Dragan 12Kada se, osamdesetih godina prošlog veka, pojam „Četvrti rajh“ počeo koristiti kao termin za označavanje globalističkog projekta poznatog kao „Novi svetski poredak“ u tadašnjoj javnosti to je prikazano i primljeno kao još jedno preterivanje „teoretičara zavere“, kako su u to vreme nazivani oni koji su ukazivali na rađanje nove forme totalitarnog društva. Ne treba se tome previše čuditi budući da je demokratska šminka korporativnog kapitalizma još uvek bila dovoljno sveža da prikrije nakaznu suštinu nameravanog preuređenja sveta, kao i njenu vezu sa nacističkom ideologijom i praksom.

Ta demokratska šminka prvi put se na uglađenom licu savremenog globalizma razmazala prilikom zločinačkog bombardovanja Srbije, da bi danas, tokom poslednjih dešavanja u Ukrajini i Venecueli, ona potpuno nestala i pred svetom se pojavilo nakazno lice mutanta začetog u minhenskoj pivnici a brižljivo odgajanog u podrumima Vatikana i tajnim službama i projektima evroatlanizma.

Onaj ko još uvek ne zna da nasilje u Ukrajini vode one snage koje  inspiraciju nalaze u fašističkoj prošlost regiona zaista je neobavešten čovek, a onaj kome nije jasno da je Ukrajina danas, i sebi i svetu, ono raskršće kakvo je bila Poljska 1939, odnosno mesto gde će Četvrti Rajh otvoreno krenuti tamo gde je stao Treći, ne vidi dobro ni prošlost ni budućnost.

Preživljavanje nacističke ideologije nakon pada III Rajha

Vojni poraz nacističke Nemačke nije označio kraj nacističke ideologije, niti prekid velikih istraživačkih vojnih, industrijskih i naučnih projekata koje je započela i vodila Hitlerova država. Postoji nekoliko razloga za ovakav sled stvari a ovde ćemo navesti tri najvažnija:

  1. Nacistički režim na vreme je sebi obezbedio rezervne položaje, pre svega u Južnoj Americi
  2. Zapad je hteo da se po svaku cenu dočepa napredne nacističke tehnologije, sposobnih nemačkih naučnika i tajnih znanja
  3. Profitni interes najmoćnijih vladarskih porodica, koji su uprkos ratu, kroz mrežu banaka i vlasničkih udela praktično bile deo nemačkog privrednog sistema.

Osvrnimo se ukratko na svaki od njih:

  1. Vrlo brzo nakon preuzimanja vlasti Hitler je počeo da stvara uporišta Rajha van Evrope. Kao prirodna lokacija nametnula se Južna Amerika, gde je još posle I svetskog rata formirana velika nemačka kolonija koja je održavala dobre veze sa domovinom. Zahvaljujući velikoj finansijskoj moći Hitlerova Nemačka je kroz mrežu banaka ( od kojih su najpoznatije „Aleman“, „Transatlantiko Aleman“ i „Hermaniko“), na ove prostore plasirala ogroman novac kojim je pratila aktivnost svijih privrednih predstavništava i novoformiranih preduzeća, postajući kroz njih vlasnik ogromnih zemljišnih poseda, hacijendi, neupadljivih stambenih četvrti, rudnika, fabrika i svega ostalog što je kasnije služilo njihovim potrebama. Ovom operacijom rukovodio je Martin Borman, čovek koji je bio Hitlerova veza sa vladarima iz senke. (1)
  2. Ogromna ulaganja u fundamentalna naučna istraživanja ali i njihovu praktičnu primenu činila su Hitlerovu Nemačku tehnološkim liderom toga vremena, pa ne čudi što je nakon završetka rata nastao pravi lov na vodeće nemačke naučnike i njihove projekte. Iako je Crvena Armija prva ušla u Berlin, razgranate špijunske mreže SAD i Engleske uspele su da da svojim zemljama obezbede većinu nemačkih tajnih znanja i projekata. Osnovni razlog za to je pristup zapadnih službi, koje su vodećim nacističkim naučnicima i vođama raznih javnih i tajnih projekata ponudili azil i zaštitu, bez obzira da li učestvovali u masovnim zločinima ili ne.fon Braun i J.F.Kenedi
  3. Najpoznatiji projekat u ovom smislu je operacija „Spajalica“ kojom je više od 1.600 nemačkih naučnika, projektanata i istraživača prebačeno u SAD tokom 1945-46 godine. Među njima bilo je i onih onih koji su imali direktne kontakte sa vođama Trećeg Rajha – Hitlerom, Himlerom i/ili Geringom. Najpoznatiji od njih svakako su Oto Ambroz, Teodor Benziger, Valter Dornberger, Zigfird Knemajer, Volter Šreber i Verner fon Braun. Paralelno sa operacijom „Spajalica“ odvijala se operacija „Sigurna kuća“ koja se bavila zbrinjavanjem onih nacista koji su bili isuviše kompromitovani, da bi im se ponudio azil pod pravim ili lažnim imenom, poput Mengelea na primer.

Veoma brzo većina od ovih ljudi dobila je američka dokumenta i mogućnost da se ravnopravno uključi u življenje američkog sna. Bili su dobro plaćeni i dobili sve ostale društvene privilegije, a da pri tome niko nije zadirao u pitanje njihove ideološke pripadnosti, niti obraćao pažnju na uspostavljanje veza sa nacističkim ispostavama na tlu Južne Amerike.  Za svega nekoliko godina gotovo svi nemački tajni projekti oživljeni su na američkom kontinentu, a to nisu bili samo projekti tehničkog tipa.

Povezanost nacističke Nemačke sa kapitalom Vol Strita, kao i industrijskom tehnologijom zapadnih zemalja odvijala se visokom dinamikom sve do kraja 1942, da bi se nakon toga smanjila, ali nikada nije potpuno prekidana, uprkos međusobnim ratnim dejstvima. Dovoljno je podsetiti da su tri moćne bankarske porodice (Rotšild, Rokfeler i Varburg) imale svoje udele u hemijskom gigantu  „IG Forben“ koji je bio kičma nacističke privredne moći, kao i u proizvodnji nemačkog čelika („Frajgnite Štalverke“), a da je „Standard oil“ prepustio Hitleru tehnologiju za dobijanje sintetičkog goriva iz uglja bez čega njegova ratna mašinerija nikada ne bi dobila takav zamah.

Tako ostvareni kontakti i poslovne veze umnogome su doprineli da se organizovana „predaja“ nacista i njihovih privrednih i industrijskih projekata usmeri prema Zapadu, pre svega prema SAD, ali i da se, kasnije, obnova Nemačke i njenih privrednih resursa odvija munjevitom brzinom. Priče o tome da su nemačka disciplina i marljivost uzrok fascinantnog oporavka posleratne Nemačke najobičnija su glupost. Iza tog procesa, kao i iza onog što se naziva „nemačkim privrednim čudom“ stoji američki kapital i spremnost za oživljavanje i realizaciju nacističkih projekata i ideja u privredi, radi profitnih i političkih interesa.

Dakle, u određenom trenutku došlo je do poklapanja interesa nacističkih geostratega (svesnih neminovnosti vojnog poraza) i zapadnih sila željnih da u potpunosti  osvoje napredna nacistička naučna, tehnološka, vojna, doktrinarna i druga znanja. U tom kontekstu lociranje nacista na američki kontinent (Severni i Južni) nije nikakva slučajnost već plod organizovanog delovanja određenih uticajnih grupa, koje su već tada imale u vidu buduće oblikovanje sveta, a jedna od posledica takvog delovanja je i preživljavanje nacističke ideologije, naravno u novom obliku.

Nacizam kao osnov ideologije Novog svetskog poretka

Bez obzira iz kog ugla posmatrali suštinu i formu totalitarnog društva koje sebe naziva novim svetskim poretkom evidentna sličnost sa nacizmom, odnosno IIIRajhom, ne može se izbeći ni u doktrinarnom, ni u ideološkom, ni u metodološkom smislu. Istina, postoje i razlike ali one potiču iz forme, odnosno mogućnosti koje daju savremene tehnologije (informativne, računarske i druge) za ostvarenje totalitarnih ciljeva, a ne iz suštine. Ova sličnost nipošto nije slučajna, jer nisu samo nauka i tehnologija nacizma bili prisvojeni od  zapadnih centara istinske moći.

Još tokom 1946 godine neki od SS oficira za obaveštajni rad počinju da rade na razvijanju zapadnih informativno-propagandnih projekata, poput osnivanja Radio Libertija i Glasa Amerike, a za Amerikance počinje da radi i nemački general Rajnhard Gelen, načelnik obaveštajne službe na Istočnom frontu, koji je imao veliki uticaj na Alena Dalesa, prvog direktora CIA (2). Gelen je imao veliku ulogu u stvaranju antiovjetske histerije u perodu hladnog rata, a ovoj nacista i slovenomrzac osnivač je i dugogodišnji šef nemačkog BND-a (do 1968) u čije je redove smestio oko 250 gestapovih agenata, čije je dosije BND uništio 2007. godine, mimo propisanih procedura (3).  Poznat je i slučaj šefa Gestapoa Hajnriha Milera, koji je u Americi živeo do 1973. godine. (4)

Ne sme se prenebregnuti da je zahvaljujući uticaju Amerike četvrti Generalni sekretar OUN bio Kurt Valdhajm, austrijski oficir Vermahta, koji je učestvovao u ratnim zločinima na teritoriji Jugoslavije.

Naravno, angažovanje tolikih nacističkih kadrova, od kojih su mnogi bili na hijerarhijski visokim pozicijama u Hitlerovom Rajhu, nosilo je i infiltriranje nacističke ideologije i doktrine u nastup novih gospodara sveta.

nato-potkopao-ukrajiinu_9691_3364

Primera radi, omiljena metodologija razbijanja većih država na više manjih po etničkom principu, radi lakšeg osvajanja i inkorporiranja u novi svetski poredak, nije izum CIA niti novina geostratega savremenog globalizma kako se obično misli. Ona proističe iz koncepta Ostministeriuma koji je jedan od nacističkih ideologa, Alfred Rozenberg, pripremio kao deo specijalnog rata protiv Sovjetskog Saveza i koji podrazumeva raspirivanje mržnje i separatističkih tendencija kod brojnih sovjetskih etničkih manjina radi izazivanja etničkih i verskih sukoba, sa krajnjim ciljem da se određene teritorije izdvoje iz sovjetske države i postanu sateliti Rajha.

Zvuči li vam ovo poznato?! Nije li to ono što se dogodilo i događa Jugoslaviji, Libiji, Siriji, Iraku …?!

Naravno, postoji još mnogo toga što novi svetski poredak crpi iz nacizma, a ovde ćemo prikazati nekoliko najbitnijih postavki.

  1. Ne poštovanje ili jednostrano tumačenje postignutih dogovora i potpisanih sporazuma

Nije nepoznato da je Hitler potpisane sporazume poštovao samo dok to njemu odgovara, a zatim se na njih nije obazirao, kao i da ih je tumačio u zavisnosti od svojih potreba i ideja. Osnov za takav pristup nalazio je u filozofiji da je vojna moć a ne dijalog ono što odlučuje.

Potpuno isto ponašaju se oni koji vode globalističke projekte širom planete. Svaki sporazum i dokument potpisuje se samo kao faza kojom se osiguravaju osvojene pozicije, a čim se krene dalje on se proizvoljno tumači ili se jednostrano krši. Poslednji primer nalazimo u ukrajinskoj krizi. Iako je insistirao i bio garant sporazuma demonstranata i predsednika Janukoviča, zbog koga je zaustavljena ofanziva policije, Zapad je to ignorisao čim se njihova opcija reorganizovala i pokazala jačom.

Takođe, Rusija se poziva da poštuje dokument iz 1995 godine koji garantuje suverenitet Ukrajine, ali ze zanemaruje da Ustav ove zemlje zabranjuje njenu blokovsku opredeljenost.

2. Korišćenje grubih laži i tehnika zamene teza uz kontrolu informacija

Iako nacizam nije izmislio upotrebu drskog optuživanja žrtvi kao krivca za zločine koje čini agresor, upotreba ove manipulativne tehnike u Gebelsovo vreme dovedene su gotovo do savršenstva i bila su jedna od glavnih poluga Hitlerove propagandne mašinerije.

Novi svetski poredak u svojim osvajanjima koristi bukvalno iste principe. Šta su laži o Sadamovom oružju za masovno uništenje ili montiranje slučaja „Račak“ nego nacistička vest o napadu Poljske na patrolu Rajha iz 1939. godine?

3.  Neosetljivost na civilne žrtve

Poznata je neosetljivost nacističke doktrine na civilne žrtve u ostvarivanju političkih i vojnih ciljeva, koja se odnosila na napadnute, ali i na sopstveni narod.

Potpuno isti pristup imaju savremeni globalistički osvajači, u čemu se posebno ističe vojska SAD kao udarna pesnica nove Imperije. Dosadašnja osvajanja novog svetskog poretka praćena su stotinama hiljada često sasvim nepotrebnih civilnih žrtava, što ima i određenu okultnu dimenziju.

4. Upravljanje strahom i tajni zatvori

Plansko i sistematsko zastrašivanje pokorenog ali i sopstvenog stanovništva bila je osnovna poluga nacističke vladavine i ono se konstantno odvijalo u direktnim ili indirektnim oblicima. Pored ostalog ovo im je služilo za opravdanje ukidanja ili bitnog ograničavanja građanskih prava i sloboda, a neposlušni su odvođeni u zatvore na tajnim lokacijama, gde im se često gubio svaki trag.

Savremeni gospodari koriste potpuno istu metodologiju, naravno ojačanu savremenim medijskim, psihološkim i drugim instrumentima koji im stoje na raspolaganju. Posebno je ovo postalo očigledno nakon planskog rušenja tzv. Kula bliznakinja i navodnog terorističkog napada na Pentagon, kada su države Imperije izglasale mnoštvo zakona koji drastično ograničavaju slobode i prava građana, nakon čega je došlo do otvaranja niza tajnih zatvora širom sveta gde se deportuju ljudi bez ikakvih dokaza za ono za šta su optuženi i bez prava na adekvatnu odbranu. U Poljskoj se nedavno saznalo za dva takva američka zatvora. Orvel ili Kafka? Ne, samo vraćanje nacističkih metoda.

5. Okultna doktrina novog svetskog poretka

Ogroman uticaj koji je okultno imalo na ideologiju, doktrinu i geostrategiju nacizma dolazio je, uglavnom, iz crnog okultističkog reda  Tula Gesellschaft (Društvo Tula) čiji su članovi bili svi nacistički ideolozi ali i svi najviši državni i vojni zvaničniici, osim Gebelsa.

Društvo Tula pripadalo je mreži tzv. Bratstva smrti (prepoznaju se što u amblemu koriste mrtvačku glavu) kome pripada i poznato američko tajno društvo „Lobanja i Kosti“. Ima mnogo indicija da su tokom akcije spajalica u Ameriku prebačeni i materijali, rituali i arhiva Tule, te da ih je preuzelo i koristi pomenuto društvo sa Jejla, koje nikada nije bilo moćnije nego danas i iz koga se regrutuju kadrovi za najviše funkcije u institucijama savremenog globalizma. (5)

Uticaj okultnog na novi svetski poredak jasno se ogleda se u oživljavanju paganskih kultova, razvoju mreže tajnih organizacija kroz koje se propagira ideologija globalizma, uspostavljanju planetarnih Datuma (Praznika), rušenju Pravoslavlja i menjanje izvorne doktrine Katoličanstva i mnoštvu drugih procesa koji u principu vode stvaranju tzv. univerzalne religije koja treba da zameni sve postojeće.

Sve navedeno jasno ukazuje da se totalitarna doktrina novog svetskog poretka umnogome temelji na ideologiji nacizma kako u odnosu prema pojedincu, tako i u odnosu prema nacijama i narodima, kao i u tumačenju njihovog prava na životni prostor i prirodne resurse koji na tom prostoru postoje. Otuda naziv Četvrti Rajh kako se novi svetski poredak sve češće naziva izgleda savim primeren.

Takođe, nadam se da je očigledno da takav razvoj stvari nije slučajan, već da je plod određenih procesa koji se iz evro-atlantskih centara moći fazno usmeravaju već godinama. Jako dugo sve ovo odvijalo se pod plaštom „demokratskih procesa“ i pažljivo je skrivana totalitarna priroda novog svetskog poretka. Napadom na Srbiju ona je delimično otkrivena, ali su veze sa nacizmom brižljivo skrivane. Izgleda da je došlo vreme kada Imperija želi da otkrije i ovu tajnu.  U tom kontekstu veoma su zanimljivi najnoviji događaji u Ukrajini.

viktoria nuland-in-ukraine_with_neo_nazi_svoboda_leader_oleh_tyahnybok

Umesto zaključka ili evromajdanska fašistička revolucija

Događanja u Ukrajini, čije je prvo poluvreme završeno krvoprolićem na ulicama radi nasilnog preuzimanja vlasti, pokazuju neskrivenu prisutnost fašističke ideologije u najmanje tri elementa:

–        organizovanju oružanog nasilja za rešavanje političkog konflikta

–        raspirivanje antiruske histerije

–        otvorenom učešću jedne pro-fašističke partije i lidera kako u oblikovanju i sprovođenju nasilja, tako i u podeli osvojene vlasti

Ovo treće odnosi se na jednog od vođa opozicije, Olega Tjagniboka, otvorenog antisemite i rusofoba, koji sa svojom partijom Svoboda pokazuje jasne simpatije prema fašizmu. On otvoreno pozdravlja simpatizere nacističkim pozdravima a organizator je i januarskog „Marša baklji“, manifestacije u čast ukrajinskog fašiste iz drugog svetskog rata Stepana Bandere, kada je hiljade njegovih sipmatizera marširalo kroz Kijev uzvikujući banderovski poklič „Slava Ukrajini“. Stvarna uloga Tjagniboka u organizovanju nasilja na ukrajinskim ulicama i nasilno osvajanje institucija sistema svakako tek treba da bude ispitana, ali već sada je izvesno da među onima koji su pucali na policiju i građane ima najviše njegovih pristilaca, a da je on bitan čovek u strukturi nove vlasti.

Zapad se ni u jednom trenutku nije ogradio od ovakvog razvoja događaja. Naprotiv. Pridružio se stvaranju anti-ruskog raspoloženja kod stanovništva Ukrajine čak i pre nego što je Rusija preduzela mere na zaštiti svojih interesa i ruskog stanovništva. Nakon toga i oni su krenuli u histeriju. Antirusku.

Da li je to samo frustracija zbog još jednog mogućeg geostrateškog poraza ili je novi svetski poredak, Četvrti Rajh, rešio da pokaže svoje pravo lice?!

__________________________________

Odrednice:

(1)  –  Milan Vidojević – Amerika kao Četvrti rajh

(2) – http://www.slobodanjovanovic.org/2011/01/12/zoran-milosevic-amerika-i-fasizam/

(3) –  http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82/1000610/%

(4) – O pozadini Milerovog boravka u SAD uspešno je istraživao i pisao Gregori Daglas.

(5) – http://srb.fondsk.ru/news/2013/09/18/tula-nacizam-i-savremeni-globalizam.html


Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Ukrajina i pravo lice Četvrtog Rajha

* Obavezna polja