Do 2020. Rusija, Indija i Kina mogle bi da zauzmu tri od pet prvih mesta na listi najjačih svetskih ekonomija. Tri velike ekonomije u snažnom zamahu imaju ogroman potencijal da zajedno utiču na donošenje odluka na globalnom nivou. Ipak, da bi se ovaj potencijal realizovao do maksimuma, potrebno je preduzeti neke dodatne korake.

ric_468

Nezavisna agencija Euromonitor International, poznata po strateškom istraživanju potrošačkih tržišta, pre izvesnog vremena objavila je izveštaj u kome se navodi da će do 2020. Rusija, Indija i Kina ući u prvih 5 najvećih svetskih ekonomija (Rusija trenutno zauzima šesto mesto na toj skali).

Intenzivan privredni rast u ovim zemljama, iako se ostvaruje uz izvesne poteškoće, uticaće na svetski poredak. U globalizovanom svetu posle Hladnog rata, gde ekonomska moć ima prevagu nad vojnom snagom i političkim stavovima, razvojni primer trougla Rusija-Indija-Kina imaće dugoročne implikacije na ceo svet. Prema pomenutom izveštaju, „do 2020, tri [Rusija, Indija i Kina] od pet najvećih svetskih privreda biće zemlje u razvoju, sa učešćem od 30,4% u globalnom BDP, uzimajući u obzir paritet kupovne moći (PKM)“.

Izveštaj sadrži podatak da je Indija po PKM nadmašila Japan još 2011. Dok u slučaju Indije privredni rast podstiču rast potrošačkog tržišta i infrastrukturna ulaganja, ali i uspon srednje klase, u Rusiji ekonomski razvoj (za sada) generišu njeni energetski resursi. U izveštaju stoji i da će Kina do 2020. biti najveća svetska privreda sa 19% učešća u globalnom BDP. Ruska privreda će privredu Nemačke prevazići do 2016. godine. Kasnije će Kina, prema istom izveštaju, morati da se suoči sa povećanim troškovima rada, problemima zagađenja životne sredine, mogućim „efektom mehura“ na tržištu nekretnina, kao i ubrzanim „starenjem populacije“. Na sličan način, i privredni rast Indije i Rusije suočiće se sa nuspojavama koje će ove dve zemlje morati da savladaju. Ali, sasvim je prirodno da intenzivan ekonomski razvoj ima posledice sa kojima se treba uhvatiti u koštac. Međutim, to nije nešto o čemu treba brinuti u neposrednoj budućnosti.

Ono što treba ponovo naglasiti jeste da će ove tri zemlje biti među prvih pet najjačih svetskih ekonomija, dok će preostala dva mesta zauzeti SAD i Japan. U izveštaju se dalje navodi: „Supersile među privredama u razvoju, posebno zemlje BRIKS-a, preuzimaju pozicije razvijenih ekonomija. Ovaj proces je dodatno ubrzan globalnom ekonomskom krizom 2008-2009“. Izveštaj predviđa i da će „ove promene uticati na globalnu politiku, poslovna okruženja i protok investicija“, dok će „porast značaja potrošačkih tržišta u zemljama u razvoju rasti u skladu sa širenjem srednje klase“.

Pretvaranje ekonomske u političku moć

S obzirom na ubrzani privredni rast u pomenute tri zemlje, one treba da koordiniraju svoje pozicije i da razreše nesuglasice kako bi preuzele značajniju ulogu na međunarodnoj sceni. Rusija i Indija su zaključile sporazum o strateškom partnerstvu, ali to partnerstvo nije čvrsto u oblasti ekonomije. Ovo je predsednik Indije istakao tokom posete delegacije ruskih poslanika Nju Delhiju. Indijski predsednik izjavio je i da Rusija i Indija rade na uhodavanju političkih mehanizama kako bi udvostručile obim trgovinske razmene na 20 milijardi dolara do 2020. godine.

Ako se uporede sa odnosima Indije i Rusije, odnosi Indije i Kine pokazuju suprotan problem: iako ove dve zemlje imaju razvijene trgovinske odnose, političke i kulturne relacije nisu na odgovarajućem nivou, što treba ispraviti.

Takođe, potrebno je izmeniti karakter bilateralnih ekonomskih odnosa, jer su oni do sada ostvarivani pretežno u vojnom domenu, a potrebno ih je razviti i u drugim oblastima. Preuveličana je tvrdnja da su međusobni ekonomski odnosi dveju zemalja isključivo zasnovani na trgovini oružjem. Saradnja se mora proširiti i na druge sektore poput energetike, infrastrukture i robe široke potrošnje. U tom kontekstu, najava da će Rusija i Indija sarađivati u lansiranju indijske orbitalne stanice Čandrajan-2 radi zajedničkog proučavanja Meseca predstavlja odličan primer iz palete različitih mogućnosti.

Takođe, posebnu pažnju treba posvetiti i vezama među narodima. U odnosima Indije i Kine postoji suprotan problem. Iako ove dve zemlje imaju razvijene trgovinske odnose, političke i kulturne relacije nisu na odgovarajućem nivou, što treba ispraviti.

Tri velike ekonomije u snažnom zamahu imaju potencijal da utiču na donošenje odluka na globalnom nivou. Ovde se postavlja pitanje: u kojoj meri njihovi lideri vide ovu situaciju kao povoljnu i koliko tri zemlje međusobno koordinišu svoje poteze? Ima nekih pozitivnih naznaka u tom smislu. Potvrdu za to predstavlja nedavni susret lidera tri države u Moskvi. Tada se razgovaralo o problemu Avganistana i izražen je zajednički stav da ta zemlja ne treba da potone u haos i ekstremizam. Sve tri zemlje imaju značajne interese u Avganistanu i zabrinute su da ne dođe do širenja ekstremizma van njegovih granica. Situacija je tamo veoma neizvesna, pošto nema naznaka da će zemlja očuvati stabilnost kada Međunarodne snage za bezbednosnu pomoć, koje predvodi NATO, napuste njenu teritoriju. Podrška koju uživaju Talibani i podrivanje režima predsednika Karzaija izaziva strah od povratka talibanskog režima, što ni jednoj od tri zemlje ne odgovara. Ne samo što im je stalo do mira i stabilnosti Avganistana, već i do ekonomskog razvoja te države. Avganistan se nalazi u susedstvu Pakistana, Kine i Centralne Azije – oblastima koje se nalaze u interesnoj sferi i Rusije i Indije, i to dodatno pojačava važnost mira i ekonomskog razvoja svih ovih zemalja.

Indija, Rusija i Kina deo su mnogobrojnih foruma, poput trougla Rusija-Indija-Kina (RIC), grupe BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južnoafrička Republika) i grupe G-20. Ove tri zemlje mogu oformiti jezgro za nastanak većih grupacija i uticati na pravac razvoja međunarodne politike. Kako bi se to ostvarilo, moraju izgraditi zajednički okvir putem dijaloga i razmene mišljenja. Tripartitni sastanak u Moskvi, čija je tema bila situacija u Avganistanu, predstavlja pozitivan korak u tom smeru. Ove zemlje mogu odigrati odlučujuću ulogu i u reformisanju međunarodnih institucija poput Ujedinjenih nacija ili Međunarodnog monetarnog fonda – ali i u rešavanju problema značajnih na svetskom nivou, kao što su religijski ekstremizam i terorizam, transnacionalni kriminal i trgovina drogom i međunarodni sukobi – tako što će umanjiti međusobne razlike i povećati međusobno razumevanje.

Dr Debidata Aurobinda Mahapatra je politički analitičar iz Indije. Oblasti njegovog interesovanja su odnosi Indije i Rusije, sukobi i mirovna rešenja, kao i strateški aspekti evroazijske politike.


Izvor: Ruska reč

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Rusija, Indija, Kina i svetski poredak

* Obavezna polja