dusan-prorokovicPre više od pola decenije, u jednoj opširnoj analizi kretanja globalne ekonomije, stručnjaci banke Goldman-Saks uveli su pojam „BRIK“. Tom skraćenicom su označili narastajuće ekonomske sile-Brazil, Rusiju, Indiju i Kinu. Multilateralnu organizaciju koja danas predstavlja jednog od ključnih „američkih izazivača“ na globalnom nivou „krstili“ su upravo Amerikanci. Formalno nastao 2008, BRIK se tri godine kasnije uvećao za još jednog člana-Južnoafričku repbliku. Tako je postao BRIKS.

Danas, posle pet godina postojanja, BRIKS ulazi u vrlo važnu fazu. Možda i odlučujuću. Naredni period može pokazati da li će to ostati „labava integracija“, zasnovana na koordinaciji određenih aktivnosti ili će prerasti u nešto više. U senci rasprave o Siriji, neposredno pred održavanje Samita G-20 u Sankt Peterburgu, stigla je vest da BRIKS planira osnivanje finansijskog fonda od 100 milijardi dolara. U zajedničku „kasu“ Kina bi uložila najviše-čak 41 milijardu, a Južnoafrička republika najmanje-5 milijardi dolara. Udeo Brazila, Rusije i Indije bi iznosio po 18 milijadri dolara. Pojedini kineski mediji su ovo nazvali „razvojnom bankom“, na Samitu G-20 se više koristio termin „rezervni fond“, a evropska štampa je pisala o „zaštitnom fondu“. Lideri BRIKS-a su tokom skupa u Sankt Peterburgu podvukli da je ovo inicijativa koja se još uvek razrađuje. Tek, vest o osnivanju Fonda je prodrmala zapadni svet! Pre svega SAD! Zašto?

U određenoj meri, današnje stanje u svetu podseća na period s kraja šezdesetih i početka sedamdesetih godina prošlog veka. Prvi naftni šok je uticao na povećavanje nekonkuretnosti zemalja u razvoju, tako ih usmerivši ka sve većim spoljnim zaduživanjima. Sa druge strane, faktički neograničeno štampanje dolara, koje je usledilo, nudilo je Zapadnom bloku ogromnu početnu prednost. Istočni blok, ili tačnije Sovjetski savez, već sredinom osamdesetih nije više mogao da izdrži ovu trku, u kojoj su ključni američki aduti bili MMF i Svetska banka.

g20_6

Danas, pored mogućnosti da usled intervencije u Siriji, a potom i u Iranu, dođe do novog velikog povećavanja cena nafte i zemnog gasa, pretnju za veliki broj zemalja predstavlja i najavljeno povlačenje subvencija SAD sopstvenoj ekonomiji. Kratkoročno, ova mera bi izazvala negativne posledice u američkoj ekonomiji. Međutim, procene su, dugoročno bi na globalnom nivou stvari stajale sasvim drugačije. Naime, ovo bi uticalo na povlačenje (pre svega američkih) investitora iz zemalja u razvoju, ka SAD (u određenoj meri, ovo bi se moglo i nazvati „povratkom američkog kapitala kući“). Time bi se zemlje u razvoju, ali i ekonomije članica BRIKS-a našle u problemu, koji bi se najpre manifestovao slabljenjem domaćih valuta u odnosu na dolar. Uz povećavanje cena energenata došlo bi do naglog smanjivanja konkuretnosti, usled čega bi se rešenje moralo tražiti, barem kada su male i ekonomski zavisne zemlje u pitanju, u novim zadužavinjama. A gde se male države mogu zadužiti u takvim okolnostima, osim kod MMF i Svetske banke!?

Osnivanje finansijskog fonda BRIKS-a se zato može posmatrati i kao prvi korak u traženju alternative ulozi koju ima MMF i donekle Svetska banka. U krajnjoj liniji, to bi zapravo predstavljalo traženje alternative ekonomskoj politici koja proizilazi iz principa Vašingtonskog kosenzusa. Što je važno za sve države na svetu. Primena neoliberalnog koncepta je do krajnjih granica ojačala uticaj zapadne  korporativne elite i multinacionalnih kompanija, a slabila ulogu država. Zato su nestajali kontrolni i regulatorni mehanizmi, pa smo ušli u period „podivljalog kapitalizma“. Rezultat svega je deindustrijalizacija, povećavanje ekonomske zavisnosti malih država od zapadnih ekonomija i međunarodnih finansijskih institucija i naglo siromašenje u nizu celih regiona. Time se zapadna dominacija nad globalnom ekonomijom produžavala, iako je učešće zapadnih država u globalnom BDP bivalo sve manje. Slikovito rečeno: iako se motor globalne ekonomije nalazi u Kini, rezervoar u Rusiji, a elektronski sistem u Indiji, SAD i dalje žele da zadrže volan čvrsto u svojim rukama. To je moguće ukoliko se na sve zemlje sveta primeni afrički scenario iz druge polovine sedamdesetih i prve polovine osamdesetih godina uvođenja država u režim „fatalne zaduženosti“. Posle čega se više suštinski ne može govoriti ni o političkoj samostalnosti.

U tom kontekstu posmatrano, novi fond BRIKS-a bi predstavljao određenu alternativu „breton-vudskim institucijama“. Najpre, ova sredstva bi mogla da se koriste za stabilizaciju finansijskih sistema samih članica BRIKS-a ukoliko dođe do naglih poremećaja, novih šokova u globalnoj ekonomiji. A zatim, mogla bi da se koriste i za pomoć  u održavanju makroekonomske stabilnosti zemalja koje su od strateške važnosti za BRIKS. Time sa izbija važno sredstvo iz ruku SAD i predstojeće odmeravanje snaga u međunarodnoj politici krećem drugačijim tokom nego što je bio slučaj posle Prvog naftnog šoka. Naravno, biće analitičara koji će tvrditi kako suma od 100 milijardi dolara nije dovoljna da bi se BRIKS dugoročno suprotstavio Zapadu (na čelu sa SAD). Ovo može biti tačno, ali sve zavisi iz kog ugla se stvari posmatraju. Fond koji se formira ne bi bio dovoljan ni da je višestruko veći, ukoliko bi zemlje BRIKS-a želele da preuzmu volan svetske ekonomije u svoje ruke. Ali, to nije ni namera BRIKS-a. Niko od lidera BRIKS-a nije govorio o globalnoj dominaciji, niti da žele da budu „nove SAD“. Cilj ovih zemalja je sasvim drugačiji. On se pre svega tiče odbrane tekućih pozicija i uspostavljanja ravnoteže, kako u globalnoj ekonomiji, tako i u međunarodnim odnosima. Ukoliko BRIKS uspe da se održi i razvije, vrlo brzo ćemo živeti u multipolarnom svetu. A onda ništa više neće biti isto.


Izvor: Vidovdan

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Fond BRIKS-a kao važan korak ka multipolarnosti

* Obavezna polja