Zašto smo danas u 2020. godini došli u situaciju da moramo našim građanima i nama samima da objašnjavamo vezu između bojkota izbora i odbrane Kosova i Metohije? Kako smo došli do toga da u našoj svesti odbrana teritorijalnog integriteta i suvereniteta i borba za političke slobode nisu povezani i srodni fenomeni?

Reč je o jednoj u nizu teških posledica komunističkog jednoumlja, koje je kod Srba stvorilo šizofreno stanje političke svesti. S tim u vezi, kao pravni istoričar želim da podsetim da je partijsko organizovanje u Kneževini Srbiji započelo osnivanjem (1881. godine) tri stranke, Narodne radikalne stranke (Pašićevi „radikali“), Narodno-liberalne stranke (Ristićevi „liberali“) i Srpske napredne stranke (Piroćančevi „naprednjaci“). Sve tri stranke su u svojim partijskim programima imale iste političke ciljeve: borbu za unutrašnje političke slobode i borbu za nacionalnu nezavisnost, odnosno oslobođenje i ujedinjenje još uvek porobljenih Srba. Za naše pretke iz 19. veka borba za parlamentarizam, politička prava i slobodu izbora, s jedne strane, i borba za suverenost, pri tome pijemontsku ekspanzivnu nacionalnu suverenost Srbije koja oslobađa i ujedinjuje, s druge strane, bila su dva podjednako važna i potpuno srodna politička cilja.

Jasno je da je kosovsko-metohijsko pitanje prvorazredno pravno ili preciznije rečeno ustavno-pravno pitanje, a samim tim i građansko pitanje. Samo u okvirima šizofrene komunističke političke svesti, koja odvaja građansko, a zapravo pravno, od nacionalnog, kosovsko-metohijski problem prestaje da bude pitanje odbrane ustava i pretvara se isključivo u nacionalno-identitetski problem.

Ovde valja podsetiti kako pojam građanina ima pre svega pravni sadržaj, pošto građanin nije ništa drugo nego slobodni pojedinac koji je nosilac prava i obaveza i koji ima svest (pravnu) o svom mestu, ulozi i odgovornosti u pravnom poretku konkretne države. Nasuprot pojma punopravnog građanina stoji pojam razvlašćenog podanika. Tek sa komunizmom, u kome su svi osim članova najužeg partijskog rukovodstva bili podanici, građansko počinje da se suprotstavlja nacionalnom. Od tada se građanin više ne poistovećuje sa subjektom prava, već sa individuom lišenom nacionalnog identiteta.

Imajući to u vidu, na kosovsko-metohijskom pitanju, kao prevashodno pravnom pitanju, testira se spremnost svih nas da branimo državu, odnosno dva njena ključna atributa – suverenost i teritorijalnu celovitost. Pošto je reč o najvišim vrednostima u svakoj državi, krivično delo ugrožavanja teritorijalne celine predstavlja najteže krivično delo, jer se težina krivičnog dela meri vrednošću koja se konkretnom inkriminacijom štiti. Stoga je sasvim opravdano da se zapitamo, ako danas bude aboliran veleizdajnik, zašto sutra ne bi bio aboliran siledžija ili korupcionaš. Istovremeno na pitanju odbrane teritorijalne celovitosti države testira se i spremnost svih nas da branimo ne samo državu, već i pojedinačna politička i lična prava svakog građanina Srbije.

Kada se stvari ovako postave, tada je lako formirati ustavobraniteljski front za odbranu istovremeno političkih sloboda pojedinaca i odbranu teritorijalne celovitosti Srbije na KiM. Samo takav front može na najozbiljniji način da ugrozi ovu vlast koja urušava same temelje države, tj. teritorijalni integritet i politička prava građana, jer nikada nismo bili obespravljeniji kao narod i kao pojedinci nego pod ovom vlašću.

Ono što nekima nije jasno, i te kako je jasno Vučiću koji je došao na vlast tako što su stranci spojili delove nekadašnjih uslovno govoreći patriotskih i građanskih stranaka. Samim tim, Vučić sa vlasti može da padne jedino ukoliko se stvori jedinstveni nacionalno-građanski front koji će se podjednako boriti i za lična i politička prava građana i za odbranu teritorijalne celovitosti Srbije. Znajući to Vučić je sve svoje napore usmerio na stvaranje lažnih patriotskih stranaka, dok lažne građanske stranke formiraju stranci, čime se onemogućava formiranje autentičnog zajedničkog nacionalno-građanskog ustavobraniteljskog fronta.

Prof.dr Zoran Čvorović – Foto: Pres centar UNS-a

Vučiću i strancima je posebno stalo da patriotske stranke uđu u Narodnu skupštinu, zbog čega je i spustio izborni cenzus na 3%. Time obezbeđuju da se u budućem sazivu Narodne skupštine nađu i one stranke koje se protive odluci o amputaciji Kosova i Metohije, jer će njihovi suprotstavljeni glasovi obezbediti neophodni legitimitet takvoj odluci, pošto u višestranačkoj demokratiji parlamentarne odluke nemaju legitimitet ukoliko u parlamentu nije predstavljena opozicija. Istovremeno, Vučić će u narednim mesecima sve činiti kako sejanjem smutnji i promovisanjem lažnih patriota sprečio konsolidaciju jednog ozbiljnog i jedinstvenog ustavobraniteljskog fronta.

Skorašnje Vučićevo gostovanje u emisiji „Fokus“ na televiziji B92 pokazuje kakva će u narednim danima biti Vučićeva strategija prema Kosovu i Metohiji. On će po nalogu inostranih mentora u prvom redu raditi na bagatelisanju Rezolucije 1244 SB UN, pošto ona predstavlja glavnu prepreku za konačnu amputaciju KiM iz sastava Srbije. Jer, svako kompromisno rešenje u okvirima Rezolucije 1244, o čemu su govorili predstavnici Rusije, podrazumeva očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije kao pravnog sledbenika SRJ. Ako je, rečju Č. Koprivice, laž najveći neprijatelj u borbi za očuvanje KiM u sastavu Srbije, onda se to najbolje vidu u Vučićevoj manipulaciji Rezolucijom 1244 SB UN. Nasuprot Vučićevom obezvređivanju Rezolucije 1244, u njoj se četiri puta pominje privrženost država članica UN poštovanju teritorijalnog integriteta SRJ, odnosno Srbije kao njenog pravnog sledbenika. Potom se u uvodnom delu kao pravni osnov Rezolucije 1244 navodi Završni akt iz Helsinkija, kojim se garantuje teritorijalni integritet i suverenitet evropskih država. Rezolucija 1244 se na nekoliko mesta poziva na tzv. Sporazum iz Rambujea, koji pri tome nema svojstvo sporazuma jer ga nije potpisala delegacija SRJ, niti ruski predstavnik u svojstvu međunarodnog posrednika.

Ipak, i u tom i takvom tzv. Sporazumu iz Rambujea, u njegovim prelaznim i završnim odredbama, predviđeno je da će končana odluka o politikom statusu KiM biti doneta posle tri godine uz poštovanje principa iz Završnog akta iz Helsinkija, što znači uz poštovanje teritorijalnog integriteta Srbije. Vučić pokazao ne samo jasnu nameru bagatelisanja Rezolucije 1244 SB UN, već i rusofobsko nipodaštavanje dosadašnjeg držanja Rusije prema SRJ i Srbiji, izjavljujući kako je ova Rezolucija služila 1999. godine jedino Rusiji kao smokvin list za kakvo-takvo očuvanje međunarodnog prava, koje je najozbiljnije bilo ugroženo agresijom NATO-a na SRJ.

Sve ove činjenice se sakrivaju od javnosti, kako bi Aleksandar Vučić u kampanji bagatelisanja Rezolucije 1244 SB UN uverio javnost da ne postoje nikakve međunarodnopravne garantije Srbijinog teritorijalnog integriteta. Kao što nas neprekidno uverava da na Kosovu nemamo ni jedan dokaz Srbijinog suvereniteta, pri tome prećutkujući da je Srbija ključne atribute suverenosti izgubila protivustavnim Briselskim sporazumima, koje su zaključili on i Ivica Dačić.

Zbog svega rečenog, bojkot izbora je, po mom sudu, jedino rešenje da se dođe do unutrašnje i spoljne političke slobode. Kao što je to bilo u 19. veku, tako je i danas. Koliko je karikaturalan parlamentarizam u jednoj koloniji najbolje pokazuje izjava Aleksandra Vučića u navedenoj emisiji na televiziji B92, u kojoj uverava javnost da je neobelodanjivanje vladine strategije o KiM stvar nekakve političke mudrosti. Ono što je praksa cezarističkih režima, ozbiljna je mana u parlamentarnoj demokratiji, jer u parlamentarizmu političke stranke ne dobijaju izbore i ne formiraju vladu na osnovu blanko podrške birača, već na osnovu detaljnog predizbornog programa. Zato nema većeg dokaza da mi živimo u koloniji, u kojoj su birači i poreski obveznici potpuno razvlašćeni, od činjenice da u predizbornoj kampanji šef najveće stranke ne želi biračima da predstavi program za Kosovo i Metohiju već od njih traži da mu veruju na reč.

Oni među nama koji su manje osetljivi na kosovsko-metohijsko pitanje, a više na ugrožavanje političkih prava pojedinaca, morali bi na upravo ovom primeru da uvide da se na pitanju odbrane Kosova i Metohije ponajbolje pokazuje koliko je nemoguća istinska parlamentarna demokratija u koloniji i zašto bez obnove suverenosti nema ni slobodnih izbora. Neosetljiv na činjenicu da živi u koloniji obespravljenih građana i razvlašćene nacije može biti samo neko poput Čedomira Jovanovića, koji je pre neki dan izjavio da na izbore ne izlazi zbog samih izbora, već zbog dana koji će doći odmah posle završenih izbora. Pošto Jovanović dobro zna da će pod prvom tačkom dnevnog reda budući saziv Narodne skupštine odlučivati o konačnoj amputaciji Kosova i Metohije iz sastava Srbije, onda se bojkot lažnih izbora nameće kao jednostavno opredeljenje da se čini suprotno od onog što radi Čeda Jovanović.

Kosovo i Metohija – Foto: IN4S

ODGOVOR NA PITANJE NOVINARA

Pošto živimo u karikaturalnoj kolonijalnoj parlamentarnoj demokratiji, građani nemaju informacije o tome u kojoj bi formi mogao da se implementira u ustavnopravni poredak Srbije neki budući tzv. kompromisni sporazum sa albanskim separatistima. Pri tome, zapadni mediji dodatno sluđuju javnost primenjujući primenjujući taktiku Overtonovog prozora, tako što stalno pomeraju granicu tolerancije javnog mnjenja kada je u pitanju prihvatanje neke nepopularne ideje. Čini se da i zakazivanje sastanka u Beloj kući 27. juna ima funkciju Overtonovog prozora, sa ciljem propagandnog pripremanja srpske javnosti da prihvati i najnepopularniju ideju izdaje Kosova i Metohije, koja je moguća i na dan uoči Vidovdana.

U pomenutoj emisiji „Fokus“ na televiziji B92, u pitanju koje je novinar Jakša Šćekić postavio Aleksandru Vučiću i na koje Vučić nije odgovorio, krije se i mogući odgovor u kojoj bi formi mogao da se implementira sporazum koji Vučić postigne sa albanskim separatistima. Naime, Šćekić je najpre konstatovao kako ni jedan srpski političar ne može da izvrši eksplicitno priznanje tzv. Republike Kosovo, da bi potom dodao kako nam je ipak nepoznat stav vlade kada je u pitanju tzv. ideja razgraničenja. Mišljenja sam da u prvoj fazi i ne treba očekivati eksplicitno priznanje tzv. Republike Kosovo od strane Beograda. Verovatnije je da će se Vučić i njegovi inostrani mentori, ukoliko mu prethodno obezbede tzv. kompromisnu ponudu na osnovu koje može da opstane i u buduće na vlasti, kao Đukanović u Crnoj Gori, opredeliti za donošenje odluke o promeni granica Srbije. Takvu odluku može da donese Narodna skupština bez promene Ustava Srbije, ali po postupku propisanom za promenu ustava, koji podrazumeva obezbeđenje najpre 2/3 većine u Skupštini, a potom i obezbeđenje većine birača izašlih na referendumu.

Pri tome treba uvek imati u vidu da bi najteže posledice nastupile ukoliko bi posle toga tzv. Republika Kosovo bila primljena u UN, nakon ruske saglasnosti u SB UN, jer bi posle ovakve odluke bilo vrlo teško vratiti stvari u pređašnje stanje. Takva odluka bi imala ne samo tragične posledice po teritorijalni integritet Srbije, već bi se na najozbiljniji način odrazila i na njenu buduću spoljnopolitičku orjentaciju. Posle prijema tzv. Kosova u UN bilo bi praktično nemoguće dalje vođenje viševektorske spoljne politike i politike vojne neutralnosti, jer bi sa prijemom tzv. Kosova u UN Rusija ostala bez poslednjeg instrumenta koji joj je obezbeđivao aktivno učešće u balkanskoj politici – prava veta na prijem tzv. Kosova u UN. Pošto bi tzv. Kosovo kao članica UN po svemu sudeći postalo član NATO pakta, real-politički argumenti bi nalagali da i Srbija pristupi vojnom savezu koji je u potpunosti okružuje.

I na kraju. Pošto se ni na bilo koji način sporazum sa albanskim separatistima ne može implementirati u ustavnopravni poredak Srbije bez referenduma, biće vremena i mogućnosti za suprotstavljanje svim sredstvima tom veleizdajničkom činu, ali pod uslovom da se u akciju krene odmah. Zato bojkot izbora od 21. juna!

Tekst usmenog izlaganja prof. dr Zorana Čvorovića na okruglom stolu „Bojkot izbora u svetlu očuvanja KiM u sastavu Srbije“od 16. 6. 2020.


Izvor: Stanje stvari

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Bojkotom protiv veleizdaje

* Obavezna polja