Pol Krejg Roberts 1Kako Vašington uspeva da se izvuče sa tvrdnjom da je zemlja kojom vlada demokratska i da ima slobodu? Ova besmislena tvrdnja spada u najneosnovanije tvrdnje u istoriji.

Nema tu nikakve demokratije. Glasanje je maska iza koje se krije vlast nekoliko moćnih interesnih grupa. U dve svoje presude donete u XXI veku (Ujedinjeni građani i Mekačen)[1] Vrhovni sud Sjedinjenih Država je odlučio da zadobijanje uticaja nad vladom Sjedinjenih Država do koga dolaze interesne grupe putem mita nije ništa drugo do upražnjavanje slobode govora. Ove presude dozvoljavaju moćnim akcionarskim i finansijskim krugovima da biraju vlast koja služi njihovim interesima na račun opšteg blagostanja.

Kontrola koju interesne grupe ostvaruju nad vladom toliko je potpuna da interesne grupe imaju imunitet od krivičnog gonjenja. Na zabavi povodom svog odlaska u penziju, tužilac Komisije za hartije od vrednosti Džejms Kidni rekao je da su krivična gonjenja koje je preduzeo protiv Goldman Saksa i ostalih „banaka prevelikih da bi propale“ bila obustavljena od strane njemu nadređenih koji su „bili usredsređeni na dobijanje visokoplaćenih poslova po prestanku službe u vladi“. Sam vrh Komisije za hartije od vrednosti, kaže Kidni, nije „verovao da se bezbrižnima i moćnima sme zadati bol“. U svom izveštaju sa Kidnijevog oproštajnog govora, Erik Zese ukazuje da je Obamin režim objavio lažnu statistiku po kojoj su vođeni procesi kojih nije bilo, kako bi se lakoverna javnost uverila da su prevaranti sa Volstrita kažnjeni. http://www.counterpunch.org/2014/04/09/65578/

Demokratija i sloboda zahtevaju nezavisne i agresivne medije, nezavisno i agresivno pravosuđe i nezavisnu i agresivnu Skupštinu. Sjedinjene Države nemaju ništa od toga.

Američki mediji neprestano lažu u korist vlasti. Rojters nastavlja da lažno izveštava kako je Rusija izvršila invaziju i anektirala Krim. Vašington post je plasirao očito lažnu priču kojom Obamin režim sugeriše da su masovni protesti u nekadašnjim ruskim oblastima u Ukrajini plaćena rulja[2] koju huška vlada Rusije.

U to ne veruju čak ni vašingtonske marionete u Kijevu. Zvaničnici vlasti koju je Vašington instalirao u Kijevu priznaju da postoji potreba za uspostavljanjem izvesnog stepena autonomije u ruskim govornim područjima i za zakonom koji dozvoljava referendume, ali je ova realistična reakcija na rasprostranjenu zabrinutost među Ukrajincima očigledno ugušena od strane Vašingtona i lakih medija[3]. Državni sekretar SAD Džon Keri i dalje ignoriše ruskog ministra spoljnih poslova i dalje insistira da „Rusija mora udaljiti svoje ljude sa Jugoistoka [Ukrajine]“.

Vrlo je opasno to što se dešava. Vašington je pogrešno procenio svoju sposobnost da preotme Ukrajinu. Otpor vašingtonskom preotimanju je gotovo stoprocentan u ruskim govornim područjima. Lokalna policija i snage bezbednosti prešle su na stranu demonstranata. Obamin korumpirani režim i laki mediji bezočno lažu da su protesti simulirani i da predstavljaju očitu orkestraciju „Putina koji ponovo hoće da uspostavi Sovjetsku imperiju“. Ruska vlada uporno pokušava da okonča sukob i nemir do kojih je doveo nepromišeljni vašingtonski puč u Kijevu, više nego što joj je potrebno da ponovo obuhvati nekadašnje ruske teritorije kao što je bio slučaj na Krimu. Ali, Vašington nastavlja da ignoriše rusku vladu i pripisuje odgovornost za nemire ruskom, a ne vašingtonskom uticaju sa strane. Videti http://rt.com/news/lavrov-kerry-ukraine-talks-200/, takođe i http://www.informationclearinghouse.info/article38196.htm

vladimir-putin(1)

Ruska vlada zna da Vašington ne veruje u ono što govori i da Vašington sistematski provocira produžavanje i pogoršanje problema. Ruska vlada se pita koji dnevni red sprovodi Vašington. Da li je Vašington u svojoj arogantnoj gluposti i oholosti supersile nesposoban da prizna da pokušaj preuzimanja Ukrajine neće vredeti i da mu sleduje povlačenje? Zar Vašington ne shvata da ruska vlada nije ništa spremnija da prihvati primenu nasilja protiv ruskog stanovništva u Ukrajini nego što je to mogla biti u Južnoj Osetiji? Ako se Vašington ne opameti, ruska vlada će morati da šalje svoje trupe, kao u Gruziji. http://rt.com/news/ukraine-russia-operation-criminal-288/

Pošto je to i budali jasno, da li je cilj Vašingtona da izazove rat? Da li zbog toga Vašington gomila NATO snage na granicama Rusije i šalje raketne brodove u Crno more? Vašington ugrožava ceo svet. Ako Rusija zaključi da Vašington namerava da ukrajinsku krizu radije vodi ka ratu nego da je reši, da li će Rusija sedeti i čekati, ili napasti prva?

Moglo bi se pomisliti da će nemački kancelar, britanski premijer i francuski predsednik uvideti opasnost ove situacije. Možda i hoće. Međutim, velika je razlika između pomoći koju Rusija daje drugim državama i pomoći Vašingtona. Rusija daje finansijsku pomoć vladama; Vašington daje džakove para pojedincima u vladi svestan da je verovatnije da će pojedinci raditi u svom interesu nego u interesu države. Stoga evropski političari ćute dok Vašington usmerava krizu ka ratu. Ako ne stignemo do rata, to će značiti da je Putin našao rešenje koje Vašington neće moći da odbije, kao što je uspeo u Siriji i Iranu.

Paradoks je što se Putin prikazuje kao težak, dok se Vašington pretvara da je šampion „slobode i demokratije“. Vašington je u HHI veku svaku manifestaciju tiranije učinio svojim zaštitnim znakom: nezakonite i neustavne likvidacije bez odgovarajućeg zakonskog postupka, nezakonita i neustavna hapšenja i zadržavanja građana u zatvoru bez odgovarajućeg zakonskog postupka, nezakonito i neustavno mučenje, nezakonite i neustavne ekstradicije, nezakonit i neustavan nadzor i nezakonite i nelegalne ratove. Izvršna vlast uspeva da bude izuzeta od odgovornosti naspram zakona i Ustava. Vlast bez odgovornosti je tiranija.

Umoran od špijuniranja i laži kojima je bio podvrgnut, Komitet za obaveštajne službe Senata SAD sproveo je detaljnu istragu sistema mučenja koji sprovodi CIA. Trebalo je četiri godine da bi istraga bila dovedena do kraja. Komitet je nedvosmisleno utvrdio da je CIA lagala o stepenu mučenja i kidnapovanja, da zatvorenici nisu bili podvrgnuti nekom blagom obliku „pojačane istrage“, već su bili izloženi brutalnom i neljudskom mučenju i da CIA, nasuprot svojim tvrdnjama, nije dobila nijednu korisnu informaciju na osnovu svojih teških zločina protiv čovečnosti. Američki laki mediji su pomagali CIA-i u lažnom prikazivanju efikasnosti i blagosti Gestapo metoda CIA. Tokom cele istrage, CIA je tajno špijunirala osoblje Senata koje je sprovodilo istragu.

Da li će javnost ikada videti nešto više od delova ovog izveštaja koji su procureli? Ne, ukoliko CIA i Obama budu mogli da je spreče u tome. Predsednik „promena“[4] Obama je odlučio da je na CIA da odluči koliki će deo istrage Komiteta za obaveštajne službe biti dostupan javnosti. Drugim rečima, ne bude li neko učinio da procuri ceo izveštaj, javnost to nikada neće saznati. A ipak, „imamo slobodu i demokratiju“.

Sam po sebi Komitet za obaveštajne službe ima vlast da rizikuje i skine oznaku poverljivosti sa celog izveštaja i objavi ga. Trebalo bi smesta to da uradi pre nego što članovi Komiteta budu zastrašeni, ugroženi i podvrgnuti propagandi kako dovode „nacionalnu bezbednost“ u opasnost i pružaju osnov za tužbu onima koji su zlostavljani.

Vlada SAD je najkorumpiranija vlada na svetu. Nema nezavisnog pravosuđa i medija, a Kongres se prećutno saglašava dok izvršna vlast zadire u njegove ingerencije. Majkl Retner iz Centra za ustavna prava predstavio je oca američkog građanina za koga je Obama rekao da američka vlada treba da ga ubije zbog sumnje da je bio povezan sa terorizmom. Kada je Retner zahtevao da federalni sudovi spreče nezakonito i neustavno pogubljenje bez odgovarajućeg postupka, federalni sudija koji je vodio postupak doneo je odluku da otac sina koji će biti ubijen nema pravnu osnovu[5] na osnovu koga bi pokrenuo postupak u ime svog sina.

Nakon što je predsednik „dobar sam u ubijanju ljudi“ Obama eliminisao nekoliko života, Retner je zastupao srodnike žrtava Obaminih likvidacija u odštetnom zahtevu. Prema američkom zakonu bilo je jasno kao dan da šteta jeste pričinjena. Ali, federalni sudija je presudio da se „vladi mora verovati“.

Da li neko ima pravnu osnovu ili ne, u potpunosti zavisi od vlade. IRS[6] ima potpuno drugačiji stav po tom pitanju. Deca imaju pravnu osnovu na osnovu koje IRS konfiskuje njihove poreske naknade ukoliko IRS smatra da je previše platio beneficije socijalnog osiguranja roditelja. http://www.cnbc.com/id/101576080

sad_eagle

Dakle, u „slobodi i demokratiji“ Amerike, deca su odgovorna ako IRS „misli“ – ne traži se dokaz za to – da je roditeljima prepisao preveliki ček socijalne zaštite, ali otac nema pravnu osnovu da podnese tužbu kako bi sprečio vladu SAD da ekstremno zakonito ubije njegovog sina.

Zahvaljujući Republikanskom federalističkom društvu i Republikanskim sudijama Federalističko društvo je uspelo da bude postavljeno na federalnu klupu, na federalne pravosudne funkcije kao zaštitnik tiranije izvršne vlasti. Dozvoljeno je sve što izvršna vlast tvrdi i preduzima, naročito ukoliko se izvršna vlast poziva na „nacionalnu bezbednost“.

Danas u Americi izvršna vlast tvrdi da je „nacionalna bezbednost“ defektna osim ako izvršna vlast može da deluje nezakonito i neustavno, i osim ako su građani spremni da odustanu od svakog ustavnog prava kako bi postali bezbedni u totalitarnoj policijskoj državi koja špijunira i dokumentuje svaki aspekt njihovih života.

Čak je neutralisana i Vladina kancelarija za odgovornost. Ona je naložila TSA[7] da eliminiše svoj program provere ponašanja pošto je to rasipanje novca a nema efekta. I šta je učinila TSA? Zašto je, naravno, proširila beskorisno zadiranje u privatnost putnika?

To je Amerika danas. Još se Amerika i šepuri okolo uzvikujući „sloboda i demokratija“, a pritom prevazilazi najveće tiranije u istoriji.

Samo lakoverni Amerikanci očekuju da lideri i elite ili glasanje postignu nešto u pravcu podvrgavanja tiranije društvenim pravilima i zakonima. Elite zanima samo novac. Sve dok sistem proizvodi više prihoda i bogatstva za elite, elite neće biti briga ni za tiraniju ni za ono što se dešava nama ostalima.


[1] Prim. IA: Citizens United v. Federal Election Commission; McCutcheon v. Federal Election Commission – procesi pred Vrhovnim sudom SAD. Ujedinjeni građani označavaju porast uticaja koji novac može ostvariti nad izbornim procesom, za razliku od limita koji u drugim razvijenim zemljama postoji u pogledu izbornih troškova; Mekačen uspostavlja kumulativni dvogodišnji limit koji pojedinci mogu priložiti strankama i kandidatima na saveznom nivou

[2] Prim. IA: rent-a-mob

[3] Prim. IA: presstitute – igra reči, press (štampa), prostitute(prostitutka)

[4]Change”, izborni slogan Baraka Obame

[5] Prim. IA: locus standi – pravo stranke da se pojavi i bude saslušana pred sudom

[6] Prim. IA: Služba unutrašnjih prihoda (Internal Revenue Service), služba prihoda federalne vlade SAD

[7] Uprava za bezbednost u saobraćaju


Izvor: Stanje stvari

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Vašington je najveći neprijatelj čovečanstva

* Obavezna polja