angela-merkel-agresivnostУ недељу је портал Радија Слободна Европа објавио, под насловом Инфраструктурни пројекти за Западни Балкан, чланак у коме аутор Гордана Сандић Хаџихасановић разговара са Ненадом Шебеком, портпаролом Регионалног већа за сарадњу и чланом експертске групе Форума цивилног друштва Западног Балкана. Најављујући другу по реду Конференцију држава Западног Балкана, која је најављена за 27. август у Бечу, Шебек не помиње конкретно ниједан инфраструктурни пројекат иако тврди да је ово најважнији регионални догађај на коме ће бити представљени инфраструктурни пројекти за ово подручје. За информацију о којим је пројектима реч требало је посетити странице Европске комисије, где се може наћи заједничка изјава шест премијера региона у којој се говори о новим путевима, железницама, пловним путовима и лукама. Наглашавају се и гасоводни пројекти, који морају бити дизајнирани тако да се држе одредби Пројеката од заједничких енергетских интереса (PECI), који су усуглашени 2013. године у Београду.

Ако се боље погледа листа енергетских пројеката које жели Европска комисија и која фаворизује Јонско-јадрански и Трансјадрански гасовод као и надоградњу и реконструкцију нафтовода Јанаф, јасно је да Европска комисија цео регион жели да повеже и умрежи тако да зависи од заједничких енергетских пројеката, односно да све земље Западног Балкана заједно учествују у производњи и дистрибуцији електричне енергије и да буду повезане гасоводима и нафтоводима који неће зависити од Русије. Тако се предлаже повезивање Хрватске и Србије, Македоније, Србије и Румуније, Србије и Босне и Херцеговине, Хрватске, Црне Горе, БиХ и Албаније итд. Врло занимљива је листа пројеката, који би једном изграђени дали готово пресликану бившу Југославију.

Враћајући се на другу Конференцију држава Западног Балкана и инфраструктурне пројекте, иако је чланак тако насловљен, Радио Слободна Европа уопште не говори о чему је реч, али зато одушевљено наглашава да је ово „прва конференција на којој ће учествовати представници цивилног друштва, који ће лидерима шест земаља изнети своје гледање на кључне проблеме у региону“. „Кад је реч о инфраструктурним пројектима, то је значи нешто конкретно. Нешто што ће грађани земаља нашег региона моћи да опипају, осете, виде одређени бољитак. Значи, не ради се ту само о томе да ћемо се, кад је реч о инфраструктурним пројектима, о путевима, рецимо, прекосутра моћи возити удобније, боље, брже, лакше, него је реч о томе да ће у међувремену бити отворена радна места, подстакнута производња, од производње асфалта, шљунка, цемента, све што је потребно за изградњу инфраструктуре. Значи, ту се отварају радна места, ствара се и просперитет у нашој регији. Према томе, ово је од изузетног значаја“, каже Ненад Шебек, иако није јасно ко ће те инфраструктурне пројекти градити или ће то, по обичају, бити западне компаније, а нама ће оставити да се бавимо асфалтом, шљунком и цементом.

У сваком случају, комплетна листа предвиђених железница, аутопутева и пловних путова, коју је објавила Европска комисија, говори, као што је случај и са енергетском инфраструктуром, да ће се простор бивше Југославије и Албаније умрежити као никад пре и да су сви шефови влада и држава сагласни с тим, а чак је додан и анекс којим се Косову даје право да у свему учествује као независна држава. Наиме, како се не би љутили ни у Београду ни у Приштини, у свим документима у дну стоји да „документ не прејудицира стајалиште о статусу Косова и да је у складу са резолуцијом 1244 Савета безбедности УН и мишљењем Међународног суда правде о Декларацији о независности Косова“.

Шебек за РСЕ даље говори да „нашем региону помажу и САД, и да су, без обзира што им је фокус на Блиском и Далеким Истоку, оне још увек веома присутне на Западном Балкану“.

На „Конференцији држава Западног Балкана“ у Бечу ће новина бити и учествовање организација цивилног друштва чији ће представници имати прилику да лидерима шест земаља Западног Балкана представе своје виђење кључних проблема, каже новинарка Гордана Сандић-Хаџихасановић, а Ненад Шебек јој одговара је ово заиста прва прилика да се на једном овако импозантном скупу лидера земаља Западног Балкана чује, и то организовано, глас цивилног друштва.

merkel-zapadni-balkan03

Ангела Меркел је одлучила:  „Натраг у Југославију, ма како се она звала“

Како је започео такозвани Берлински процес? Наиме, углавном се у коментарима по друштвеним мрежама може чути тврдња да „је то масло Велике Британије, која никад није прежалила распад бивше државе и да Лондон све ради како би опет ускрснула“. Те тврдње потпуно су нетачне, и конкретне кораке у повезивању земаља бивше Југославије и Албаније чине Берлин и немачка канцеларка Ангела Меркел.

Прошле године у Берлину, на првој Конференцији држава Западног Балкана на којој су учествовали представници ЕУ, Немачке и Аустрије, покренут је Берлински процес, у коме, осим наведених спонзора, учествују Хрватска, Србија, Словенија, Албанија, БиХ, Црна Гора, Македонија и Косово. Ове године ће крајем августа на Бечком конгресу из региона учествовати исте земље као и на прошлогодишњем Берлинском конгресу, али ће се Европским спонзорима регионалних интеграција придружити Француска и Италија.

После прошлогодишњег конгреса немачки канцелар Ангела Меркел била је изузетно поносна а Немачка академија наука пише да је „прошлогодишња конференција почетак шире иницијативе за потврду европске преданости Западном Балкану и да се консолидују напори да се регион интегрише у ЕУ“. Осим тога, после покретања политичког иницијативе, у договору са немачком савезном владом, Немачка национална академија наука Леополдина преузима иницијативу на подручју образовања, науке, истраживања и друштвеног дијалога.

На првој заједничкој конференцији под покровитељством Немачке ће учествовати Албанија, Аустрија, Босна и Херцеговина, Хрватска, Француска, Немачка, Италија, Косово, Македонија, Црна Гора, Македонија, Србија и Словенија. Окупиће се представници националних академија, ректорских конференција, Европске комисије, амбасада земаља Западног Балкана у Немачкој и немачке савезне владе. Бројни угледни научници са Балкана и из ЕУ ће бити позвани лично, а резултати конференције ће бити део консултација о политичком процесу.

Дакле, у цео процес се укључују и Немачка академија наука, као и све академије земаља које учествују у Берлинском процесу. Из наведеног се да закључити да је немачка канцеларка покренула озбиљну иницијативу која се дотиче свих кључних тачака. Повезивање саобраћајне и енергетске инфраструктуре и сарадња на највишем нивоу националних академија наука, потом и учешће цивилног друштва под заједничким имениоцем може значити само једну ствар. То је што већа интеграција некима тако мрског Западног Балкана, кога у Берлинском процесу чине Албанија и све земље бивше Југославије, признате и непризнате.

После прошлогодишњег конгреса у Берлину Меркелова изјавила да „планира да блиско сарађује са земљама Западног Балкана како би их приближила ЕУ“. „Свих седам држава наследница бивше Југославије, као и Албанија, имају европску перспективу, изјавила је немачка канцеларка Ангела Меркел“, преноси Euractiv.

Конференција у Берлину уствари била је наставак тзв. самита Процеси Брдо-Бриони, који је иницијатива из 2013. године бившег хрватског председника Иве Јосиповића и словеначког председника Борута Пахора. Самит Брдо-Бриони се први пут одржао на Брду код Крања у јулу 2013. У јулу прошле године одржао се у Дубровнику а ове године у Будви, у Црној Гори. Треба рећи да су сви лидери и министри земаља Западног Балкана који су учествовали у раду ова три скупа предано радили на јачању регионалних интеграција, и то без обзира на политичку припадност, па тако и актуелна хрватска председница Колинда Грабар Китаровић, која је у јавним иступима огорчени противник термина „регион“ и „Западни Балкан“, видећи Хрватску на „вертикали Балтик-Јадран“.

zapadni-balkan01

Занимљиво је, кад је реч о иницијативи немачке канцеларке и Берлинском процесу, да се не чују речи противљења, и сви су сагласни да је „потребно јачати сарадњу у региону и размотрити перспективе држава за улазак у ЕУ“.

На конференцији за новинаре је тадашњи председник Европске комисије, Жозе Мануел Барозо, рекао „како је заједнички циљ је јасан и да сви желе видети земље Западног Балкана у Европској унији“. Ангела Меркел је истакла да се људи највише од свега надају „економском напретку и решавању проблема незапослености“.

Берлински процес је официјелно посвећен уласку земаља региона у ЕУ, што нужно не мора да значи ништа лоше, али у тренутку кад је процес проширења прилично доведен у питање, поставља се и питање зашто Ангела Меркел инсистира на регионалним интеграцијама у енергетици, саобраћајној инфраструктури, а Немачка академија наука је на себе преузела задатак сарадње националних академских заједница и ректорских конференција. Веровати у велику љубав Берлина према народима бивше Југославије и Албаније је више него инфантилно. Коначно, Немачка никад ништа није радила ако то није у њеном интересу, што је разумљиво.

Ствара ли то Немачка оквир за неку нову заједницу народа, наравно, не под именом Југославија, али нешто по узору на Бенелукс, Балтик или Скандинавију? Ако је тако, а све говори да јесте, онда наши локални деспоти не би требало да од термина Западни Балкан беже као ђаво од крста и требало би да Берлински процес, који је већ у току, представе народима у региону како би из њега извукли највећу могућу корист.

Потенцијал који има ова иницијатива ће у противном искористити Берлин, а нас ће европски спонзори оставити да се свађамо око тема ко је у Другом светском рату био на правој страни или ко је почео рат 90-тих. Са друге стране, наши председници, премијери и министри ће нам се сочно смејати у лице и користити се погодностима које су заслужили за добро урађен посао. Коначно, списак пројеката који су део заједничке изјаве шест премијера Западног Балкана, усвојене у Бриселу 21. априла, о којима ће се расправљати крајем месеца у Бечу, листа Пројеката заједничког енергетског интереса (PECI) и академска сарадња под патронатом Немачке – све то указује на чињеницу да ћемо се, хтели то или не, говорило се о томе или не, на крају ипак наћи у регионалној заједници народа. Питање је само ко ће од свега тога имати користи?


Извор: Alter Mainstream Info

Коментари

Један коментар на Трећа Југославија по вољи Немачке

  1. Коментар од VIKTOR:

    ZAŠTO SVI NE BI IMALI INTERES? SVE ZAVISI OD MUDROSTI I SPOSOBNOSTI NACIONALNIH LIDERA U PREGOVORIMA! AKO SE KOSOVO PRIHVATA NA ZADOVOLJSTVO SRBIJE TREBALA BI I REPUBLIKA SRPSKA KAO I REPUBLIKA ILI ENTITET SRPSKA KRAJINA BITI PRIHVAĆENA NA ZADOVOQSTVO HRVATSKE! I SVI BI TREBALI BITI SREĆNI I ZADOVOQNI!!!?

Оставите коментар

Оставите коментар на Трећа Југославија по вољи Немачке

* Обавезна поља