Rusija kroz BRIKS želi da ponudi „istorijsku alternativu i konstruisanje osnovnih temelja novog poretka u svetu“. Stoga Vlada RF priprema kompleksan program razvoja BRIKS-a koji podrazumeva pretvaranje ove zajednice u centar moći i alternativu sve slabijem Zapadu.

Mexico G-20 Summit

 

Moskovski list „Komersant“ je došao u posed dokumenta „Rusija u BRIKS-u: strateški ciljevi i sredstva za njihovo dostizanje“. Na temelju tog dokumenta Vlada RF priprema „Kompleksan program primene učešća Rusije u BRIKS-u radi ubrzavanja njegovog ekonomskog razvoja i učvršćivanja njegovih međunarodnih političkih pozicija“. Iz dokumenta sledi da Moskva vidi BRIKS kao alternativni centar svetske moći umesto Zapada koji polako silazi sa vodeće pozicije.

Dokument je sastavljen u Nacionalnom komitetu za proučavanje BRIKS-a, osnovanom 2011. po ukazu tadašnjeg predsednika Dmitrija Medvedeva. Predsednik komiteta je Vjačeslav Nikonov, prvi potpredsednik Komiteta Državne Dume za međunarodne odnose, a članovi su predstavnici Ruske akademije nauka, fonda „Ruski svet“, Centra za politička istraživanja Rusije i mnogih drugih struktura. Cela analiza je pripremljena povodom samita BRIKS-a koji se 26. i 27. marta održava u južnoafričkom gradu Durbanu. Na samitu učestvuju lideri zemalja članica: Brazila, Rusije, Indije, Kine i JAR.

Najveći  uspeh  BRIKS-a bi bio prelazak od hegemonije SAD na „policentrični poredak u svetu“.

Autori dokumenta polaze od toga da su svetskoj politici i ekonomiji potrebni alternativni centri moći. U „ključne karakteristike savremene međunarodne situacije“ oni ubrajaju „nestabilnost, neizbalansiranost i krizu upravljanja globalnom ekonomijom“, i upozoravaju: „Sve je manje nade da će zapadni svet smoći snage da samostalno uspostavi stabilan svetski poredak“.

„Erozija onoga što je staro“ daje šansu „da se iznedri nešto novo“. „Sve su veći izgledi da će evroatlantski svet izgubiti ekonomsku nadmoć, koja mu je u najvećoj meri obezbeđivala prvenstvo, a samim tim će i u moralnom smislu izgubiti vodeću ulogu, što otvara mogućnosti za potencijalne globalne igrače drugačijeg geografskog i istorijskog porekla“, smatraju autori. Oni smatraju da je pojava BRIKS-a „izmestila globalnu inicijativu na područje koje je nedavno bilo na periferiji“, a koje sada treba „da ponudi celom svetu istorijsku alternativu i (u saradnji sa Zapadom ili samostalno, ukoliko Zapad ne ispolji političku volju za takvom saradnjom) konstruisanje osnovnih temelja novog poretka u svetu“. Prema dokumentu, svaki član BRIKS-a ima svoje jake strane: Kina ima ekonomiju, Brazil ima resursni i ekološki potencijal, Indija demografski i naučni, dok je JAR kapija afričkog kontinenta. Snagu Rusije autori vide u njenoj političkoj i vojnoj moći. Ujedno, članstvom u BRIKS-u svaka od ovih zemalja ostvaruje svoje sopstvene ciljeve. „Rusija smatra da će u BRIKS-u moći znatno da osnaži svoj ‘pregovarački potencijal’ i poveća mogućnosti lobiranja svojih interesa i inicijativa na međunarodnoj sceni“, kaže se u dokumentu.

BRICS_468

 

Trenutno se BRIKS bavi prvenstveno ekonomijom. Međutim, kako sledi iz izveštaja, Moskvi ide u prilog da ova organizacija dobije na političkoj težini. Njen najveći domet bi bio prelazak od hegemonije SAD na „policentrični poredak u svetu“. Pri tome se u izveštaju u više navrata ponavlja stav da je nedopustivo mešanje u unutrašnje poslove drugih država i korišćenje međunarodnih institucija (pre svega Saveta bezbednosti UN) za smenu režima koji nekome nisu po volji. Takav stav i inače u poslednje vreme figurira praktično u svim spoljnopolitičkim dokumentima RF. U sferi ekonomije Rusija i njeni partneri, po mišljenju sastavljača izveštaja, treba da teže reformisanju „zastarele valutno-finansijske arhitekture“ i „uspostavljanju demokratičnijeg i pravednijeg međunarodnog ekonomskog režima“.

Dokument govori i o protivrečnostima unutar BRIKS-a. Kao „mine sa odloženim dejstvom“ pominju se sledeća pitanja: proširenje Saveta bezbednosti UN (Rusija i Kina su njegove stalne članice, a Indija, Brazil i JAR nisu), teritorijalni sporovi između Kine i Indije, rivalitet članica za sirovinske resurse, razlike u njihovim pristupima rešavanju problema izmene klime, kao i protivrečnosti vezane za pitanja trgovine. Međutim, po mišljenju autora jedno je sigurno: Moskva može da „deaktivira“ te mine. „Rusija ima snage da uz pomoć svog autoriteta stimuliše partnere iz BRIKS-a da prevaziđu sporove“, navodi se u dokumentu.

Autori smatraju da je neophodno stvoriti stalni sekretarijat BRIKS-a i banku za razvoj (sa osnivačkim kapitalom od 50 milijardi dolara i sedištem u Moskvi), banku za međunarodne obračune zemalja BRIKS-a (za plaćanja u nacionalnim valutama) i specijalni antikrizni fond (od 240 milijardi dolara). Članice mogu zajednički da rešavaju probleme u sferi bezbednosti i ekologije. U cilju povećanja „društvenog i međucivilizacijskog potencijala“ organizacije predlaže se da u nju bude primljena neka islamska zemlja (npr. Indonezija ili Turska).

Autori dokumenta su, međutim, uvereni da će se Zapad postarati da spreči realizaciju ovih planova, jer on u BRIKS-u vidi suparnika i čini sve kako bi toj organizaciji onemogućio da se učvrsti na svetskoj sceni. „Vladajući krugovi SAD i EU najradije praktikuju selektivno partnerstvo sa zemljama ‘petorke’ i uzdaju se u stimulisanje neslaganja među članicama grupe i kočenje procesa jačanja BRIKS-a“, upozoravaju autori. Po svemu sudeći, dokument koji su pripremili za vladu RF upravo ima zadatak da to onemogući.


Izvor: Ruska reč

Ostavite komentar

Ostavite komentar na BRIKS i temelji novog poretka

* Obavezna polja