Vinko Peric nova slika 2015CEOPOM-Istina pravi još jedan, uistinu EKSKLUZIVNI, intervju sa prof.dr Vinkom Perićem, izuzetnim čovekom u kome se spajaju multidisciplinarni pristup nauci i smisao za visoki menadžment, bezbednost i geopolitika, praktičnost i patriotizam. Povod je zaista izuzetan. Profesor Perić je 10.02.2016. godine proglašen za počasnog doktora istorijskih nauka „Instituta za nacionalnu istoriju“ iz Njujorka (SAD), čime je impozantnom broju priznanja dodao još jedno, možda najvrednije.

 Iskoristili smo ovu priliku da sa profesorom Perićem popričamo o aktuelnim političkim temama sa naglaskom na geopolitički aspekt.

 Poštovani profesore, primite iskrene čestitke redakcije povodom dobijanja zvanja počasnog doktora jedne od najprestižnijih američkih institucija koja se bavi izučavanjem, pa rekao bih i kreiranjem, savremenih pogleda na Istoriju i njene tokove u svetskim okvirima. Koliko znam oni strogo selektuju svoje počasne titule, a kako bih  čitaocima približio o kakvom se priznanju radi reći ću da je svojevremeno njegov jedini nosilac na Balkanu bio predsednik SFRJ, Josip Broz Tito. Znamo ko je on bio i kakav je značaj i uticaj imao. Možete li nam reći čime ste Vi zaslužili da se nađete među njihovim počasnim doktorima?

 Hvala na čestitkama i uvodu koji dosta govori o značaju ovog priznanja, koje je zaista retko u ovom delu sveta. Opšte je poznato da visoke naučne institucije počasne doktorate daju ljudima koji unapređuju naučnu misao uopšte, ili svojom delatnošću pospešuju, inspirišu ili pomažu naučni rad drugih. Američki „Institut za nacionalnu istoriju“, možda strožije nego neke druge naučne institucije, vodi računa o tome da svoje počasne doktorate dodeljuje samo onima čiji rad ima direktnog ili indirektnog uticaja i značaja na oblast njihovog proučavanja. Pretpostavljam da je ovo priznanje proisteklo iz mojih istraživanja i radova iz oblasti medija i bezbednosti, posebno onih koji se odnose na bezbednosne aspekte hrišćanskog korpusa. A istorija, bezbednost i mediji svakako imaju određene veze, zar ne? Takođe, mislim da cene moj multidisciplinarni pristup izučavanju društvenih kretanja, što se razlikuje od njihove naučne metodologije odavno zasnovane na užim specijalizacijama.

Naravno, iznosim Vam svoje mišljenje, ali najbolje bi bilo pitati rukovodioce ovog instituta, naučnike svetskog ranga, zašto su se odlučili da baš meni dodele laskavo priznanje u vidu počasnog doktorata. Koliko mi je poznato, u ovom trenutku, jedini sam balkanski naučnik koji je počasni doktor ovog Instituta.

To jeste laskavo ali, s obzirom na okolnosti, nekako još uvek čudi kada se neko visoko američko priznanje, makar i naučno, dodeli Srbinu koji se otvoreno deklariše kao patriota i koji nikada nije podržao američku politiku prema Srbima. Vi ste probili tu barijeru?

 Krajnje je vreme da ozbiljni portali, za kakav smatram CEOPOM, naprave distancu između politike i nauke. Možda nama, ovde, izgleda da politika o svemu odlučuje i da su svi i u svemu njoj podređeni, ali u svetu nije baš tako. Postoji nešto što bismo mogli uslovno nazvati svetskom naučnom zajednicom. To je grupa slobodno-mislećih ljudi, avangarda inovatora i vizionara, koji uvek teže napred. Oni su neka vrsta misionara koji osećaju „zov budućnosti“, nikada se ne mire sa postojećim i uvek hitaju napred. Oni su, a ne političari, ti koji zapravo projektuju našu budućnost svojim znanjem i iskustvom. Zato oni ne pitaju političare za mišljenje ili stavove. Ti ljudi se prepoznaju i prate jedni druge. Kada ozbiljno i uspešno radite u nauci budite sigurni da će, pre ili posle, to biti prepoznato i verifikovano. I nema veze da li ste Srbin, Iranac ili Nemac. Ti ljudi su dovoljno pametni, obrazovani i tolerantni da znaju da Srbi nisu varvari, ni ljudi bez časti i vere, kako su nas predstavljali neki zapadni političari. Oni znaju da je Tesla bio Srbin, a ne Hrvat ili  Amerikanac. Oni znaju i ko je Vinko Perić. I zato meni nije potrebno da poltronski hvalim američku politiku da bih dobio njihovo počasno priznanje. Jer, oni koji su mi to priznanje dodelili ne zavise od politike, već politika uglavnom zavisi od njih. Tako je to u Americi. I zato je ona za 200. godina u nauci dostigla ono što je Evropa gradila gotovo hiljadu.

Vinko i nagrade sve (1)

Cenjeni profesore Periću, iskoristiću ovu priliku da malo skrenemo i u geopolitiku. Nakon ekonomskog sloma 2008., koja je podsećala na onaj „crni petak“ tridesetih godina prošlog veka, kako vidite razvoj situacije u svetu, posebno u kontekstu evidentnog slabljenja uticaja SAD i jačanja zemalja BRIKS-a.

 Pitanje je postavljeno prilično široko, pa bi trebalo puno vremena i prostora da detaljno argumentujem svoje stavove. Zato ću biti kraći i pomalo proročki nastrojen, pa neka čitaoci sami izvuku poruke i pouke.

Prvo što ću reći je da se ništa ne događa slučajno i da sve prati neki hod ritma. Muzički rečeno, sve su to „varijacije na poznate teme“. Nema dileme da živimo u tranzicionim vremenima i da postoje neki nezaobilazni faktori koji, kada se uzmu u obzir, ukazuju da se svetu dešava najmanje loša varijanta za čovečanstvo, posebno za hrišćanstvo.

Koji „nezaobilazni faktori“?

 Pa, recimo, viši interesi. Zatim, vreme, kao vrlo bitan faktor. Pa, tačne i proverene informacije, sposobnost simulacije i predviđanja, kolateralne štete i drugo. Nasuprot tome stoje korumpirani, nesposobni i neodgovorni političari spremni na sve i svašta samo da što duže ostanu na vlasti.

U svakom slučaju, eksperiment sa Komunizmom je definitivno završio svoju misiju. Svet ide u nove podele i zone uticaja velikih sila pri čemu će Amerika sve više slabiti i imati sve više problema kako sa svojim kontinentom, tako i sa Zapadnom Evropom i Engleskom.

Mislim i da će Jugoistočna Evropa do Kine biti pod lupom Rusije, a Kina će imati svoju uticajnu zonu, ali i i probleme sa Japanom i Korejom, dok će Francuzima nešto malo ostati u Africi. Nekadašnji „bipolarni“ (hladnoratovski) svet koji se jedno vreme kretao ka unipolarnosti ipak će na kraju postati multipolarni, a Velika šahovska tabla o kojoj je govorio gospodin Bžežinski imaće nekoliko a ne samo dva igrača za stolom. Uostalom i sve prognoze CIA, STRATFOR-a, RISI-ja, kao i drugih institucija i intelektualaca koji se stručno bave predviđanjem i informacijama, jasno ukazuju da SAD i NATO više neće voditi glavnu reč u svetu, a da je moguć i sukob civilizacija mada ne baš u onom smislu kako ga je predviđao Hatington.

Da se dotaknemo i tzv. “migrantske krize”. Vreme potvrđuje neke vaše teze iznete CEOPOM-u jednom od Vaših ranijih intervjua za nas, pre svega onu da nema govora o spontanom događaju. Šta mislite o tezi da je “migrantska kriza”, ustvari, dobro smišljena i organizovana akcija u cilju slabljenja nacionalnih evropskih država radi uvođenja totalitarne EU diktature.

 Neće biti nikakve diktature. Mislim da procesi vezani za ono što nazivamo „migrantskom krizom“ idu drugim tokom i da će ono što sada doživljavamo kao „rasađivanje korova po Evropi“ biti biljka koja će doneti blagotvorne plodove Hrišćanstvu i evropskoj ekonomiji. Verujem da će priliv izbeglica pospešiti podelu Evrope na dva dela, što će biti uvod u svojevrsnu obnovu „Vizantijskog carstva“, 580. godina nakon  njegovog nestanka.

Vinko Perić 15

Da li to znači kako mislite da Evropa kakvu danas poznajemo, i kakvu nam serviraju kao bezalternativni put, neće postojati u dogledno vreme? Dosta toga na to ukazuje. BREHIT (Britanski referendum o EU), švajcarsko povlačenje kandidature, definitivni odustanak Islanda. I kakve će procese izazvati to svojevrsno urušavanje EU?

 Ne, Evropa kakva danas postoji ne može još dugo opstati. „Ona je mrtva ili na samrti“ kako bi rekao gospodin Danijel Keler u svom predavanju. Migrantska kriza i teroristički napadi u  Parizu i Briselu razotkrili su sve njene slabosti. Naravno, to urušavanje imaće svoje društvene, ekonomske, socijalne i druge posledice, ali to je jednostavno cena koja se mora platiti, cena stvaranja novih društvenih epoha.

Kakva je uloga tzv. neformalnih „centara moći“ u tim promenama i šta možemo očekivati dalje?

Odgovoriću vam protiv-pitanjem. Da nema centara moći, formalnih i neformalnih, da nema strategija i vizija, misija i projektovanja budućnosti i najzad upravljanja procesima, po čenu bi se ljudi razlikovali od životinja?

Pojava ISIL pokazala je koliko veliku opasnost za čovečanstvo mogu predstavljati ideje terorizma i ekstremizma uopšte. U mondološko-političkom smislu moraju  se (podvlačim ovo MORAJU), prvo „demokratizovati“ sve države koje na bilo koji način podržavaju ekstremizam i terorizam. I to je, čini mi se, prvi pravac kojim će „centri moći“ usmeravati naredna dešavanja. Paralelno s tim ići će i prestrojavanje drugih država ka novim blokovima i savezima. Sa jedne strane proces trans-atlantskih integracija, sa druge BRIKS i evroazijski projekti. Tu dolazimo do ekonomije kao sredstva za ostvarivanje mondoloških ciljeva.

Kako vidite odnos politike i ekonomije u procesima o kojima govorimo?

Tu se mora desiti značajan korak. Politika je previše prodrla u ekonomiju i svet to sada plaća velikom ekonomskom krizom. Mislim da je to počelo onog trenutka kada su ekonomske sankcije počele da se koriste kao metod ostvarenja političkih ciljeva. Veliki i moćni verovali su da mogu kontrolisati i usmeravati te procese kako im se prohte. Koristili su ih za jačanje ličnog uticaja ne samo u spoljnoj politici, već i na unutrašnjem planu. Bila je to velika greška. Delovanje ekonomskih zakonitosti ima snagu delovanja prirodnih zakona, samo što deluju „ex-post“ (unazad), a svaka batina ima dva kraja. Posebno ekonomska! Danas je to svima jasno. Ne možete pričati o slobodi tržišta, ili o otvorenom protoku roba i kapitala, a svako malo nekome uvoditi sankcije.

Zato se njeno visočanstvo „Politika“ mora što hitnije povući sa mesta ekonomskog super-vizora i staviti sebe u funkciju „Ekonomije“ u smislu da joj stvara uslove za razvoj i rast. Na taj način znanje, rad, stručnost i inovativnost mora biti u funkciji društvene moći i svima će biti bolje. I pojedincu i društvu, pa i samoj politici.

Druga bitna stvar je da se što hitnije mora smanjiti udeo tzv. „špekulativne“ u korist „realne“ ekonomije u onome što se naziva BDP (bruto-društveni prizvod), jer je špekulativna ekonomija balon koji pre ili kasnije puca.

Poštovani profesore, kako vidite tendencije u našem regionu u kontekstu onoga što ste govorili?

 Pre svega, moramo shvatiti da se projekti čiji smo danas deo, planiraju i odvijaju na duži rok, obično na period od 50 i više godina, i po fazama. Često je teško, ponekad i nemoguće, na početku sagledati kakav će biti kraj tih procesa i oko čega su se „centri moći“ saglasili, a oko čega će se lomiti koplja. Jedno je sigurno, naš region je deo strategije ukomponovan u globalne procese koji se sada vode u našem blisko-istočnom komšiluku. Naš nacionalni korpus nalazio se na raskrsnici tri velike religije i za nas kao pravoslavce i Hrišćane mesto u finalu trećeg svetskog rata biće bolje pozicionirano nego mesto nekih naših komšija u okruženju.

Podsetiću Vas da smo u finalu prvog svetskog rata bili sa pobednicima i posle tog rata svi Srbi su bili u jednoj državi. To se ponovilo i sa drugim svetskim ratom. Zašto ne bi tako bilo i posle finala trećeg svetskog rata? Postoji verovatnoća i da ćemo biti još u povoljnijoj poziciji nego tada. Ja verujem u „Srpski Pijemont“ o kome Vi pišete, a VI?

A bićemo mnogo bliže centru „Nove Vizantije“ za koju verujem da nastaje i da će biti autohtoni deo iznova ujedinjenog Hrišćanstva.

U svakom slučaju, verujem da će Srbi opet živeti u jednoj državi. Ono čega se moramo čuvati jeste nesloga, koja nas je tako skupo koštala u Istoriji. Šta god se bude dešavalo moramo paziti da sami sebi ne budemo najveći neprijatelji i da se biološki sačuvamo!

VINKO KABINET BELO ODELO 2015

Budući da ste redovni profesor Univerziteta Brčko-distriht na predmetu „Bezbednost u medijima i komunikacijama“, kako cenite bezbednosne izazove procesa koji se dešavaju u regionu?

Nema dileme da su oni izuzetno veliki i maksimalno složeni. Ali, ono što je najvažnije jeste da politička rukovodstva i Srbije i Republike Srpske za sada drže stvari pod kontrolom i da su na dobrom putu da tako i ostane. Naravno, mnogo toga od nas ne zavisi, ali važno je da ono što zavisi odradimo na najbolji način. I da se bude spremno i za složenije scenarije, kad nastupe.

Cenjeni profesore Periću, veliko hvala na ovom sjajnom intervjuu i još jedanput Vam čestitam na počasnom doktoratu istorijskih nauka „Instituta za nacionalnu istoriju“ iz Njujorka (SAD). Bilo mi je zadovoljstvo da ovaj intervju vodim, a verujem da će ga posetioci CEOPOM-Istine sa istim zadovoljstvom ispratiti i izvući odgovarajuće poouke. Živeli!

 Hvala Vama i do sledeće prilike! Siguran sam da će ih biti još!


Izvor: CEOPOM-Istina

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Vinko Perić intervju – Počasni doktorat i geopolitika

* Obavezna polja