Danas, 8. marta, veliki broj ljudi  u Srbiji, proslaviće Međunarodni dan žena. Tačnije, proslaviće ga veliki broj ljudi širom sveta ali se time nećemo baviti, nas interesuje proslava ovog praznika kod Srba, i u drugim pravoslavnim narodima. Međunarodni dan žena je zajedno sa raznim drugim svetovnim, ali i pseudohrišćanskim i jeretičkim “praznicima“, deo i proizvod onoga što je Sveti Vladika Nikolaj u knjizi “Kroz tamnički prozor“ nazvao “jezivom tamom tuđinskom sa lepim imenom i šarenom odećom“.

To što nije reč o izolovanom slučaju, o samo jednom “prazniku“ koji nam je nametnut i koji smo usvojili,  već ih ima više a svedoci smo da se u poslednje vreme njihov broj uvećava, samo je dodatni razlog za ovaj tekst, tačnije upozorenje.

Osim Međunarodnog dana žena (8.mart), Praznika rada (1. maj) i Nove godine (31. decembra, tokom Božićnog posta), sve više se širi i slavljenje tzv. Dana zaljubljenih (14. februar) i Noći veštica (31. oktobar).

Ako reč “međunarodni“, iz naziva ovog “praznika“, zamenimo sinonimom “internacionalni“ kod onih informisanijih i opreznijih javiće se sumnja o mogućoj povezanosti sa nekom od internacionalističkih ideologija. A sumnja je, u ovom slučaju, opravdana.

Međunarodni dan žena (International Women’s Day) je direktno povezan sa dve ideologije, komunizmom i feminizmom, a posredno, na drugi način, i sa drugim ideologijama (rodna ideologija, ideologija homoseksualizma itd.).

Što se tiče veze sa komunizmom, ona je poznata svakome ko zna istoriju ovog “praznika“. Naime, prvi “Nacionalni dan žena“ obeležila je Socijalistička partija Amerike, 28. februara 1908. godine. Na kongresu Socijalističke internacionale u Kopenhagenu, 1910. godine ustanovljen je Dan žena kao međunarodni praznik. U početku je u različitim zemljama obeležavan različitih datuma da bi tek kasnije počelo njegovo ustaljeno obeležavanje 8. marta. Od 1975. godine su Međunarodni dan žena počele da obeležavaju i Ujedinjene nacije.

O vezi između Međunarodnog dana žena i feminizma, odnosno rodne ideologije, se neskriveno govori na zvaničnoj prezentaciji Ujedinjenih nacija. (1)

Veza Međunarodnog dana žena sa komunizmom i feminizmom je najočiglednije izražena u ličnosti Klare Ajzner, nemačke političarke, članice Komunističke partije Nemačke i članice izvršnog komiteta Komunističke internacionale (Kominterna) i feministkinje (ili, kako to one kažu koristeći “rodno osetljiv jezik“ – “borkinje za ženska prava“).

Klara Ajzner, koja ima velike zasluge za ustanovljavanje ovog “praznika“, široj javnosti je poznata pod prezimenom koje je uzela od nemačkog komuniste i revolucionara ruskog porekla, Osipa Cetkina, sa kojim je živela u vanbračnoj vezi.

O njenim stavovima i ciljevima za koje se zalagala dovoljno govori činjenica da je bila komunista i feminista.

Iako je u organizacionom smislu u samom početku bio vezan za komunizam, u ideološkom smislu je Međunarodni dan žena više vezan za feminizam.

Posledice komunizma smo već videli, osetili i još uvek osećamo, pa nema potrebe da pišem o njima  dok  drvo feminizma kod nas tek počinje da daje prve plodove. A plodovi su mu iste vrste kao i plodovi drveta komunizma: “Jer nema drveta dobra da rađa zao rod, niti drveta zla da rađa dobar rod. Jer se svako drvo po rodu svome poznaje; jer se smokve ne beru sa trnja, niti se grožđe bere s kupine. (Mt. 6, 43-44)

Podrobnije bavljenje feminističkom ideologijom bi zahtevalo posebnu obradu koja prevazilazi okvire ovog teksta, pa ćemo se ograničiti samo na nekoliko nasumično izabranih informacija.

Kao osnovni cilj feminističke ideologije najčešće se navodi, pojednostavljeno rečeno, ekonomska i politička ravnopravnost žena sa muškarcima.  Međutim saznanja i dosadašnje iskustvo nam govore da je njihov stvarni, latentni cilj, nešto drugo.

Ono za šta se feministkinje stvarno zalažu jeste udaljavanje (ili, kako one kažu “oslobađanje“) žene od uloge supruge, majke i domaćice, pravo na blud (i to u najširem smislu: pornografija, rukobludije, promiskuitet ili “slobodna ljubav“, različite seksualne perverzije, homoseksualni odnosi itd. (2)), pravo na čedomorstvo (tj. abortus) itd.

Upravo  dok pišem ovaj tekst na internetu se pojavila fotografija natpisa koji su domaće feministkinje postavile na spomenik blaženopočivšem Patrijarhu Pavlu u Beogradu, a na kome piše: “Abortus je žensko pravo“. Ubistvo nerođenje dece je žensko pravo.

Nađa Duhaček, aktivistkinja „Centra za žeske studije“, odgovorna za skrnavljenje spomenika Patrijarhu Pavlu

Iako će to značajno produžiti ovaj tekst, ne mogu a da na ovom mestu ne navedem “Besedu ubijenog deteta s ubicom“, arhimandrita Rafaila Karelina:

 ‘‘Ja sam čovek lišen ljudskog imena. Ja sam dete, koje nema roditelja. Smrt me je ugrabila pre nego što sam se rodio. Iz mraka sam prešao u mrak ne ugledavši svetlost. Pa ipak, obraćam ti se rečju «majko» – onoj koja me je nosila u svojoj utrobi, a zatim bacila na koštunjave ruke smrti kao da me je prelazeći reku bacila posred potoka. Želim da ti kažem da sam te voleo i pre svog rođenja, za koje se pokazalo da je smrt. U času kad su se gvozdene kandže približile mom telu ja sam nemo povikao: «Mama, spasi me!» Kad su se upile u moje telo kao zubi grabljivice, ja povikah: «Mamice, ne ubijaj me, mamice, poštedi me,» međutim sve je bilo uzalud i majčina utroba je za mene postala gubilište.  Majko, zašto si me ubila? Verovatno nisi znala kako sam te voleo kad sam bio jedno telo s tobom. Hteo sam da zagrlim svojim rukama tvoj vrat, ali ih je dželat odsekao. Hteo sam da se privijem uz tvoje grudi svojim srcem, ali ga je probolo gvožđe. Hteo sam da me nosiš na svojim rukama, ali ti si me bacila u hladnoću večne noći. Deca se stavljaju u kolevku, a moje telo, raščerečeno na delove, bačeno je u korpu, u kojoj su bili krvavi zavoji i otpaci koji trule. Niko nije plakao nad mojim telom, niko ga nije stavio u kovčeg. Mrtvački kovčeg su mi bili zubi pacova koji kopaju po deponiji. Majka izgovara molitve nad svojim usnulim detetom, a ko će me ovde naći i prigrliti? A ja se čak plašim da kažem i reč «majka» kad se setim kandži, koje su kidale moje telo i kad je u tom trenutku telo majke za mene postalo telo hladne zmije. 

Postoje dve svete reči, Bog i majka. Bog me nije ostavio Svojom milošću, ali Ga moje oči, neprosvećene krštenjem, ne vide, a drugu svetu reč – majka, sam izgubio, ispostavilo se da ti je moja ljubav nije potrebna.  Dete u trenutku opasnosti viče «mama». Dok je majka živa čovek nije usamljen, on nije napušten, zna da se srce majke neće okrenuti od njega, čak i ako ceo svet ustane protiv njega, da će ga majka zagrejati svojom ljubavlju. Ja sam siroče pored žive majke. Ona me je bacila u noć večnosti, čak ni ne pogledavši u moje lice. Ona me je bez krivice osudila na pogubljenje, bez suda me je predala smrti. Međutim, ona je nesrećnija od mene. Dok je bodež ubice sekao moje telo ubio je njeno srce i ona izgubivši svoje srce ne zna za to. Ne samo da si me lišila zemaljskog života, lišila si me Crkve. Nalazim se pored njene ograde, ali ne u njoj. Vidim svetlost, koja zrači iz nje, ali ne mogu da uđem u nju. Zato, majko, nisi postala ubica samo mog tela, već i moje duše. Ne zaboravi, majko, da se u ubistvu nevinog ponavlja sud nad Hristom. Juda je prodao Nevinu Dušu za 30 srebrnjaka. Prodala si me za pravo da budeš slobodna od svog sopstvenog deteta i sama si platila za moju smrt. Postupila si kao Juda. Kajafa je osudio Nevinog. On je rekao da je bolje da pogine jedan čovek nego ceo narod. A ti si rešila da je bolje da umre tvoje nevino dete, navodno radi dobrobiti tvoje porodice, kao da ja nisam tvoje dete. Hristos je razapet na Krstu, a ti si mene osudila na raspeće. Sad iako ne vidim Lice Božije, ipak znam da On želi da se svi spasu. Nisi čula moje reči kad sam vikao od užasa u tvojoj utrobi: «Mama, poštedi me,» makar sad čuj druge reči: «Majko, poštedi sebe, poštedi svoju dušu, omij je suzama pokajanja,» a ako budeš imala drugo dete, pruži mu onu ljubav, koju je trebalo da daš meni, neka ono oseti toplinu majčinih ruku, neka čuje molitvu iznad svoje kolevke. Prosveti ga krštenjem da ne bi otišlo na onaj svet slepo kao ja. Da bi, ako umre u detinjstvu čulo nad svojim kočvegom pesme Crkve, a na nebu anđeosko pojanje – ono čega si lišila mene. Pa ipak, u ovom životu nisam lišen odsjaja Hristove svetlosti, koja dopire makar izdaleka, i u zracima ove svetlosti, volim te, moja nesrećna majko.“

Da spomenik Patrijarhu Pavlu nije slučajno izabran dovoljno govore fotografije u prilogu ovog teksta. One ujedno više od reči govore o odnosu feminističke ideologije prema veri.

Feministkinje u Kijevu seku krst

Ono što treba napomenuti jeste da je feminizam ideološki i organizaciono povezan i sa rodnom ideologijom i ideologijom homoseksualizma.

 Deo feministkinja su lezbejke, poput npr. Džudit Batler jedne od njihovih važnijih teoretičarki.

Imajući ovo u vidu lakše je razumeti njihovu povezanost sa ideologijom homoseksualizma i zalaganje za prava homoseksualaca, kao i zalaganje za “pravo na lezbijsko materinstvo“.

Lezbejka Maša Gesen  po zanimanju novinar, pisac i bivši direktor ruskog izdanja „Radio Sloboda“  kaže da je “svrha…ne borba za dobijanje jednakosti u društvu, lezbo i gej populacije, već je pozadina svega, cilj, koji traži: punu demontažu porodice! „Ovde se ne radi o pravima homoseksualaca na brak, već o tome, da instituciju i brak, kao takav, odnosno porodicu, treba – demontirati! Porodica ne treba dalje postojati u klasičnom obliku.“ … “Da bi ilustrovala potrebu eliminisanja porodice, ona je kao primer navela svoju „porodicu“, gde troje dece, imaju petoro odraslih roditelja, koji ih gaje i podižu … Prema njenim proračunima, „petoro roditelja su podeljeni u dve grupe od po tri“. “ (3)

Umesto uloge supruge, majke i domaćice feministkinje ženama pokušavaju da predstave (i nametnu) ulogu radnika kao nešto bolje i naprednije. Insistiranje pritom na rukovodećim i drugim važnim položajima ima za cilj samo to da mamac za žene bude primamljiviji.

Iz ovoga možemo da zaključimo i koji su to razlozi zbog kojih feminizam uživa političku podršku:

1) insistiranje feministkinja na udaljavanju žena od uloge supruge i majke je prepoznato kao pogodno sredstvo i koristan deo populacione politike u cilju smanjenja nataliteta (zbog navodne prenaseljenosti planete),

2) zapošljavanjem žena se rešavaju problemi sa nedostatkom radne snage i ujedno povećava broj potencijalnih potrošača.

Iz reči Maše Gesen možemo da izvedemo zaključak o trećem razlogu:

3) Divide et impera – podeli pa vladaj primenjen na mikro nivou, odnosno na ravni porodice. Kao što je lakše manipulisati manjim državama nego većim, tako je isto lakše manipulisati pojedincima, lišenim ljubavi i podrške porodice.

Feministkinje pale krst u Nemačkoj

Zbog toga se toliko govori o nasilju u porodici (iako istraživanja pokazuju da ga muškarci trpe u istoj meri kao i žene, a neka istraživanja čak pokazuju da ga više trpe muškarci) i osnivaju tzv. “sigurne kuće“, da bi se supruga i majka lakše odlučila da napusti porodicu.

Jedna od poznatijih feminističkih organizacija kod nas je “Žene u crnom“. Njihove aktivnosti su nam dobro poznate, a koliko imaju veze sa pravima žena procenite sami.

Da li je feminističkim organizacijama zaista cilj borba za prava (svih) žena ili ostvarivanje njihovih ideoloških ciljeva koji podržava zanemarljivi broj njih (koji otprilike odgovara broju članova ovih organizacija), i koji samo njima i odgovara, možemo lako da zaključimo posmatrajući kritički događaje oko sebe:

Da li se neka feministička organizacija oglasila kada je u pitanju npr. pokušaj prislnog iseljenja bolesne starice iz njegog stana u Beogradu pre nekoliko dana? Da li se neka feministička organizacija oglasila povodom nedavnog hapšenja i zatvaranja majke šestoro dece? Da li je neko od njih bio na sahrani bake Nade, jedne od poslednjih srpskih starica u Đakovici? Da li su ih možda nekada pre toga posetile? Da li su posetile Natašu iz sela Brežanik kod Peći, jedinu srpkinju u tom selu, koja neprestano trpi nasilje Šiptara? Da li su pomogle nekoj samohranoj majci u centralnoj Srbiji ili bilo kojoj od srpskih zemalja, koja je u teškom materijalnom položaju i kojoj je potrebna pomoć? I tako dalje. Odgovor na sva ova pitanja je negativan, naravno.

Da li u pravoslavlju postoji neki praznik posvećen ženama, koji mogu da slave umesto 8. marta? Postoji ih mnogo, počev od praznika posvećenih Presvetoj Bogorodci (Rođenje Presvete Bogorodice – Mala Gospojina, Vavedenje, Blagovesti, Sretenje, Uspenje Presvete Bogorodice – Velika Gospojina itd.), preko praznika Svetih žena Mironosica i Materica, do praznika velikog broja svetih žena (Marije Magdaline, Marije Egipćanke, Svete velikomučenice Ekaterine, Svetih Mučenica Vere, Nade, Ljubavi i majke im Sofije, Svete Marine (Ognjena Marija), Svete Petke Epivatske i brojnih drugih, zaključno sa  Svetom mučenicam Bosiljkom Rajičić).

Kakvo poštovanje u Crkvi uživaju svete žene, svakako najbolje pokazuju primeri Presvete Bogorodice (“Časniju od Heruvima i slavniju neuporedivo od Serafima, Tebe što Boga Reč neporočno rodi, vaistinu Bogorodicu veličamo.“) i  Svete Petke.

Ali, sve one su bile sušta suprotnost onome za šta se zalažu feministkinje: bile su ili devstvenice, ili supruge i majke.

Ako su bile supruge onda su se odlikovale ljubavlju i vernošću mužu ne samo tokom života (npr. Sveti Petar i Fevronija) nego i posle muževljeve smrti (npr. Sveta Ksenija Petrogradska).

Ono što je zajedničko za sve njih, pa bile devstvenice ili supruge i majke, jeste da su ljubile Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svim umom svojim. (Lk. 10,27)

Kako se Crkva odnosi prema pravima žene? O jednakosti (ravnopravnosti) svih ljudi pred Gospodom, govori nam Sveti Apostol Pavle u Poslanici Galatima:  „Nema više Judejca ni Jelina, nema više roba ni slobodnoga, NEMA VIŠE MUŠKOG NI ŽENSKOG, jer ste vi vi jedan (čovjek) u Hristu Isusu“ (Gal, 3, 28)

U „Osnovama socijalne koncepcije Ruske Pravoslavne Crkve” se o prethodno rečenom kaže:

“Razlika među polovima je poseban dar Tvorca ljudima koje je On stvorio. I stvori Bog čoveka po obličju Svojemu, po obličju Božijemu stvori ga; muško i žensko stvori ih (1. Mojs. 1; 27). Budući da su muškarac i žena U JEDNAKOJ MERI nosioci lika Božijeg i ljudskog dostojanstva, oni su stvoreni radi njihovog celovitog sjedinjenja u ljubavi: Zato će ostaviti čovek oca svojega i mater svoju i priljubiće se ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo (1. Mojs. 2; 24). Supružanski savez, koji je Gospod blagoslovio, ovaploćuje prvobitnu volju Gospodnju o tvorevini i postaje sredstvo produžetka i umnožavanja ljudskog roda: Rađajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njom(1. Mojs. 1; 28). Osobenosti polova ne svode se samo na razlike u telesnoj građi. Muškarac i žena pojavljuju se kao dva načina postojanja u jednoj ljudskoj prirodi. Njima je neophodno opštenje i uzajamno dopunjavanje.“

Hrišćanska majka u obredu krštenja deteta

Cilj pravoslavne žene nije prolazna “karijera“ tj. posao i napredovanje u poslu nego spasenje i život večni. A za postoje dva puta: monaški ili bračni.

Istovremeno, ovde vidimo i razliku između feminizma i pravoslavlja u odnosu na rađanje. Dok feministkinje traže pravo za čedomorstvo, cilj sjedinjenja muškarca i žene koji žive po zapovestima Jevanđelja jeste rađanje dece.

I dok feministkinje otvaraju “sigurne kuće“ kako bi lakše razručile porodice, Ruska Pravoslavna Crkva će npr. već u 2019. god. imati “13 novih sigurnih kuća za majke i 57 novih centara za zaštitu materinstva, osim toga 72 projekta mogu proširiti već postojeću aktivnost u smeru zaštite života i prevencije abortusa.“ (4)

U vezi Međunarodnog dana žena valja još reći da uvek pada na praznik Prvog i drugog  obretenja glave Svetog Jovana Krstitelja. Iz njegovog žitija (5) vidimo kako je postradao i koliko ponašanje onih koji su ga pogubili (blud, “slobodna ljubav“) ima veze sa feminizmom, i na taj način sa Međunarodnim danom žena.

“Postrada ovaj svetitelj za vreme cara Antipa, sina starog cara Iroda ubice Vitlejemske dece, zbog svoje propovedi u Galileji. Osudio je Sveti Jovan ovog cara zato što je oterao svoju zakonitu suprugu, kćerku arabskog cara, ubio svog brata Filipa i uze njegovu ženu. Učinivši sve to, svetitelj mu ne otrpe te ga izobliči pred svima. Uplaši se osramoćeni car, te ga baci u tamnicu, ali ne smedoše ga pogubiti, jer ga mnogi smatraše za velikog proroka. Bratova žena, Irodijada koja i učini sve to, uplaši se proročkih reči te nagovori svoju kćer, Solomiju da od cara Iroda na dar zatraži svetiteljevu glavu. I ne mogavši odbiti, Irod, očaran njenom lepotom i zanosnom igrom učini što mu bi zatraženo i pogubi Jovana, a glavu njegovu iznese pred prisutne goste. Plašeći ga se mrtvog, Irodijada nije dozvolila da mu se glava sastavi sa telom, nego se sahrani odvojeno od tela.“

Prema tome, svako mora da načini izbor: Međunarodni dan žena ili Obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja. Ne može se slaviti i jedno i drug, prvo isključuje drugo “jer šta ima pravednost sa bezakonjem; ili kakvu zajednicu ima svetlost s tamom?“ (2. Kor. 6, 14).

Za kraj ću još citirati reči Svetog Vladike Nikolaja, sa kojima sam i počeo:

“Neka se svaki vrati Bogu i sebi; neka niko ne bude van Boga i van sebe, da ga ne bi poklopila jeziva tama tuđinska, sa lepim imenom i šarenom odećom.“

______________________________________________

1) http://www.un.org/en/events/womensday/history.shtml

2) Seksualnost, Izdaje ANIMA Centar za žensko i mirovno obrazovanje, Štampa BIRO KONTO Herceg Novi Januar, 2006. godine (u pitanju je knjiga u kojoj se, između ostalog, daju uputstva za vršenje različitih seksualnih perverzija, napomena D.Marković)

3) http://srbin.info/2013/09/23/nas-krajnji-cilj1-je-razaranje-i-unistenje-porodice/

4) http://www.pravoslavie.ru/srpska/117756.htm

5) Sveti Nikolaj Velimirović, Prolog, 11. septembar / 29. avgust 2018. godine


Izvor: Borba za veru

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Dan žena i Pravoslavlje

* Obavezna polja