valentin-katasonov-227x300Светске банке: низање скандала 

Без обзира на извесну стабилизацију ситуације на финансијским тржиштима до које је дошло после завршетка првог таласа кризе (2007. – 2009) миран живот за светске банкаре још није почео. Од почетка текуће деценије јавља се непрекидан низ скандала у вези са банкама које чине центар светског финансијског система. Откривају се прекршаји па чак и кривична дела које су банке чиниле у различито време. Финансијски регулатори врше  званичне истраге рада банака, воде се судски процеси.  Банке су принуђене да плаћају огромне износе казни. А круг банака које се увлаче у епицентар скандала непрекидно расте.

Све је почело од швајцарске банке UBS коју су власти САД оптужиле да прикрива средства америчких пореских обвезника. У 2010.години банка UBS се „сломила“  пошто је САД-у открила  информације о својим америчким клијентима и у државну благајну САД превела стотине милиона долара. После тога су Американци почели да „чисте“ и друге швајцарске банке, а затим и банке у осталим земљама. Кажњавали су их, уништавали појам банкарске тајне и фактички терали стране банке да издају своје клијенте.

Затим је почела читава серија скандала када је откривено да су банке светског калибра кршиле санкције које су се односиле на Иран, Кубу, КНДР. У списку оптужених нашли су се гиганти из лондонског Ситија – банке Барклајз, HSBC, Краљевска банка Шкотске, Стандард Чартед, као и банке других европских земаља. Многе међу њима су биле истовремено оптужене за прање прљавог новца, сарадњу са наркомафијом,  па чак и за финансирање тероризма. Оптужбе су долазиле од финансијских регулатора САД и Велике Британије. Све се завршило исплатама енормних казни које се броје у стотинама милиона долара  појединачно  по банци. Највећи износ је у 2012.години платила банка HSBC – 1,9 милијарди долара.

Средином 2012.године дошло је до скандала у вези са стопама ЛИБОР. Највеће банке (углавном европске) су у вези с тим оптужене за манипулације на међубанкарском лондонском тржишту кредита. Ефекат од манипулација је врло висок, јер се према стопама  ЛИБОР оријентишу финансијска тржишта која вреде стотине билиона долара. У ствари, радило се о чињеници да је петнаестак банака светског калибра  формирало картел и тако зарађивало на манипулацијама ЛИБОР-ом милијарде долара, све то уз прећутну сагласност централних банки и финансијских регулатора. У мају ове године се испоставило да је приличан број банки манипулисао једном другом стопом – ISDAfix –   према којој се оријентише тржиште  деривирања  инструмената од 379 билиона долара. Почела је истрага која прети да прерасте у скандал истог калибра као и прича са стопама ЛИБОР.

Libor-Scandal 1

Овог лета је дошло и до серије скандала зато што су банке изашле ван граница финансијских тржишта, заузеле  место на тржиштима роба и енергената тако што су се почеле бавити манипулацијом ценама. Федерална комисија за регулисање енергетике САД  (FERC) је обавезала британски финансијски конгломерат Barclays  да плати казну због манипулисања ценама струје у држави Калифорнија. Крајем јула је објављено  саопштење:  FERC  је оптужио и највећи финансијски конгломерат Америке JP Morgan  Сhase  због манипулисања електроенергетским тржиштем, и то прво у држави Калифорнија и на Средњем Западу САД. Сада овој банци са Вол-стрита прети казна до 400 милиона долара.

Експерти  наговештавају да ако се настави овакав начин рада –  финансијски регулатори и остали „контролори“ могу да  стигну чак и до познатог лондонског „златног фиксинга“  који постоји од 1919.године.   Фиксинг   у ствари представља процедуру којом се одређује   цена злата. У  њој учествује само пет компанија и банака које су све у сфери утицаја клана Ротшилдових.  Нико нема појма како се кува у тој кухињи, али се сви учесници светског тржишта злата овако или онако  оријентишу према тој  лондонској котацији. Цена „златног фиксинга“  директно или индиректно утиче не само на тржиште жутог метала, већ на сва финансијска тржишта уопште. „Златни фиксинг“ представља својеврсни центар управљања уске групе зеленаша светским финансијама. Па неће  ваљда неки тамо „регулатори“ да ударе на ту светињу светских финансија?

Последњи у низу банкарских скандала је оптужба која је покренута у јулу ове године од стране органа Европске уније, а која се односи на 14 учесника тржишта кредитних  деривата свопова (КДС) који представљају врсту деривата – финансијских инструмената. Највеће америчке и европске банке су ухваћене у картелској завери у којој су формирале ванберзанско тржиште КДС, које се потпуно налазило изван сфере контроле финансијских регулатора. Пошто су формирали то „црно“ тржиште банке са Вол-стрита и из лондонског Ситија су у многом испровоцирале финансијску кризу 2007. – 2009.године.

Неке особине банкарских скандала

Пада у очи да до објављивања чињеница из различитих банкарских преступа долази, по правилу, не одмах, чим се они десе, већ тек неколико година доцније. Наравно да такви преступи не представљају иглу у пласту сена. За њих финансијски регулатори и учесници финансијских тржишта увек знају унапред. Тако да   банкарски скандали  представљају реализацију нечег већ замишљеног, што само чека погодан тренутак да се оствари.

Многи скандали имају екстериторијални  карактер.  Односно, финансијски регулатори и судови почињу истрагу и праћење банака које  имају статус „нерезидента“. У томе су посебно приљежне биле власти САД. Зато  су  финансијски регулатори, Министарство правде и  судови  САД  били много заузетији истрагама рада страних банака, највише европских, а не својих, америчких.  А ако су и покушавали да врше  истрагу америчких банака, те истраге су завршаване много мањим казнама у односу на банке Старог света.

fsa-building-canary-wharf

Осим Американаца најактивније су поступале власти Велике Британије. Тим послом се код њих бави Finacial Services Authority (FSA).  Важно је да  FSA поступа аутономно у односу на Банку Енглеске, мада неке иницијативе тог финансијског регулатора показују аљкавост централне банке земље, а понекад и тихо  подстицање различитих начина вршења прекршаја  у  сфери  банкарства.

Све у свему, до данас су банкарски скандали највише штете  нанели европским банкама. Наравно,  и банке са Вол-стрита  су више пута платиле казну, али је она за степен или два била нижа од казни које се наплаћују од  европских банака  – и то не само због захтева америчких регулатора и судова. Европски регулатори чак и не покушавају да наплаћују казне прекоокеанским банкарима.

Европске банке су оштећене

Типична европска банка која је оштећена због судско-тужилачких истрага је Deutsche Bank. Формално – то је  немачка банка (највећа у Немачкој), али де-факто је међународна, и налази се под контролом Ротшилдових. Због више скандала  (пре свега – због стопе ЛИБОР)  она  је претрпела озбиљне губитке. Ако је 2011.године чиста добит банке износила 4,3 милијарде евра, према резултатима 2012.године чиста добит је пала на 0,7 милијарди евра, што представља најнижи показатељ те банке од кризне 2008.године. За период 2012. – 2015.године руководство банке је било принуђено да објави да ће радити  у режиму чврсте економије.

Ситуација код другог фигуранта скандала – Краљевске банке Шкотске   (Royal Bank of Scotland)  која је у саставу империје Ротшилдових – још је лошија. Она је озбиљно настрадала у току последње кризе и фактички је национализована (80% капитала је откупила енглеска влада). Ако су до 2011.године њени губици износили 2 милијарде долара, по резултатима 2012.године губици су   увећани 4 пута – на 8 милијарди.

Међутим, посебну пажњу заслужује британска банка Барклајз (Barclays) чије су активе око 2,3 билиона долара. Она постоји у скоро свим скандалима последњих година. Истовремено, банка Барклајз  се по многим светским рејтинзима банака налази међу најјачим у свету. Када су пре отприлике две године објављени  резултати компјутерске анализе базе података милиона банака и компанија из читавог света (тај посао су одрадили специјалисти Циришког технолошког института, а разлог за један такав посао је био да се открије центар светског економског и финансијског система), у „центру“ се нашло 147 компанија. А у самом врху те уске групе је британска банка Берклајз. Истина, анализа је вршена према подацима из 2007.године, и закључци швајцарских научника се односе на тај период, тј. на период када Барклајз још није био под истрагом. Ових се дана у медијима појавио сензационални чланак о томе, да се у билансу познате банке формирала рупа велика скоро 20 милијарди долара. Та  „рупа“  је процена недостајања сопственог капитала, и такво саопштење може да се схвати као још један ударац на репутацију  те врло познате банке (међутим, сличне, па чак и веће „рупе“, имају скоро све велике банке са Вол-стрита).

И Барклајз је банка која припада империји Ротшилдових; до скора она је била тихи „диригент“ другим банкама на многим финансијским тржиштима. Уосталом, у лондонском „златном фиксингу“ учествује и Барклајз. У њему је свих пет учесника равноправно, али је Барклајз – „равноправнији“!  Има аналитичара који сматрају да пошто је 2004.године лондонска банка N M Rothschild&Sons  изашла из „фиксинга“, Ротшилдови су преко Банке Барклајз  наставили да учествују у одређивању цене злата.

barclays

Супротстављеност два клана?

Постоји довољно чињеница које дозвољавају да може да се говори о томе, да је свет банака ушао у дугу фазу „хаоса којим се управља“, или „кризе којом се управља“. Али – одмах се јавља неколико питања. Ко управља тим хаосом  (кризом)? Какав је циљ тог управљања? Када ће се завршити фаза хаоса (кризе)? Да ли постоји ризик од губљења  управљачког места?

Такође постоје и прилично убедљиве конспиролошке верзије које кажу да је после краха СССР-а светом почело управљање из једног центра, који се често назива и „светска влада“. Многи утицајни медији су одавно прешли од позиције потпуног негирања чињенице да постоји светска влада на њено признавање. Чак су у извесном смислу почеле да се спроводе и пи-ар акције у њену корист (неке публикације о заседањима Билдербершког клуба  могу поуздано да се уврсте у ред таквих). Међутим, анализа света банака последњих година   наводи на нешто другачије закључке.

Банкарски скандали сведоче да је глобална елита далеко од консолидовања, и да је издељена по интересним групама. Дошло је до напрегнуте и непомирљиве борбе различитих група – за преживљавање, утицај и светску власт.

Општеприхваћено је да се сматра да су светски банкари и светска елита појмови који се у великој мери поклапају. Тамо где је новац – тамо су и власт и борба за још већу власт. Банкарски скандали су открили да и унутар светске елите постоје противуречности и линије њиховог сукобљавања.

Често се те противуречности своде на борбу две банкарске групе  –  Новог  и Старог света, то јест на борбу између америчких и европских банака. Понекад новинари, поједностављујући проблем, говоре да се борба води између банака са Вол-стрита и оних у лондонском Ситију. Како је већ речено, жртве банкарских скандала су – прво – европске банке, а међу њима – британске (лондонски Сити). Међутим, моје је мишљење да такав „географски“  прилаз анализи банкарских скандала превише поједностављује слику. Правилније је говорити о борби два главна финансијско-банкарска клана – клана Ротшилдових и клана Рокфелерових. Они су ти који  данас представљају главне акционаре Система федералних резерви САД, а Федералне резерве су централна институција светског финансијског система. Док је свет имао заједничког непријатеља у облику СССР-а, несугласице међу главним акционарима Система федералних резерви САД  су биле у другом плану.  Данас, после глобалне финансијске кризе, постоји сумња у вези са опстанком  тог Система, јер су се код главних акционара појавила различита виђења изласка из кризе, тако да су противуречности   постале још јаче, и свако је почео да вуче на своју страну. Ротшилдови и Рокфелерови су почели да љуљају чамац чије је име „светски финансијски систем“. Истина, у мају 2012. је дошло до догађаја за који многи сматрају да је од судбинске важности. Ради се о томе, да су се династије Ротшилдових и Рокфелерових у Европи договориле о стратешкој алијанси. У оквиру те алијансе су   уједињене активе регистрованог на берзи инвестиционог труста Џејкоба Ротшилда  RIT Capital Partners  и компаније   Rockefeller Finacial Services. RIT у компанији  која управља  активама  Ротшилдових има 37% акција. Неко је тај догађај оценио као прекид рата између два клана и знак консолидације светске олигархије под покровитељством  Ротшилдових – Рокфелерових. А ја сам сигуран да је акција била углавном симболична, јер није дошло до ланчане реакције.

rotshild-rokfeler

Све до скора Европска унија (континентална Европа) није пројављивала   никакву иницијативу у вези са истрагом  сумњивих банкарских послова. Међутим, последњи скандал у вези са кажњавањем  због кредитно-дериватних свопова (CDS) показао је да се и Брисел (Европска унија)  такође пробудио  и почео да се увлачи у глобалну игру која се зове „банкарске истраге“. Тако су се средином 2013.године у тој опасној игри нашле  увучене  и све основне државне и наддржавне  институције Запада. А та чињеница још више компликује схватање опште слике. Ризик да банкарски свет из стања „хаоса којим се да управљати“ пређе у стање „сврдла којим се не може управљати“ сваког месеца је све већи. Уосталом, оно што се може  са сигурношћу тврдити јесте чињеница да подмукла борба која се води између два банкарска клана слаби укупну позицију оне снаге, која је некада била консолидована, а коју  персонификује Систем федералних резерви САД.

Наравно, шема која се назива „борба два банкарска клана“ до извесне мере мути стварну слику. Међутим, има више аутора који слику изоштравају. На пример, руски научник Владимир Павленко скреће пажњу да унутар клана Ротшилдових међу енглеском и француском  граном постоји конкуренција за стицање надмоћи. Много је аутора који потпуно тачно сматрају да је цео низ банака светског калибра изгубио своју јасну слику припадности једном или другом клану. В.Павленко такође скреће пажњу и на неке банке Вол-стрита које заједнички контролишу оба светска клана. На пример, банка Џи-Пи Морган.

Има аналитичара који претпостављају да осим Ротшилдових и Рокфелерових у свету постоје и други утицајни интересни центри. На пример – Ватикан. И то не толико и не само као духовно-религиозни центар, већ управо као центар финансијског утицаја.

„Трећа сила“ или само група унутар клана?

Навикли смо на тврдњу да су банкари ти, који управљају светом. Међутим, видљиво слабљење низа банака које припадају центру светског финансијског система навело је неке стручњаке из банкарске области да закључе да та чињеница може да доведе до тога  да силу, власт и утицај преузму неки који не припадају ни једном од два најјача банкарска клана. Они се могу назвати „трећа сила“. Та „трећа сила“ се, пре свега, везује за представнике државног апарата САД, Велике Британије и других земаља Запада, које нису директно зависне од савремених зеленаша. Постоје подаци да у   државном апарату САД делује  опозиција банкстерима. Тако Дејвид Вилкок говори о антибанкарској завери у државном апарату САД, коју припремају „федерални маршали САД“. Као пример за тако храбар потез „федералних маршала“  он износи истрагу која се води против британске Барклајз банке због манипулације стопом ЛИБОР. Вилкок скреће пажњу  да је истрагу почела Комисија за хитну фјучерс  трговину сировинама – независна Управа при министарству правде. Међутим, Министарство правде је само делић „треће силе“ у САД. Језгром опозиције банкарском естаблишменту Д.Вилкок назива Министарство одбране САД-а. Скандал који су изазвала разоткривања Едварда Сноудена  био је узрок појаве много публикација о расположењу сарадника америчких тајних служби. Чињеницу да у власти банкстера (тј. банкарских гангстера)  у тајним службама САД данас има приличан број опозиционара се потврђује. Може да се предпостави да их је у Пентагону и више од онога што се предпоставља. Последњих година се доста  виших чинова Пентагона  изјашњавало против војних авантура САД у различитим деловима света. Истина, у својој критици  та војна лица нису ишла предалеко – нису  их директно повезивали за  финансијско-банкарску елиту САД-а.

Дискусија на тему „шпијунског скандала“ је на видело изнела  и проблем релативне аутономије тајних служби САД у односу на остали државни апарат и власти у чијим је рукама новац. На стратешком  плану тајне службе би хтеле да буду самосталне, да буду на челу „треће силе“, при том рачунајући да ће у свом саставу имати и војна лица, као и компаније које се баве компутерским и комуникационим послом и информационим технологијама (најпре  – интернет-компанијама). Девиза „треће силе“ је једноставна: новац, сила и власт – ето то је информација.  Пошто је имала своје људе у свим ешалонима власти САД „трећа сила“ је намеравала  да у Вашингтону изврши „меки“ преврат, оштро ограничавајући власт банкстера. Ради се о плановима за извршење потпуног аудита (ревизије) Федералног система резерви,   поновног стављања на снагу закона Гласа-Стигола, јачања закона Дода-Франка и др. При том, ако се крене од све јачег расположења људи против банака (присетимо се само покрета „Заузмимо Вол-стрит“)   можемо закључити да  „трећа сила“ има широку социјалну базу у САД-у, па и даље, у свету уопште.

okupirajmo-vol-strit

Мислим да ће већ у јесен ове године од стране „треће силе“ доћи до јаких удара на банкстере. Најпре – врло брзо ћемо чути о новим раскринкавањима банака и новим скандалима. Нови завијутак историје  притисак „треће силе“ на америчке банкстере може да изведе и ван оквира чисто законодавних иницијатива (законодавни притисак). Против банака на Вол-стриту могу да почну озбиљне истраге „федералних маршала“ (административно—судски притисак). Пошто су  извежбани на европским банкстерима они могу да ступе у жесток окршај  и  са сопственим. Још овог лета (у време када је „шпијунски скандал“ био на врхунцу) почео је озбиљан „напад“ од стране Министарства правде, Комисије за папире од вредности и берзе и Генералног тужилаштва САД на „Банк оф Америка“.  А она је „најрокфелеровскија“ банка. Оптужена је за непоштене, па чак и зеленашке операције са хипотекарним папирима уочи и у периоду финансијске кризе 2007 – 2009.године. За сада је притисак на ту банку „дозиран“, али у сваком тренутку он може да пређе у ред васионског  скандала.

Ту треба да се зна да Рокфелери (за разлику од Ротшилда) не представљају само банкарски клан. Империја Рокфелерових, осим банака са Вол-стрита,  поседује и нафтне компаније које спадају у групу највећих на свету, као  и војну индустрију заједно са компанијама hightech и више  америчких тајних служби. Како је већ поменуто, клан Ротшилдових не представља јединствен монолит, већ унутар њега  постоји стална борба  између појединих грана, најпре енглеске и француске. Исто то може да се каже и за Рокфелерове. Покушаји да се обузда алавост банака са Вол-стртита последњих година постоје не само под утицајем широких друштвених слојева, већ и због незадовољства дела америчке елите која припада империји Рокфелерових. То незадовољство за сада се не излива у организовање громогласних скандала због ове  или оне банке са Вол-стрита. Пре ће бити да се оно исказује кроз непрекидне покушаје да се на законит начин ограничи банкарска бахатост  Вол-стрита која прети и самом постојању америчке државности. При том су код америчких конгресмена и сенатора већ припремљене белешке о радикалнијим документима од оних који су доношени до сада. На пример, о акту о потпуној ликвидацији Федералног система резерви као нелегитимне структуре, или акту о национализацији приватних банака. О тим актима је дискутовано у време врхунца финансијске кризе, али је тада скупљен само „скроман број гласова за подршку“. Није искључено да оне снаге које је Дејвид Вилкок назвао „федерални маршали“ код јачања другог таласа финансијске кризе успеју да најзад преузму контролу над финансијском  олигархијом из клана Рокфелера који се баш залауфао. Међутим, у том случају, у банкарском свету газде ситуације могу да постану  само –  Ротшилдови…

Иза спољашње једнополарности савременог света („Pax Americana“) крију се најјаче могуће противуречности различитих група светске олигархије. Понекад се те противуречности истржу из руку, између осталог и у облику гласних банкарских скандала. Претпостављамо  да ће лавина тих скандала да расте и врло је вероватно  да   извикани „хаос којим се управља“  у том случају може да прерасте у непогоду која се   ни на који начин неће моћи обуздати …


Извор: Фонд Стратешке Културе

Оставите коментар

Оставите коментар на Банкарски скандали као део борбе за светску превласт

* Обавезна поља