fit15033aЉуди су одувек покушавали да време подведу под своју контролу. Некада давно, поједина племена су кроз плесове на киши и остале ритуалне игре дозивали падавине, да би се отклонила суша. Због тога вест да се режими баве тајним експериментима за контролу времена не би требало никога да изненади, поготово не после дуге историје прскања облака (cloud seeding), „нуклеарне фисије“ и сензационалних открића о клонирању. Најзад, многи би били шокирани када би сазнали да ово тајно оружје из хладног рата и даље егзистира. Док су раније Америка и Совјетски Савез за војне потребе издвајале милијарду долара, њихова наводна посвећеност гарантованом међународном миру довела је до великих експеримената са временом као оружјем. Новине Saturday Review цитирале су 1997. године извештај ЦИА у којем је било наведено да америчка влада поседује моћ да у ратне сврхе масовно манипулише временом.

После распада Совјетског Савеза Исвестија су у свом чланку наговестила да би Америка, можда, била спремна да прода, у партнерству са Русима, њихове тајне технологије. Олег Клугин, високи функционер КГБ-а, хвалисао се једним лондонским новинама да је био умешан у истраживање геофизичког оружја. Мрежа образаца млазних кемтрејлсова, који се сада виде у читавом западном свету, највероватније је последица примене нове технологије у цивилне и војне сврхе.

Америчка војска ни не покушава да сакрије своје дугорочне циљеве. „Време је силни мултипликатор“, стоји у књизи „Владавина времена у 2025. години“, која се може пронаћи на једном веб-сајту подржаном од стране Пентагона. Скраћена верзија овог документа гласи: „У 2025. години индустрија свемирских летова могла би контролисати време, тако што би имала користи од нових технологија и што би се фокусирала на развој технологија које имају за циљ да се боре против апликација. Такав потенцијал даје војницима алате у руке да обликују бојно поље на начин на који то никада дотад није било могуће у Америци. Утицај временских догађаја биће вероватно део политике националне безбедности, како на домаћем, тако и на међународном терену.“

Wired Magazine (познати рачунарски часопис) писао је у вези са овим документом, цитирајући опширно чланак Бернарда Естлунда из јануара 2000: „Хајде да направимо штит одбране у облацима! Циљамо на торнадо“. Чланак описује детаље војног плана о олуји и ударе грома на захтев наручиоца. Естлунд је од 1966. до 1974. био руководилац програма америчке комисије за термонуклеарна истраживања из области атомске енергије. Он је у истраживањима био кључна фигура у стратешкој свемирској иницијативи. Од 1966. Естлунд је служио као генерални директор East­lund Sci­en­ti­fic Enter­pri­ses Cor­po­ra­tion. Компанија се на свом веб-сајту дичи да је она између осталих хај-тек услуга специјализована за модификацију времена и утицај торнада.

Естлунд је посматрао ХААРП систем на Аљасци као мању верзију онога што има везе са временским променама. Мајкл Тероук, из Borderland Sciences Foundation, упитао је Естлунда да ли ХААРП станица може утицати на време, и добио је од њега следећи одговор: „Могу се извести важни експерименти ХААРП антена, како су сада конфигурисане, да модулишу електричне зраке поларне светлости, како би се произвеле екстремно ниске фреквенције таласа и на тај начин утицале на зонске ветрове.“

Дана 13. новембра 2000. године постављен је амерички патент бр. 6315213, који је, описан као метод модификације климе, требало у јавности да изазове сумњу. Један неименовани научник из ваздухопловне базе Рајт Петерсон признаје да су из авиона у атмосферу избацивани баријум соли, полимерска влакна, алуминијум оксид и друге хемикалије, и то с једне стране у војне сврхе, а с друге − да се измени време. У сажетом рукопису дословце пише: „Полимери се прскају у облаку док олуја ковитла смесу, при чему се полимери апсорбују у кишу. Онда се кроз ту реакцију формира желатинска супстанца која пада на земљу и на тај начин ослабљује капацитет кише.“

Да бисмо одговорили на древно питање ко обуставља кишу, изгледа да није тешко закључити да је то у домену америчке владе и неколико њених најближих пријатеља из војно-индустријског комплекса. Чињеница да Едвард Телер, отац хидрогенске бомбе из педесетих година прошлог века, подржава ову алармантну технологију, више је него запањујућа. Њујорк Тајмс од 24. априла 2002. године саопштава да је Телер подржао иницијативу за манипулацију климом, како би се стало на пут глобалном загревању планете. Компјутерска симулација о употреби алуминијум оксида у борби против глобалног загрејавања долази из Lawrence Livermore лабораторије наоружања, у којој је Телер радио као еминентни директор.

Због чега Бела кућа у тајности врши експерименте против глобалног загревања? Истражни репортер Вилијам Томас сматра да постоји веза између кемтрејлса и у последње време посматраног пораста астме, алергије и поремећаја горњих дисајних путева. Звучи ли то лудо? Само размислите о томе како је апсурдно изгледало када су пристигли први извештаји у којима је објављено да влада САД врши радиоактивне експерименте на грађанима Америке и да су зрачења из нуклеарних постројења уперена ка цивилном становништву, како би се утврдио њихов утицај на популацију. ЦИА и Одбрамбена обавештајна агенција признале су да су одговорне за многе виђене НЛО у 50-им годинама прошлога века, који су били коришћени да објасне експерименте војне технологије.

Америчка влада и војска располажу већ извесно време не само одговарајућим опцијама које су у супротности са Нирнбершким кодексом нервног гаса, него и биолошким и радиолошким материјама, примењујући их против човечанства, без њиховог знања или пристанка, што су у више наврата показали својом одлучношћу. Флуорисање јавних водовода и надземно нуклеарно тестирање само су два од многих драматичних и необоривих примера. Сумња се да је су овај „изум“ измислили нацистички научници тзв. операције Paperclip. Плодови овог истраживања су и за здравље штетне паралисане тзв. Micoplasma Stealth Pathogen (веома мале микроплазме, често филиформне бактерије без ћелијског зида са варијабилним обликом, које неретко изазивају хроничне инфекције). Довољно је доказана способност америчке војске да цивилно становништво осуди на смртоносне супстанце. Тако је 1969. године др Доналд Мекартур, заменик директора Пентагона за истраживање и технолошки развој, пред пододбором Конгреса изјавио „да су коришћене смртоносне хемикалије десет пута јаче него у Првом светском рату отровни гасови, артиљерске гранате, бомбе и ракете, али да се могу употребити и из цистерни за запрашивање, како би се напао читав један град са четири милиона становника. Тако, рецимо, за густо насељени град какав је Њујорк, потребно је око 300 до 400 тона хемикалија циљано усмерити, да би живот у овој метрополи био парализован.

Постоји и други низ примера како амерички режим своје грађане практично искоришћава као заморчад. Тако је, на пример, америчка војска 1994, након захтева о слободном приступу информацијама (Freedom of Information Act, FOIA) нерадо признала да је половином 50-их година, са неколико стотина килограма цинка, сулфида и кадмијума, у густо насељеној црначкој четврти, запрашила становнике Сент Луиса. „Питам се, да ли су хемикалије продрле у наше тело“, рекла је Лиза Мартино-Тајлер, бивши мештанин насеља. Четворо њених рођака преминуло је тада од последица рака, а она сумња да су радиоактивне честице мешане са металним супстанцама. „Када сам чула за експерименте, само сам помислила: о мој Боже, ако су то већ урадили, шта још више крију од нас!“

Након овог инцидента војска је демантовала било какво запрашивање људи. Али, белкиња Мери Хелен Бриндел, која је такође живела у погођеном насељу, присетила се шта се догодило једног летњег дана док је са осталом децом играла бејзбол. Одједном се на небу појавио зелени војни авион који је са ниске надморске висине почео да испушта отровне супстанце. У наредним годинама Мери је патила од четири различите врсте рака: дојке, штитасте жлезде, коже и материце. „Осећам се превареном“, рекла је она, и додала: „Ми смо током Холокауста указали прстом на друге, а сами смо урадили све исто.“

Закључак је да се наш свет променио. Ради се о преживљавању човечанства и наше планете. Већина грађана тражи само миран и здрав живот на Земљи, и волео бих да имам једноставан одговор шта нам је чинити. За почетак сам мишљења да је потребна свест и знање како би се супротставили разним играријама и манипулацијама неколико моћних компанија, које контролишу свест и разум већине људи. Што се пре одупремо њиховим пакленим намерама за поробљавање и уништење света, утолико пре су нам веће шансе да преживимо.

Извор: Геополитика, Нови Стандард


Извор: Нови Стандард

Оставите коментар

Оставите коментар на Кемтрејлс или да ли је у току нови холокауст

* Обавезна поља