Valentin-katasonovУ чланку „Шта се крије иза информационих напада на ФРС“ већ сам имао прилику да пишем о истраживању групе научника Швајцарског федералног технолошког института (ШФТИ) из Цириха. Резултати истраживања су објављени средином 2011.године и светски медији су их објавили као сензацију године. Од тада се многи аутори, међу њима и „информациони партизани“, упорно позивају на рад Швајцараца.  Конкретно, податке, објављене у том истраживању, користи и Дејвид Вилкок у његовој „Финансијској тиранији“. Активисти покрета „Окупирај Волстрит“  су такође примили на знање  изводе швајцарске групе (позиви преко плаката, летака, брошура)…

Откриће „једра“ светске економије

Швајцарски научници су поставили задатак да истраже појединачне елементе светске економије, да пронађу вертикалне  и хоризонталне везе између компанија, да одговоре на питање да ли светска економија има „кристално једро“ или представља аморфну масу. Главно, на шта су Швајцарци обратили пажњу – то је учествовање једне компаније у капиталу других компанија. Компјутерски су обрадили велику масу информација које су се односиле на 37 милиона компанија и инвеститора из читавог света, а која се налази у бази података Orbis 2007. После грубе, прелиминарне „елиминације“  читаве масе компанија пречишћавањем,  остала је група од 43 хиљаде транснационалних корпорација (ТНК). Настављајући све дубљу анализу, научници су издвојили „једро“ од 1318 компанија на које је ишло око 20% свих продаја  свих компанија које су се налазиле у бази података. Истраживања се на томе нису зауставила. Испоставило се да свака компанија која се налазила у наведеном „једру“ учествује у капиталу још 20 компанија (у просеку). Тако „једро“ контролише производњу  за , све у свему, приближно 60% светског БДП-а.

Швајцарци су ризиковали да замахну још дубље. Тако су унутар великог „једра“ (1318 компанија) открили и још једно мало „једро“, које се састоји од укупно 147 ТНК. О том малом „једру“ Швајцарци нису пружили баш много информација.

Прво, тих 147 компанија су међу собом врло тесно повезане узајамним учествовањем у капиталу.

Друго, велики део малог „једра“ (75%) представљају банке, осигуравајућа друштва и финансијске компаније. На списку малог „једра“  прва је банка Barclays, а међу првима су и Barclays Bank, JP Morgan Chase, UBS AG, Merrill Lynch, Deutsche Bank, Goldman Sachs и др. (истраживање се односи на 2007.годину, тј. пре финансијске кризе).

Треће, према процени Швајцараца, „мало једро“ контролише 40% светских актива, од чега 90% актива банкарског сектора.

„Информациони партизани“ сматрају да рад швајцарских научника потпуно потврђује закључак  о постојању уске групе људи која контролише светску економију, финансије, политику. Такође, управо „мало једро“ које сачињава 147 компанија (тачније – њихове газде) представља ону „групу завереника“ против које се „информациони партизани“ боре. Тачније, према њиховом мишљењу, ту групу не треба називати „мало једро“ већ суперсубјекат који у глобалним сразмерама управља економијом, финансијама и политиком. „Мало једро“ су почели да називају и Комитет 147 – по аналогији са Комитетом 300 Џона Колмана.

Microsoft Word - 11-poder-corporativo-mundial.doc

Поједностављени поглед на светску  економију

Треба да се каже да су се швајцарски научници, пошто су објавили такву сензационалну „новост“ мало уплашили. И, као да су хтели да се оправдају, почели су да говоре да: 1.  Не верују ни у какве завере; 2. Ради се само о економској, а никако не и политичкој снази „малог једра“; 3. 147 компанија има врло различите интересе, те им то не може дозволити да направе ефикасну контролу над светском економијом и политиком.

Уосталом, могу да дозволим да слабо разумевање швајцарске групе за финесе савремене економије и финансија представља  узрок таквим напоменама. Руководилац групе Џејмс Глатфелдер је по образовању физичар – теоретичар, чланови групе су стручњаци за информационе системе. „Сама по себи концентрација власти не носи ништа ни лоше, ни добро, – говоре научници из Цириха, – али то не важи и за тесно повезано једро узајамно повезаних компанија. Како смо видели 2008.године, сличне мреже су нестабилне“. „Уколико једна компанија  пропадне, – каже Џ.Глатфелдер, – за њом пропадају и друге“.

У таквим изјавама ја лично видим не само да Швајцарци недовољно схватају савремену капиталистичку економију, већ и отворено лукавство. Јер као резултат кризе 2008. – 2009. једро светске економије није ни мало настрадало, већ је постало још чвршће. Банкрот банке „Леман Брадерс“  у јесен 2008.године,  како тачно констатују озбиљни експерти, представљало је меру која је била планирана и спроведена по одлуци свих великих банкара Волстрита. На ту су банку били пренети сви  безнадежни активи других банака, што је њима дозволило да остану на површини и да наставе са још јачим „једром“.

Најзад,  унутар „једра“ које су открили Швајцарци, постоје противуречности и напрегнутости. Стално се води борба „испод  жита“  за контролу светских актива и ресурса. На највишем нивоу светске хијерархије траје непрекидна и необјављена борба кланова Ротшилда и Рокфелера.  На првом нивоу испод њих  су две групе које се боре, а које припадају једном од та два клана. Детаљно и убедљиво је ту борбу анализирао Американац Николас Хагер у својој књизи  „Синдикат. Историјат формирања тајне светске владе и методе њеног деловања на светску политику и економију“. Међутим, да се види, и тим пре – да се помоћу метода које користи швајцарска група схвати борба унутар „једра“,  је апсолутно немогуће. Нема суперкомпјутера који би то открио!

Зашто  се „једро“ не само не распада, већ је, напротив, све чвршће? Разлога је много – како објективних, тако и субјективних. Само ћу рећи по један: субјективни – јачање крвно-родбинских веза међу породицама које поседују компаније „једра“. Међу објективним је – очување у свету одређене резерве слободних ресурса за чију се контролу боре кланови. Ако се будемо изражавали речима класика – данас се запажа борба за деобу света. Кад се та фаза за поновно дељење света заврши и почне борба за поновну поделу света – у „једру“ ће унутрашњи напон одједном нагло да ојача и могу да се појаве опасне пукотине.

morgan-rokfeler-rotšild

Слика коју су описали Швајцарци је, наравно, врло поједностављена. Пада у очи, конкретно, да научници из Цириха везе међу компанијама своде само на учешће у капиталу. У њиховим шемама једини инструмент контроле пословања су директне инвестиције (тј. велики пакети акција,  деонице, учешће у акционарском капиталу). Међутим, у условима савременог капитализма  све већу улогу стичу „неакционарски“ облици контроле. Међу њима прво место заузимају кредити, који кредитору поуздано обезбеђују веће могућности за доношење стратешких одлука него што је то могуће са  класичним акцијама  крупном(мажоритарном) акционару. А кредити представљају инструмент који се налази у монополском поседу банака.

Пре више од 100 година (1910.) немачки социјалиста Рудолф Хилфердинг  (1877. – 1941) је у свом познатом раду „Финансијски капитал“ поставио темеље тврдње  о доминационој улози банака у економији зрелог капитализма. Он је закључио да ће банке временом почети да управљају друштвом – прво у границама држава, а затим – читавог света. Банке ће планирати производњу, промет, размену и потрошњу. Тако ће свет, тврдио је Хилфердинг, да се ослободи криза. Такав модел друштвеног уређења он је назвао „Организовани капитализам“. По његовом мишљењу тај исти модел, уз одређене ограде, може да се назове и „социјализам“. Уосталом, у току последње кризе, када су америчке и друге банке добиле милијарде и билионе долара из буџета САД и Федералног система резерви САД, у Америци су почели да говоре о почетку ере „банкарског социјализма“.

Данас се Хилфердинг ретко помиње. Мада без разлога: савремени свет, који карактерише доминација банака у економији и политици, невероватно је сличан оној слици света коју је пре сто година нацртао тај Немац. Поштоваоци Хилфердинга су подељени када објашњавају његову видовитост: једни га сматрају за генија, а други су сигурни да је он био упознат са дугорочним плановима светске олигархије која је кроз цео 20 век упорно градила „социјализам банака“.

Суперсубјекат и Федерални систем резерви

И тако, у вези са закључцима швајцарских научника може се рећи следеће: они су још једном „открили Америку“ коју је до тада открило много других. И то без икаквих суперснажних компјутера. Све је на самој површини. Довољно је само присетити се рада америчког истраживача Јустаса Мулинза: „Тајне Федералног система резерви“, у коме он наводи спискове акционара ФРС САД. У тим списковима фигурирају оне исте банке које су „извукли“ и Швајцарци. Само су се њихови називи нешто мало изменили,  јер су се за деценије које су прошле од оснивања Федералног система резерви, банке-акционари, због удруживања или  гутања једних од стране других, стално реорганизовале.

fed-miniutesМожемо да се присетимо и резултата делимичног аудита ФРС. Провера је показала да је у периоду последње финансијске кризе Федерални  систем резерви разделио највећим америчким и страним банкама кредите у астрономској вредности од 16 билиона долара. Објављен је списак тих банака и дати пуни износи кредита. Опет видимо исти списак банака (у заградама су наведене цифре кредита који су добијени од ФРС, у милијардама $): Citigroup (2500); Morgan Staley (2004); Merril Lynch (1949); Bank of America (1344); Barclays PLC (868); Bear Sterns (853); Goldman Sachs (814); Royal Bank of Scotland (541); JP Morgan (391); Deutsche Bank (354); Credit Swiss (262); UBS (287); Leman Brothers (183); Bank of Scotland (181); BNP Paribas (175).

Како се види, у списку банака, обасутих доброчинством ФРС,  су оне исте банке које су „открили“ швајцарски научници. Да ли из предострожности, или из незнања, ти научници нису чак ни наговестили да суперсубјекат има било какве везе са Федералном систему резерви. А веза је врло једноставна:

А. банке које образују суперсубјекат су главни акционари приватне корпорације која се назива „Федерални систем резерви“;

Б. Федерални систем резерви, пошто поседује монополистичка права на ковницу, својим производима тј. новцем, снабдева те исте „изабране“ банке које су у ствари  газде ФРС.

А новац који се добије од ФРС, „одабране“ банке  шаљу за куповину актива по читавом свету – директно или преко нефинансијских корпорација које оне контролишу, а које из њихових руку добијају јефтине или чак бескаматне кредите.


Извор: Фонд Стратешке културе

Оставите коментар

Оставите коментар на Суперубјект или Комитет 147

* Обавезна поља