Dragan 12Iako ima autora koji na to ukazuju već decenijama tek su ukrajinski prevrat i uloga koju su u njemu odigrale pro-fašističke snage u potpunosti osvetlili činjenicu da ratni poraz Trećeg rajha nije bio praćen odgovarajućim razobličenjem i uništenjem totalitarne nacističke ideologije. Danas više nema nikakve dileme da je ta ideologija ne samo preživela već i da se, u tajnosti, funkcionalno i organizaciono toliko razvila da njeni današnji nosioci smatraju kako su dovoljno moćni da izađu iz anonimnosti i pokažu svoj uticaj na savremena politička i ostala društvena kretanja. Nacistička obeležja na uniformama nekih jedinica tzv. „desnog sektora“ koje su se borile i bore u sastavu kijevske hunte, novi amblem NATO-a koji predstavlja osenčenu svastiku, medijska popularizacija nacističkih vrednosti i naučnih dostignuća, samo su neki primeri ovog trenda. Shodno mogućnostima novih informatičkih tehnologija glasnogovornici povampirene nacističke ideologije svetu otvoreno stavljaju do znanja da su pred vratima. Oni više ne beže, ne kriju se, već otvoreno promovišu svoje simbole i namere, marširaju pod svojim zastavama i kada god su u prilici zverski nasrću, podsećajući nas na 1933. godinu. Moguće je da će stravičan zločin u Odesi 02. 05. 2014, kada je 46 ljudi poginulo, a preko 300 povređeno(1), prilikom spaljivanja Doma sindikata od strane ukrajinskih neo-nacista, istorija prepoznati kao što danas prepoznaje paljenje Rajhstaga(2), posebno u delu spremnosti ukrajinskih vlasti i njihovih mentora da taj zločin ostave nekažnjen, uprkos tome što su vinovnici poznati.

No, nažalost, ovo zverstvo kao otvoreni udar stisnute nacističke pesnice samo je najava onoga što tek dolazi kao posledica oživljavanja nacističke ideologije pod patronatom Novog svetskog poretka, a vreme je da se zapitamo da li važi i obrnuto – da li se Novi svetski poredak stvara pod patronatom nacističke ideologije?!

Svejedno. Pažljivijim sagledavanjem savremenih globalističkih procesa može se reći kako se oživljavanje nacističke ideologije danas odvija i vidljivo ispoljava kroz bar pet osnovnih pokazatelja koje su svakako međusobno povezani:

  1. Javno poštovanje i oživljavanje izvornih nacističkih kultova.

Nacistički kultovi, obeležavanja najbitnijih nacističkih praznika i događaja, odavanje pošte nacističkim liderima itd. aktivnosti su koje praktično nikada nisu ni prestajale, bez obzira na predviđene zakonske kazne u Nemačkoj i drugim zemljama. Ali,  one su se, brem formalno, odvijale u tajnosti. Nakon raspada Sovjetskog Saveza dolazi do legalizacije ili polu-legalizacije ovakvih aktivnosti prvo u pribaltičkim a zatim i u mnogim drugim evropskim zemljama. Nacističke parade u Letoniji i Ukrajini, skupovi sa nacističkim obeležijima u Norveškoj, neo-nacistički marševi u Evropi i sl. postaju trend koji se širi uz sve veću medijsku afirmaciju posebno kroz internet.

zkrajina-odesa

  1. Implementiranje osnovnih postulata nacističke ideologije i metodologije u doktrinu totalitarnog društva u nastajanju, koje sebe naziva Novim svetskim poretkom, a koje ispoljava istovetnu agresivnu mržnju prema nacijama i beskurpuloznost prema pojedincu koju je ispoljavao i nacizam. Taj neoliberalni totalitarizam davno je ostavio iza sebe demokratske privide koje je godinama koristio kao masku za svoje agresivne ciljeve i potpuno otvoreno koristi represivne mehanizme (policiju, pravosuđe, tajne službe) za uspostavljanje i održavanje svog unipolarnog poretka, koji se bazira na vlasti „elite“ i pramidalnoj uređenosti. Nema dileme da su koreni tog sistema smešteni u Hitlerovo vreme, kao ni da tajni zatvori Novog svetskog poretka (Gvatanamo, Poljska itd,) sve više liče na nacističke logore.
  1. Izbor direktnih potomaka uticajnih nacista iz perioda II svetskog rata na visoko pozicionirane položaje u međunarodnim nadnacionalnim institucijama koji se odvija već godinama, a koji je kulminirao nedavnim izborom Žana Kloda Junkera i Donalda Tuska na praktično vodeća mesta EU. Svakako da politička opredeljenja nečijih predaka ne treba da budu kriterijum za bilo čiju diskriminaciju u političkoj katijeri, ali istovremeno promovisanje dvojice nacističkih potomaka za ključna mesta u EU, i to bez protiv kandidata!, teško da može biti slučajnost.
  1. Pokušaj menjanja istorijskih činjenica vezanih za stvarne uzroke i posledice Drugog svetskog rata, sa ciljem brisanja ili bar zamagljivanja razlika između napadača i napadnutih,  zločinaca i žrtava, pobednika i pobeđenih. Proglašavanje Dana pobede za Dan Evrope, pokušaj prikazivanja Hitlera i Staljina kao ravnopravno odgovornih za izbijanje rata ili izjednačavanje žrtava nemačkih genocidnih zločina nad civilnim stanovništvom sa žrtvama savezničkih vojnih operacija, samo su deo velikog projekta psiholoških i socijalnih laboratorija Novog svetskog poretka čiji je cilj relativizacija istorijskih činjenica o posledicama sprovođenja nacističke ideologije.
  1. Vraćanje statusa nezavisnih država praktično svim nacističkim saveznicima ili državnim projektima nacističkog tipa koji su taj status izgubili porazom nacističke Nemačke.  Svakako da nije i ne može biti slučajno što su nakon pada Berlinskog zida usledili procesi u kojima su sve zemlje koje su bile saveznice Hitlerove Nemačke dobile status nezavisnih država sa jasnom evropskom i NATO perspektivom  (Hrvatska, Slovenija, Letonija, Estonija i dr.), a što su zemlje koje su imale autohtone antifašističke pokrete (poput Srbije) osetile udar globalističkog biča.

 Svaki od ovih vidova oživljavanja i ispoljavanja nacističke ideologije danas nije samo dokaz da je ona preživela slom Trećeg Rajha već i da predstavlja realnu opasnost za savremeno čovečanstvo, budući da pred njega nameće iste izazove, ista pitanja i dileme kakve su postojale i u predvečerje II svetskog rata. Otuda nije nevažno ukazati na to kako je i zašto nacistička ideologija mogla da preživi uprkos svom zlu koje je svetu nanela i formalnom progonu kome su bili izloženi njeni nosioci i eksponenti, računajući Ninberški proces i zakonsku zabranu nacizma kao političke ideologije koja je u Nemačkoj na snazi od 1945. godine.

U ti svrhu nije zgoreg baciti pogled na sliku koja govori sama za sebe.

33117682_2918a7592e31739f9190d77879c0b7e7_800

Dakle, ključna pitanja su kako i zašto je nacizam preživeo, ko su stvarni inspiratori njegove ideologije danas (ukrajinski otpadnici su samo sledbenici!) i kuda nas vodi  njegova evidentna eskalacija sutra?

 Kao i obično koreni odgovora o sadašnjosti leže u prošlosti!

STVARANJE REZERVNIH NACISTIČKIH UPORIŠTA

Vrlo brzo nakon preuzimanja vlasti Hitler je počeo da stvara rezervna uporišta Rajha van Evrope. Kao prirodna lokacija nametnula se Južna Amerika, gde je još posle I svetskog rata formirana velika nemačka kolonija koja je održavala dobre veze sa domovinom. Zahvaljujući velikoj finansijskoj moći Hitlerova Nemačka je kroz mrežu banaka ( od kojih su najpoznatije „Aleman“, „Transatlantiko Aleman“ i „Hermaniko“), već od sredine 1936. na ove prostore plasirala ogroman novac kojim je pratila aktivnost svijih privrednih predstavništava i novoformiranih preduzeća, postajući kroz njih vlasnik ogromnih zemljišnih poseda, hacijendi, neupadljivih stambenih četvrti, rudnika, fabrika i svega ostalog što je kasnije služilo njihovim potrebama. Ovom operacijom rukovodio je direktno Martin Borman, siva eminencija III Rajha i čovek zadužen za nacističke kontakte sa vladarima iz senke.(3) Kada je operacija započela Borman je bio sekretar Rudolfa Hesa, da bi nakon njegovog tajanstvenog preleta u Englesku postao lični Hitlerov sekretar, a kasnije i tvorac konkretnih planova njegove evakuacije u slučaju potrebe.(4)

Tokom 1943., nakon velikih poraza i gubitaka na Istočnom frontu (Staljingard i Kursk) aktivnosti Bormana na ovom planu su pojačane i usmerene na čitav privredni sektor. Najveće nemačke korporacije Simens, Tisen, Krup i IG Farben („Siemens“, „Thyssen“, „Krupp“, „IGFarben“) koje su svojom ekonomskom snagom nosile Hitlerovu ratnu mašineriju počele su osnivanje malih firmi na koje su usmerile ne samo značajne tokove novca, već i patente i intelektualnu svojinu. U transakcijama novca učestvovale su i najpoznatije švajcarske banke koje su za uslugu elektronskog prenosa naplaćivale enormnih 6 % vrednosti. Glavne destinacije su bile Frankova Španija i zemlje Južne Amerike, pre svega Argentina, gde je 1943, profašistička vojna hunta finansirana nacističkim novcem izvršila udar protiv vlade Ramona Kastilja, što se nikako ne može smatrati slučajnošću.

Sve ovo dešavalo se više od godinu dana pre nego što je 10.08.1944., Martin Borman održao zvaničan sastanak sa najvećim nemačkim industrijalcima gde ih je obavestio da nemačka industrija mora razumeti da rat više ne može biti dobijen, i da mora preduzeti korake kako bi se pripremila za posleratnu komercijalnu kampanju.(5) Na ovaj način sva pažnja kasnijih savezničkih istraga usmerila se na period posle tog datuma, dok je većina prethodnih (i najvažnijih) transakcija ostala van fokusa javnosti.

Uzimajući u obzir navedene Bormanove aktivnosti i povezanost američkog kapitala sa nacističkom privredom ne treba da čudi da su svi nemački privredni giganti važni za nacizam ne samo preživeli nego i danas predstavljaju lokomotive nemačkog razvoja. I svi oni, izuzev jednog, posluju pod imenima koje su nosili u Hitlerovo vreme. Opel, moćni Tisen, Krup, tajanstveni Simens, svi su se oni kao feniksi izdigli iz pepela poražene nacističke Nemačke. Jedino IG Farben, hemijski koncern čiji se proizvod „Ciklon B“ koristio za Holokaust, ne postoji pod tim imenom. Ali ne brinite, tu su Bajer, BASF, Agfa i nekoliko drugih kompanija koje su ga činile. Sve vrlo živahne i u dobroj korporativnoj formi.

No, da se vratimo Bormanu i njegovim aktivnostima. Ovako stvorena jaka i nezavisna materijalna podloga omogućila je sigurne rezervne položaje nacističkoj eliti, posebno onim njenim pripadnicima koji se nisu previše eksponirali u javnosti. I to ne samo položaje za puko preživljavanje, već i za reorganizaciju i nastavak tajnih aktivnosti i projekata.

Osnivajući nacističkim kapitalom preko 750 korporacija na četri kontinenta, Borman je u njih prebacio novac, patente i obveznice, stvarajući moćnu korporativnu mrežu koja je omogućila nastanak tzv. “Podzemnog Rajha”, organizacije za koju se smatra da danas finansira, kontroliše i koordinira sve pro-nacističke projekte u svetu, računajući i dešavanja u Ukrajini(6).

Valja podvući da je u svim ovim operacijama Martin Borman sarađivao sa Alenom Dalsom koji je kao korporativni advokat ne samo pratio nego sa svojim bratom Džonom i bio zaslužan za sva velika američka ulaganja u privredu nacističke Nemačke. Braća Dals su inače bili u rodbinskim vezama sa porodicom Rotšild, a Alan Dals je u vreme dolaska Hitlera na vlast bio Prvi sekretar američke ambasade u Berlinu. Upravo njegovo poznanstvo sa Hitlerovim finansijskim ekspertom Hjalmarom Šahtom omogućilo je kasnije poslove sa nacističkom Nemačkom porodici Rotšild, a njegovi kontakti sa Fricom Tisenom, velikim Hitlerovim finansijerom, verovatno su mu obezbedili direktne kontakte sa Hitlerom i pre nego je ovaj preuzeo vlast. (7). A Hitlerov meteorski uspon bio je sve samo ne slučajnost!

Tokom rata Alen Dals i njegov brat su radeći u okviru odgovarajućih programa američke obaveštajne službe, koja se tada zvala Kancelarija za strateške usluge (Office of Strategic Services, OSS), održavali bliske veze sa Bormanom u cilju obezbeđenja interesa američkog bankarskog i korporativnog kapitala uloženog u privredu nacističke Nemačke. Kako je poznato Alen Dals je kasnije (1953) postao prvi civilni direktor CIA. Ovo je važno napomenuti jer baca određenu svetlost na naizgled nerazumljivu čvrstu povezanost nacističkih privrednih giganata i kapitala Vol Strita, kao i industrijskom tehnologijom zapadnih zemalja, koja se nije remetila sve do kraja 1942, uprkos ratnim dejstvima. Čak ni posle toga ona nije prekidana, mada se intenzitet veza smanjio. Dovoljno je podsetiti da su tri moćne bankarske porodice (Rotšild, Rokfeler i Varburg) imale svoje udele u hemijskom gigantu  „IG Forben“ koji je bio kičma nacističke privredne moći, kao i u proizvodnji nemačkog čelika („Frajgnite Štalverke“), a da je „Standard oil“ prepustio Hitleru tehnologiju za dobijanje sintetičkog goriva iz uglja bez čega njegova ratna mašinerija nikada ne bi dobila takav zamah. (8)

 Ovo, takođe, baca novu svetlost na činjenicu masovne „predaje“ nacista saveznicima (pre svega Amerikancima) nakon pada III Rajha (9), kao i na organizovanje masovnog preuzimanja nacističkih naučnika i pronalazača,  a sa njima i njihovih projekata kroz velike obaveštajne operacije „Spajalica“ i „Sigurna kuća“.

hitler-borman 3

PORAZ NACISTZIČKE NEMAČKE I OPERACIJE „SPAJALICA“ I „SIGURNA KUĆA“

Ogromna ulaganja u fundamentalna naučna istraživanja ali i njihovu praktičnu primenu činila su Hitlerovu Nemačku tehnološkim liderom toga vremena, pa ne čudi što je nakon završetka rata nastao pravi lov na vodeće nemačke naučnike i njihove projekte. Ali, iako je Crvena Armija prva ušla u Berlin, većina tih naučnika i bitnih projekata završila je u rukama Amerikanaca. Zasluge za to pripisivane su veštini američkih obaveštajaca na terenu, ali sagledavajući sa današnje istorijske distance odnose Bormana i Dalsa, izgleda jasno kako je operativna agentura  tu imala samo epizodnu ulogu. Radilo se o mnogo ranije pripremanim alternativnim varijantama koje su bile deo nagodbi zapadnih političko-korporativnih elita, kada se sagledalo da je poraz nacističke Nemačke u ratu neminovan. Takav pristup omogućava nam da mnogo bolje razumemo smisao sudske farse zvane “Ninberški proces”, a i sam šifrovani naziv operacije (Spajalica) dobija pravu konotaciju. Jednostavno, investitori sa Vol Strita, koji su finansirali Hitlerove projekte čak i tokom trajanja rata (pre svih Rotšild, Rokfeler i Varburg) želeli su kontrolu nad efektima svojih ulaganja i to podigli na nivo državne politike.

Iako tačan broj nacista koji je kroz operciju Spajalica dobio puno gostoprimstvo SAD još uvek nije definitivno utvrđen, najnoviji podaci do kojih je došla novinarka Eni Džejkobsen(10) govore da ih je bilo oko 1.600. Svi oni bili su istaknuta imena u oblastima kojima su se bavili (nauka, projektovanje, inžinjerstvo, medicina, psihologija…) a većina ih je aktivno radila na određenim razvojnim programima. Među njima bilo je i onih koji su imali direktne kontakte sa vođama Trećeg Rajha – Hitlerom, Himlerom i/ili Geringom. Najpoznatiji od njih svakako je Verner fon Braun, koji je u SAD prebačen sa kompletnim timom od oko 700 saradnika, ali  ne treba zaboraviti ni Oto Ambroza, Teodora Benzigera, Valtera Dornbergera, Zigfirda Knemajera, Voltera Šrebera,  Hubertusa Štrugholda i mnoge druge, od kojih je većina prebacila i svoje glavne saradnike.

Operaciju Spajalica u operativnom smislu (prebacivanje, lažni papiri, brisanje biografije itd) sprovodila je američka Zajednička obaveštajna agencija (JOIA), koja je u svom radu prenebegla Trumanovu naredbu da se ovom operacijom ne mogu tretirati članovi Hitlerove partije, kao ni oni koji aktivno učestvovali u zločinima.

Paralelno sa operacijom „Spajalica“ odvijala se operacija „Sigurna kuća“ (“Sjefheven“) koja se bavila zbrinjavanjem onih nacista koji su bili isuviše kompromitovani, da bi im se azil pod pravim ili lažnim imenom ponudio u Americi, poput Mengelea na primer.  Za njih i njihove saradnike odabrane su destinacije gde su vladali režimi koji su imali razumevanja za nacizam, pre svega Argentina i Španija, ali i Egipat i Čile.

Kako bi se zvanično distancirali većina onih koji su tretirani operacijom “Sigurna kuća”, računajući Adolfa Ajhmana, Eriha Pribkea i samog Mengelea, izvučena je iz Evrope tzv, “Pacovskim kanalima”, projektom kojim je upravljao Vatikan u saradnji sa američkim i nacističkim tajnim službama. Iako su odlazili u sve zemlje Južne Amerike glavna destinacija bila im je već pomenuta Argentina, gde su 1943. godine nacisti organizovali vojni puč i na vlast doveli pro-fašističku vojnu huntu koja je 1946. promovisala kao predsednika Huana Dominga Perona, a on je za šefa svoje obaveštajne službe postavio bivšeg Ribentropovog agenta Ludviga Frojdea, nakon čega je u Argentini krijumičaranje nacista praktično institucionalizovano.(11) I ovaj projekat vodio je Martin Borman, koji naravno nije ubijen, niti se ubio maja 1945, kako glasi neubedljiva službena verzija koju je demantovao lično Simon Vizental, a totalno je razobličio Pol Mening u već navedenoj knjizi “Martin Borman – nacista u egzilu”, objavljenoj 1980 godine. Samo nedelju dana nakon objavljivanja ove knjige direktoru izdavačke kuće Lajl Stjuart (Lyle Stuart) kpja je knjigu objavila polomljene su obe noge.

Nacisti su u Argentinu i ostale zemlje Južne Amerike (Paragvaj, Čile itd) uz asistenciju Vatikana odlazili preko organizovanih mreža od kojih su najpoznatije ODESSA (nem. „Organisation der ehemaligen SS-Angehörigen„; prevod Organizacija bivših pripadnika SS-a), „SPINE“ (Pauk)  i  „SECHSGESTIRN“ (Konstelacija od šest iѕabranih).(12)

No, da se vratimo operaciji “Spajalica”. Veoma brzo većina onih koji su prebačeni u SAD kroz ovaj projekat dobili su američka dokumenta, brisanje biografije i mogućnost da se ravnopravno uključe u življenje američkog sna. Bili su dobro plaćeni i dobili sve ostale društvene privilegije, a da pri tome niko nije zadirao u pitanje njihove ideološke pripadnosti, niti obraćao pažnju na uspostavljanje veza sa nacističkim ispostavama na tlu Južne Amerike.  Za svega nekoliko godina gotovo svi nemački tajni projekti oživljeni su na američkom kontinentu, uz potpuno obezbeđenje neophodne infrastrukture i bezmalo neograničena finansijska sredstva.

braun-spajalica

Posebno se istakao talentovani Verner fon Braun koji je postao nosilac svih američkih raketnih i svemirskih programa, računajući i legendarni program „Apolo“, direktor NASA i nosilac najviših američkih odlikovanja, iako je kao oficir III Rajha rukovodio u izradi raketa V-2 koje su se proizvodile u podzemnoj fabrici „Mitelverk“ u Nordhauzenu i to pod prinudnim radom zatvorenika iz koncentracionih logora „Mitelbau-Dora”, od kojih su mnogi kad su prestali biti radno upotrebljivi, likvidirani kako bi se sačuvala tajnost projekta.(13)

No, ako bi se Braunove inženjerske sposobnosti i značaj njegovog rada mogli, barem prividno, staviti u kontekst nekih opšte korisnih istraživanja, na tlu Amerike oživljeni su i mnogi nacistički programi zbog kojih se u Nirnbergu sudilo na smrtne kazne. A iza njih je stajala CIA i, pogađate, Alan Dals.

Primera radi, odmah nakon što je postao direktor CIA Alan Dals je odobrio eksperimentalni program za kontrolu ljudskog uma “MK-Ultra” (Projekat “Monarh”) koji su sprovodili nacistički lekari, psiholozi i naučnici, koji su slična istraživanja vršili u logorima Dahau i Aušvic, a u kome su u svrhu izazivanja podvajanja ličnosti korišćeni elektrošokovi, sintetičke droge, silovanja, fizička mučenja, hipnoza i narko-hipnoza.

Bilo je tu i na desetine drugih programa sličnih ciljeva a dobro je poznata Dalsova direktiva američkim službama bezbednosti pod nazivom  „Doktrina američke borbe protiv Istoka” u kojoj je vidljivo  anti-slovensko i anti-pravoslavno opredeljenje, tipično za nacizam.

Iz rečenog je vidljivo da su nacisti prebačeni u Ameriku kroz projekat “Spajalica” ne samo dobili mogućnost da rade na svojim istraživačkim programima, već da niko od njih nije zahtevao da se, makar i formalno, odreknu svoje nacističke ideologije. Iza takvog pristupa stajale su tajne službe koje su vodile i kontrolisale ovaj projekat, uprkos instrukcijama koje je dao predsednik Truman.

I ne samo to. Određene strukture, personiofikovane u Dalsu, pomagale su zaštitu nacista i u Evropi, pa i u samoj Nemačkoj. Dals je zajedno sa Vilijemom Donovanom, šefom OSS, zaštitio šefa obaveštajnog odeljenja generalštaba Vermahta generala Rajnharda Gelena i sa njim dogovorio formiranje takozvane Organizacije Gelen, koja je predstavljala u suštini rekonstruisanu nacističku agenturu, sa navodnom idejom da se bori protiv komunističke opasnosti. Ova organizacija, 1955 godine, ozvaničena je kao Savezna obaveštajna služba Nemačke – BND. Ni od Gelena nikada niko nije tražio da se odrekne nacističke ideologije.

U svakom slučaju, nema sumnje da su  za preživljavanje nacističke ideologije najzaslužnije američke agenture. To se naročito odnosi na CIA, koja je od svog osnivanja 1947. godine, preuzela sve kontakte i projekte ovog tipa od nekoliko organizacija čiji je rad objedinila. Kroz plašt borbe protiv komunističke opasnosti, oživljavanje nacističkih projekata i ideja poseban impuls dobija od 1953. kada na čelo Agencije dolazi pomenuti Alen Dals, prvi „civilni direktor“ CIA. S tim u vezi veoma je zanimljivo pitanje kako je i zašto čovek koji je bio lični prijatelj Hitlerovih najbližih saradnika i glavnih finansijera izabran na takvo mesto?!  I ko je još, sem Rotšilda, pogurao taj izbor?!

ukrajina-nacisti12

UMESTO ZAKLJUČKA

Dakle, u određenom trenutku došlo je do poklapanja interesa nacističkih geostratega (svesnih neminovnosti vojnog poraza) i zapadnih sila željnih da u potpunosti  osvoje napredna nacistička naučna, tehnološka, vojna, doktrinarna i druga znanja. U tom kontekstu lociranje nacista na američki kontinent (Severni i Južni) nije nikakva slučajnost već plod organizovanog delovanja određenih uticajnih grupa, koje su već tada imale u vidu buduće oblikovanje sveta, a jedna od posledica takvog delovanja je i preživljavanje nacističke ideologije, naravno u novom obliku.(14) Očigledno da je neko, najverovatnije tajanstveni Hitlerov sekretar Martin Borman, uspeo da sprovodeći unapred odeđeni plan, po horizontali i vertikali uveže ljude, kapital i nacističke ideje u moćnu mrežu koja je sebe ugradila u Novi svetski poredak, ako već nije i preuzela njegove glavne poluge i upravljačke mehanizme. Nije nemoguće da ga je u dobroj meri i sama oblikovala, što je nacističkoj ideologiji omogućilo ne samo da preživi već i da se razvija evoluirajući u savremene forme sa kojima se danas susrećemo.

U svakom slučaju NACIZAM JE OPET PRED VRATIMA, a izgleda da se Četvrti rajh oseća spremnim i dovoljno jakim da nastavi tamo gde je slomljen Treći!

Na sreću Rusija ga dočekuje mnogo spremnija nego 1941. I politički i geopolitički, i vojno i materijalno.

Rusija, nikad osvojena, neprebolna nacistička rana. I Vladimir Putin, Nebom dani, Čuvar Srca sveta…

_________________________________________

Odrednice:

  1. http://www.pravda.rs/2015/05/01/ovo-je-najstrasniji-ukrajinski-zlocin-godisnjica-masakra-u-odesi-video/
  2. Paljenje Rajhstaga (nem. Der Reichstagsbrand) je naziv za podmetnuti požar državnog parlamenta Nemačke u Berlinu februara 1933. godine.
  3. – Milan Vidojević – Amerika kao Četvrti rajh
  4. – Na bazi jednog od tih planova napravljen je bestseler britanskih publicista Sajmona Danstena i Džerarda Vilijamsa, „Sivi vuk – bekstvo Adolfa Hitlera“, u kome iznose i dokazuju hipotezu o Hitlerovom preživljavanju kraja II svetskog rata.
  5. http://www.geopolitika.rs/index.php/sr/intervju/638-e
  6. – Pol Mening: “Martin Borman – nacista u egzilu” (1980 god.)
  7. http://akter.co.rs/weekly/34-bezbednost/32023-alen-dals-ovek-koji-je-osmislio-operacije-cia.html
  8. http://srb.fondsk.ru/news/2014/03/10/ukraiina-i-pravo-lice-chetvrtog-raiha.html
  9. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:362865-Pentagon-stitio-Hitlerove-ratnike
  10. http://www.politika.rs/sr/clanak/285816/Svet/Kako-su-SAD-preuzele-Hitlerove-naucnike
  11. https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D0%B0%D1%86%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8
  12. Isto
  13. http://www.v2rocket.com/start/chapters/mittel.html, The Mittelwerk/Mittelbau/Camp Dora datum pristupa=2007-08-22}}
  14. Kao 7.

Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Novi Rajh pred vratima – ideologija i oblici ispoljavanja

* Obavezna polja