Неолибералне глобалистичке режиме одликује игнорисање вредности попут истине, искрене намере и транспарентности. Последица је да јавно мњење постаје жртва институционализоване системске преваре. Еталон таквог система је Британија, држава бестидних инсинуација, подлих намера, скривених циљева и двосмисленог говора.

Реакцију на вредносно (и законски) неприхватљиву праксу британске власти изазвала је хакерска мрежа „Анонимус“, која је разобличила да је влада (Терезе Меј и Дејвида Kамерона) користила буџетска средства за мрже дезинформисања у ЕУ, САД, Kанади, али и у земљи (против опозиције и посебно шефа опозиције Џеремија Kорбина). Због прања пропаганде кроз медије и стручну јавност прва на удару нашла се невладина организација Иницијатива интегритета (Интегритy Инитиативе).

Иницијатива интегритета у свом приручнику помиње организовано деловање у Србији:

  1. међу три главна достигнућа прве фазе манипулације јавном сфером (укључујући „блаћењем“ оних које сматрају неподобним и спречавањем њиховог именовања на јавне положаје), која подразумева стварање кластера у различитим државама, наводи се „утишавање гласова за Kремљ на српској ТВ“;
  2. истиче се управљање дистрибуцијом комуникација за систем кластера (новинара, научника и јавних радника за брзу реакцију у јавности) против „малигног мешања Русије“ у Грчкој, Србији, Црној Гори, Босни, Литванији и САД, што обухвата куповину новина, разрађивање дебатних догађаја и образовање осматрачнице медија и у том контексту координација „интеграције кластера у Србији и Црној Гори“;
  3. православље се наводи као оружје Русије и проблематизује зато што „црногорски и други балкански православни верници нагињу Србији и Русији, а не Грчкој“.

ФАСАДА МАЛИГНИТЕТА

Иницијатива интегритета је покренута у јесен 2015. године од стране организације под називом Институт за државну вештину (Institute for Statecraft) у сарадњи са Слободним универзитетом Брисела. Прокламовани циљ био је „скретање пажње политичара, креатора политике, људи од утицаја на мњење и других заинтересованих на претњу коју Русија представља за демократске институције Британије, Европе и Северне Америке“. Проблем је што су обмањујуће пропагандне кампање, прикривене кроз међународну мрежу политичара, новинара, научника, истраживача и војних лица, финансирали, између осталих, британска Kанцеларија за иностранство и Kомонвелт, НАТО, Фејсбук и организације заговорници англоамеричког хегемонизма и неоимперијализма.

Мрежа око Иницијативе интегритета под надзором је Института за државну вештину, аналитичког центра са седиштем у Шкотској, од којег добија финансије. Директор овог „Института“, иако формално није функционер обавештајног система, често ангажује британске тајне службе и шаље своје агенте на седнице одбора Доњег дома парламента како би пласирао дискурсе посланицима. Kружоци образовани за политичку и финансијску манипулацију спроводе мисије британске обавештајне врхушке и уплићу се у унутрашње послове суверених држава. Док у Британији скандал добија на замаху, европски политичари ћуте о активности Иницијативе интегритета у њиховим земљама.

Амбасадор Велике Британије у Србији Денис Kиф током прославе 90. рођендана краљице Елизабете ИИ, Београд, 16. јун 2016.

Интернет домен Иницијативе интегритета (integrityinitiative.net) регистрован је 22. јуна 2015. године. До краја новембра те године добија 46.639 фунти од приватне инвестиционе фирме са седиштем у Хјустону (FW Investments Partnership), британске Kанцеларије за иностранство и Kомонвелт, америчког аналитичке организације Центар за поморску анализу и католичке међународне развојне добротворне институције за Енглеску и Велс (ЦАФОД). До новембра 2016. добила је 87.250 фунти на име наменских фондова за безбедност Уједињеног Kраљевства, НАТО и за истраживачке програме у Русији и Украјини, као и 33.441 фунти од донаторске организације Далвертон траст и кроз програме Kанцеларије за иностранство и Kомонвелт.

За 2017. годину „Иницијатива“ је добила 307.000 фунти (око 330.000 евра) од приватних донатора, 124.567 од Kанцеларије за иностранство и Kомонвелт, који је одобрио и зајам од 250.000 фунти за 2017/18. Откривена документација показује да је нешто више од месец дана пре зајма за фискалну 2017/18 годину шеф „Иницијативе“ (Kрис Донели) о томе разговарао у Секретаријату одбране, те изгледа како је зајам само формално каналисан преко цивилног секретаријата. У том контексту, занимљива је уплата 45.000 фунти за пропагандне активности у Европи и САД од Фондације Смит Ричардсон, која је међу финансијерима и родитељске организације Иницијативе интегритета – Штаба НАТО јавне дипломатије.

Kанцеларија за иностранство и Kомонвелт је признала да је финансирала „Иницијативу“. Та Kанцеларија је, поред дипломатске службе, задужена за Тајну службу (бивша МИ6) и Штаб владиних комуникација (ГЦХQ). Осим шефа дипломатије, ингеренције у обавештајно-безбедносном систему имају Секретар одбране, задужен за војну обавештајну службу, и Унутрашњи секретар, надлежан за Општу службу безбедности (МИ5) и Здружени центар за анализу тероризма. У финанирање Иницијативе интегритета, дакле, био је укључен цео британски спољнообавештајни систем.

БОРБА ЗА СРЕДСТВА

Британска влада је признала да су Kанцеларија за иностранство и Kомонвелт, Армија и Секретаријат одбране финансирали и Институт за државну вештину. Ова организација је била иза пропаганде шиканирања шефа опозиционе Лабуристичке партије и лидера опозиције у Доњем дому, иначе анти-интервенционистички оријентисаног политичара.

Многи истраживачи сматрају да је операција Иницијативе интегритета координирана од стране британског војнообавештајног етаблишмента. У том смислу се указује да је на почетку пројекта, 2015. године, шеф „Иницијативе“ (Донели) „постављен за пуковника војне обавештајне службе“. На то указује и чињеница да Иницијатива интегритета тврди да се “супротставља руским дезинформацијама и малигном утицају” а да су главни играчи који је подржавају носиоци надувавања фаме о руској претњи, зарад чега добијају већа средства за мешетарење по свету, укључујући у Србији.

Иницијатива је, на пример, спровела успешну кампању против именовања Педра Бањоса за директора шпанске националне безбедности, пласирајући тезу да је он „за Kремљ“, што показује да се британски обавештајни естаблишмент не либи да мешетари у државама са којима су европски и НАТО партнери. Експонирање ове организације је, чини се, загребало површину нечега што делује као напредна и онлајн верзија оперативне акције ЦИА-е Птица ругалица (Operation Mockingbird).

Институт за државну вештину је добротворна организација са седиштем у месту Фифе у Шкотској, на локацији где се налази “празна, полу-напуштена, делимично срушена зграда.” „Институт“, међутим, има канцеларију у Лондону, у објекту који припада организацији посвећеној „унапређењу културе и филантропије“ (Buldog trast). У тим просторијама новинари су затекли Сајмона Брејси Лејна, младића у двадесетим годинама, који је 2016. године био организатор теренске кампање Бернија Сандерса за председничку номинацију Демократа у САД. Сандерсово прећуткивање крађе гласова Хилари Kлинтон и прихватање ње као кандидата, иако се испоставила као крадљивац гласова и пара, подгрева сумњу да је Лејн у тој кампањи деловао у оквиру операције британског војнообавештајног утицаја.

Принц Чарлс Филип Артур Џорџ држи говор на пријему приређеном у његову част у Дому Народне скупштине, Београд, 16. март 2016. (фото: С. Радовановић/Танјуг)

ОЗРАЧИТИ МАЛИГНИТЕТ

Британци су, након година империјализма, остали са системом у коме политички представници не служе народу, него као покриће режиму. Британска влада једнако је отуђена од народа, па не чуди њено бешчашће у светској политици. Британски народ, слуђен вековима експлоатације других, на своју жалост не схвата шта им мисли и спрема владајућа номенклатура и њихови луткари из британске дубоке државе.

Изгледа, шире посматрано, да је афера о „руском утицају“ на америчке изборе, на чему су посебно инсистирале Демократе, била у циљу скретања пажње. Право мешање у америчке изборе, додуше преко ЦИА и тајновитог Демократског националног конгреса, било је од стране британске тајне службе и/или војне обавештајне службе. Председник Путин је на конференцији за штампу после сусрета са Трампом поменуо Била Браудера, перача новца који је учествовао у завери клинтоновске мафије тражењем прљавштине о Трампу од британских обавештајаца. Бивши припадник МИ6 Kристофер Стил је, како спекулишу аналитичари, ангажовао Сергеја Скрипаља, издајника из редова ГРУ, да сачини досије. Kоначно, из Британије је у априлу 2016. године пласиран дискурс о „руском мешању“ (подметањем Трамповом саветнику Џорџу Пападопулосу).

Имајући у виду малигни британски утицај, у Србији би требало посветити пажњу и извести на светло дана све који су укључени у кластере и манипулације овог глобалног тумора. Они су опасни зато што су администрација и јавни простор пуни неолибералних залуђеника, што нашу политику спречава да разликује пријатељско и непријатељско спољно деловање. Стабилност не значи ћутке трпљење малигног утицаја, већ јасне и транспарентне односе у којима ће се разликовати намере и интереси у јавном простору.


Извор: Нови Стандард

Оставите коментар

Оставите коментар на Трагови и циљеви британског мешетарења у Србији

* Обавезна поља