Lice Aljbina Kurtija tek se naziralo kroz zavesu dima koji se nakupio između stolova buregdžinice u centru Prištine dok je govorio o golemoj nepravdi koju prema Albancima čine međunarodni službenici dok iz džipova, s visine, gledaju na prolaznike kao kakvi kolonijalni upravnici. Od desetak ljudi koji su sedeli za okolnim stolovima zabavljeni hranom ili kafom, privukao je pažnju tek nekolicine.

Pokret Samoopredeljenje bio je star svega nekoliko dana i Kurtijeve kancelarije nalazile su se, suštinski, na mestima na kojima se zadesio. Iako je bio relativno prepoznatljivo lice na kosovskoj političkoj sceni, tek nedugo pre toga odlučio je da formira političku stranku, istovremeno levičarsku i snažno nacionalno opredeljenu, te jednako privrženu nezavisnosti Kosova i ujedinjenju sa Albanijom.

Ozbiljno suprotstavljanje potezima međunarodnih upravnika i najava borbe protiv korupcije koja je polako razjedala posleratno Kosovo, međutim, u godinama koje su sledile postale su najsnažnije političko oružje Aljbina Kurtija.

Vatreno krštenje pokreta Samoopredeljenje bilo je uistinu pakleno – za nekoliko sati sukoba Kurtijevih pristalica i Unmikove policije ubijene su dve, dok je ranjeno stotinjak osoba, mahom demonstranata. Rumunski policajci su, navodno, gumenim mecima pucali direktno u lica učesnika protesta, čime je suštinski počela era žestokih sukoba pristalica Samoopredeljenja sa policijama UN i EU, te kosovskim vlastima. Aljbin Kurti je, po treći put u političkoj karijeri, završio iza rešetaka.

Sukobi sa policijama su postajali sve žešći, pa su Kurtijeve pristalice u samo jednom danu uništile 28 džipova Euleksa, što je rezultat kojem su tokom kosovske krize uspeli da se približe samo Srbi iz Mitrovice, koji su nekoliko godina ranije za par sati zapalili 25 vozila Unmika.

Tokom jednih takvih demonstracija, povređena je i tadašnja američka ambasadorka u Prištini Trejsi En Džejkobson, posle čega ga je Filip Riker nazvao „klovnom koji želi da bude nasilan“. Ništa bolje mišljenje o Kurtiju, u to vreme, nisu imali ni ostali zapadni zvaničnici, smatrajući ga za problematičnog kavgadžiju bez jasnog političkog koncepta i valjane podrške među Albancima.

Nedugo pošto ga je međunarodna zajednica precrtala sa spiska potencijalnih rešenja za nevolje koje su se gomilale u vrhu kosovskih vlasti, Kurti je na prvim izborima na kojima je Samoopredeljenje ozbiljno učestvovalo osvojio 12 odsto glasova i najavio skok u hijerarhiji na kosovskoj političkoj sceni. Popularnost mu je dodatno pojačala činjenica da je kampanju platio tako što je prodao stan u Prištini. Gomile mladih, razočaranih godinama praznih obećanja su se ili iseljavale sa Kosova ili prilazile Samoopredeljenju.

Aljbin Kurti – Foto: EPA/Georgi Licovski

Politički poredak na Kosovu bio je nepovratno promenjen, pošto je uzdrmana dominacija Demokratskog saveza Kosova, koji je bez većih problema odnosio pobede na izborima, ali ni u jednom trenutku nije uspeo da zaista i preuzme vlast iz ruku nekadašnjih gerilaca koji su je oružjem zaposeli sredinom juna 1999. godine.

U međuvremenu, Samoopredeljenje je pokrenulo bojkot srpskih proizvoda na Kosovu, koji je okončan pošto su aktivisti Kurtijevog pokreta survali nekoliko šlepera u jarak pored puta i time navukli na sebe gnev međunarodne zajednice, kosovskih vlasti i Beograda. Tvrdili su da ta akcija nije bila uperena protiv kosovskih Srba, kao i da niko nije povređen. Vozači kamiona koje je rulja izvukla iz vozila pre nego što su šleperi završili u livadama kraj puta svakako nisu imali preterano razumevanja za takvu „nenasilnu akciju“.

U novoj podeli političkih uloga, Samoopredeljenje se odlučilo za seriju žestokih akcija, koje su počele početkom oktobra 2015. godine, kada su Kurti i grupa poslanika njegove stranke bacili suzavac tokom sednice kosovskog parlamenta i izazvali dodatni gnev ionako nimalo im naklonjenih međunarodnih zvaničnika.

Pobunili su se protiv Briselskog sporazuma i demarkacije sa Crnom Gorom, tražeći da vlada odustane od tih sporazuma. Priključio im se i šef Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj, koji je na zasedanjima komisije za demarkaciju mapama gađao šefa tog tela. Popularnost Samoopredeljenja nastavila je da raste.

Partije proistekle iz Oslobodilačke vojske Kosova nedugo zatim su pokrenule ozbiljnu propagandnu akciju protiv Kurtija, tvrdeći da se, u vreme dok su se oni borili sa srpskim snagama bezbednosti, šepurio po Prištini, glumeći predstavnika studenata. Odgovorio im je da je od samog početka govorio da neće uzimati oružje u ruke, te da će ciljeve pokušati da postigne političkim sredstvima.

Iza rešetaka je bio nekoliko puta. U oktobru 1997. godine uhapšen je prvi put kao jedan od lidera studentskog pokreta koji je organizovao seriju demonstracija u Prištini. Godinu dana kasnije počeo je da radi u kancelariji Adema Demaćija, koji je u to vreme predstavljao glas OVK u Prištini.

Aljbin kurti kao studentski lider 1999. godine

Uhapšen je u Prištini u aprilu 1999. godine, a godinu dana kasnije osuđen je na 15 godina zatvora zbog terorizma i rušenja teritorijalnog integriteta SR Jugoslavije. Sudijama se obratio rečima: „Može mi suditi samo sud mog naroda. Ne priznajem ovaj sud kao što ne priznajem ni Srbiju ni Jugoslaviju.“

Kurti se na sličan način obratio sudijama u Prištini šest godina kasnije, rekavši da se neće braniti pred „kolonijalnim organima Unmika“. Te godine, osuđen je na 11 meseci zatvora, ali je odmah pušten jer je to vreme proveo u pritvoru.

Šaranje po zidovima, govori u sudnicama i po trgovima, suzavac i kamenice doveli su, postepeno, Kurtija od statusa autsajdera kosovske političke scene do glavnog kandidata za premijera. Pitanje koje čeka odgovor je da li su dani posle pobede Samoopredeljenja njegov politički vrhunac ili naredna stepenica u karijeri.


Izvor: R T S

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Aljbin Kurti i njegovi kosovski grafiti

* Obavezna polja