johanesburgu, 26. jul 2018. (Foto: brookings.edu)

ROK ZA REFORMU

Prvi put u istoriji, MMF, najveći i najvažniji globalni institucionalni zajmodavac, dobio je rok za reformu kvota i glasova, a takav zahtev Fondu je u zvaničnoj formi uputila grupacija BRIKS, na devetom samitu održanom u kineskom gradu Sjamenu, u septembru 2017. godine. „Odlučni smo da negujemo efikasnije globalno upravljanje ekonomijom ono koje više odražava tekuće svetske privredne prilike, uključujući jači glas i bolju predstavljenost država u ekonomskom usponu i razvoju. Potvrđujemo našu posvećenost završetku 15. generalne revizije kvota MMF-a do prolećnog zasedanja 2019. i ne kasnije od godišnjeg zasedanja 2019“, navodi se u Deklaraciji 9. samita održanog pod nazivom „Jače partnerstvo i svetlija budućnost“.

Kvintet država članica BRIKS-a (2017. godine), predstavljaju 42 odsto stanovništva sveta na oko petini zemaljske teritorije, ostvaruju oko 23 odsto BDP-a i 17 odsto globalne trgovine, imaju četiri predstavnika u Izvršnom odboru MMF-a (bez Južne Afrike). Kina, Indija, Rusija i Brazil u tom telu, zbirno raspolažu sa 13,77 odsto glasova, nešto više nego Nemačka, Francuska i Velika Britanija zajedno (oko 13,5 odsto).

BRIKS-ov oročeni termin za reformu MMF-a deo je nove strategije ove grupacije osnovane 2009. u jeku globalne finansijske krize, da za sebe i države u ekonomskom usponu i razvoju (nekadašnji „treći svet”) izbori kvalitetnije mesto „u upravljanju svetom” – poručio je tada predsednik Kine Si Đinping. „Svetu je neophodan novi, pravedniji i ravnopravniji globalni poredak”, ponovio je Si poruku koju je uputio u prvom obraćanju Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, a zatim kasnije i liderima Grupe 20 u Hamburgu. Tada je Si Đinping upozorio da BRIKS „nije pričaonica već radna grupa koji ostvaruje zacrtano“.

„Prošle decenije BRIKS se probio napred i postao svetska tačka globalne ekonomije, ali i faktor bez koga mnoge krize ne bi danas bile rešive“, naglasio je kineski lider. U poslednjih deset godina, BRIKS je zbirno uvećao BDP za 179 odsto, trgovinu za 94 odsto, dok je broj stanovništva u gradovima dostigao 28 odsto, sumirao je kineski vođa.

MMF je više puta upozoren, a i sam je svestan da današnji svet nije onaj iz 2010. godine, kada je usvojena 14. generalna reforma kvota, što pokazuju pokazatelji privrednog rasta zemalja BRIKS-a, gde je Kina već nekoliko godina svetski lider kada su u pitanju procenti privrednog rasta. To bi moralo da se odrazi i na kvote u MMF-u, iz kojih proističu i glasačka prava koja imaju zemlje u tom telu. Iako je očigledno da je postojeće stanje globalne moći neodrživo, SAD teško prihvataju novu realnost, da više ne mogu da budu glavni svetski igrač koji donosi odluke prema svojim interesima i pita se za sve. Treba spomenuti da iako je Amerika još uvek najveća ekonomija sveta merena u nominalnom BDP-u, Kina je prva ako se meri na osnovu pariteta kupovnih snaga (Purchasing Power Parity).

NEPRAVEDNI SISTEM KVOTA

Od završetka Drugog svetskog rata, Amerika je igrala ključnu ulogu u MMF-u, što je proisticalo iz njene dominantne ekonomske snage u tom trenutku. Vremenom njena kvota je postepeno smanjivana, kao i nekim drugim značajnim zapadnim zemljama. Međutim, reformski proces je u poslednjih 20-30 godina bio dosta spor, a tokovi u svetskoj privredi, koji su bili izuzetno dinamični, nisu odražavali adekvatne reforme kvota i glasova u MMF-u.

Zemlje BRIKS-a, pre svih Kina i Indija, pa i Rusija, koje su imale više stope privrednog rasta od proseka u svetu, sada imaju razlog više da traže ponovnu reformu kvota u Fondu jer nije u pitanju period od 2016. do danas, nego u stvari, od usvajanja reforme 2010. koja je temeljena na zvaničnim statističkim podacima iz 2008. i 2009. godine. To znači da su oko deset godina stari zvanični makroekonomski podaci o privrednoj snazi država na osnovu kojih su ustanovljene kvote, koje su stupile na snagu tek 2016. godine.

Zahtev zemalja BRIKS-a deluje opravdano s obzirom na parametre koji utiču na određivanje kvota, ali je pitanje kada bi mogla da usledi naredna preraspodela kvota. SAD, ali i neke druge najbogatije zapadne zemlje ne žele da izgube uticaj pa će uraditi sve kako bi opstruisale taj proces. To svakako neće ići lako, jer će zahvaljujući određenim procedurama unutar MMF-a zemlje članice voditi računa o svojoj pregovaračkoj poziciji.

Postojeći sistem kvota u MMF-u očigledno nije pravedan i, pre svega, odgovara interesima zapadnih zemalja. Recimo, Zapad, odnosno EU i SAD, kao i zemlje BRIKS-a, davale su u 2017. godini identičan doprinos svetskom BDP-u, po 23 odsto. Međutim, kada je reč o glasačkoj snazi u Fondu, EU i SAD imaju duplo više – 30 odsto. Problem je u tome što se u obzir za određivanje kvota uzimaju ne samo BDP, nego i drugi kriterijumi, poput „otvorenosti ekonomije“, što ide na ruku, pre svega, zapadnim evropskim zemljama. Već niz godina vodi se borba za promenu postojećeg prevaziđenog sistema, zahvaljujući kojem razvijene zemlje diktiraju politiku MMF-a, Svetske banke i drugih finansijskih institucija.

Američki ministar finansija Stiven Mnučin rekao je nedavno da se SAD protive povećanju ukupnog finansiranja i kvotnih udela u MMF-u, ali podržavaju proširenje dela kriznog fonda MMF-a, tzv. Novog aranžmana za pozajmljivanje (New arrangements to borrow) i da je važno da MMF održi dovoljna finansijska sredstva kako bi odgovorio na potencijalne krize. „Prema našem mišljenju, MMF trenutno ima dovoljno resursa za ostvarenje svoje misije, a zemlje takođe imaju znatna komplementarna sredstva ukoliko se pojavi kriza“, rekao je Mnučin u izjavi u aprilu ove godine na prolećnim sastancima globalnih centralnih bankara i finansijskih lidera u Vašingtonu tokom zasedanja MMF-a i Svetske banke. „Dakle, ne vidimo da je u ovom trenutku potrebno povećanje kvota i podržavamo zatvaranje 15. generalne revizije kvota, što je pre moguće“, ocena je Trampove administracije.

U trenutku kada se MMF sprema da objavi 15. Opštu reviziju kvota za godišnje zasedanje MMF i Svetske banke (koje će se održati u Vašingtonu od 14. do 20. oktobra 2019.), SAD odgovaraju da će blokirati reformu – odnosno ukinuti redistribuciju kvota zemalja članica u MMF-u, u korist povećanja kriznog fonda.

Predsednik Nove razvojne banke (NDB), Kundapur Vaman Kamat iz Indije, kineski ministar finansija Lu Đivei i gradonačelnik Šangaja Jang Sjung na ceremoniji otvaranja NDB, Šangaj, 21. jul 2015. (Foto: EPA)

Sadašnji resursi koji su na raspolaganju MMF-u trebalo bi da se dopune reformom kvota. MMF koristi tri glavna izvora finansiranja, od kojih je samo jedan stalni. Upisi kvota su centralni finansijski resurs MMF-a, čine 661 milijardu SAD dolara, što predstavlja 49 odsto ukupnih sredstava MMF-a. Dva dodatna izvora za finansiranje uključuju NAP, koji sa 253 milijarde SAD dolara čini 19 odsto i bilateralni ugovori o zaduživanju sa iznosom od 440 milijardi američkih dolara, što je 33 odsto.

Kumulativno, ukupni resursi MMF-a iznose 1,35 biliona SAD dolara ili 1,67 procenata ukupnog svetskog BDP-a. To bi moglo biti dovoljno za finansiranje jedne ili više kriza u nekoliko zemalja, ali ne bi bilo dovoljno u slučaju globalne sistemske krize. Kako svetski BDP i dalje raste, resursi MMF-a kao udeo u BDP-u će opadati.

Štaviše, do 2022. godine, resursi MMF-a će takođe opadati, jer će NAP i bilateralni sporazumi o pozajmljivanju isteći ako se ne obnove. Došlo je do prevelikog oslanjanja na nekvotne izvore finansiranja. Ovo je u neskladu sa osnovnim principom MMF-a da kvote treba da budu glavni izvor sredstava MMF-a, pa bi trebalo smanjiti oslanjanje na alternativne izvore finansiranja.

NAP je znatno proširen 2009. na vrhuncu poslednje svetske finansijske krize. Ovaj aranžman je, u stvari, kolektivni sporazum između 28 zemalja i finansijskih institucija i MMF-a, osnovan 1997. godine, gde one pozajmljuju određeni iznos kapitala Fondu. Grupa 7 je obezbeđivala oko 60 odsto, a BRIKS oko 15 odsto sredstava. Sa obavezama od preko 100 milijardi američkih dolara, Amerika je najveći učesnik. MMF ga koristi onda kada njegova finansijska sredstva ne mogu da kratkoročno zadovolje potrebe pozajmljivanja zemalja članica.

LUKAVI FINANSIJSKI PLAN

Prema tome, Amerika je lukavo smislila svoj globalni finansijski plan u MMF-u. Snagom veta hoće da novu reformu kvota stavi ad akta, a da podrži NAP novim sredstvima, gde se ne dira upravljačka struktura unutar MMF-a i time izbegava mogućnost eventualnog dobijanja prava veta grupacije BRIKS. Promena u glasačkim udelima zahteva odobrenje supervećine od 85 odsto glasačke snage, koje Amerika glatko može da blokira sa svojih 16,52 odsto ukupnih glasova u MMF-u. Tako zemlje BRIKS-a, ostaju „kratkih rukava“, ne bi ništa dobile u pogledu zasluženog povećanja kvota i svoje nove snage u Izvršnom odboru Fonda, već bi od njih bilo traženo da obezbede dodatna sredstva za ovaj krizni fond MMF-a. Grupacija BRIKS ne treba da prihvati ove zahteve SAD, tim pre što su osnovale svoju sopstvenu Novu razvojnu banku sa inicijalnim kapitalom od 100 milijardi SAD dolara (glasačka snaga svake članice jednaka je broju upisanih udela u kapitalni stok banke).

U 21. veku, inače, smatra se da su pet zemalja sa najvećim rastućim privredama u svetu – Kina, Indija, Brazil, Meksiko i Južna Afrika. To je neformalna tzv. Grupa 5, koja nema uspostavljenu administrativnu strukturu poput ostalih međunarodnih organizacija.

Kako se svet razvijao, tako su se povećavale i kvote i glasačka snaga u Fondu. Iako su kvote izračunate postojećom formulom osnovno polazište za alokaciju uloga zemalja članica, one služe kao smernice, a ne kao kruto pravilo, jer Odbor guvernera MMF-a ima puno diskreciono pravo u odlukama o deonicama. Postoje značajne razlike između stvarnih i izračunatih kvota zemalja članica u MMF-u. Tako su za Evropu i evrozonu stvarne kvote veće od izračunatih kvota, dok je za Kinu, stvarna kvota samo oko polovine izračunate kvote, pa ovakvo odstupanje zaslužuje brzu korekciju.

Američka administracija zauzima stav da je trenutni nivo resursa adekvatan s obzirom na „alternativne izvore finansiranja koji su dostupni zemljama“ i da neće podržati povećanje. Nasuprot tome, mnoge države EU favorizuju povećanje ukupnih kvota MMF-a (i očuvanje BDP-a i otvorenosti privreda kao glavnih varijabli). I EU i Japan predlažu da dobrovoljni doprinosi poslednjih godina putem NAP-a budu „nagrađeni“ revizijom kvota. Kina i ostale zemlje BRIKS-a traže povećanje kvota i smanjenje neusklađenosti udela kvota. Zemlje u razvoju (oličene u Grupi 24), preferiraju povećanje kvota i smanjenje nekvotnih oblika finansiranja.

Budući da se MMF suočava sa ključnim trenutkom 15. Opšte revizije kvota, novi generalni direktor MMF-a trebalo bi da aktivno nastavi da se bori sa reformama Fondovog kvotnog mehanizma i upravljanja, te povećanja glasova i zastupljenosti najvećih rastućih ekonomija i zemalja u razvoju, kako bi pomogao MMF-u da zadrži svoju uzdrmanu legitimnost i delotvornost. Bugarka Kristalina Georgijeva (ekonomistkinja i dosadašnja izvršna direktorka Svetske banke)  izabrana je 25. septembra ove godine za novog čelnika Fonda, kao jedini kandidat, čiji će posao biti dodatno otežan zbog tvrdog stava Amerike i njenog protivljenja bilo kakvim suštinskim reformama, koje bi ugrozile njenu vodeću poziciju u svetskoj ekonomiji i finansijama.

Kao glavno nasleđe sistema Breton Vudsa pod vođstvom SAD, MMF je osmišljen kako bi sprovodio međunarodnu monetarnu saradnju, osigurao zajmove i pomoć zemljama članicama i međunarodnu finansijsku stabilnost. Ali globalni ekonomski poredak u svetu značajno se promenio od početka novog veka. Sa jedne strane, brzorastuće ekonomije u nastajanju sve više doprinose globalnom rastu. Sa druge strane, postojeći sistem globalnog upravljanja bori se za ublažavanje globalnih neravnoteža, olakšavanje multilateralnih trgovinskih sporazuma ili rešavanja krize državnih dugova. Pod tim okolnostima, prirodno je da bi reforma MMF-a dala veći glas dinamičnim tržištima u usponu i zemljama u razvoju.

Kvote i upravljanje MMF-om objektivno još uvek ne odražavaju promene u strukturi globalne ekonomije. Činjenica da kvote sa pravom glasa ne odgovaraju ekonomskom statusu zemalja članica smanjuju zastupljenost dinamičnih privreda u usponu i zemalja u razvoju, te slabo odražavaju objektivnost i legitimnost MMF-a. Zbog toga je v.d. direktora Fonda Dejvid Lipton nedavno izjavio da MMF „ne može očekivati da će zadržati globalni doseg i resurse“, koji su mu potrebni, „ukoliko zemlje ne dobiju ekonomsku važnost i budu spremne da na odgovarajući način preuzmu svoju odgovornost u Fondu“.

Reforme glasačke snage trebalo bi da se ubrzaju, kako bi se ojačao legitimitet Fonda. Ove reforme trebalo bi da idu paralelno sa povećanjem finansijske moći zasnovane na kvotama, tako da MMF odgovora svojoj osnovnoj svrsi. Fond je jedna je od najvažnijih institucija koja je stvorena zajedno sa drugim na kraju Drugog svetskog rata, kako bi se podstakao „miroljubivi multilateralizam“ zasnovan na utvrđenim pravilima. Uz kvalitet njegovih analiza i finansijskih sredstava na koja može da se poziva, legitimitet njenog upravljanja trebalo bi da bude glavni izvor njegove snage.

Ako MMF želi da bude relevantan, efikasnije reaguje na krize, održava finansijsku stabilnost i unapredi globalno ekonomsko upravljanje, mora da se prilagodi promenljivom okruženju u svetu i osigura da se čuje glas izvan kruga najrazvijenijih zemalja.

Dejan Jovović je naučni savetnik i redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije.


Izvor: Novi Standard

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Zbog čega je potrebna reforma MMF-a?

* Obavezna polja