Velikoalbanski fašisti Rama,Tači i Musliju su Srbiju i zemlje u okruženju ponovo zasuli pretnjama ratom i otimanjem državne teritorije Republike Srbije. Ako im kojim slučajem EU ne izađe u susret oni će uz pomoć rata da stvore Veliku Albaniju koja će uključivati i grad Niš. Dobro je da su konačno veliki prijatelji srpskog vođe Rama i Tači otvorili karte i javno rekli šta je njihov glavni cilj. Stvaranje Velike Albanije. U tom procesu stvaranja Velike Albanije velikoalbanski fašisti će se oslanjati na šiptarsku populaciju i to prvenstveno onu koja živi u Srbiji i Makedoniji. U zadnjoj fazi tog projekta uslediće pritisak i na Crnu Goru i Grčku koje su za sada ostavljene po strani.

Glavni cilj velikoalbanskih fašista nije toliko formiranje Velike Albanije već odsecanje Srbije od vardarsko-moravske doline kako bi se Srbija zauvek gurnula što dalje od mora i morskih plovnih puteva. Taj velikoalbanski posao u Crnoj Gori obavio je Milo Đukanović uz saradnju lokalnih šiptara koji su svojim glasovima omogućili stvaranje nezavisne Crne Gore a potom nedavno zajedno sa crnogorskim muslimanima u crnogorskoj skupštini glasali za ulazak u NATO pakt.

Pritisak velikoalbanskih fašista u Makedoniji svakodnevno raste u oni u svojim planovima za podelu Makedonije imaju podršku EU i NATO pakta. Ta podrška je za sada samo politička i obaveštajna a kada će preći u ono vojnu vreme će pokazati. Zanimljivo je da dosta nekakvih analitičara u Srbiji stvaranje Velike Albanije primaju zdravo za gotovo i kao svršeni čin što je najobičnija glupost. Šiptari na Helmu prvo za takav posao nemaju dovoljno novca. Ekonomije Albanije, okupiranog Kosova i Metohije i Makedonije tužnije su od srpske. Te zemlje su kao i ostatak zemalja na Helmu u teškoj bedi, ogrezle u teške oblike kriminala i korupcije.

Pored činjenice da su beda i sirotinja šiptarima ne odgovara ni geografski položaj jer ni na jednom pravcu nisu u mogućnosti da se razviju po dubini i širini jer im to ne dozvoljava geografija. Problem im predstavnja i demografija jer je Albanija poluprazna zemlja gde recimo na severu Albanije gotovo da više i nema populacije a ako je i ima ona je u dubokoj starosti. Populacija Albanije koncentrisana je u velikim gradovima i uz obalu dok su ruralni delovi severne, centralne i južne Albanije u gorem demografskom položaju nego recimo južna Srbija. Popisima stanovništva bilo da je reč o samoj Albaniji, okupiranom Kosovu ili Makedoniji apsolutno ne treba verovati jer su ti popisi ništa drugo do deo velikoalbanske propagande i šiptara na Helmu ni približno nema onoliko koliko oni tvrde da ih ima.

Najbolji primer za to je upravo u Srbiju u opštinama Preševo, Medveđa i Bujanovac gde imamo na desetine hiljada virtuelnih i nepostojećih šiptara ili onih sa prostora okupiranog Kosova i Metohije koji su tu upisani u biračke spiskove. Ogroman problem šiptarima predstavlja i nedostatak bilo kakve ozbiljnije vojne tehnike pa čak i da to uspeju da reše brzim naoružavanjem oni zbog geografskih i demografskih problema nikome neće predstavljati bilo kakvu ozbiljniju pretnju. Neće čak biti ni problem za Makedoniju jer ih tu ima tek jedva jedna trećina od ukupnog stanovništva.

U susretu sa dobro opremljenom i obučenom srpskom vojskom biće razbijeni na sastavne i rastavne delove. Što Srbija danas nema tu dobro opremljenu i obučenu vojsku je ono što je pitanje za same Srbe. Već više od 17 godina tj. od državnog udara 5. oktobra 2000. godine sve vlasti koje su se smenjivale u Srbiji radile su na slabljenju a može se slobodno reći i uništenju srpskog sistema bezbednosti, prvenstveno na uništenje srpske vojske i službi bezbednosti. Trenutno kadrovsko, materijalno i stanje raspoloživih resursa bilo da je reč o vojsci, policiji ili službama bezbednosti je KATASTROFALNO.

Srbija već 17 godina nema klasičnu kontraobaveštajnu službu iako je meta mnogima u bližem i daljem okruženju što svedoče i najnovije izjave velikoalbanskih fašista a o tome još bolje i više svedoči ćutanje predstavnika EU i NATO. Kontraobaveštajni rad srpskih službi bezbednosti sveden je na minimum i slobodno se može reći da Srbija danas u svom sistemu bezbednosti nema kontraobevštajnu službu niti organizaciju koja bi se profesionalno bavila kontraobaveštajnim radom. Čaprka se tu i tamo po malo i to je sve. Zato i ne treba da čudi što je recimo Beograd postao meka za strane obaveštajce svih profila bilo da je reč o onima koji predstavljaju interese država ili onih koji se bave privatlukom. Strane obaveštajne organizacije su u Srbiji u protekle dve decenije razvukle takve agenturne mreže da se od toga mnogima diže kosa na glavi. Pipci tih agenturnih mreža već su decenijama u samom državnom i bezbedonosnom vrhu Republike Srbije. Jednostavno rečeno razbili su nas po vertikali i horizontali!

Situacija je prilično gadna i opasna a čini se da niko nema nikakav plan kako da se ta opasna i gadna situacija u kojoj se Srbija danas nalazi reši. Izjave velikoalbanskih fašista nisu same po sebi problem jer oni golom guzicom plaže ježa već je mnogo veći problem stanje totalne anestezije u samom državnom vrhu Srbije. Ono što je veoma zanimljivo autoru ovih redova je činjenica da takvi stanje anestezije srpskog državnog vrha nije od juče niti je počelo sa veleizdajničkim delovanjem Alakesandra Vučića, Borisa Tadića, Ivice Dačića i Tomislava Nikolića. Mnogi su zaboravili veoma bitne i važne činjenice i stvari koje su nas kao narod i državu i doveli tu gde smo danas.

Boljševička vlast jugoslovenskih komunista oličena u NKOJ (Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije), donosi odluku 6. marta 1945 godine, o ”privremenoj” zabrani vraćanja ”kolonista” (Srba) na njihova pređašnja mesta življenja, poznata i kao Odluka br. 153, bila je odluka posleratnih komunističkih vlasti kojom se ”kolonistima” (Srbima) ”privremeno” zabranjuje povratak na Kosovo i Metohiju, i u Makedoniju. To je bila prva odluka kojom je de fakto i de jure počela albanicazija srpskih teritorija i države. Pored te odluke jugoslovenskih boljševika kojima se Srbima i Crnogorcima zabranjuje povratak na Kosovo i Metohiju i Makedoniju oni donose odluku da se granica između Albanije i FNRJ drži otvorenom jer se Josip Broz Tito igrao idejom da i Albaniju uključi u jugoslovensku federaciju i tako je bilo sve do rezolucije Informbiroa 1948. godine kada je konačno došlo do razlaza Tita i Envera Hodže.

Po popisu stanovništva iz 1948. godine šiptara na prostoru južne Srbije jedva da ima tek oko pola miliona iako je i taj broj žestoko lažiran i više od polovine tih lica su bili doseljenici iz Albanije koji su se na Kosovu i Metohiji naselili u ratnim i posleratnim godinama i uopšte nisu imali pravo boravka na teritoriji Republike Srbije. Po popisu iz 1931. godine na prostoru Zetske banovine koja je obuhvatala Kosovo i Metohiju, delove Srbije, Crnu Goru i deo BiH bilo je tek preko 300.000 Muslimana uključujući tu i šiptare. Dvadeset godina kasnije njih je ako je verovati popisu samo na Kosovu i Metohiji nekih 200.000 više iako su prošli kroz svetski rat što je najobičnija nebuloza i notorna laž.

Pored ranih odluka jugoslovenskih boljšvika sa kojima je započeta masovna šiptarizacija srpske teritorije i države tu su i one koje su kasnije donosili „srpski“ komunisti. Tako je Petar Stambolić 1959. godine šiptarima i autonomnoj oblasti Kosova i Metohije POKLONIO čitav Ibarski kolašin koji nikada ni geografski niti istorijski nije pripadao Kosovu već Raškoj oblasti. Punih 65 kilometra, od Mitrovice do Kopaonika (samo 30 m ispod Pančićevog vrha na Kopaoniku), “darovao” je ovaj srpski komunista na poklon šiptarima. Zato je valjda i sahranjen u aleji velikana u Beogradu.

Agresijom NATO pakta iz 1999. godine i  državnim udarom izvedenim 5. oktobra 2000. godine proces šiptarizacije srpske teritorije i države progresivno je ubrzan. Etničkim čišćenjem preko 250.000 Srba sa prostora Kosova i Metohije a kasnije i pogromom iz 2004. godine velikoalbanski fašisti uz pomoć zapadnih mecena i šiptarskog lobija u Beogradu stvaraju pretpostavke za zadavanje konačnog udara Srbiji i otimanje preko 18% državne teritorije koja je protivpravno i uz pomoć nasilja stavljena pod starateljstvo UN-a.

Na stvaranju Velike Albanije na teritoriji srpske države više su uradili jugoslovevski i srpski komunisti i njihovi naslednici koji i danas vladaju nego šiptarski balisti. Da nije bilo njih Srbija danas ne bi imala nikakv problem na Kosovu i Metohiji a o Velikoj Albaniji niko ne bi ni razmišljao uključujući tu i Šiptare. Odlukama koje donosi vlada Borisa Tadića da se problem Kosova i Metohije iz Saveta bezbednosti UN-a izmesti i stavi pod jurisdikciju EU koja je od svoga nastanka izuzetno neprijateljski nastrojena prema Srbima i njihovim nacionalnim i državnim interesima počinjeno je delo veleizdaje koje je u raznim oblicima u kojima se projavljuje i krivično kažnjivo. Ta dela veleizdaje nastavlja i režim Aleksandra Vučića potpisivanjem Briselskog sporazuma i de fakto i de jure ukidanjem srpske države na njenoj sopstvenoj teritoriji gde u ruke velikoalbanskih fašista predaje teritoriju i narod.

Zaključak je veoma jasan. Velika Albanija se ne stvara ni u Tirani ni u Prištini ni u Vašingtonu. Glavni i osnovni motor koji pokreće šiptarizaciju srpskih teritorija i države nalazi se u BEOGRADU. I to je tako već više od 70 godina. Velika Albanija se stvara u Beogradu. Sada nam kažu kako je eto realno da prihvatimo stanje na terenu i da se odreknemo ili da podelimo Kosovo i Metohiju. Trebalo bi valjda da u miru i ljubavi prihvatimo rezultate boljšvičko-komunističkog i velikošiptarskog fašističkog terora koji nad Srbima traje već više od jednog veka i da ih za taj teror nagradimo i da im poklonimo državnu teritoriju, narod i Svetinju?! Niti ćemo ga se odreći niti ćemo ga deliti sa velikoalbanskim fašistima već ćemo da Bog samo da sprovodimo Zakon. Na čitavoj teritoriji Republike Srbije.

Pre toga je što pre potrebno ukoniti najveću opasnost po Srbiju, narod i državu kada su velikolabanski fašistički planovi u vezi stvaranja Velike Albanije u pitanju. Glavna i najveća opasnost kada je reč o stvaranju Velike Albanije dolazi iz Beograda. Zapamtite to dobro. Dok ta opasnost ne bude uklonjena i eliminisana neće prestati pretnje stvaranjem Velike Albanije. Kada saveznici velikoalbanskih fašista nestanu u Beogradu priča o Velikoj Albaniji će biti završena.


Izvor: Srbija danas

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Beograd i stvaranje Velike Albanije

* Obavezna polja