Nakon što je na izborima 20. oktobra Evo Morales pobedio na predsedničkim izborima u Boliviji, pokrenuta je kampanja za njegovo svrgavanje, unapred pripremljen plan kojeg su osmislili „prodemokratski aktivisti“ Bolivije povezani s organizacijom KANVAS Srđe Popovića, poznate po dizajniranju planova za razne prevrate i „obojene revolucije“ u svetu, počevši s onom u Beogradu 5. oktobra 2000.

Evo Morales je na zahtev generala Vilijamsa Kalimana i vojnog i policijskog vrha podneo ostavku i trenutno se nalazi izvan domovine. Avion s bivšim predsednikom Bolivije Moralesom napustio je vazdušni prostor Bolivije, napisao je na Tviteru ministar spoljnih poslova Meksika Marselo Ebrard, dodao kako se prema postojećoj međunarodnoj konvenciji Morales se nalazi pod zaštitom Meksika. „Njegov život i zdravlje nisu u opasnosti“, dodao je ministar Ebrard. Morales je ranije saopštio kako se namerava uskoro vratiti s još većom snagom i energijom.

„Braćo i sestre, krećem za Meksiko, zahvaljujući vladi tog bratskog naroda koji nam je dao azil kako bi sačuvao naše živote. S bolom napuštam zemlju iz političkih razloga, ali ću pratiti situaciju. Uskoro ću se vratiti s velikom snagom i energijom“, napisao je Morales na Tviteru, iako je operacija svrgavanja tako dobro odrađena da je njegov povratak u bliskoj budućnosti vrlo upitan. U međuvremenu je i ministar obrane Bolivije Havier Eduardo Zavaleta takođe podneo ostavku. Rekao je kako on i Morales, kao glavni zapovednik vojske Bolivije, nikada nisu izdali naređenja vojnicima i mornarima da dignu oružje na svoj narod, niti će to ikada uraditi. „Ako sada vojska koristi oružje protiv naroda, odgovornost za to je na onima koji su doneli tu odluku“, dodao je Zavaleta.

Ranije je zapovednik Glavnog stožera vojske Bolivije, general Vilijams Kaliman izjavio “da se vojska na molbu policije pridružila održavanju reda na ulicama. Međutim, završni čin svrgavanja Moralesa i prisiljavanje da podnese ostavku je posledica dugog i mukotrpnog rada nevladinih udruženja u zemlji povezanih s organizacijom KANVAS Srđe Popovića i njegovih finansijera. Istaknuta osoba u tom procesu je Džanis Vaka Daza, koja je tokom susreta s Popovićem u maju prošle godine na svom Fejsbuku napisala: “Trenutno sam u nebu.“

ČESTITKE TRAMPA „SLOBODARSKOM NARODU“ I VOJSCI BOLIVIJE

Američki predsednik Donald Tramp je juče rekao da je zadovoljan prisilnom ostavkom bolivijskog predsednika Eva Moralesa u kojoj vidi “snažno upozorenje upućeno nezakonitim režimima u Latinskoj Americi”, pohvalivši pritom vojsku.

“Sjedinjene Države pohvaljuju bolivijski narod zbog toga što želi slobodu i bolivijsku vojsku zato što je poštovala svoju zakletvu da neće štititi samo pojedince, nego i bolivijski ustav. Ovi događaji su snažan znak upozorenja nezakonitim režimima u Venecueli i u Nikaragvi da demokratija i volja naroda uvek pobeđuju”, rekao je Tramp, sugerišući da se obruč oko Nikolasa Madura i Daniela Ortege sve više steže, iako najnovija izborna pobeda peronista u Argentini i pobune u Čileu i početak velikih protesta u Brazilu sugerišu da rekolonizacija Latinske Amerike neće teći tako glatko kako su verovali stratezi u Vašingtonu.

Evo Morales i Srđa Popović – Fotomontaža (Izvor: Logično.hr)

RUSIJA: MORALES JE SVRGNUT DRŽAVNIM UDAROM

Za Moskvu nema sumnje. Svrgavanje Eva Moralesa u Boliviji je državni udar. Rusija je duboko zabrinuta time što su se događaji u Boliviji razvijali po obrascu insceniranog državnog udara, bez obzira na to što su vlasti zemlje pokušavale pronaći konstruktivno rešenje na bazi dijaloga, navodi se u komentaru ministarstva spoljnih poslova Rusije. „Izražavamo duboku zabrinutost što je tokom unutrašnje političke krize u zemlji spremnost vlade za konstruktivnim rešenjem na bazi dijaloga bila zbrisana razvojem događaja po obrascu insceniranog državnog udara“, saopštila je službena Moskva.

Naglasili su da Rusija računa na odgovornost političkih snaga Bolivije i poziva ih da pronađu izlaz iz unutrašnje političke krize na temelju ustava. Iako dobro zna da to neće biti tako, Moskva je službeno saopštila kako računa na odgovoran pristup svih članica međunarodne zajednice, suseda Bolivije, uticajnih država izvan regiona i međunarodnih organizacija.

„Moskva sa zabrinutošću prati dramatičan razvoj događaja u Boliviji, gde je talas nasilja koji je pokrenula opozicija sprečio Eva Moralesa da završi predsednički mandat“, zaključuje se u saopštenju MVP Ruske Federacije, a portparol Kremlja Dmitrij Peskov je izrazio nadu da neće biti mešanja spolja u rešavanje krize u Boliviji.

Kao što smo ranije spomenuli u kontekstu krize u Siriji, službene izjave treba uzimati s rezervom, jer su u Rusiji itekako svesni da će sledeća meta biti Venecuela i Nikaragva, dve zemlje koje su saveznice Rusije i Kine, zbog čega su ruski mediji juče veliku pažnju dali događajima u Boliviji.

OPERATIVCI KAMPANJE SVRGAVANJA MORALESA

U ovu grupu spadaju razne nevladina udruženja, među kojima se ističe Džanis Vaka Daza, koja se predstavila kao „ekološka aktivistkinja “ i za požare u Amazoniji je uspela okriviti predsednika Moralesa. Naravno, ovo je apsolutno netačno, između ostalog i zato što bivši predsednik dolazi iz redova autohtonih naroda, sprovodio je politiku zaštite životne sredine od korporativnih interesa i sve ono što nije išlo u prilog bogatim zemljoposednicima koji su stvarni vladari nekih provincija. Međutim, kao i u bilo kojoj „obojenoj revoluciji“ nije važno ono što jeste, već što se uspe nametnuti kao „istina“, a tu su Džanis Vaka Daza i Srđa Popović odradili odličan posao.

Inicijativa Daze protiv vlade Bolivije Eva Moralesa, koju ona redovno opisuje kao “autoritarni režim”, osmišljena je da bude apsolutno nevina i ona je promovisala „spas Amazonije i očuvanje ekosistema“. Istovremeno je na svojim profilima na društvenim medijima Moralesa prikazivala kao “diktatora” s brkovima u stilu Hitlera, uvek uz poklič: „Ne!“. Kad su izbili požari u Amazoniji, njena se strategija promenila i počeo se koristiti hešteg #SOSBolivia. Daza i njeni saveznici su se mobilisali da iskoriste ekološku krizu do maksimuma, uprkos izveštajima vlade Bolivije da je više od 85 posto požara ugašeno u oko samo osam dana operacija. Čak je i NASA u svom izveštaju navela da su se požari širili svugde, najviše u Brazilu, ali ne i u Boliviji. No, zagovornici svrgavanja Moralesa i njegove vlade su koristili stare recepte koji se decenijama koriste protiv Venecuele, Nikaragve i Kube.

U srcu kampanje #SOSBolivia nalazi se malo poznata nevladina organizacija nazvana „Rios de Pie“, ili Stalne reke, koju je pre tek nešto više od godinu dana osnovala Džanis V. Daza, samoprlogašeni „borac za ljudska prava“. Dok se hešteg širio putem interneta, Dazina organizacija je počela objavljivati vrhunski urađene ikonfografije i fotomontaže, optužujući bolivijsku vladu za širenje požara.

Drugi glavni cilj Daze i njezinih saveznika bio je jačati bes u inostranstvu, posebno među takozvanim salonskim „levičarima“ na Zapadu i mobilisati klimatske aktiviste protiv Bolivije. Ove moćne grupe, koje se brinu za izumiranje retkih vrsta i emisije CO2, pozvale su na mitinge ispred bolivijskih ambasada ovog vikenda širom Evrope. Neke bivše kolonijalne evropske sile su nakon govora Džanis Daze za TEDx u februaru, kada je izložila “strategiju nenasilne borbe” u pristupu svrgavanju Moralesa, odgovorile finansiranjem njenog udruženja. Na primer, španska ambasada u Boliviji je dala novac za njenu kampanju.

Džanis Daza i Srđa Popović, maja 2018 – Izvor: Logično.hr

Ali Džanis Daza je sve samo ne „levičarka“ u pravom smislu te reči. Njen Linkedin sakriva svoje anti vladine aktivnosti, tvrdeći da se „Rios de Pie trenutno bori protiv Moralesovog režima i organizuje obične građane da svoja prava brane nenasilnim protestima”. Daza ima bolivijski pasoš i kao rodni grad navodi glavni grad države Sukre, ali je značajan deo svoje obrazovne i profesionalne karijere provela u Sjedinjenim Državama. Pohađala je Državni univerzitet u Kentu, Ohajo, gde joj je diplomska teza bila usredsređena na “Autoritarne režime u Južnoj Americi”, a nakon toga je završila akademske programe u Velikoj Britaniji i Čileu. Studirala je i u elitnoj Harvard Kenedi školi, učestvujući u programu ” Vodeći nenasilni pokreti za društveni napredak”.

U njenom aktivizmu u Boliviji joj je veliku podršku dao KANVAS Srđe Popovića, bivšeg vođe srpske grupe za promenu režima „Otpor“. Popović ju je promovisao na Tviteru, optužujući Boliviju za “loše upravljanje” i “ekološku katastrofu”. Baš kao i njene kolege u drugim zemljama koje su meta SAD-a, Džanis V. Daza prikriva cinične ambicije za svrgavanje legitimne vlade maskom humanitarne dobre volje, tvrdeći kako se brine za autohtone narode i druge marginalizovane grupe, upravo one koji su najviše koristi imali od Moralesovog predsedavanja.

No, njene sumnjive tvrdnje da prvi autohtoni predsednik na svetu ne brani interese autohtonih naroda Bolivije nikome nije upala u oči. Starosedelačke grupe u Boliviji podržale su Moralesovu kandidaturu širokim marševima tokom poslednja triju izbora, a ta se podrška uglavnom planira nastaviti. Na sam dan ostavke su sve grupe autohtonih naroda najavile veliki marš na glavni grad Bolivije, ali ih je ostavka zatekla na putu za Sukre.

Jasno je da vladine agencije i razne fondacije u Sjedinjenim Državama i njihove marionete, petokolonaška nevladina udruženja širom sveta, za cilj nemaju jamčiti mir i prosperitet naroda za koje se navodno bore. U slučaju Bolivije je u toku restauracija desničarske vlade nametnute spolja. Kada govorimo o desničarskim vladama u Latinskoj Americi, to su u pravilu vlade sastavljene od predstavnika bogatih zemljoposednika i preduzetnika povezanih sa Zapadom, ostataka bivših fašističkih vojnih hunti i neoliberalne političke elite koja je vladala ’90-ih. Nova vlada u Boliviji, osim ako ne dođe do neverovatnog obrta, dobiće zadatak da reprivatizuje bogatstvo zemlje i uguši žarišta otpora koja su najveća među autohtonim narodima u ruralnim delovima zemlje.

Kolika je odgovornost samog Moralesa za sve što se dogodilo? Velika, gotovo neoprostiva. Evo Morales je s ciljem nacionalnog pomirenja ostavio netaknute vojne elite, kadar u tajnim službama i policiji koji je, bez sumnje, ostao veran idejama vojne hunte i prozapadnim marionetama koje su se na vlasti smenjivale ’90-ih i sve do prvog Moralesovog mandata 2006. godine. Proveo je 13 godina u predsedničkoj kancelariji, a da nije očistio vojsku, policiju i tajne službe od neprijatelja vlastite zemlje. Ako je nešto i učinio, ovako lako sproveden državni udar u režiji Srđe Popovića, Džanis Vaka Daze i generala Vilijamsa Kalimana je dokaz da s takvim osobama, jednom kada se preuzme vlast demokratskim putem i na izborima, ne treba imati milosti.

Ma kako to zvučalo, sudbina Eva Moralesa je sada manje važna. Račun će, baš kao Argentinci i građani Ekvadora i Brazila, koji su se na izborima odlučili za promene, platiti građani Bolivije, koji se vraćaju u mračne decenije s kraja prošlog veka u kojima ih čekaju represija, beda i siromaštvo. Je li ovo poslednji čin priče s prvim predsednikom iz redova autohtonih naroda u Latinskoj Americi znaće se već u sledećih nekoliko dana. U međuvremenu se Srđi Popoviću, Džanis Vaka Dazi i generalu Kalimanu može čestitati na „dobro odrađenom poslu“.

Na kraju, iz ove priče može se izvući pouka. Jednom kada se demokratskim putem preuzme vlast, prvi korak koji se mora učiniti je zabrana rada nevladinih udruženja iz galaksije Otvorenog društva, proterivanje iz zemlje američkih vladinih agencija i „nevladinih“ organizacija, što je Morales delom učinio, ali očito ne dovoljno, i na kraju sprovesti čistku u bezbednosnim strukturama i institucijama. Bez tih koraka se ne može govoriti o suverenitetu, a sve političke vođe koji zbog „demokratije“ zaziru od ovakvih koraka mogu doživeti sudbinu Moralesa da tajno u avionu zemlje koja im ponudi azil moraju napustiti predsedničku kancelariju i, što je još gore, vlastitu domovinu.


Izvor: Logično

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Rušenje Eva Moralesa ili KANVAS u Bolviji

* Obavezna polja