Pomoću aplikacije HKmap.live nasilni protestanti u Hong Kongu mogli su da prate kretanje policije i da izazivaju nerede u delovima grada gde nema pripadnika snaga reda. Aplikaciju je razvio Epl, ali ju je, pošto ga je kineska vlada uhvatila na delu, povukao, skrušeno priznajući: „Aplikacija je korišćena za kršenje zakona, praćenje kretanja policije i napade na nju, kao i ugrožavanje javne bezbednosti. Uz to su kriminalci uznemiravali građane u delovima grada u kojima policija u tom trenutku nije bila prisutna.“

A koncern je zapravo povukao aplikaciju jer hoće da u Kini ponovo dobije licencu, koja mu je bila oduzeta pre par godina zbog kršenja kineskih zakona. Ovaj slučaj pokazuje da Epl deluje kao deo globalne strategije SAD  ̶   pregovara s vladom u Pekingu o ulasku na kinesko tržište, istovremeno delujući iz Hong Konga protiv te iste vlade, da bi se potom prilagodio oportunistički priznajući da je kršio zakon. To prilagođavanje, iako samo prividno i delimično, moguće je samo pod pritiskom nekog moćnog činioca  ̶  u ovom slučaju najjače privrede na svetu, kineske. EU je u tom pogledu neuporedivo slabija.

„Jahači internet apokalipse“

Pet digitalnih koncerna, u tom ogranku po dobiti, uticaju i vrednosti deonica najveći na svetu  ̶  osim u Kini  ̶  su Gugl, Epl, Majkrosoft, Fejsbuk i Amazon. Označavaju ih skraćenicom GAMFA (GAMFA) i kao „pet jahača internet apokalipse“.

Imaju ispostave i prodajne mreže u skoro svim državama, svaki se sastojeći iz hiljada pojedinačnih preduzeća širom sveta. Neprestano osnivaju sopstvene firme kćerke i kupuju druga preduzeća. Uz njih radi hiljade drugih digitalnih preduzeća, pre svega iz SAD, svih veličina i specijalizacija. Ovde ćemo se ograničiti samo na Gamfu, ne ulazeći u pojedinosti njihove složene unutrašnje strukture. Nećemo davati ni šire portrete, već se ograničiti na pojedine oblasti tipične za digitalnu ekonomiju.

Preteče uspona i današnje spontane omiljenosti ovih koncerna, naročito među najmlađim naraštajima, bili su Epl i Majkrosoft. Osnivači Stiv Džobs (Epl) i Vilijam Gejts (Majkrosoft) i njihovi saborci, bili su kao ribe u vodi u protestnim pokretima u SAD sedamdesetih i osamdesetih godina: „Sloboda govora! Slobodna ljubav! Emancipacija žena! Za mir, protiv rata! Protiv tradicije, crkve i velikog biznisa! Protiv političkog establišmenta iz Vašingtona!“ Džobs je išao na hodočašće u Indiju, postao frutarijanac (hraneći se prvenstveno voćem) i preduzeću dao ime po engleskoj reči za jabuku (eng. apple). On, Gejts i saradnici ispoljavali su sklonost komunitarnom pokretu, koji je zahtevao neku vrstu modernog socijalizma, koji ne poznaje nadređenost ni potčinjenost. U preduzeću su se svi oslovljavali ličnim imenom. Istovremeno su ove demokrate bili i zaluđenici za tehniku, ispoljavajući uverenje da nove tehnologije omogućavaju svakom čoveku jednostavan, brz i jeftin pristup svakoj informaciji, bez obzira na pol, rasu, veru, nacionalnost i položaj u društvu.

izlizanim farmerkama, dronjavim puloverima i patikama, novi gurui oglašavali su svoju viziju boljeg života svakog čoveka na zemlji, nastupajući pri tom sa sve većih i većih pozornica. Kasniji osnivači Gugla, Fejsbuka i Amazona učili su na njihovom primeru, i danas negujući sliku onih koji su počeli ni iz čega.

Od bazne demokratije do velikog biznisa

S poslovnim uspehom, pak, nekadašnji idealisti postajali su korak po korak deo onog što su ranije kritikovali. Džobs se doduše javno odrekao direktorske plate, dodelivši sebi simboličku naknadu od jednog dolara, ali je sa strane, daleko od očiju svojih zaposlenih, mušterija i poklonika, kao deoničar Epla i jedan od većih deoničara kompanije Dizni, godišnje zarađivao trocifrenu sumu u milionima, veću od zarada svih direktora velikih banaka s Volstrita zajedno.

GAMFA, jahači digitalne Apokalipse – Gugl, Amazon, Majkrosoft, Fejsbuk i Ajpl – Foto: Rojters

U početku su sve Gamfe postepeno rasle uz pomoć finansijera rizičnim kapitalom. Sve su, međutim, odavno u raljama velikog biznisa, kog su ranije žestoko kritikovale. Oni koji figurišu kao osnivači, poput Marka Cukerberga za Fejsbuk, u javnosti se doduše predstavljaju kao šefovi, ali su kod svih firmi Gamfe veliki paketi deonica skriveno od znanja javnosti u međuvremenu postali vlasništvo velikih organizatora kapitala poput Blek roka (Black Rock), Vangarda (Vanguard), Stejt strita (State Street), Kepital grupa (Capital group), Fidelitija (Fidelity), Ti Rou Prajsa (T Rowe Price), Inveska (Invesco), Norgesa (Norges), Džej Pi Morgan Čejsa (JP Morgan Chase) i drugih.

Takvi munjeviti skokovi danas se mogu izvesti još brže: godine 2009. nekoliko simpatičnih studenata osnovalo je u zajedničkom stanu u San Francisku firmu Er-Bi-End-Bi (Airbnb). Skraćenica znači Air Bed and Breakfast (spavanje i doručak, engl.). U privatnim stanovima organizuje se mogućnost jeftinog noćenja s doručkom za turiste koji od prtljaga imaju samo ranac. Danas, posle deset godina, Er-Bi-End-Bi je agresivan svetski koncern čija vrednost na berzi premašuje vrednost najvećih hotelskih lanaca. Posreduje u iznajmljivanju soba u najskupljim hotelima na svetu, organizuje promenu namene stotina hiljada privatnih stanova u najposećenijim turističkim centrima poput Berlina, Praga, Pariza i Njujorka, omogućavajući vlasnicima iznajmljenih stanova da izbegnu plaćanje poreza.

Okretna vrata u Vašingtonu

Osnivači koncerna Gamfe na svojim počecima kritikovali su i politički establišment iz Vašingtona. Gugl je, međutim, po izlasku na berzu 2004. otvorio kancelariju za lobiranje u tom istom Vašingtonu. Netpak (NetPAC) je predstavljao za koncerne uobičajeni komitet za političko delovanje (Political Action Committee), kojem zaposleni na prećutni pritisak uplaćuju priloge kojima se prvenstveno finansiraju skupe političke izborne kampanje. Do 2013. kancelarija je narasla na preko 100 zaposlenih, a 2012. za glavnog lobistu imenovana dugogodišnja članica Kongresa, Suzan Molinari (Susan Molinari). Već u prvoj godini po imenovanju, razdelila je članovima Kongresa 18,2 miliona dolara, na primer predsedavajućem za Gugl važnog Odbora za komunikacije i tehnologije.

Dok je tadašnji direktor Gugla, Erik Šmit (Eric Schmidt) javno podržavao Obamine demokrate i organizovao im kampanju, sa Molinarijevom je u tim privukao i jednu republikanku. Iako je njeno fundamentalističko protivljenje pravu na pobačaj bilo suprotno liberalnim nazorima društva iz Silicijumske doline, njen uticaj u Republikanskoj stranci imao je prednost. Guglova kancelarija u Vašingtonu pojačana je i bivšim saradnicima Džona Mekejna, predstavnika tvrde struje među republikancima.

Gugl je dakle postao deo političkog sistema kojeg je ranije žestoko kritikovao. Godine 2013. od preko stotinu zaposlenih u predstavništvu u Vašingtonu, 14 ih je bilo zvanično registrovano kao lobisti, pri čemu je jedanaestoro bilo iz republikanskog i demokratskog establišmenta. S vremenom, Gugl je pretekao dugogodišnje velike lobiste poput koncerna za naoružanje Lokhid (Lockheed). I drugi koncerni iz Gamfe zastupljeni su na sličan način, ne samo u Vašingtonu, nego i u Briselu.

Društveni mediji u spoljnoj i unutrašnjoj politici SAD

Direktor Gugla Erik Šmit angažovao je 2010. Džareda Koena (Jared Cohen) iz Stejt departmenta, koji je po završetku studija na Stanfordu, radio u odeljenju za analizu i političko planiranje i bio zadužen za uprezanje društvenih medija u službu američke spoljne politike tokom mandata Kondolize Rajs i Hilari Klinton. Kampanje posredstvom društvenih medija bile su važne, recimo prilikom organizovanja protesta opozicije u državama od interesa za SAD, primera radi u istočnoj Evropi ili severnoj Africi.

Koen je još kao mlad postao član Saveta za spoljne odnose (Council of Foreign Relations), savetodavnog tela za spoljnu politiku američke vlade. Posle rada u Stejt departmentu osnovao je Guglov trust mozgova „Guglove ideje“ (Google Ideas), kasnije preimenovan u „Slagalicu“ (Jigsaw). Sa Šmitom je napisao knjigu Digitalno Novo doba (The New Digital Age), u kojoj se zalažu za povezivanje digitalnih koncerna i kolektivne inteligencije sa vojnim kompleksom.

Godine 2012. Šmit je angažovao direktora Pentagonovog Centra za istraživanje tehnologija DARPA (DARPA – Defense Advanced Research Project Agency) Redžinu Dankan, koja je postala direktor Guglove Grupe za napredne tehnologije i projekte, ATAP (ATAP – Advanced Technology and Projects), da bi 2016. prešla u isto odeljenje u Fejsbuku.

Foto izvor: Newsweek

Šmit je pomoću društvenih medija organizovao izbornu kampanju Baraka Obame. Demokratska stranka je od vremena Klintona povezana sa Silicijumskom dolinom. Šmit je preko svog preduzeća „Venture Capital Fund Innovation Endeavours finansirao firme za odnose za javnošću Timšel (Timshel) i Graundvork (The Groundwork), koje su radile za predsedničkog kandidata Hilari Klinton. Od Trampove pobede, Gamfa pravi zaokret prema republikancima.

Javna digitalna komunikacija počiva na kratkotrajnim, visoko emocionalnim impulsima.  Za Gamfu nisu bitne činjenice ni istinitost poruke, već broj korisnika čiji se podaci mogu prikupiti, analizirati i preprodati. Tu je trenutna plahovitost korisnija od smirene rasprave na osnovu činjenica. U tom smislu i izjava Nika Klega (Nick Clegg), nekadašnjeg britanskog političara koji je počeo raditi za Fejsbuk: „Nije na nama da analiziramo političke izjave.“

Vojni kompleks i obaveštajne službe

Za jedan od tekućih projekata Pentagona pod nazivom „Joint Enterprise Defense Infrastructure“ javni konkurs raspisan je krajem 2017. Američka vojska namerava da izgradi tajnu internet infrastrukturu radi povezivanja svih vojnih formacija i delatnosti u preko hiljadu vojnih baza širom sveta sa logistikom, obaveštajnim službama, građanskim ustanovama i obalskom stražom.

Na konkurs su prijave podneli Gamfa, Aj-Bi-Em (IBM) i Orakl (Oracle). Planirano je da izgradnja traje deset godina, a predviđeni budžet je deset milijardi dolara. Amazon preko svoje firme AWS već radi na projektu razvoja internet strukture za obaveštajne službe u vrednosti od šeststo miliona dolara, kako je objavio i sam Vašington post, list Amazonovog vlasnika Džefa Bezosa. Majkrosoft je 2016. godine prodao četiri miliona licenci za svoj operativni sistem Vindouz 10 (Windows 10) ministarstvu odbrane u vreme administracije predsednika Obame.

Tržište za srodne poslove Majkrosoft je našao i u Evropi: u saradnji s francuskim vojnim koncernom Tal (Thales)  ̶  u dogovoru s Makronovom vladom  ̶  razvija internet strukturu za francusku vojsku. Američka vojska pri tom nema razloga za brigu: transatlantski orijentisani Makron je pouzdan, a francuske obaveštajne službe, poput britanskih i australijskih, od Drugog svetskog rata tesno sarađuju s američkim.

Veštačka inteligencija i prljavi poslovi vojnog kompleksa

Šmit i Koen zalažu se za automatizaciju ratovanja, gurajući u prvi plan veštačku inteligenciju: roboti, pišu njih dvojica, „se ne umaraju, ne boje, nemaju osećanja, imaju nadljudsku snagu i izvršavaju svako naređenje. Drugim rečima, savršeni su za prljave poslove sa vojskom.“

Godine 2016. Obamina vlada postavila je Šmita za predsedavajućeg novoosnovanog „Odbora za odbrambene inovacije“ (Defense Innovation Board) Pentagona. Njegove članove u dogovoru sa Ministrom odbrane bira Šmit. Zadatak Odbora je da se najbolje tek pokrenute firme iz civilnog sektora iskoriste za potrebe američke vojske.

Erik Šmit 2007. godine (Foto: Bloomberg/Getty Images)

Niske plate i loši uslovi za rad

Čim su njihovi računari, pametni telefoni i drugi uređaji počeli da se proizvode na veliko, Džobs i Gejts su od nekadašnjeg propovedanja o boljem svetu i srećnijim ljudima pribegli najogoljenijim vidovima iskorišćavanja radne snage.

Pozivne centre uspostavili su u najsiromašnijim delovima sveta poput Indije. Sklapanje uređaja izmestili su najviše u Kinu, gde su preko Fokskona (Foxconn), tajvanske firme finansirane iz SAD, u bescarinskim zonama organizovali rad u logorskim uslovima i uz minimalne plate.

Sve se odvijalo uz podršku kineske vlade. Ovakvi uslovi za rad, nedostojni čoveka, još uvek su za radnike pridošle iz daleka bili bolji od potpunog siromaštva nasleđenog iz feudalnog doba posle Revolucije 1949. ili japanske okupacije tokom Drugog svetskog rata. Do danas su plate u Kini višestruko porasle, između ostalog usled hiljada spontanih štrajkova. Stoga se Epl, Majkrosoft i ekipa postepeno sele iz Kine u još siromašnije zemlje pod kontrolom Zapada, poput Tajlanda, Indonezije, Mjanmara, Indije i Vijetnama.

Fokskon, uz podršku američkog predsednika Trampa i visoke državne subvencije, u poslednje vreme otvara ispostave i u siromašnim delovima SAD, poput Viskonsina, gde su prava radnika i sindikata još uvek na niskoj razini u odnosu na druge američke države.

Neprijateljski odnos prema sindikatima

Koncerni Gamfe regrutuju rukovodeće kadrove iz najskupljih poslovnih škola SAD, Engleske i Francuske, uz početnu godišnju platu reda 100.000 dolara.  Od njih se zahteva da maksimalno iscede svoje podređene, zavisno od oblasti, države i odnosa snaga: što više ugovora na određeno, najamnog i sezonskog rada, uz što manje plate.

U svim državama odbijaju se bilo kakvi ugovori sa sindikatima. Amazon svoja skladišta prebacuje u privredno slabije oblasti istočne Nemačke i Poljske, gde im je, poput Fokskonu u Viskonsinu, na raspolaganju subvencionisana jeftina radna snaga. Šefovi podstiču uzajamnu denuncijaciju zaposlenih, a spram onih koji su na bolovanju i rade manje, stvara se neizdrživa atmosfera koja ih prisiljava da daju otkaz, kako je u jednom obimnom istraživanju otkrio tim izveštača Njujork tajmsa. Procenat bolovanja kod zaposlenih u Amazonu je iznad proseka u odnosu na druga preduzeća iz te oblasti, pa je poslovodstvo uvelo grupni bonus: ako u grupi tokom meseca niko ne ode na bolovanje, bruto plata može porasti za deset posto; ako se bilo ko razboli, ništa od bonusa.

Pri tom se ide na kršenje zakona dok god se zaposleni i vlasti ne bune. Primera radi, Amazon u Poljskoj ne plaća nikakvu naknadu tokom bolovanja ni prekovremene sate, plata se ne isplaćuje na vreme, a povrede na radu se ne prijavljuju. Njegov šef Bezos, sam ulaže u druga preduzeća na digitalnoj osnovi poput Gugla, Er-Bi-En-Bi-ja ili Ubera (Uber), čije se poslovanje takođe zasniva na iskorišćavanju zaposlenih.

Džef Bezos, vlasnik Amazona – (Foto: David Ryder/Getty Images)

Deo zaposlenih u Amazonu u SAD ne gladuje samo zato što dobijaju bonove za hranu (food stamps) na osnovu državnog programa za suzbijanje siromaštva SNAP (SNAP – Supplemental Nutrition Assistance program). A Amazon čak i od toga pravi posao, pošto zaposleni bonove mogu koristiti kod njegove firme za isporuku hrane.

Fejsbuk – proletarijat za digitalno brisanje

Fejsbuk na svojim stranicama prikazuje sve što korisnici pošalju – što više novih priloga, to bolje za posao. Na sve glasnije kritike da prilozi poput ratnih zločina, mučenja, saobraćajnih nesreća, egzibicionizam, komentari koji šire mržnju, pornografije i lažne vesti ne doprinose slobodi govora, Fejsbukov šef Cukerberg odgovara: mi nismo ni novine, ni televizija, već neutralni posrednik, odnosno tehnički neutralna oglasna tabla. Pošto se kritika nije stišavala, Fejsbuk je uveo složen postupak pomoću kog korisnici mogu prijaviti pojedinačne priloge radi provere. U tu svrhu uvedeni su tzv. timovi za proveru, čiji je zadatak da ispitaju svaku žalbu i odluče o brisanju priloga.

Kao i za ostale usluge, Fejsbuk i za to angažuje spoljne firme. U raznim zemljama dosad je za proveravanje sadržaja na četrdeset jezika angažovano 20.000 ljudi, podeljenih u grupe od po 500 do 1.000, smeštenih u velike kancelarije. Zaposlenje je uglavnom na određeno, a plata u npr. Nemačkoj tek nešto iznad minimalne.

Izvor: PC Press

Dnevno bi svako od njih trebalo da proveri između 1.300 i 2.000 paketa podataka – teksta, slika i nizova slika, snimaka s tekstom i muzikom – proceni da li narušavaju slobodu govora i odluči da li da ih obrišu. Mnogi posle određenog vremena daju otkaz usled istrošenosti i psihičkog pritiska.

Prozori kancelarija prelepljeni su papirom da niko ne bi imao uvid u to šta se u njima dešava. Pristup nije dozvoljen ni predstavnicima vlade, a zaposleni ne smeju da razgovaraju sa novinarima. Preduzeće koje podstiče otvorenost delovanja i objavljuje skoro sve o svojim mušterijama, pokazuje se kao „jedno od najzatvorenijih preduzeća na svetu“.

Gamfa namerava da prevaziđe balast zapošljavanja živih ljudi koji misle svojom glavom. Otud Cukerberg računa da će najkasnije za deset godina roboti preuzeti rad na brisanju spornih sadržaja. I Amazon namerava da zaposlene u skladištima na poslovima razvrstavanja robe zameni robotima. Direktori višeg ranga i inžinjeri koji rade na veštačkoj inteligenciji ostali bi zaposleni i dalje, kao i skriveni deoničari u poreskim rajevima.

Raslojavanje u digitalnom gradskom društvu

Od 600.000 zaposlenih u Amazonu, oko 50.000 ih radi u sedištu firme u Sijetlu, u državi Vašington. To je doprinelo ogromnom privrednom rastu, ali i krajnjem društvenom raslojavanju među gradskim stanovništvom.

Amazonov šef Bezos, najbogatiji čovek na svetu, stanuje u Sijetlu, okružen raskošima. Tu stanuje i Bil Gejts, drugi najbogatiji čovek na svetu, čija karijera je počela u Sijetlu, zatim Stiv Balmer, multimilijarder nekad zaposlen u Majkrosoftu, kao i šefovi Boinga, koncerna za vazduhoplovstvo i naoružanje, čije je sedište ovde već više od sto godina.

Ali, grad je siromašan. Preduzetnici su uspeli u svom naumu: porez na male kuće je veći nego na velike zemljišne površine sa vilama. „Najsiromašniji deo stanovništva plaća osamnaest posto poreza na prihod, a najbogatiji deo svega tri posto.“ U državi Vašington se ne plaća porez na prihod, od čega profitiraju stručnjaci u sedištu Amazona: prosečan godišnji prihod 111.000 dolara, a porez – nula.

Ni u jednom drugom gradu u SAD, izuzev u glavnom gradu silicijumske doline, San Francisku, cene nekretnina nisu tako eksplodirale kao u Sijetlu. Mnogi „obični“ zaposleni, uključujući stalno zaposlene s punim radnim vremenom, penzioneri i studenti više nisu u stanju da plaćaju stanarine. Gradska uprava proglasila je 2015. vanredno stanje i podigla kamp za beskućnike.

Zato je gradska skupština prošle godine uvela porez na stanovanje, prema kojem bi preduzeća poput Amazona bila dužna da po zaposlenom godišnje plaćaju 275 dolara radi finansiranja svima dostupnih stanova. Ali Amazon je uložio prigovor, delovao i preko lokalne trgovačke komore, uz to obustavljajući gradnju svoje nove zgrade – i dve nedelje kasnije, odluka gradske skupštine je oborena.

Koncern sad namerava da sam učini nešto po pitanju problema sa stanovanjem. U sred luksuzno nameštenog Amazonovog kampa, podiže se kamp za beskućnike, okružen kafićima u kojima kapućino košta pet, a veganski sendvič deset dolara. Time će koncern kao dobrotvor sebi pribaviti nekoliko povlašćenih siromaha, koji neće imati ni za kapućino.

Silicijumska dolina Foto izvor: Glas Amerike)

Ne samo Sijetl, već i Dablin i Toronto

U poznatim gradovima silicijumske doline poput Palo Alta, Mauntin Vjua, San Hozea i San Franciska, gde su sedišta digitalnih koncerna i njihovih finansijera rizičnim kapitalom, istovetno su vidljiva društvena raslojavanja. Sličan razvoj događaja podstiče se, međutim, i u finansijskoj oazi u Irskoj, njenom glavnom gradu Dablinu, evropskom sedištu digitalnih koncerna.

U Dablinu, evropskoj silicijumskoj dolini, cveta ista vrsta privrede, pod zaštitom saučesnika iz političkih krugova. Tako, na primer, Gugl ni gradu ni državi ne plaća skoro nikakav porez, ali svojim rukovodiocima obezbeđuje ne samo visoke prihode, već i više ili manje neophodnu infrastrukturu – prostorije za vežbanje, kafiće, restorane, lekare i frizere. I stanove. Zato se gradi sve više skupih stanova i raskošnih kompleksa s apartmanima na najboljima lokacijama – u centru grada i u luci.

U odnosu na 2012, stanarine u Dablinu porasle su za 67 posto. Za manje od hiljadu evra ne može se iznajmiti ni soba u istom stanu s nekim drugim. Prosečna stanarina za jednosobni stan je 1.500 evra. Beskućnici prosjače po ulicama, a nelegalni šatorski kamp na obali reke Lifi sve je veći. Na spisku za čekanje na socijalne stanove u gradskoj upravi trenutno je 19.500 ljudi.

Gugl se širi i u kanadskom Torontu, planirajući da na 150 hektara na obali reke podigne pametni grad, sa svakojakim pogodnostima za 2.500 istraživača i vlastitom laboratorijom, kao i za buduće zaposlene u kanadskom sedištu firme. Pregovori o kupovini građevinskog zemljišta su ucenjivački – članovi skupštine grada govore o „otimanju zemlje“.

Organizovano izbegavanje poreza

Moć Gamfe ogleda se i u tome što bezmalo ne plaćaju porez – ne samo u SAD, zemlji iz koje potiču, već ni u drugim državama, uključujući Evropsku uniju, pri tom naveliko koristeći javnu infrastrukturu: ulice, železničke stanice, aerodrome, kanalizaciju, snabdevanje vodom i strujom, fakultete. Povrh toga, pri osnivanju ispostava, koriste sve moguće subvencije, zahtevajući poreske olakšice. Uzimajući sve to u obzir, javnosti ne daju ništa za uzvrat, što predstavlja krajnje asocijalan društveni model.

Godine 2018. Amazon u SAD na prihod od 11,2 milijarde dolara nije platio ni dolara saveznog poreza. Kako je utvrdio ITEP (Institute on Taxation and Economic Policy, ITEP), velika petorka tehnološke industrije „spada u šampione na polju izbegavanja poreza“. Kao finansijsku oazu u Evropi, u prvom redu koriste Irsku. Eplu je zbog toga Evropska komisija 2016. godine odredila kaznu u visini od 15 milijardi evra za neplaćeni porez (koji Epl još nije platio).

Ali kod Gamfe nije omiljena samo Irska, već i Luksemburg, Holandija i britanska Kanalska ostrva. Gugl je 2017. radi „optimizacije poreza“ prebacio 23 milijarde dobiti na finansijsku oazu Bermuda. Uz to, veliki deoničari Gamfe poput Blek roka, Vangarda, Stejt strita i drugih, glavni su organizatori izbegavanja poreza u korist najbogatijih.

Evropska unija kao Majkrosoftova kolonija

Majkrosoft je rano izgradio svoj monopolistički položaj na tržištu softvera. Pojedini proizvodi, poput pretraživača Internet eksplorer, prodaju se zajedno s operativnim sistemom. Konkurentske firme se kupuju, a njihovi programi menjaju. Upotreba softvera drugih proizvođača namerno se otežava ili onemogućuje. Proizvođači računara se prisiljavaju da pre prodaje instaliraju operativne sisteme i programe Majkrosofta. Korisnici se špijuniraju radi podvrgavanja Majkrosoftovim pravilima.

Na prostoru između Helsinkija, Lisabona i Bukurešta, državne ustanove, komunalna preduzeća, policija, firme i vojska neprekidno plaćaju skupe i ekskluzivne Majkrosoftove programe, i onda kad oni ne rade dobro. Samo Majkrosoftovi stručnjaci znaju sastav izvornog softvera, što je protivno zakonima EU, otežava tehnički napredak i sprečava pojeftinjenje softvera na tržištu. Omogućava se špijuniranje, a da se pri tom ne zna gde u SAD podaci uopšte završavaju. Iako su gradovi poput Rima i Barselone, francuska žandarmerija i čak i italijanska vojska hteli da se oslobode tih stega, Evropska komisija, vlade Makrona i Merkelove i vladajuća stranka CSU (CSU) u Bavarskoj održavaju kolonijalni odnos Majkrosofta prema EU.

EU postauje kolonija Majkrosofta

Iako se svi zaklinju u transparentnost, svi Majkrosoftovi ugovori sa državama i državnim ustanovama klasifikovani su na njegov zahtev kao tajni. Vlade se tome povinjavaju. Još jedan razlog zbog kog priča o transparentnosti ostaje samo slovo na papiru jesu „nacionalni interesi“ SAD: Gejts mrzi kad ratni zločini SAD dospeju u javnost, smatrajući Edvarda Snoudena prestupnikom koji ne zaslužuje nikakvu podršku.

Otpor i alternative

EU je odredila visoke kazne pojedinim koncernima Gamfe. U poslednje vreme se i među državama iz grupe G-7 raspravlja o digitalnom porezu u iznosu od par procenata. Ne uzima se, međutim, u obzir pravo rešenje: da se porez na dobit plaća na mestu i u državi u kojima je ostvaren, saglasno važećim zakonima.

Ali EU to niti hoće, niti je sposobna da sprovede. Ko za predsednika Evropske komisije postavi Žan-Kloda Junkera, dugogodišnjeg predsednika vlade Luksemburga, jedne od najvećih finansijskih oaza u EU, on se u suštini već izjasnio po tom pitanju. U istom smeru ide i odluka da se za dugogodišnjeg šefa Evrogrupe postavi Jerun Dajselblum, ministar finansija Holandije, druge najveće finansijske oaze u EU.

Zato ne prolazi ni zahtev Evropske komisije: ona s jedne strane traži od Epla da plati milijarde na račun neizmirenog poreza, a irska vlada se tome protivi jer bi, dobivši taj novac, ugrozila model poslovanja. Usput budi rečeno, sama EU bila je ta koja je podsticala razvoj Irske kao finansijske oaze, radi privlačenja međunarodnih investitora.

Sporazumom „Sigurna luka“ (Safe Harbour) iz 2015. EU je pokušala da zaštiti podatke evropskih korisnika u pogledu korišćenju interneta. Evropski sud pravde poništio je Sporazum jer nije obezbeđivao dovoljan stepen zaštite podataka. Dorađeni sporazum „Štit privatnosti“ (Privacy Shield) nije ograničio čuvanje i rukovanje podacima u SAD, upravo kako su i htele glavne mušterije Gamfe u Evropi poput vodećih medija u Nemačkoj – Bilda, Frankfurter algemajne cajtunga, Zidojče cajtunga i Handelsblata.

Otpor odozdo raste. Primera radi, zaposleni u Amazonu se u međunarodnim okvirima, uključujući više zemalja EU, dogovaraju o načinu ostvarivanja zahteva u pogledu radnih ugovora, stalnog zaposlenja i obezbeđivanja radničkih prava. Na poslednjem nadmetanju za svoje novo sedište koje je raspisao Amazon, tražeći od zainteresovanih američkih gradova što jeftinije građevinsko zemljište i što veće subvencije i poreske olakšice, pobedila je gradska uprava Njujorka. Široka građanska inicijativa mogla bi, pak, da spreči takav nedostojan i dugoročno društveno štetan dogovor.

Prevod i obrada – Stanje stvari


Izvor: Hintergrund/Stanje stvari

Ostavite komentar

Ostavite komentar na GAMFA – pet jahača internet apokalipse

* Obavezna polja