dragan milasinovic 1U V O D

Početku rada kritskog sabora posvetio sam tekst „Sabor na Kritu kao globalistički projekat“(1), pre svega želeći da verujućoj pravoslavnoj braći i sestrama ukažem da, uprkos pompeznim najavama vidljivih organizatora (Vaseljenske patrijaršije) i odabranih medija, od ovog skupa ne treba očekivati nikakvu dobrobit za istinsko Pravoslavlje, a posebno ne kontinuitet u odnosu na prethodne svete Sabore, niti ostvarenje toliko potrebnog svepravoslavnog jedinstva. Naprotiv. Stvarni cilj Vaseljenskog patrijarha Vartolomeja i njegove ekumenističke klike, koja se ustoličila u Vaseljenskoj patrijaršiji, jeste sejanje klice trajnog nejedinstva među pravoslavnim narodima i vernicima, kao i dalja promocija i širenje ekumenističke jeresi sa namerom odricanja od izvornih kanona i uterivanja Pravoslavlja u nekakvo bratstvo hrišćanskih religija u kome bi zauvek izgubilo svoj identitet, ali i čistotu i snagu Duha svetoga.

A sve to, opet, radi stvaranja uslova za ostvarivanje papskog primata, odnosno priznavanja Pape za vrhovnog poglavara svog hrišćanstva, što nije krajnja, ali jeste najbitnija faza globalističkog projekta stvaranja jedinstvene Svetske religije.

Zašto je to  potrebno Vaseljenskom patrijarhu?

Zato što već decenijama, posebno od 1964. godine, Vaseljenska patrijaršija predstavlja od Vatikana (religijskog centra savremenog globalizma) osvojeni punkt preko koga papizam deluje na podrivanje kanonskog Pravoslavlja, udarajući na temelje njegovog učenja i organizaciono ustrojstvo, a razmere toga možda najbolje otkriva činjenica da se Vaseljenska patrijaršija u Vatikanu naziva „Carigradski Ekumenski patrijarhat“!(2)

U tom smislu, pomenuti tekst posmatrao je Sabor na Kritu kao globalistički a ne pravoslavni projekat i ponudio je određene argumente tome u prilog, pre svega ukazujući na karijerni put patrijarha Vartolomeja i stalnu superviziju vrha američke administracije nad ovim projektom. Tok Sabora, njegova organizacija, kao i način usvajanja saborskih dokumenata i njihov sadržaj, u potpunosti su potvrdili ispravnost ovakvog pristupa, što nas obavezuje da u tom kontekstu anliziramo i rezultate Kritskog Sabora, jer bez obzira što su oni sa kanonskog aspekta praktično bezvredni, valja očekivati da će biti korišćeni kao platforma za intenziviranje napada na istinsko Pravoslavlje i podrivanje njegovih temeljnih principa. Zapravo, stvarni cilj kritskog skupa i jeste pružanje logistike Vaseljenskoj patrijaršiji za dalje, brže i dublje širenje ekumenističke jeresi i promocije neophodnosti papskog primata i sve formulacije i zaključci Sabora usmereni su ka tome. Sve ostalo što se tamo dešavalo je uglavnom maskiranje suštine, glamurozna predstava koja stvara privid nekakvog dešavanja, a u stvari javnosti obznanjuje ono što je zapravo odlučeno na nekom drugom mestu.

Naravno, ovo nikako ne znači da većina crkvenih velikodostojnika koja je Saboru prisustvovala nisu odani izvornim pravoslavnim vrednostima i da, dolazeći na Krit, nisu imali časne namere. Uostalom, dobar broj njih odbio je da potpiše saborska dokumenta ili se ogradio od onoga što je tokom trajanja Sabora prepoznao kao odstupanje od kanona i ekumenističku podvalu. Ovo svakako jeste značajno i predstavlja svojevrstan poraz organizatora (Vaseljenske patrijaršije) ali to njih sigurno neće sprečiti da nastave putem kojim su krenuli. Putem brisanja razlike između Istine i Laži, Vere i Jeresi, Pape i Boga.

Zato će, shodno pravilima globalističkih igara staklenih perli, oni realnost ignorisati i sve što im ne odgovara pokušati da zamene manipulativnim procesima, a od svega što se dešavalo na Kritu uglavnom će eksploatisati dve činjenice:

  • da se Sabor dogodio (nije važno što je bio nepotpun i lažan) i
  • da su usvojena predložena saborska dokumenta (bez obzira što je to učinjeno odstupanjem od dosadašnjih saborskih procedua i bez istinskog jedinstva praktično ni po jednom pitanju).

Ostalo će, smatraju oni, učiniti vreme, manipulacija i istrajnost da se laž ponovi dovoljan broj puta. Pošto pišem za srpsko jezičko područje napraviću jednu paralelu. Seća li se ko, danas, šta se stvarno dešavalo u Rambujeu, kako su tekli „razgovori“, šta je pisalo u ponuđenom dokumentu? Malo ko, čak i u Srbiji! Ono što se pamti jeste da Srbija nije potpisala ponuđeni tekst i da je posle toga usledilo bombardovanje. Baš kako su i hteli. Ili, šta je zapravo tzv. „Briselski sporazum“? Pod kojom formulacijom je usvojen u srpskoj skupštini? U kakvim uslovima se sprovodi? Sve to više nije važno pred posledicama koje je proizveo i proizvodi. Baš kako su i hteli! Globalisti!

 Zato, iako Kritski Sabor nije bio ni Veliki, ni Sveti sa aspekta Pravoslavlja, mogao bi to postati sa aspekta globalizma. Kontrolisani mediji, usmeravanje informacija i globalistički centri koji konstantno upravljaju manipulativnim procesima, sledeća su faza „kritskog projekta“ i stoga je od velike važnosti argumentima razobličavati stvarne namere vidljivih i nevidljivih organizatora ovog skupa. Počećemo kratkim vraćanjem u 1964. godinu, vreme kada je praktično krenulo ono što je kulminiralo Kritskim Saborom.

vartolomej-patrijarh

 ZAŠTO JE ZNAČAJNA 1964. GODINA?

Iako se prvi ustupak ekumenizmu koji je učinila Carigradska patrijaršija desio u januaru 1920. godine kroz tzv. Carigradsku Encikliku „O Crkvi Hristovoj u svetu“(3), u kojoj se predlaže uvođenje gregorijanskog kalendara, a jeretičke konfesije se po prvi put nazivaju Crkvama, kao i sestrinske, pomesne, Pravoslavne crkve, definitvno opredeljenje za ekumenizam i ulazak u papsku orbitu za Vaseljensku patrijaršiju praktično je obnarodovano tokom januara 1964. godine prilikom susreta Vaseljenskog patrijarha Atinagore i Pape Pavla VI u Jerusalimu, na Maslinovoj Gori.

Bio je to prvi susret poglavara Rima i Carigrada posle 526 godina i početak nove ere u istoriji ekumenizma. U zajedničkom saopštenju stoji: „Dva hodočasnika … mole Boga da ovaj susret bude znak i predigra budućih događaja za slavu Božiju i prosvetljenje njegovog vernog naroda“…

A ta dva „hodočasnika“ nisu gubila vreme. Već sledeće godine, od 21do 23. novembra 1965. mešovita katoličko-carigradska komisija proučavala je događaje iz 1054. godine i izradila zajedničku deklaraciju o ukidanju ekskomunikacija između Rima i Carigrada. Samo ukidanje obostranog izopštenja, odnosno skidanje međusobnih Anatema, dogodilo se 07.12.1965. godine, kroz istovremeno obavljanje svečanih službi Božijih u Rimu i Carigradu, uz prisustvo delegacija druge strane. Papinu delegaciju u Vaseljenskoj patrijaršiji predvodio je kardinal Laurencio Sehan, a vaseljensku u Rimu mitropolit Meliton. Pročitana je i zajednička deklaracija u kojoj je, pored istalog, konstatovano da se anateme „predaju zaboravu“ i da nema prepreka daljem zbližavanju dvaju Crkava kao sestrinskih.(4)

Zanimljivo je da je član Vaseljenske delegacije u Rimu tada bio i dvadesetpetogodišnji đakon Vartolomej Arhondoni. Šta radi đakon, nanjiži stepen crkvene jerarhije, u tako visokoj delegaciji, zapitaćete se? Uči i sprema se, naravno! Jer, taj đakon današnji je Patrijarh Vartolomej, vidljivi organizator skupa na Kritu! Nema slučajnosti, ni improvizacije, u globalističkim igrama staklenih perli!

No, da se vratimo osvajanju Vaseljenske patrijaršije od strane ekumenske jeresi i njenog stavljanja u službu interesa Rima. Krajem jula 1967. godine Papa Pavle VI čini službenu posetu Atinagori (što je prva poseta jednog Pape od početka VIII veka), a u oktobru iste godine ovaj mu uzvraća posetom Rimu (prvoj od 1451. kada je Rim posetio Patrijarh Grigorije). Posete su bile praćene zajedničkim ritualnim bogosluženjima, koja su simbolizovala međusobno jedinstvo dvaju Crkava uz papski primat i na neki način zaokružile ono što je započeto 1964. Promovisale su Vaseljensku patrijaršiju u  Carigradski ekumenski patrijarhat.(5)

Od tada do danas nema dileme kome služi Vaseljenska patrijaršija, odnosno kuda ju je poveo  Atinagora, ekumenistički Patrijarh, novo-eonski „reformista“ koji je 18. godina bogoslužio kao arhiepiskop Severne i Južne Amerike (!) i mason 33. stepena Škotskog obreda! A upravo taj mason u odori pravoslavnog patrijarha rukopoložio je za sveštenika, daleke 1969., Vartolomeja, svog budućeg naslednika na Vaseljenskom tronu.

atinagora03

EKUMENSKA MISIJA PATRIJARHA VARTOLOMEJA I SKUP NA KRITU

O karijeri Patrijarha Vartolomeja vezanoj za školovanje i kontaktima sa američkom administracijom već sam delimično govorio u pomenutom tekstu „Sabor na Kritu kao globalistički projekat“, a ovde ćemo se osvrnuti na njegovo službovanje. U tom smislu njegova karijera je tipičan primer globalističkog odabira i pripremanja za buduću misiju. Obratimo pažnju da je on još kao đakon deo velikog ekumenističkog rituala patrijarha Atinagore kojim se Vaseljenska patrijaršija privodi papstvu, odnosno postaje „Carigradski Ekumenski patrijarhat“ i kao prvo-inicijant ekumenizma on dobija sve naredne činove, od sveštenika do patrijarha.

Samo tri godine nakon rukopoloženja za sveštenika od strane patrijarha Atinagore, njegov naslednik Demetrije I imenuje ga, 1972. godine, za direktora patrijaršijske kancelarije, a na Božić 1973., i za  Filadelfijskog mitropolita (mesto direktora kancelarije je zadržao).(6) Od marta 1974. godine do ustoličenja za Vaseljenskog patrijarha bio je član Svetog Sinoda kao i mnogih sinodskih uprava. Pod papskom senkom i uz pomoć duge jezuitske ruke na Vaseljenski tron uspinje se 1991. godine, odakle kreće u misiju za koju je pripreman – otvoreno širenje ekumenističke jeresi na svim nivoima, odnosno  privođenje ovom učenju što većeg broja pomesnih pravoslavnih crkava, uz podrazumevano obezbeđenje papskog  primata. Kruna ovih njegovih aktivnosti su svakako susret sa Papom Franjom krajem maja 2014. u Jerusalimu, i poseta Pape 29. novembra iste godine Vaseljenskoj Patrijaršiji, kao i nedavni skup na Kritu.

Pomenuti susreti tokom 2014. godine, praktično su pratili liniju istorijskog susreta Patrijarha Atinagore i Pape Pavla VI iz 1964, čiju su 50-godišnjicu obeležili, ali su doneli i potpisivanje niza značajnih dokumenata o međusobnom približavanju i nova zajednička ritualna bogosluženja, a o onome šta nam donosi skup na Kritu više ćemo govoriti u drugom delu ovog teksta.

Ovi susreti posebno dobijaju na značaju u kontekstu odluke kreatora unipolarnog sveta da maksimalno ubrzaju aktivnosti na stvaranju jedinstvene svetske religije, kao neophodnog ideološko-kohezionog faktora planiranog novog svetskog poretka, nakon čega je praktično izvršen jezuitski puč u Vatikanu – Papa Benedikt XVI podneo je „ostavku“ (što je prvi takav slučaj posle 700 godina) a za vođu projekta 13.03.2013. praktično je instaliran iskusni jezuita Horhe Mario Bergoljo (Papa Franja), koji je postao prvi Papa iz redova Jezuita u istoriji rimske crkve.

Pošto je vođa određen odmah se krenulo u prvi i najznačajniji korak tog projekta –  objedinjavanje „hrišćanstva“ pod papinim vođstvom (primatom), u čemu se od ekumenske Vaseljenske patrijaršije očekuje pun doprinos nametanju te ideje ostalim pravoslavnim crkvama. I u tom smislu delovao je Vartolomej kako prilikom svojih susreta s Papom Franjom 2014, tako i organizujući simulaciju pravoslavnog Sabora na Kritu.

Zanimljivo je da se čitav proces odvija pod budnim okom američke administracije, koja u poslednjih desetak godina održava intenzivne kontakte sa Vaseljenskim patrijarhom Vartolomejom na najvišem nivou. U tom periodu on se sa Bilom Klintonom susreo 1997, a  sa Hilari Klinton u vreme njenog četvorogodišnjeg mandata kao državnog sekretara (2009-2013) čak tri puta. Tokom 2009. dva puta se sastao sa Barakom Obamom, a sa aktuelnim državnim sekretarom SAD, Džonom Kerijem, sastao se 2013. godine.(7)

Ipak, kao posebno značajne izdvojio bih susrete koje je Vartolomej imao sa potpredsednikom SAD, Džozefom Bajdenom, jezuitskim đakom i čovekom koji poslednje dve godine Obaminog drugog mandata, iz senke, vrši tihu superviziju Obamine politike. Prvi njihov susret odigrao se 2009. u Vašingtonu, drugi 2011. na Fanaru, a treći se dogodio 24.11.2014., takođe u sedištu Vaseljenske patrijaršije, samo nekoliko dana pred „istorijsku“ posetu Pape Franciska (Franje).(8) Slučajnost? Može biti, ali ipak da konstatujemo da su tom prilikom  razgovarali više od sat i po, od čega oko 40 minuta u četri oka. Nije loše naglasiti ni da je 2015. Vaseljenska patrijaršija odlikovala Bajdena svojim laureatom za ljudska prava „Patrijarh Atinagora“, uprkos poznatoj činjenici da je ovaj „humanista“ otvoreni anti-ruski jastreb i čovek koji je podržavao bombardovanje Srbije, a ostao je upamćen po izjavi koju je 01.08.1993. dao za CNN: “Srbi su nepismeni degenerici, silovatelji, ubice beba, kasapi i agresori“…(9)

Nadam se da iznete činjenice jasno ukazuju kako se od Vartolomeja I nije ni mogla očekivati nikakva druga inicijativa za Pravoslavlje osim pokušaja njegove dalje ekumenizacije, odnosno širenje ekumenske jeresi na pomesne Pravoslavne crkve. To je njegova misija i misija poslednjih vremena (o kojoj je po Jevanđeljima i sam Isus govorio). To su najavili njegovi susreti sa Papom Franjom, to je pokazao i skup na Kritu. Svakako da ova opredeljenja i aktivnosti Vartolomeja nisu nepoznati poglavarima autokefalnih Pravoslavnih Crkava, pa je pitanje od najvećeg značaja zašto je većina njih pristala da uopšte učestvuje na kritskom skupu i radi na njegovoj primremi? Da li je, kod njih, potreba za jedinstvom Pravoslavlja pred iskušenjima vremena sadašnjeg nadjačala očekivanu opasnost od ofanzive ekumenističke jeresi, ili je dugogodišnji Vartolomejev rad iza kulisa ekumenističke poglede učinio mnogo raširenijim nego što mislimo, pokazaće vreme.

bajden-vaseljenski patrijarh

TAJNE SLUŽBE, MASONI I SPONZORI

Pored zvanične američke politike veliko interesovanje za rad kritskog skupa pokazale su i najveće zapadne tajne službe, pre svih CIA, ali i MI-6, FBI i BND, grčka regularna masonerija, NVO organizacije sa Soroševog spiska i privatne američke bezbednosne agencije. I to ne samo u smislu prikupljanja obaveštajnih podataka već u smislu tajnog upliva na njegov rad i donošenje odluka, a da bi u takvu poziciju došle koristile su se novcem, odnosno linijom sponzorisanja ovog skupa.

Ukupan budžet ovog Sabora iznosio je 2,5 miliona evra, od čega je 1,5 miliona došlo iz SAD (pola od dobrotvornih priloga američkih Grka, a pola iz američkog nevladinog sektora), što je iz Američke arhiepiskopije potvrdio otac Aleksandar Karlucos u izjavi za rusku agenciju RIA. Otac Karlucos je, inače, dugogodišnji saradnik američkih tajnih službi, u Vaseljenskoj patrijaršiji zadužen za komunikaciju sa uticajnim poslovnim krugovima i vlastima u Sjedinjenim Državama, sakupljač dobrotvornih priloga iz Amerike i čovek od maksimalnog poverenja patrijarha Vartolomeja, a bio je član Upravnog odbora tzv. Kritskog Sabora (zamislite tu svepravoslavnu sabornost koju umesto Svetog Duha vodi  UO).

 Inače, otac Karlucos je komšija i prijatelj sa Džordžom Sorošem u elitnom delu Njujorka Sautemptonu, obezbedio je prve kontakte porodica Buš i Micotakis (bivši grčki premijer), prijatelj je bivšeg direktora CIA Džordža Teneta (koji ima grčko poreklo), a iako su im države gotovo neprijateljske, dobro poznaje i turskog islamistu Fatulaha Gulena koji otvoreno radi za američke interese. Smatra se da je najzaslužniji i za „preobraćenje“ Aleksisa Ciprasa iz antiglobaliste u običnog američkog piona. Dakle, nigde vere, samo novac i globalizam oko oca Aleksandara Karlucosa, čoveka iz senke kritskog skupa.(10)

Iako je informacija da je deo novca za kritski skup direktno obezbedila američka vlada zvanično demantovana, ostaje činjenica da se neke američke kompanije koje su bile sponzori ovog skupa finansiraju direktno iz budžeta Vlade SAD. Primera radi, internet komunikaciju za više od 500 učesnika skupa i novinara obezbedila je američka kompanija „Vind“ koja radi i za američku vladu, a poznata je kao neslužbeni „distributer informacija“ za potrebe američkih službi. Budući da je tu uslugu donirala jasno je da trošak pada direktno na teret budžeta SAD. Američkim donacijama iznajmljivana su vozila, plaćeni su vozači za sve dane Sabora, zdravstvene usluge, osiguranja, pa čak i montiranje novih klima uređaja u pres-centru! Za mere bezbednosti, pored grčke policije, brinule su privatne kompanije za bezbednost, od kojih su dve američke.(11)

Pored oca Karlucosa, druga važna ličnost koja vezuje kritski Sabor, zapadne obaveštajne službe i savremeni globalizam je Aleks Rondos, specijalni predstavnik EU za Rog Afrike, kućni prijatelj Džordža Soroša i uticajni promoter globalističkih interesa u pravoslavnim zemljama.

 Iako je državljanin Grčke školovao se u Britaniji i neko vreme radio kao novinar engleskog „Zapadno-Afričkog magazina“(West Africa Magazine), a zatim prešao u „Katoličku službu pomoći“ (Catholic Relief Services), katoličku američku NVO pod kontrolom Jezuita. Pod Soroševim uticajem 1992. godine osniva NVO „Mećunarodna pravoslavna dobrotvorna organizacija“ (International Orthodox Christian Charities – IOCC) koja ubrzo dobija pokroviteljstvo Carigradske patrijaršije i postaje značajan kanal u ostvarivanju globalističkih interesa u pravoslavnom svetu (Rusija, SR Jugoslavija, Bliski istok). Primera radi IOCC je neposredno pred NATO bombardovanje imao svoje misije na Kosovu i Albaniji, a sam Rondos bio je jedan od savetnika Otpora pred Peto-oktobarski puč, savetnik Mihaila Sakašvilija nakon gruzijske obojene revolucije, a smatra se da je učestvovao i u kreiranju ukrajinskog Majdana. On je, takođe, član Evropskog odbora za međunarodne odnose, evropske filijale najvećeg američkog globalističkog centra – Saveta za međunarodne odnose.(12)

Mislim da interesovanje čoveka sa ovakvim pedigreom za doniranje kritskog skupa govori samo po sebi i da interesi koje on zastupa nikako ne mogu biti na dobrobit Pravoslavlja. Naprotiv. Obratimo pažnju da se osnivanje njegovog IOCC-a (1992.) dešava odmah  nakon uspinjanja Vartolomeja na Vaseljenski tron (1991.) i da Patrijaršija praktično odmah prihvata pokroviteljstvo nad ovom NVO čime je legitimiše za delovanje u pravoslavnom svetu! Mislite li da je to slučajnost ili, kao ja, da su ovi događaji deo jednog globalističkog paketa za osvajanje pravoslavlja iznutra?!

U svakom slučaju i ove činjenice ukazuju da je Kritski „sabor“ bio događaj koji nije bio inspirisan milošću i silom Duha Svetoga,  niti iskonskom pravoslavnom verom svetih Otaca, kao raniji Sabori, već interesima savremenog globalizma i njegovom projektu Univerzalne svetske religije (Svetske Crkve).

kritski-sabor 2

GLOBALISTIČKE NOTE KRITSKOG SKUPA

Završetak rada kritskog Sabora praćen je od strane organizatora neuobičajenom tišinom, naročito ako se uzme u obzir pompeznost kojom je najavljivan i kojom je otpočet. Učesnici, posebno oni koji su potpisali saborske dokumente, izbegavaju da u javnosti komentarišu njegov rad, a očigledno odugovlačenje zvaničnog objavljivanja tih dokumenata na sajtovima pomesnih crkava koje su učestvovale na „Saboru“ (i to svim) ukazuje na postojanje određene manipulativne strategije kojom se upravlja iz jednog centra i koja čeka da opadne interes verujuće pravoslavne javnosti za ovaj događaj, ili da protivnici izađu sa argumentima koji će kasnije biti analizirani i korišćeni za formiranje adekvatne strategije u realizaciji planiranih ciljeva.

No, protivnici ovog skupa ne obraćaju previše pažnje na taktiziranje i izneli su zaista mnoštvo argumenata zbog čega se skup na Kritu ne može smatrati svepravoslavnim, ni svetim, ni vaseljenskim, pa čak ni Saborom, u čemu posebnu težinu imaju svedočenja i objašnjenja učesnika koji su odbili da potpišu saborska dokumenta, ali i stavovi pomesnih Crkava koje su odbile da na Saboru učestvuju. Primetno je da ni organizatori skupa na Kritu, ni učesnici koji su potpisali tzv. saborska dokumenta ničim ne reaguju na argumente druge strane, niti obrazlažu svoje stavove. To ne može biti slučajno i nosi jasan pečat globalističke metodologije upravljanja procesima.

U ovom tekstu mi se nećemo baviti argumentima brojnih kritičara kritskog skupa, niti dubljom analizom usvojenih dokumenata, ne samo zato što je to javnosti već prezentovano iz mnogo uglova, već zato što u startu polazimo od činjenice da ovaj skup nije pravoslavni već globalistički projekat, čija organizacija nije proistekla iz potrebe učvršćivanja ili jačanja Pravoslavlja, već iz nužnosti učvršćivanja uzdrmanog Novog svetskog poretka, odnosno oblikovanja njegove jedinstvene verske komponente koja mu očigledno nedostaje. U tom smislu bavićemo se nekim od elemenata koji na to ukazuju.

Pre svega, skup je organizovan na bitno drugačijim principima od ranijih svetih Sabora, a način usvajanja zaključaka i dokumenata ne polazi od jedinstva u Duhu Svetome, već podrazumeva nešto između parlamentarizma i odlučivanja elite. „Na saboru je umesto pravila «jedan čovek – jedan glas», koje su doneli apostoli i koji su nam zapovedili sveti oci, važilo drugo pravilo: «jedna Autokefalna Crkva – jedan glas». Drugim rečima, pravo glasa imali su samo poglavari Pomesnih Crkava“,(13) što praktično znači da ako poglavar potpiše neki dokument on se smatra prihvaćenim čak i ako ga ne potpišu druga dva člana delegacije. Na taj način „Sabor“ se umanjuje do nivoa poglavara Pomesnih Crkva koji imaju samo proširenu pratnju.

Prostor za manipulaciju koji se ovim otvara organizatori su koristili za usvajanje svih saborskih dokumenata. Jasan miris globalističke kuhinje.

Drugo, kritski „Sabor“ se nije bavio problemima Crkve i vere, i ispovedanju živog Hrista kao prethodni Sabori, već se prevashodno bavio problemima sveta, ratovima i mirom, ljudskim pravima, potrebom za dijalogom i ostalim svetovnim pitanjima. U tom smislu mnogo je više ličio na Drugi vatikanski koncil, nego na bilo koji pređašnji svepravoslavni Sabor. A jasno je kuda to vodi!

Treće, treba konstatovati i činjenicu podele Pomesnih Crkava na zapadni i istočni blok, „kojima pripadaju učesnice i neučesnice Kritskog skupa. Linija razgraničenja ide u pravcu sever-jug. Zapadnom bloku pripadaju sve Pomesne Crkve država i naroda čije vlasti vode prozapadnu i, u manjoj ili većoj meri, antirusku politiku!“(14) Sve one bile su na skupu iako su neke od njih, među njima i SPC, imale ozbiljne primedbe na predložena dokumenta ili prethodno tražile odlaganje skupa. Može li iko verovati da tu nema evro-atlantskih globalističkih prstiju i da skup nije u jednom delu korišćen kao deo neprekidne anti-ruske kampanje?

Dalje, „Sabor“ je započeo rad bez prethodnog priznavanja odluka i kanona svih prethodnih Vaseljenskih Sabora, što je bila uobičajena praksa kojom se na početku rada potvrđivao kontinuitet delovanja svih prethodnih Sabora. Izostanak ovog čina jasno ukazuje da Vartolomej ritualno odriče odluke svih predhodnih Sabora i da ovaj „Sabor“ smatra novim početkom, novim poretkom Pravoslavlja!

Naravno, tu je i dokument „Odnosi Pravoslavne Crkve prema ostalom hrišćanskom svetu“, čije formulacije otvaraju vrata daljem širenju ekumenizma i koji je odbila da potpiše većina učesnika, ali se ipak smatra usvojenim zbog napred opisanog načina glasanja.

Mogli bismo navesti još sijaset elemenata koji pokazuju globalističke uticaje na kritski skup, jer ih je tokom „Sabora“ bilo bar koliko i zapadnih obaveštajaca na grčkom ostrvu. Ali, verujem da je i ovo dovoljno da se shvati suština.

papa-i-vartolomej-Turska-2014-0002

 PAPINA PORUKA O SABORU NA KRITU

Na dan početka „Sabora“ na Kritu Papa je u svojoj molitvi pomenuo ovaj skup, čime je očigledno načinio ritualni gest: „Ujedinimo se u molitvi za našu pravoslavnu braću, zazivajući Duha Svetoga da svojim darovima pomogne patrijarsima, nadbiskupima i biskupima (!) koji su se sastali na Saboru“, kazao je Papa Franja nakon čega je u to ime sa vernicima izmolio „Zdravomariju“.(15)

Zanimljivo je da se nakon završetka „Sabora“, kada je usledilo ćutanje organizatora i izostanak zvaničnih prevoda usvojenih dokumenata, prvi o rezultatima kritskog skupa oglasio upravo Papa. U razgovoru koji je sa novinarima vodio u avionu prilikom povratka iz posete Jermeniji rekao je sledeće: „To je bio korak napred, mada ne 100%. Razlozi zbog kojih nekoliko Crkava nije učestvovalo su iskreni … No, svejedno, prvi korak je veoma važan … Uzmimo, za primer, decu, ona najpre puze, kao mačke, a potom počnu da hodaju … Sama činjenica da su Crkve održale susret, kako bi pogledali jedni druge u oči, zajedno se molili i razgovarali, je veoma pozitivna, i ja sam blagodaran Gospodu za to. Na sledećem susretu biće više prisutnih!“(16)

 Umilni zmijski jezik Jezuite!

Papina poruka jasna je onoliko koliko je i uvredljivo njegovo poređenje pravoslavaca za decom i mačkama. Potpuno. On kritski skup doživljava kao prvi korak uspostavljanja nekakve verske realnosti u kojoj postoji jedinstveno hrišćanstvo sa njegovim primatom i siguran je da će na sledećem skupu biti više prisutnih. On zna ono što mi još ne vidimo, ali u ovom tekstu predskazujemo, da će biti pokrenuta globalistička manipulativna mašinerija sa ciljem da ovom „Saboru“ obezbedi legalitet i legimitet koji sada nema i očekuje da će ona uspeti da postigne svoj cilj.

UMESTO ZAKLJUČKA

Ova analiza ne ostavlja nikakvu dilemu šta je bio i kome služi kritski skup. Zato i nema potrebe za klasičnim zaključkom. Zašto se ponavljati?!

Umesto toga ponudiću Vam zanimljivo razmišljanje oca Igora Tarasova, a posle njega svoju poruku u jednoj rečenici:

„… Ali stvar je u tome što se proces apostasije neće zaustaviti: ono što je prorečeno neizostavno će se ispuniti. Doći će do spajanja svih ‘crkava’ u jednu svetsku. To se ne može izbeći, bez obzira koliko se molili… Jer u njoj će biti krunisan antihrist, koji će obavezno doći…(17)

A posle toga … biće boj na Nebu … I doći će Treći Rim …

______________________________________

Odrednice:

  1. http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/sabor-na-kritu-kao-globalisticki-projekat/
  2. Ekumenizam – Jerko Barišić, Split 1973.
  3. http://katehon.com/sr/article/svepravoslavni-sabor-ili-korist-za-vartolomeja
  4. – Isto kao 2.
  5. – Ekumenizam i vreme apostasije, protosinđel Sava Janjić, Eparhija Raško-Prizrenska, 1994.
  6. https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85_%D0%92%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%98_I
  7. kao 1.
  8. http://www.spc.rs/sr/patrijarh_vartolomej_primio_na_fanaru_potpredsednika_sad_dzhozefa_bajdena
  9. http://www.carsa.rs/skandal-konstantinopoljska-patrijarsija-odlikovala-dzozefa-bajdena/
  10.  – http://borbazaveru.info/content/view/8837/1/
  11. http://www.intermagazin.rs/otkriveni-sponzori-i-organizatori-svepravoslavnog-sabora-na-kritu/
  12. http://fakti.org/rossiya/medija-menju/katehon-tajne-sluzbe-sad-i-britanije-pokusavaju-da-uticu-na-odluke-kritskog-sabora
  13. http://www.pravda.rs/2016/07/10/odbio-da-potpise-kritski-dokument-vladika-irinej-zestoko-o-saboru-na-kritu/
  14. http://borbazaveru.info/content/view/8887/1/
  15. http://pouke.org/forum/topic/43482-%D1%81%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80-%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%82%D1%83-2016/?page=3
  16. http://borbazaveru.info/content/view/8865/1/
  17. http://borbazaveru.info/content/view/8879/1/

 


Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Kritski sabor i Novi svetski poredak

* Obavezna polja