Olga CetverikovaEvropski političari jako poštuju osnivača Panevropskog saveza, ideologa ujedinjene Evrope, R.N.Kudenhove-Kalergija (1894 – 1972), koga nazivaju „duhovni otac Evropske unije“. Njegovi radovi („Pan-Evropa“, „Borba za Pan-Evropu“), napisani   ’20-h  godina 20.veka, poznati su i smatraju se za manifest izgradnje Evrope. U njima su dati ciljevi i zadaci formiranja Evrope, koji se nisu promenili ni u naše vreme.

Među te ciljeve spada i formiranje jedinstvene „evropske nacije“. Smatrajući da je izdvajanje nacije na bazi krvnog srodstva potpuno netačno, Kudenhove-Kalergi je tom srodstvu suprotstavljao srodstvo po duhu, izdvajajući jedinstvenu „evropsku naciju“ kao duhovno zajedništvo koje poseduje zajedničke duhovne učitelje[1]. Kako bi se rešili nacionalni problemi on je predlagao da se nacija odvoji od države tako, da nacionalnost za pojedinca postane lična stvar. A pošto će pitanje državljanstva u tom slučaju postati drugostepeno, to će dovesti do rešavanja pitanja o državnim granicama: „Postoji samo jedan radikalni način da se evropsko pitanje o granicama reši pravedno i na dug period, a to je put koji se ne naziva prenos granica, već njihova likvidacija“[2].

Međutim, to je samo gornji sloj panevropskog projekta. Svoje shvatanje krajnjih rezultata perestrojke Evrope Kudenhove-Kalergi je izložio u knjizi „Praktični idealizam (1925)“[3], izdatoj u malom broju primeraka, u kojoj je opisao budućnost Evrope tako što je pokazao kako će izgledati  „evropska nacija“.

Suštinska ideja Kudenhove-Kalergija je bila obrazloženje duhovnog vođstva judaizma u evropskoj civilizaciji i potreba da se Jevreji pretvore u „rukovodeću duhovnu rasu Evrope“. Među svim Evropljanima koje Kudenhove-Kalergi naziva „ljudi po količini“ on izdvaja dve rase „ljudi po kvalitetu“ – plemstvo po rodu i Jevreje, koji je  trebalo, kako on smatra, da zajedno čine ćeliju buduće evropske aristokratije. A „jedro ćelije“ za njega su bili Jevreji kako zbog svog „specijalnog etičkog odnosa prema svetu“, tako i zbog njihove nadmoćne pameti – oni čine takozvano plemstvo mozga ili duhovnu aristokratiju koja zauzima liderske pozicije u borbi za upravljanje čovečanstvom (tipični predstavnici „duhovne aristokratije“ po Kudenhove-Kalergiju su bili Lasal, Trocki, Ajnštajn, Bergson i dr.)

Što se tiče ostalih – „ljudi po količini“, o njima je Kudenhove-Kalergi pisao: „Čovek daleke budućnosti će imati pomešanu krv. Rase i klase će nestati zbog prevazilaženja prostora, vremena i predrasuda. Buduća evroazijsko-negroidna rasa, spolja slična na staroegipatsku,  raznoobraznost naroda će zameniti raznoobraznošću ličnosti“. On je budućnost Evrope video u tome, da će se Evropljani mešati sa drugim rasama  i narodima i da će nestati kao nacionalne individualnosti, a njihovu elitu će zameniti jevrejska duhovna kasta vođa.

Ono što se danas dešava u Evropskoj uniji  se u potpunosti  slaže sa projektima koje je izložio njen duhovni otac. I potpuno je očigledno da su ti projekti nepodudarni i sa očuvanjem nacionalnih država, pa i nacionalnih granica, čak ni sa samim nacijama. Tako da evropski političari, sprovodeći besmislenu migracionu politiku dobro znaju šta rade.

Gazde Evrope

Ono što se danas dešava pred našim očima – dobro isplaniran i vođen „migracioni haos“ u Evropi – ne predstavlja iznenadni nalet, već najvažniju taktičku operaciju na putu korenite perestrojke Evrope, deo plana za  demontažu nacionalnih država, ali i jačanja Evropske unije, čije rukovodstvo ne služi interesima stanovništva, već samo krupnog evropskog transnacionalnog biznisa, ugrađenog  u nadnacionalne strukture.

Tu najvažniju ulogu igra Okrugli sto evropskih industrijalaca ili Evropski okrugli sto (ERT),  osnovan 1983.godine, koji ujedinjuje predstavnike 45 najkrupnijih korporacija Evrope među kojima su najuticajniji Bayer, Shell, BP, Daimler Chrysler, Ericsson, Nestlé, Nokia, Petrofina, Renault, Siemens, Solvay, Total i Unilever, čiji vlasnici redovno prisustvuju i sastancima Bilderberškog kluba. Na čelu Evropskog okruglog stola danas je Lejf Johanson, predsednik saveta direktora švedske kompanije Erikson.

evropejskij-kruglyj-stol-

ERT predstavlja jednu od najbitnijih grupa pritiska koja ima odlučujući uticaj na najviše političare i koja obezbeđuje stratešku alijansu između krupnog biznisa i Evropske komisije.

Glavni zadatak ERT-a je promena načina upravljanja Evropom u interesu krupnog biznisa, uz formiranje jedinstvenog centra koji će   donositi odluke.

Obrada najviših ličnosti menadžera i odgovarajući izbor kadrova je doveo do toga da ako je ’80-h godina unutar ERT-a još bilo moguće razlikovati grupe protekcionista i globalista, početkom devedesetih među njegovim članovima je već bila postignuta potpuna saglasnost o svemu što se tiče otvorenosti tržišta, granica i privrženosti atlantizmu.[4]

Danas najvažnije pitanje na dnevnom redu ERT-a  predstavlja formiranje Transatlantskog trgovinskog i investicionog partnerstva  (TTIP)  koje je engleski premijer Dejvid Kemeron nazvao „najvažnijim bilateralnim trgovinskim ugovorom u istoriji“[5]. TTIP, kako je zamišljeno, treba da obezbedi potpunu kontrolu korporacija nad ekonomijom i socijalnom sferom, svodeći na minimum državno  regulisanje. Zato su pregovori o tom projektu održavani iza zatvorenih vrata, sakriveno od evropske javnosti.

Hronologija o pripremi sporazuma TTIP je sledeća: 1990 – doneta je „Transatlantska deklaracija“, 1995. – formirana je inicijativna grupa u kojoj su bili predstavnici biznisa „Transatlantski biznis-dijalog“ (TABD), 1998. – konsultativni komitet „Transatlantsko ekonomsko partnerstvo“, 2007. – „Transatlantski ekonomski savet“ u kome su bili predstavnici najvećih zapadnih firmi. Najzad, 2011. je formirana grupa eksperata najvišeg nivoa koji su preporučili da pregovori o zaključivanju sporazuma počnu 2013.

Potrebnu dokumentaciju priprema Transatlantska politička mreža  (TPM) – uticajni institut koji   radi na formiranju ne samo transatlantskog tržišta (do 2020), već i evro-američkog vojno-političkog bloka. TPM je formirana 1992. i ona udružuje evropske parlamentarce, članove kongresa SAD i rukovodioce privatnih kompanija. Nju finansiraju najkrupnije korporacije i banke (Boeing, Ford, IBM, Microsoft,   Siemens, BASF, Deutsche Bank, Bertelsmann), oslanja se na projekte najvećih zapadnih centara mozgova (Kraljevski institut za međunarodne odnose [Chatham House], Institut Aspena, Evropsko-američki biznis savet, Savet za međunarodne odnose, Brukinskov institut i dr.[6]

Jasan pokazatelj glavne uloge Evropskog okruglog stola u tom projektu je činjenica da je u martu 2013. kao rezultat sastanka A.Merkel i F.Olanda sa rukovodstvom ERT-a došlo do formiranja Francusko-Nemačke radne grupe čiji je cilj bio da se napravi jedinstvena međunarodna trgovinska strategija koja je trebalo da služi privatnim interesima najvećih kompanija Evrope, čiji su predstavnici takođe bili u sastavu pomenute grupe. Kako  je rekao jedan od posmatrača „zahtevi ERT-a su da se EU nađe na usluzi preduzećima, i ništa više od toga“.[7] Grupa je dala 312 preporuka ultraliberalnog i antisocijalnog karaktera, koje su se našle kao baza predloga za evropsko-američke pregovore o formiranju TTIP. Najvažnije je bilo: otvorenost tržišta, zaštita investicija i reforma tržišta rada radi „povećanja konkurentnosti“.

U julu 2015. Evropski parlament, koristeći poluge pritiska kakve su „pretnja od Rusa“ i obavezno postojanje evroatlantske solidarnosti doneo je  rezoluciju kao podršku TTIP-u  (436 evropskih poslanika je glasalo „za“,  protiv – 241). Bez obzira što ta rezolucija nije bila obavezujućeg karaktera, ona je ipak pokazala raspoloženje članova Evropskog parlamenta, od čije pozicije će zavisiti ratifikacija ugovora o TTIP-u. Da primetimo da ni na toj etapi vlasti nisu dozvolile nikakvu javnu diskusiju, jer većina Evropljana ne podržava sporazum koji vodi svevlašću  korporacija i koji će zauvek sahraniti još postojeće ostatke vrednosti evropskog čoveka.[8]

Na žalost, nikakvog zbog ozbiljnog otpora tom planu neće postojati zbog duboke dezintegracije evropskog društva pod uticajem (već 2 decenije) demografske revolucije kao jednog od glavnih faktora jačanja  vlasti korporacija.

migranti 3

Zamena evropskih nacija

Sadašnju revoluciju mnogi istraživači nazivaju „demografska katastrofa“, obzirom da je Evropa prekinula obnavljanje svog stanovništva. Do 2050.godine, ne uzimajući u obzir imigraciju, umesto sadašnjih 728 miliona Evropljana  na kontinentu će biti njih 600 miliona, što je jednako gubitku stanovništva koji danas živi u Nemačkoj, Poljskoj, Danskoj, Norveškoj, Švedskoj i Finskoj zajedno. Toliko umanjenje broja stanovnika je u Evropi bilo samo za vreme epidemije kuge 1347 – 1352.godine[9].

Posebno je ozbiljna situacija u Nemačkoj (do 2050.godine broj stanovnika može da se smanji sa 82 na 59 miliona ljudi), kao i u Latviji, Mađarskoj i Portugaliji. U zemljama u kojima je natalitet relativno visok (Velika Britanija, Francuska, Švedska), on se obezbeđuje uglavnom zahvaljujući muslimanima. Kako je otvoreno priznao nekadašnji direktor odeljenja za Rusiju i Zajednicu Nezavisnih Država  Nemačkog saveta za spoljnu politiku A.Rar:  „Mi smo na raskrsnici, i teško je reći gde će nas to dovesti… Da, može da se kaže da „bela rasa“ odumire… Otvoreno o tome diskutovati za sada je malo komplikovano, zato što postoji biračko telo“.

Politička nemoć  u navedenom pitanju čini da Evropska unija postaje nesposobna da sačuva socijalnu ravnotežu: vrlo brzo  će se pojaviti neverovatno jaka potreba za radnim rukama, a to će uticati na održavanje sistema  socijalne zaštite. Za sada u Evropi još rade one generacije koje su rođene u vreme demografskog buma posle Drugog svetskog rata, ali kada oni odu u penziju sve će se iz korena promeniti. Zato grozničavi postupci evropskih političara  koji se odnose na produženje penzijskog staža, preispitivanja šema za podršku invalidima, i t.d. u stvari imaju veze sa  pokušajem da se koliko god je to moguće zadrži   sadašnji pad, posle koga će uslediti  potpuna propast visokog nivoa socijalnih standarda i potrošnje.

To može da uspori sve jači dotok imigranata. Ali, kako je još početkom 2000.godine navedeno u jednom tajnom izveštaju francuske vlade, u EU ne  postoji alternativa  za pozivanje  75 miliona migranata.[10] To je cena očuvanja Evropske unije. Francuski eksperti su priznavali da će to stvoriti vrlo ozbiljne probleme u budućnosti , u rasnom društvu-hibridu.

Međutim, sadašnja generacija evropskih političara neće skrenuti sa svog dosadašnjeg puta: da,  ona će izjavljivati da je došlo do propasti multikulturalizma,  kao primer će organizovati  antiimigracione akcije, ali će ulog na migrante ostati  bez alternative – to je  strateški pravac kojim ide transnacionalna klasa, pravac koja u potpunosti zadovoljava  njene najdublje interese.

Do početka ovog veka na evropskom kontinentu je svake godine pribežište  tražilo (prema zvaničnim podacima) oko 400 hiljada ljudi, ali je preko različitih nelegalnih kanala   svake godine doticalo još oko pola miliona. Do današnjeg dana ukupna brojnost ilegalaca u Evropi iznosi 5 – 7 miliona ljudi (procene su približne, jer zvanična evropska statistika o njihovoj brojnosti  ne postoji). Najviše nezakonitih imigranata je bilo u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji i Španiji. U svakoj toj zemlji bilo ih je od 1 do 1,5 milion, a svake godine se taj broj povećavao još za 100.000. Put ih je vodio, a vodi i dalje, iz Severne Afrike u Španiju i iz Turske  preko Grčke i  Albanije u Italiju. Prekretnica na tom planu je   2011. godina – godina „arapskih revolucija“, kada je samo u prvih 9 meseci  konstatovano 113 hiljada ilegalnih  prelazaka granica Evropske unije.[11] A već 2014. broj izbeglica koje su stigle u Evropu preko Sredozemlja je iznosio 626 hiljada ljudi.[12] Ove godine taj će se broj do kraja godine  bitno povećati.

Danas, prema podacima Međunarodne organizacije rada (MOR), od 175 miliona migranata  u svetu 56 miliona živi u Evropi, a od njih 27,5 se  bavi privredom. U nekim evropskim zemljama, na primer u Luksemburgu i Švajcarskoj,  učešće stranaca u ukupnom broju radne snage dostiže 25%.[13] Oni uglavnom rade na onim radnim mestima koja ne privlače lokalne stanovnike: rade prljave, teške poslove za koje nije potrebna kvalifikacija, poslove za koje je potrebna  niža ili srednja kvalifikacija  u sferi usluga, rade na održavanju čistoće i posluge u privatnoj sferi, sezonske poslove u domaćinstvima i turizmu.

Nelegalni migranti koji  prema podacima MOR-a  čine 1/3 svih međunarodnih migranata predstavljaju mnogobrojni i praktično nekontrolisani segment svetskog tržišta rada.  Oni su uglavnom zaposleni u sitnom ili u sivom sektoru ekonomije, čije se srazmere svakog dana povećavaju. Evropska komisija procenjuje da u pojedinim evropskim zemljama taj sektor obezbeđuje između 8 i 30% BDP-a, a u samoj Evropi ukupno 20%.

Ako se ne računa Istočna Evropa,  zemlje u kojima je najviše sive ekonomije su Grčka (30 – 35% BDP-a), Italija (27,8% ), Španija (23,4%) i Belgija (23,4%).  Središnje pozicije zauzimaju Irska, Kanada, Francuska i Nemačka (od 14,9do 16,3%)[14]. Sivi sektor je počeo da se razvija posebno brzo posle krize   2008.godine. Njen najvažniji segment je  trgovina drogom, čija je glavna pretovarna baza u Evropi na Kosovu. Narkotrgovina je vrlo razgranata, u njoj rade kosovski Albanci, bugarska i  turska mafija, češki kuriri, engleski dileri, italijanska Koza nostra[15].  A sve to je samo najniža karika narkomafije koja čini uticajnu opšteevropsku međudržavnu strukturu sa jakim osloncem u tajnim službama. Narkomafija u vladama evropskih zemalja igra ulogu „nevidljivog menadžera“. Ilegalna migracija u tome predstavlja za nju nezamenljiv izvor iz koga u armiju prevoznika narkotika u senci  pristižu sve novi i novi ljudi, koje evropsko društvo dovodi u bezizlazan položaj.

Evropa je postala mesto duboke etnokulturne perestrojke koja vodi njenom pretvoranju u „topioničarski kotao“. Evropljane zamenjuju drugim etnosima koji, mešajući se među sobom, stvarno formiraju naciju „novih nomada“.

migranti-funkcioneri-eu

Poklon biznisu

Sadašnji migracioni talas  do sada nije viđen. Ka Evropi se kreće dobro organizovana reka izbeglica koja je izazvana uglavnom događajima u Siriji, odakle je u susedne zemlje već otišlo preko 4 miliona ljudi. Prema podacima Agencije UN za izbeglice  u poslednjih četvrt veka to je najozbiljnija kriza te vrste.[16] U Evropu je od početka godine stiglo preko 500 hiljada, a za samo jedan mesec – avgust – registrovano je 156 hiljada izbeglica. Prema procenama, ove godine  na severnu obalu Sredozemlja može da pređe do 1 milion migranata.[17]

Karakteristično je da kada se opisuju teškoće izbeglica mediji prećutkuju pitanje ko finansira i organizuje te reke ljudi i zašto veći deo njih predstavljaju mladi zdravi muškarci koji vrlo znalački kidaju lance koji ih zadržavaju na granicama. Istina, u poslednje vreme su počele da se pojavljuju informacije o sponzorima seobe, koje omogućuju da se zaključi da je ova kriza izazvana veštački. Konkretno, austrijski novinari  koji se pozivaju na izvore u tajnim službama javljaju da u tome učestvuju američke organizacije i fondovi koji plaćaju usluge „vodičima“  za prebacivanje migranata  u Evropu. Ima novinara koji govore da su to „organizacije za zaštitu prava“  (njih finansiraju Rotšildi) . A srpski magazin  “Pečat“, pošto je proučio detalje dobro organizovanog iseljavanja  kosovskih Albanaca do kojih je došlo u toku avgusta (razlog za to  niko nije mogao da im objasni) postavili su verziju da iza toga stoji „Islamska država“ (ID) koja je sebi dala zadatak da organizuje 4 hiljade boraca za Zapadnu Evropu (njih 2.000 su već stigle na odredišna mesta).[18]

Karakteristično je i da se naglo promenio odnos   prema izbeglicama, pa  i sam ton medija. I ranije su migranti preživljavali tragedije jer nelegalna migracija traje od samog početka rata u Siriji, ali se niko zbog toga nije preterano brinuo. A sada se odjednom situacija promenila. Kako piše sirijski novinar i pisac Mustafa Al-Mikdad, „sada, kada   je njihov teroristički rat protiv nas  izvukao   veliki deo naših prirodnih dobara, organizacija imigracije naše mladeži počinje da jača, što nas podstiče da zaključimo  da je pripreman novi plan usmeren na to, da Sirija izgubi svoj potencijal u ljudima i naučnicima, igrajući  pred zapadnim društvom na osetljivost „neverovatnih patnji migranata“… Moguće je čak da će oni doneti posebne propise koji, reklo bi se, predstavljaju poslednji korak koji stvarno može Siriju da liši ljudi određene starosne dobi koji bi mogli da pobede terorizam i obnove zemlju, a takav njihov postupak znači nastavak ratne zapadne politike, ali sada drugačijim sredstvima…“ [19]

Počela je da se ocrtava opšta slika onoga što se dešava. U „migracionoj krizi“ se pojavljuje  dupla strategija evropske klase sa vlasti: da se u centru Evrope skoncentrišu korisni ekonomski migranti koji će radikalne elemente takozvanih spavajućih agenata ID slati u Istočnu Evropu.

Mada mediji i govore o slabosti briselske birokratije i o njenom strahu pred najezdom reka izbeglica, za evropski krupni biznis to je pravi poklon ili „neverovatno iznenađenje“ koje omogućuje da se uoči donošenja sporazuma o TTIP dobije još jeftine radne snage. Kako je napisao A.Rar „Sada će  izbeglice nositi na rukama“.

Poslovni krugovi Nemačke su jednoglasno podržali prijem migranata. Tako je predsednik Federalnog udruženja  nemačke industrije (BDI), član Bilderberškog kluba Ulrih Grilo još krajem 2014. godine izjavio da je Nemačka odavno zemlja migranata i da to mora i da ostane…[20] (Grilo je bio industrijalac koji je osudio svoje kolege zbog simpatija prema Rusiji tako što je rekao da je pozicija nemačke privrede po najvažnijim pitanjima spoljne politike uvek predstavljala važan faktor u međunarodnim odnosima.[21]

Njegovu izjavu je prihvatio i ministar ekonomije Nemačke i podpredsednik Zigmar Gabriel,  koji je izjavio da najezda migranata pomaže Nemačkoj da u nizu privrednih grana izađe na kraj sa starenjem nacije i glađu za kadrovima. „Ukoliko uspemo da brzo naučimo one koji nam dolaze, i zaposlimo ih, rešićemo jedan od glavnih budućih problema naše privrede, a to je manjak kvalifikovane radne snage“[22]. U intervjuu nemačkom javnom televizijskom kanalu ZDF  on je naveo da u nekoliko sledećih godina Nemačka može da prihvata minimum 500 hiljada izbeglica godišnje („Ja sam sasvim siguran u to. Možda i više od toga.“) Stvarno, samo u ovoj godini Nemačka će, očekuje se, primiti između 800 hiljada i milion izbeglica, što je četiri puta više nego 2014.[23]

Simptomatično je i to, da je Angela Merkel, pošto je izjavila da je dotok migranata u Evropu zapanjujući, te da će taj proces da promeni Nemačku, istovremeno obećala da će ubrzati proceduru za davanje pribežišta i da će izdvojiti još sredstava za pomoć izbeglicama, na šta je pozvala i druge zemlje.[24]

Kako priznaju nemački analitičari, 2030.godine Nemačkoj će nedostajati 6 miliona radnih mesta  u sferama kakve su hotelijerstvo, logistika, zdravstvo i briga o starijim.  A BDI kaže da uz nezaposlenost od 6,4% u zemlji nedostaje 140 hiljada inženjera, programera i tehničara. U sistemu profesionalno-tehničkog školovanja, od koga zavisi većina preduzeća u zemlji, upražnjeno je 40 hiljada mesta. A analitički centar Prognos  navodi da ukoliko se ništa ne promeni, deficit radnika će se do 2020. povećati na 1,8 miliona, a do 2040. – na 3,9 miliona.[25] Postoje prognoze da će do 2030. nemačka ekonomija morati da se bori sa manjkom od 10 miliona zaposlenih.

U takvim uslovima onih 10 milijardi evra koje se Nemačka sprema da potroši za prihvat izbeglica u 2016.godini (zahvaljujući proficitu budžeta koji iznosi preko 21 milijardu evra), baš i nisu neko veliko opterećenje.[26] Što se tiče izbegličke  integracije u sam rad, Nemci nameravaju da prošire program The Job of my Life (koji važi od 2013.godine, u kome postoji i učenje jezika i obuka zanatima)   koji je donet za strance koji traže posao u EU. Već sada, kako kaže Grilo, na lokalnom nivou je sve više kompanija  koje otvaraju vrata novim ljudima. Biznis je pripremio spisak ponuda za ubrzanje procedure priznavanja profesionalne i obrazovne kvalifikacije i predlaže da se učenje jezika plaća.

Moralno su pripremljeni i sami Nemci. Prema anketi ZDF – ako je u u julu izbeglice prihvatalo 54% Nemaca, već u avgustu se taj broj popeo na 60%. A prema podacima „Špigla“ krajem avgusta je polovina Nemaca htela da Nemačka prihvati još više izbeglica.

migranti-10

Nekome kupus, a nekome meso, ili Red na nemački način

Kako je sve više izbeglica stizalo u Evropu, mediji su aktivno obrađivali  Evropljane u duhu prihvatanja i gostoprimstva, ne libeći se da prave čak i falsifikate (kao u slučaju sa fabrikacijom fotografije sirijskog deteta, izbačenog na tursku obalu).[27] Evropska komisija je neumorno  podsećala na moralni dug, Ženevsku konvenciju i Povelju EU o osnovnim pravima. Najkrasnorečiviji je bio Ž.-K. Junker koji je u Evropskom parlamentu održao nadahnut govor o Evropi kao „mirnoj luci i mestu nadanja ljudi“. Parlamentarci su ga pozdravili burnim aplauzom. Rezultat je bio da je Evropski parlament pozvao da se u centar savezne politike postavi solidarnost i da se od EU formira „harmoničan i efikasan sistem pribežišta  kako bi se molioci pribežišta rasporedili pravedno“.

A zatim je počela proza. Pošto su izjavili da svih 28 zemalja treba da bude  u sistemu prihvata izbeglica, A.Merkel i premijer Švedske su zahtevali da se podeli i odgovornost.[28] Taj plan su izneli Bon i Pariz, objavio ga je Ž.K.Junker i odobrio Evropski parlament.

On predviđa raspodelu 160 hiljada izbeglica među 22 zemlje (120 hiljada iz Italije, Grčke i Mađarske i 40.000 onih koji su već u Evropi), i  to tako, da 26% prihvati Nemačka, 20% Francuska, 12% Španija. Pri tom sistem kvota mora da bude obavezan za izvršenje (poezija nam uopšte ne treba“ –  izjavio je Junker), a na zemlje koje odbiju da prihvate izbeglice mogu da se primene finansijske sankcije. Plan je prikazan kao hitna mera posle koje će se napraviti „stalni mehanizam za pomirenje“. Objavljeno je da će biti formiran specijalni fond od 1,8 milijardi evra  ukoliko bi došlo do novih kriza.[29]

Međutim, prihvatajući taj plan, Nemačka se osigurala  od radikalnih elemenata. U sred „migracionog haosa“ evropski komesar za energetiku Ginter Etinger je izjavio da u Ustav SRN treba da se unesu izmene koje bi ubrzale donošenje odluke o davanju statusa izbeglice, ali i o njegovom odbijanju. Pri tom druga varijanta će se odnositi samo na migrante iz takozvanih bezopasnih zemalja, među koje su ubrojali one u kojima nema ratnih konflikata: sve zemlje EU, Gana, Senegal, kao i balkanske zemlje – Srbija, Makedonija, Bosna  i Hercegovina, Crna Gora, Albanija i Kosovo. A doseljenici sa Balkana, uključujući i Albance, predstavljaju 40%  izbeglica te, prema tome, njih će ili odbiti, ili vratiti nazad.[30]

Pitanje kvota je ujedinilo Nemačku i Francusku, ali je izazvalo opoziciju koju predstavljaju članovi  Višegradske grupe, a koji nemaju iskustva na razmeštaju izbeglica, i koji ne žele da prihvate broj koji im se nameće. Međutim, Nemci imaju dovoljno načina da primoraju susede. 13. septembra Berlin je uveo pasošku kontrolu na granici sa Austrijom, tako što je za izvestan period stavio u mirovanje svoje prihvatanje Šengenskog sporazuma. To je napravilo utisak, tim pre što je nemački ministar unutrašnjih poslova izjavio da će navedena mera da se odnosi na sve granice u zemlji. Kao rezultat  –  rešavanje pitanja je odloženo za razmatranje na vanrednom savetu ministara unutrašnjih poslova i pravde 14. septembra, ali i tamo nije došlo do saglasnosti.

* * * *

A u međuvremenu, 12. septembra, poznati ideolog globalizma, član Bnaj-Brita  i Predstavničkog saveta jevrejskih ustanova u Francuskoj (CRIF) Žak Atali je dao intervju belgijskom listu L’suar u kome je pozdravio mešanje nacionalnosti i rasa koje je postalo sasvim izvesno: „Od trenutka kako priznajemo da slobode predstavljaju fundament, prva među njima je sloboda kretanja, – izjavio je on. -Ti ljudi će Evropu da pretvore u prvu državu u svetu koja … Ono što se dešava sa migrantima  će dovesti do izgradnje još ujedinjenije i snažnije Evrope… Njihov dolazak je nezamisliva šansa, jer će ona promeniti evropsku demografiju…“ [31]

___________________________________

Uputnice:

[1] Kudenhove-Kalergi R. «Pan-Evropa» //http://www.paneuropa.ru/home.php?id=4&id2=0&id3=6&lang=

[2] Isto

[3] Sm.: Coudenhove KalergiR. Praktischer idealismus. Adel – Technik – Pazifismus. Wien-Leipzig. 1925 // http://www.mediafire.com/?wwyl5p4stattbqm

[4] Balanya B., Doherty A., Hoedeman O. Ma’anit A. & Wesselius E. Europe Inc. Comment les multinationals construisent l’Europe et l’economie mondiale. Marseille cedex 20, 2005, r. 58.

[5] http://ec.europa.eu/trade/policy/in-focus/ttip/index_fr.htm

[6] http://www.agoravox.fr/actualites/international/article/bloc-euro-atlantique-unifie-en-55452

[7]http://www.politis.fr/Ces-industriels-qui-conseillent,22807.html

[8] http://inosmi.ru/op_ed/20150713/229060533.html

[9] http://crisis-blog.ru/documents/1287.html

[10] Utkin A. Polюs bogatstva protiv polюsa naseleniя // NG – 2003 g. 26 marta. – № 59 (2896).

[11] http://www.centrasia.ru/newsA.php?st=1321686240

[12]  http://www.voltairenet.org/article188621.html

[13] http://sr.fondedin.ru/new/fullnews_arch_to.php?subaction=showfull&id=1290498889&archive=1290499075&start_from=&ucat=14&

[14] http://polbu.ru/shadow_economy/ch02_all.html

[15] http://www.contrtv.ru/common/2651/

[16] http://www.unhcr.fr/559e2ca6c.htm

[17] http://www.alterinfo.net/LE-CHAOS-MIGRATOIRE-COMME-FORME-SUPERIEURE-DE-LA-CRISE-DU-SPECTACLE-MARCHAND-_a117105.html

[18] http://www.mondialisation.ca/les-albanais-font-ils-le-trafic-des-islamistes/5469310

[19] http://www.lelibrepenseur.org/syrie-lhypocrisie-occidentale-des-lumieres/

[20] http://www.businessinsider.com/afp-german-industries-make-economic-case-to-welcome-refugees-2015-9

[21] http://gordonua.com/news/politics/Die-Welt-Glava-soyuza-nemeckih-promyshlennikov-raskritikoval-biznes-Germanii-za-simpatii-k-Putinu-74605.html

[22] http://lenta.ru/news/2015/09/10/germany_changing/

[23] http://www.interfax.ru/world/465544

[24] Status izbeglice omogućuje da se u zemlji ostane 3 godine, posle čega čovek može da podnese zahtev za dobijanje stalnog boravišta.

[25] http://lenta.ru/news/2015/09/10/germany_changing/

[26] http://tengrinews.kz/europe/10-milliardov-evro-pridetsya-potratit-germanii-bejentsev-280368/

[27] http://www.voltairenet.org/article188621.html

[28] http://www.bbc.com/russian/international/2015/09/150909_refugees_quotas_merkel

[29] http://www.bbc.com/russian/international/2015/09/150909_refugees_europe

[30] http://www.bbc.com/russian/international/2015/09/150908_germany_migrants_refugees_numbers

[31] http://www.lesoir.be/988143/article/debats/2015-09-13/attali-refugies-vont-faire-l-europe-premiere-puissance-du-monde


Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Migraciona kriza u Evropi i njeni naručioci

* Obavezna polja