UVOD I JOŠ PONEŠTO

„Prozor Overtona“ ili kako se drugačije naziva „Prozor diskursa“ je metod  manipulacije ljudskom svešću sa ciljem nametanja određenih ideja koje su pojedincima, društvenim grupama, ili celom društvu dugo bile nezamislive ili neprihvatljive. Metodu je, početkom 90-tih godina prošlog veka stvorio Džozef Overton (1960-2003), u okviru američke analitičke institucije „Makino centar za javnu politiku” (Mackinac Center for Public Policy), čiji je bio potpredsednik. (1)

On je proučavanjem odnosa mediji-javost došao do zaključka da za svaku ideju ili problem u društvu, postoji jedan takozvani prozor mogućnosti, odnosno prozor prilika, koji joj može omogućiti da postane društveno prihvatljiva. Dakle, životnost društvenih ideja ili modela društvenog ponašanja ne zavisi samo od elite koja ih zastupa nego i od toga da li ih javnost vidi u „prozoru“ društveno prihvatljivog ponašanja. A taj prozor može se usmereno “otvarati” i “zatvarati” odgovarajućom manipulativnom metodologijom. Džozef Overton postavio je osnove te metodologije i ona po njemu nosi naziv “Prozor Overtona”. 

Radi se o planski usmerenoj masovnoj manipulaciji ljudskom svešću koja se sprovodi konstantno, ali suptilno i postepeno tako da žrtva (određeni društveni sloj, narod ili celokupno društvo) i ne primećuje manipulaciju kojoj je izložena. Ona se odvija u nekoliko faza koje, po potrebi, mogu trajati godinama, ali zato gotovo svaku ideju koja u jednom trenutku većini izgleda neprihvatljivo, bolesno ili opasno, mogu na kraju procesa učiniti ne samo društveno prihvatljivom, nego i zakonski zaštićenom, odnosno od vlasti nametnutom. 

Primera imamo koliko hoćete. Recimo, do 1973. godine homoseksualizam je smatran za psihijatriski poremećaj, a nakon uspešnog “otvaranja” Prozora Overtona,  Generalna skupština Svetske zdravstvene organizacije proglasila je, 17. maja 1990. godine, homoseksualizam seksualnim opredeljenjem, nakon čega je usledilo ubrzana zakonska zaštita nove “istine”, pa sada u mnogim zemljama koje prihvataju “zapadne vrednosti”, računajući i Srbiju, rizikujete zatvorske kazne čak iako izrazite sumnju u validnost takvog stava. Ili, zamislite šta bi se dogodilo da se ulicama Crne Gore pre samo dvadesetak godina prošetalo ono ljudsko biće koje je bilo njen poslednji predstavnik na pesmi Evrovizije.

Zato, kada god se suočavate sa činjenicom da Vam institucije “civilnog društva” nameću neke ideje koje Vam se čine neprihvatljivim znajte da je Vaša svest na meti najprimenljivije globalističke tehnike masovne manipulacije – Prozora Overtona! I ma kako te ideje u prvom trenutku izgledale apsurdno svedoci smo da one vremenom postaju naša stvarnost i državna politika.

Jedna od njih je i ideja nezavisnog Kosova. Kada je tek smenjeni Tadić otrčao u Dubrovnik samo da bi se rukovao sa Tačijem on je faktički započeo “bušenje” Overtonovog prozora kroz koji srpska javnost treba da vidi Tačija kao relevantnog pregovarača u “kosovskom dijalogu” (jer ga je, navodno, izabrao njegov narod) i omogući srpskoj političkoj “eliti” da ga kao takvog prihvati. Danas, vidimo da ga Vučić uvažava kao da nije bio vođa zločinačke OVK, dok njegove saradnike tobože optužuje za zločine. 

Naravno, delotvornost  te manipulacije je upravno srazmerna stepenu kontrole medija onoga ko vrši manipulaciju. Što je stepen kontrole medija veći to je veća i efikasnost Overton-metodologije. I zato danas na Zapadu ne postoje slobodni mediji koji imaju ozbiljniji uticaj. Nema ih ni u Srbiji. 

U ovom tekstu razmatraćemo način na koji je primenom Prozora Overtona u srpskoj javnosti Kosmet prešao put od svete srpske zemlje do Vučićevog poziva na “unutrašnji dijalog”, koji je nesumnjivi sinonim za njegovu predaju šiptarskim ekstremistima i međunarodnim korporacijama i odgovoriti na paradoks zašto se danas Kosovo smatra srpskim više u Češkoj ili Grčkoj nego u Srbiji?

KOSMET U PROZORU OVERTONA

Iako ćete ponegde naići na podatak da se manipulacija svesti metodom Prozor Overtona odvija u pet faza jer je tako prvo promovisana, brzo je definisano da je to zapravo proces u šest koraka (faza):

1) nezamislivo (društveno neprihvatljivo) → 2) radikalno (neprihvatljivo ali uz opaske) →3) moguće (prihvatljivo kao opcija)  → 4) racionalno (proglašavanje opcije za objektivnu realnost) → 5) popularno (objava društvene prihvatljivosti) → 6) legalizovano (učvršćivanje u državnoj politici, odnosno zakonodavstvu).

Kao što vidimo “suština tehnologije je u tome što se željeni pomak u mišljenju razbije na nekoliko koraka, od kojih svaki pomera doživljavanje ideje za po jednu fazu, a opšteprihvaćenu normu ka njenoj granici. Ovo izaziva sledeći pomak samog prozora, tako da se postignuto stanje ponovo nađe u njegovoj sredini, što omogućuje da se načini sledeći korak u njegovim granicama.”(2)

Već na prvi pogled jasno je da Vučićev poziv na “unutrašnji dijalog” znači ulazak u petu fazu problema Kosmeta u Prozoru Overtona, odnosno u fazu popularizacije, tj. promocije društvene prihvatljivosti ideje da Kosovo više nije srpsko. Ovo je pretposlednja ali uvek najkritičnija faza ovog mas-manipulativnog metoda, jer javnosti prvi put direktno predstavlja do juče nezamislivu ideju kao neminovnu realnost (otuda priče da “Kosovo odavno nije naše”, da se “mora prihvatiti realnost” itd). Iako se, po pravilu, predstavlja kao nekakav kompromis ona u stvarnosti to nikada nije, jer svi “kompromisi” brišu se poslednjom, šestom, fazom, gde vladajuća većina “proglašava” i “ozakonjuje” novu realnost dižući je na nivo tabua. Ali, u stabilnoj skupštinskoj većini, kakvu ima Vučić, ta faza je puka tehnička rutina. Ako mu se prohte može izglasati da se Sunce okreće oko Jupitera. Zato je peta faza, faza prave odluke. I najranjivija tačka mogućeg otpora.

No, da krenemo redom.

Faza 1 – Nezamislivo (društveno neprihvatljivo)

Aprila 1998 godine Slobodan Milošević održao je referendum o mogućem učešću stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji. Na referendum je izašlo 5.297.776 glasača (73,05% upisanih birača). Protiv učešća stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji izjasnilo se 94,73% glasača, a Za je bilo svega 3,41%. Dakle, pre nepunih 20 godina srpski narod je nedvosmisleno smatrao Kosovo i Metohiju svojom teritorijom i nije video potrebu da njegovu sudbinu rešavaju strani predstavnici. U kasnijoj odbrani Kosmeta Milošević je nastupio u potpunosti poštujući ovakvu odluku svog naroda. Rezolucijom 1244 obezbedio je suverenost Srbije nad Kosmetom, uprkos agresiji NATO-a i privremenom prepuštanju uprave administraciji OUN.

Faza 2 – Radikalno (neprihvatljivo ali uz opaske)

Nakon peto-oktobarskog puča u početku su novoformirane pro-zapadne strukture vlasti formalno uvažavale Kosmet kao deo Srbije, ali pojedini njihovi predstavnici, poput Čedomira Jovanovića, Gorana Svilanovića, Vesne Pešić itd., su već tada jasno izlazili u javnost sa stavovima da Kosovo više nikada neće biti srpska teritorija. Takav stav promovisale su i brojne NVO finansirane od zapadnih mentora, čime je faktički započelo otvaranje prozora Overtona u kome se Kosovo više ne vidi kao deo Srbije. Neki od njih platili su to svojim političkim karijerama. Recimo, Čedomir Jovanović proglašen je za političkog šarlatana i doživeo drastičan pad rejtinga upravo promovišući one stavove na kojima danas Vučić gradi političku popularnost. I tu odlično možemo sagledati kako se menja percepcija javnosti neke ideje metodom Overtonovog prozora.

Zatim su došli Tadić i Jeremić koji su lansirali tezu „I Evropa i Kosovo“ i problem Kosmeta iz OUN izmestili u EU koja je otvoreno favorizovala albansku stranu. A zatim su, kroz Borka Stefanovića, otpočeli dijalog sa Prištinom, sa svom medijskom manipulacijom koja je skrivala suštinu značenja ovog gesta i uz ono što u Prozoru Overtona nazivamo „opaskama“ (Kosovo sa zvezdicom, nazivanje šiptarske paradržavne administracije „privremenim institucijama“ itd.)

Faza 3 – Moguće (prihvatljivo kao opcija)

Ova faza praktično je započeta odmah nakon instaliranja naprednjaka u srpsku vlast, kada je Nikolić „odlučio“ da pregovore sa Albancima digne na „najviši operativni nivo“, što je rezultiralo početkom farse zvane Briselski proces. Vruć krompir je uvaljen Ivici Dačiću, koji se nalazio pod punom kontrolom tajnih službi Mikija Rakića (otuda je i ušao u koaliciju sa Tadićem). Bez obzira na otvoreno laganje srpske javnosti o toku i rezultatima tih pregovora, posebno završnog dokumenta, sa aspekta metode Prozor Overtona  bilo je najvažnije da je ona (srpska javnost) prihvatila realnost dijaloga u kome je šiptarska paradržava Kosovo od srpske strane i briselskih posrednika imala tretman prave države.

Faza 4 – Racionalno (proglašavanje opcije za objektivnu realnost)

Preuzimanjem pregovaračke palice od strane Vučića i promovisanjem novog pregovaračkog para u Briselu, Vučić-Mustafa, proces se digao na još viši nivo u smislu uvažavanja kosovskih para-institucija i formalno-pravnog isključivanja srpske države sa Kosmeta. Vučić je primenjujući laž, manipulaciju, ucene, zloupotrebu državnih organa i fizičku prisilu prema srpskom narodu na KiM, bukvalno izbacio Kosmet iz ingerencija države Srbije i otvoreno ili manipulacijama, poput one za „srpskim vozom“ ili Mostom na Ibru, omogućio instaliranje šiptarskih institucija na celoj teritoriji Kosmeta, čak i tamo gde nisu postojale ni jednog trenutka od povlačenja srpskih snaga iz južne pokrajine.

Sve to pravdano je realnošću na terenu, uslovima na evropskom putu i uspostavljanjem novih odnosa sa albanskih narodom. Dakle, odricanje od Kosova, mada još uvek neformalno, proglašavano je za objektivnu realnost. Pri tome Srbija za svoje korake ka „prihvatanju nove realnosti“ nije dobijala ništa za uzvrat.

Faza 5 – Popularno (objava društvene prihvatljivosti)

I onda, odjednom, nakon povratka Vučića iz Vašingtona gde se susreo sa Pensom, faza 5 – objava poziva za „unutrašnji dijalog“ uvijenog u političku mistiku šta zapravo znači, koji mu je cilj, ko su pregovarači, šta su polazne teze itd.? Nema dileme, dat je nalog za ulazak u najkritičniju fazu Kosmeta u Prozoru Overtona. Zašto najritičniju? Zato što je to faza u kojoj se prvi put otvoreno prikazuje suština cilja (Vučić će pre ili posle morate otkriti šta su mu namere, odnosno koji su mu nalozi koje izvršava), ali i poslednja u kojoj masa, kojoj se menja svest, može odgovoriti neprihvatanjem i otporom. Poslednja, šesta faza, je utvrđivanje osvojene teritorije, ali peta je samo osvajanje.

Ofanziva kojom se krenulo u ovu fazu je žestoka, uz činjenicu da je manipulacija otvoreno potpomognuta podrškom spolja. Pri tome, evidentno je da Vučićevu „inicijativu“ prihvataju samo one institucije i pojedinci u srpskom društvu koji godinama lobiraju za nezavisnost Kosova, kao i zemlje koje su učestvovale u agresiji na Srbiju. Od strane režima sve se opcije navodno drže otvorenim, ali zna se šta su njihovi ciljevi i zadaci. Oni su zapisani u tzv. Ahtisarijevom planu za Kosovo i EU zahtevima koji se nameću pred Srbiju. Javnosti Srbije to se indirektno stavlja do znanja bukvalno svakodnevno. Ipak, izgleda da aktuelni srpski režim nije zadovoljan kako se proces odvija i da ceni da je ozbiljniji društveni otpor definitivnom odricanju od Kosmeta moguć, bez obzira što u Srbiji nema skupova koji bi promovisali ostanak Kosmeta u Srbiji, iako se takvi skupovi najmanje jednom godišnje održavaju u Češkoj, Slovačkoj, Grčkoj i drugim zemljama.

Da li je moguće da je građanima tih zemalja više stalo da Kosovo ostane u Srbiji nego nama, Srbima. Da li je normalno da oni Kosovo vide kao srpsko, a da mi o tome treba da vodimo „unutrašnji dijalog“? Nije, samo njihova javnost nije u Prozoru Overtona po pitanju Kosmeta, pa se njihova svest nije menjala po tom pitanju. I te zemlje moraju nam biti reper koliko je moćan prozor Overtona, mas-manipulativna metoda za menjanje kolektivne svesti, kada je sprovodi vlast „naroda-žrtve“.

UMESTO ZAKLJUČKA

Kako sam već naglasio, poslednja, šesta faza Kosmeta u Prozoru Overtona biće verifikovanje „nove realnosti“ u političkim institucijama i njeno obezbeđivanje zakonskim aktima koji će sadržati kaznene odredbe za one koji se usude da kritikuju „novu realnost“ čak i kada se radi o naučnim istraživanjima i delima. Sve to što već imamo u famoznom Zakonu o Srebrenici.

Verujem da Vam je ovaj tekst približio metod manipulacije Prozor Overtona koji se nad nama sprovodi kako bi grupa nacionalno neodgovornih pojedinaca bezbolno predala Kosovo u ime svih Srba, a mi to prihvatili.

Sam „unutrašnji dijalog“ je manipulaciona forma bez suštine i proglasiće se završenim pre nego zapravo bude stvarno i počeo. Nema sumnje da je Vučićev režim spreman da ide do kraja i da bi plaćeni zombiji u skupštinskim klupama podigli ruke za davanje Kosovu stolice u OUN, pa čak i za priznanje, ako bi Vučić to zatražio. Prisetićemo se da je „stolicu Kosova u UN“ prvi pomenuo baš Ivica Dačić 2013. godine, kada ni Šiptari nisu pominjali ovu mogućnost. Da li je i to bilo delo primene  Prozora Overtona? Jeste, bilo je! To je deo tehnike. Uvek postoji neko ko prvi „odškrine“ sliku budućeg prozora javnosti. Istina, samo na trenutak.

O tome na šta su, po pitanju Kosmeta, danas spremni oni koji čine naš politički establišment najbolje svedoči činjenica da se većina onih koji sebe smatraju „učesnicima u dijalogu“ u predlaganju svojih „rešenja“ uopšte ne obaziru na ograničenja koja im nameće Ustav Srbije. Tako se ponašaju i koalicija na vlasti i opozicija. „Predlozi“ Ivice Dačića o nekakvoj podeli „da ne bi izgubili sve“ i Rasima Ljajića o razgovorima o konačnom statusu „posle pet godina“ klasičan su primer otvorenog pozivanja na rušenje postojećeg ustavnog poretka, ali pravosuđe na to ničim ne reaguje. A reaguje na uznemiravanja pojedinih političara SMS porukama, ili odbijanje roditelja da vakcinišu svoju decu.

U svakom slučaju na delu je scenario koji je Slobodan Milošević predvideo u svom poslednjem govoru od 02.10.2000.

“U sklopu te politike rasparčavanja … Kosovo bi bila prva žrtva. Njegov sadašnji status bi se proglasio za legalan i definitivan. To je prvi deo Srbije sa kojim bi ona morala da se oprosti, ne izražavajući, pri tom, čak ni nadu da će joj taj deo njene zemlje jednom moći da bude vraćen.”(3)

Samo, što posle prvog (i to je predvideo) dolazi drugi deo, tzv. Sandžak, što nam je Vučić već najavio. I naravno, novi Prozor Overtona… 

A u njemu novi istorijski dogovor Vučića, ovoga puta sa Ugljaninom, Ljajićem i Zukorlićem. Samo prvo da se, svi zajedno, reše Kosmeta …

___________________________________________

 

  1. sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%80_%D0%9E%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B0
  2. rs.sputniknews.com/serbian.ruvr.ru/2014_09_26/Overton-kako-prihvatiti-neprihvatljivu-ideju-3311/
  3. www.pravda.rs/2014/09/19/govor-slobodana-milosevica-od-2-oktobra-2000-kojim-je-predvideo-buducnost/

Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Kosmet u prozoru Overtona

* Obavezna polja