borislav radovanovic 2Papa Franja odabrao je vrlo simboličan datum posete Sarajevu, koji nas prosto mami da se zapitamo može li „Veliki brat“ to pretvoriti u „Dan D“ za Svetog Oca i vaskoliko čovečanstvo???

Pre nego proanaliziramo ovo pitanje moramo se podsetiti da je 06.06. poznat kao „Dan D“, po američkom iskrcavanju na Narmandiju iz 1944. godine. Učili su nas kako je ova vojna operacija izvedena u funkciji slamanja nacizma. Danas se sve češće razmišlja kako je brzopleto američko iskrcavanje učinjeno kako bi se Crvena armija zaustavila u pohodu osvajanja celokupnog evropskog kontinenta. Adolfa Hitlera i naciste Crvena armija porazila je godinu i po pre famoznog „Dana D“, tako da ovaj „saveznički“ poduhvat možemo posmatrati kao izlaznu strategiju britansko-američkog PROPALOG „Projekta Hitler“!

Za one neupućene treba istaći kako je „Projekat Hitler“ započet još 1922. godine i sa ciljem stvaranja radikalnog desničarskog totalitarizma u funkciji sukobljavanja sa sovjetskim levičarskim totalitarizmom. Propali projekat rezultirao je opasnošću da Crvena armija uspostavi komunističko uređenje na kompletnom evropskom kontinentu. Oni koji papa Franju doživljavaju kao „crvenog papu“ svakako će naći u ovome odgovarajući simbolizam.

Osim toga, 06.06. poznat je i kao datum objavljivanja knjige „1984“, legendarnog Džordža Orvela, vizionara koji je predvidio da će svijetom vladati „Veliki brat“. Papa Franja i „Veliki brat“ su teško spojive kategorije, tako da ćemo ovim tekstom proanalizirati aspekte međusobnog ugrožavanja istih.

No, prethodno se podsetimo kako je upravo jun mesec (čitaj: Vidovdan 1914. godine) Sarajevo učinio globalno poznatim gradom i to baš ubistvom jednog Franje (Ferdinanda Habsburškog). Za one neupućene treba reći kako je „Veliki brat“ postojao i 1914. godine (Orvel ga je 1948. godine samo prepoznao), te da je ovaj simbol imperijalnog kapitalizma tada bio u teškim prilikama i na sve spreman – baš kao i danas!

KOJI SUBJEKTI UGROŽAVAJU SVETOG OCA?

Žalosno, ali tako je: možemo sačiniti nepregledan spisak subjekata spremnih da ugroze Svetog Oca rimokatoličke Crkve. No, iole iskusni analitičari izvore ugrožavanja prvotno traže unutar samog objekta analize. Tako ćemo ugroženost pape Franje primarno proanalizirati unutar Crkve koju predvodi i Vatikana kao krovne institucije.

Otac Franja je po mnogočemu specifična ličnost i time teško spojiva sa elitističkim krugovima rimokatoličke provenijencije. Poznato je koliko je sadašnji poglavar ove Crkve protivnik raskoši, razmetanja, socijalne neosetljivosti i socio-patoloških pojava kakve vekovima „krase“ crkvenu elitu. Konfrontacije na tom planu su sve veće i sve teže, tako da i „krstaše“ treba uzeti u obzir kao izvor ugrožavanja svog poglavara.

No, moramo istaći jedno vrlo indikativno izvorište ugrožavanja pape Franje, a to je njegova najava abdikacije. Papa je već nekoliko puta istakao kako na tom položaju namerava provesti još par godina (2-5), a potom slediti primer pape Benedikta XVI i odstupiti sa položaja. Bojim se da bi takvo uzastopno ponavljanje „potresa“ za katoličku Crkvu bilo krajnje neprihvatljivo, odnosno da bi im bilo prihvatljivije da papu Franju čovečanstvo pamti kao „žrtvu“ zločina ili nesreće. Ako to može poslužiti nekom „višem cilju“, onda… Makijaveli (Iluminati)!

papa-franja 2

Sledeći subjekt koji zavređuje analitičko apostrofiranje jeste DOMAĆIN, odnosno katoličko-hrvatska populacija. Unutar ove kategorije postoje grupacije koje su u dubokoj konfrontaciji sa pojedinim papinim odlukama i političkim načelima. Informacija da papa neće posetiti Međugorje dolila je „ulje na vatru“, već zapaljenu njegovom odlukom da ne prizna međugorske „vidioce“. Kako prenosi portal „NjuzBar“ (1) fra Marinko Šakota pokušao je umiriti okupljene „vernike“ uzrujane saznanjem da ih papa ignoriše. Verovatno je bio zaprepašten kada je iz gomile čuo reči koje su mu vikali ogorčeni župljani:

„J… mi tvomu Papi četničku i balijsku majku. Što si je umislio? Neće on nama pokvariti biznis. A ti, župniče, kad ćeš nam vratiti svetleću Gospu? Držiš li je doma da ne platiš račun za struju? Ha?“

Sledećeg indikativnog subjekta treba potražiti u radikalno-islamističkim krugovima „domaćina“ (Sarajeva). Papa Franja propagira mir, toleranciju i suživot između verskih konfesija. Međutim, ekstremni islamistički krugovi odabrali su sasvim drugačiji put, odnosno „džihad“ koji se bazira na nasilju i netoleranciji.

Tu posebno moramo obratiti pažnju na činjenicu da Bosnu i Herecegovinu svrstavamo u kategoriju „slabih država“. To su države čiji sistem bezbednosti nije sposoban obezbediti građansku sigurnost, vladavinu prava i zaštitu resursa. Kada sistem bezbednosti nije sposoban realizovati svoju primarnu funkciju, teško je očekivati sposobnost štićenja posebno ugroženih osoba. Dakle, radikalno-islamistički pokreti u Sarajevu dobijaju dobru priliku da čovečanstvu upute „snažnu poruku“, samo je pitanje da li će istu iskoristiti (ili bar pokušati!?).

U daljem tekstu želimo proanalizirati poziciju „svetskog policajca“, odnosno Sjedinjenih Država. To kako Angloamerikanci „obožavaju“ papu (posebno kroz karikature) je opštepoznata činjenica. No, zadržimo se na nešto konkretnijim indikatorima. Jedan mirotvorac tipa pape Franje u ovakvim geopolitičkim prilikama je nešto što Sjedinjenim Državama nije ni najmanje potrebno.

Osim toga, napad na Svetog Oca odrazio bi se na globalne prilike u vidu nedvosmislene dalje konfrontacije brojnih subjekata. Upravo ono šta Anglo-amerikancima najviše odgovara! Sjedinjene Države već nastoje proizvesti „treći front“ – balkanski (pored ukrajinskog i bliskoistočnog), kao pretpostavku širenja „konstrolisanih sukoba“ („Operacija FID“ – Foreign Internal Defence, odnosno „unutrašnja odbrana prijateljske zemlje“ definisana je u Pentagonu 1976. godine u pravilu FM 100-20). Zar postoji bolji „povod“ za izazivanje novih sukoba od napada na jednog papu (u daljem tekstu nešto više o metodama FID operacija)?

Na kraju, dolazimo do verovatno najvažnijeg subjekta ugrožavanja pape, a to je sam „Veliki brat“. Pogrešno je ovaj pojam vezivati sa establišment Sjedinjenih Država ili bilo koje države ponaosob. Globalnog hegemona u vidu „Velikog brata“ treba tražiti u asocijacijama poznatim kao Trilateralna komisija, Bilderberg grupa, 100 najbogatijih porodica svijeta, iluminati, Svetska vlada i sl. U pitanju je grupacija koja predstavlja manje od 1 odsto čovječanstva, ali poseduje 99 odsto ukupnog svetskog bogatstva, pa i sva sredstva moći i uticaja kakva proizilaze iz tog bogatstva.

Nimalo slučajno papa Franja nije dobio nadimak „Crveni Papa“, nego zbog svog zalaganja za jednakopravnost, za pravedniju preraspodelu postojećeg bogatstva, za čovečnost. Monstrumima koji vladaju čovečanstvom su jednako neprihvatljivi i ovaj papa i čovečnost kao civilizacijska vrednost. Zar postoji bolje mesto da se ovi hegemoni reše „tereta“ zvanog papa Franja od našeg glavnog grada, već prepoznatljivog po zločinaštvu? Imperijalni kapitalizam, kao uređenje kakvo savršeno odgovara interesima „Velikog brata“, veštački se održava od sredine XIX veka i to upravo krvoprilićima, hegemonijom, manipulacijama i sličnim necivilizacijskim sredstvima, pa se zapitajmo zbog čega i jednog papu Franju ne bi „utemeljili“ u Novi/Stari svetski poredak?

papa-bosna

VELIKI BRAT I FID OPERACIJE

Nadalje, potrebno je proanalizirati metode i sredstva kojima se „Veliki brat“ inače služi, a u odnosu na papinu posetu Sarajevu ih treba posebno uzeti u obzir. Možemo to nazivati FID ili „crnim“ operacijama, možemo „taktikom isticanja lažnih zastava“ ili kako nam drago, ali suština je uvek ista. Plastično prikazano takve operacije imaju za cilj da se njihov idejni kreator nikada ne otkrije. Za to se koriste „magarci“ (kriminalističkom terminologijom), odnosno instrumentalizovani zabludnici kakvi poslušno izvršavaju dobijene zadatke. Suštinski, obaveštajne službe u raznim radikalno-ekstremističkim organizacijama imaju infiltrirane ili zavrbovane svoje ljude. To su u pravilu osobe nižeg i srednjeg nivoa organizacione hijerahije. Takav infiltrirani agent ili zavrbovani ekstremista izdaje „zadatak“ pojedincu ili manjoj grupi da izvrše teroristički napad i ovi to bespogovorno realizuju. Pri tom smatraju kako slede naredbe samog vrha organizacije, a nemaju ni predstave da izvršavaju zadatak u interesu CIA, Mosada itd.

Zbog čega je „isticanje lažnih zastava“, ili lažnih/instrumentalizovanih „krivaca“ tako važno u ovim operacijama? Prosto, osvrnimo se na obaranje malezijskog aviona nad Ukrajinom. Ta neuspela operacija ipak je ostavila dubokog traga na svjetsku percepciju Vladimira Putina, a koliko se čovečanstvo ikada bavilo time da je za ovaj teroristički napad krivac „Veliki brat“? … ili za 11. Septembar, snajperisanje građana Sarajeva, Markale II i sl, kao uspele operacije? Neke kategorije je teško porediti, ali možemo pretpostaviti da bi napad na Svetog Oca odjeknuo kao 11. septembar, odnosno „Velikom bratu“ obezbedio još najmanje deceniju globalne hegemonije.

Takva znanja moramo uobziriti ukoliko se dogodi da nekakav muslimanski ili katolički ekstremista ugrozi papu Franju prilikom skorašnje posete Sarajevu. Na sumanuti čin nekog pojedinca ili grupe uvek treba računati u ovakvim visokorizičnim događajima, no, ni aktivnu ulogu „Velikog brata“ nikada ne smemo isključivati. Ipak, da bih predočio kako to funkcioniše u praksi neću se poslužiti bošnjačkim ili hrvatskim ekstremistima, nego upravo SRPSKIM – „Ravnogorcima“. Istovremeno, otkriću i jednu javnosti nepoznatu okolnost papine posete Banjaluci iz 2003. godine.

U jeku priprema za dolazak Jovana Pavla II policija Srpske je došla do informacija prema kojima se oveća grupa „Ravnogoraca“ zaklela „na nožu i vinu“ da će ubiti papu prilikom posete Banjaluci. Operativne provere pokazale su da se takvo „zaklinjanje“ zaista dogodilo, ali i to da je u pitanju „folklorno-pijanska priča“ bez ozbiljnijih pretpostavki realizacije. No, sigurnosti radi „Ravnogorci“ su dan papine posete proveli u službenim prostorijama MUP-a RS-e.

Kasnije provere pokazale su krajnje frapantan indikator. Otkriveno je da su pripadnici AID-a (tajne bošnjačke obavještajno-bezbednosne službe) zavrbovale pojedine „Ravnogorce“ da svojim „saborcima“ podmetnu par flaša rakije i „ideju“ o tome kako treba ubiti Jovana Pavla II. Zakletva „Ravnogoraca“ je vredela do sutrašnjeg ortežnjenja, no, da je Sveti Otac bilo kako bio ugrožen – „krivac“ bi bio opštepoznat. Pošto su blagovremenom akcijom policije instrumentalizovani „krivci“ eliminisani kao izvršioci, time je i potencijalna „crna operacija“ ostala nerealizovanom.

Na kraju, šta poručiti sistemu bezbjednosti Bosne i Hercegovine u kontekstu pomenute visokorizične posete jednog pape? A šta poručiti jednom nefunkcionalnom i krajnje nesposobnom sistemu? Jedino, pomolimo se dragom Bogu da sve prođe u najboljem redu! … i neka ministar bezbednosti BiH, Dragan Mektić, u to ime zapali sveću!

__________________________________

1 – NewsBar , vidi: (http://news-bar.rtl.hr/vijesti/regija/vjernici-psuju-papu-jer-odbija-priznati-meugorje)


Izvor: Blog autora

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Papa u Sarajevu ili senka „Dana D“ nad čovečanstvom

* Obavezna polja