Ana FilimonovaUz posredništvo Ketrin Ešton, 8. septembra tekuće godine završena je sledeća, 16-a po redu runda pregovora između Ivice Dačića i Hašima Tačija. Učešće u pregovorima uzeo je i Aleksandar Vučić – “ključna osoba” koja je u stanju da “progura” postignute sporazume po svim tačkama koje odgovaraju geopolitičkim interesima Brisela i zahtevima Prištine. Na 16-oj rundi pregovora Dačić-Tači, postignut je sporazum o telekomunikacijama i energetici, kao i o pripremi lokalnih izbora na Kosmetu, koja, kako se ukazuje, treba da “teče zadatim tokom”. Rezultati pregovora za Srbiju znače da su ispunjeni svi uslovi Saveta Erope (u širem smislu – zapadnog faktora) i otvaraju joj put za početak pregovora o pristupanju EU, pretpostavlja se ne ranije od januara 2014. godine. Sada, ističe I. Dačić, ne postoji ništa što Srbija nije ispunila u dogovoru sa EU.[1] Šta je dobila srpska strana od 16-te runde: uveravanja Tačija da će “glasački listići biti statusno neutralni”. Upravo glasački listići, pošto sam izborni proces, sa pravne tačke gledišta u to nema nikakve sumnje, predstavlja izbore “Republike Kosova” raspisane po njenom Ustavu i zakonima. Šta je dobila albanska strana: kao što je uobičajeno, sve što je tražila. Srbima nije bilo dozvoljeno da izbornu listu nazovu “Srbija” (iako postoji izborna lista sa nazivom “Crna Gora”). U oblasti telekomunikacija Priština će do 2015. godine dobiti sopstveni međunarodni telefonski kod. U oblasti energetike, njeni zahtevi, sudeći po odsustvu demantija sa srpske strane, u potpunosti su zadovoljeni, ako izuzmemo nekoliko “sitnih pitanja” koja će nesumnjivo biti rešena tokom sledećeg susreta Dačić-Tači, predviđenog posle novembarskih izbora. Srbija je, ističe Dačić, uradila svoj deo posla. Srpski premijer je pozvao srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji da izađe na novembarske izbore u što je moguće većem broju, kako bi “Srbi dobili svoju vlast koja će postati neosporan faktor na Kosovu i Metohiji”.[2]

dacic-taciPremijer, bez obzira na energična uveravanja da će Srbija zaštititi  nacionalno-državne interese Srba na Kosmetu, po dva pitanja nije u pravu: u ukazivanju adrese koja treba da zaštiti državno-nacionalne interese (to nije srpska, nego albanska strana), kao i kod naziva teritorije na kojoj će ti interesi biti zadovoljeni – to je “Republika Kosovo”. Više ili manje, masovno učešće Srba na izborima koje je raspisala Priština, zadovoljiće interese “Republike Kosovo” i zapadnog faktora, a Srbi će u tom slučaju dobiti “predivnu mogućnost” u takozvanoj “Zajednici srpskih opština” (koja nema nikakve niti instrumente niti politički značaj) da pokušaju da se bore za svoja prava sa vlašću boraca OVK, koja poseduje potpuno realnu vlast kao i vlast iz senke (naravno, do onih granica koje im je propisao zapadni faktor, no svejedno, to je maksimalno antisrpska vlast). Da naglasim, imaće mogućnost da se bore, ali sad već u granicama “Republike Kosovo”. Neizlaskom Srba na birališta, jasno će se čitavom svetu pokazati da zvanična protokolarna tolerancija skriva tu činjenicu da su sporazumi između Beograda i Prištine potpisani bez traženja njihovog mišljenja, stavova i interesa i da za Srbe sa Kosova i Metohije nije predviđena ni najmanja mogućnost za pravično rešenje. Sporazumi su doveli do likvidacije srpske državnosti na Kosovu i Metohiji. Prilikom razrade rešenja kosmetskog pitanja, vlast u Beogradu je igrala potpuno podčinjenu ulogu, nastupala je sa pozicija “dokazane servilnosti” i delovala je isključivo u skladu sa spoljnim faktorom. “Srpski faktor” na Kosovu i Metohiji, srpski otpor administrativno-političkom pritisku od strane Beograda, vlast u Beogradu tretira kao potencijalnog protivnika, prema kome se sprovodi politika koja je u skladu sa takvim tretmanom.

Za sprovođenje lokalnih izbora izjasnila se i Ruska Federacija, ne smatrajući mogućim kardinalno suprotstavljanje kursu koji je izabrala vladajuća koalicija u Beogradu, uz uslove poštovanja “statusne neutralnosti”. Međutim, ovde nema nikakvih naznaka koje ukazuju na statusnu neutralnost izbora. U slučaju uspeha izbora, Rusija će morati priznati njihove rezultate, a iz toga sledi i – praktičnu legitimnost Prištine, što je u suprotnosti i sa međunarodnim pravom i sa ranijom pozicijom Rusije po ovom pitanju. Priznavanje izbornih rezultata će praktično “zapečatiti” tzv. Republiku Kosovo i započeće nepovratan proces nekontrolisanog širenja kriminala i ekstremističkih aktivnosti, kao i gubitak pozicija na jugu Balkana za RF. Odbijanje Beograda da krene na jedino ispravno rešenje koje je svojevremeno predložila Rusija – traženje rešenja za Kosovo i Metohiju samo putem SB UN ili zamrzavanje konflikta na neodređeno vreme – dovelo je do nekontrolisanog procesa uvlačenja u priznanje Kosova i ostalih međunarodnih faktora.

velika-albanija-karta-fotoS. Božović, predsednik opštine Zubin Potok na severu Kosmeta, kaže da je pozicija 90 procenata Srba sa Kosmeta sledeća: izbore treba bojkovati “pošto nas oni vode direktno u nezavisno Kosovo, a potom i u Veliku Albaniju”. I to što su neki ljudi sa severa, mahom bez uticaja u narodu, radi svojih ličnih interesa i pod ucenama i pretnjama, pristali da se nađu na listama kao kandidati srpskog naroda ne znači ništa, jer za neke od njih – uveren je S. Božović – neće glasati čak ni njihove porodice. Srpski narod zna da izlaskom na izbore gubi sve, “a vlasti u Beogradu bi potom svalile sve na ovdašnje Srbe i tvrdile bi da je “odlazak iz Srbije” i prisajedinjenje Velikoj Albaniji bila volja srpskog naroda na severu Kosmeta”.[3] Za to vreme albanski političar Kočo Danaj se sprema da zapadnim vladama do početka novembra preda sakupljenih milion potpisa ispod Projekta Prirodne Albanije, po kome bi grad Ulcinj (Crna Gora) morao biti proglašen slobodnom zonom između Albanije i Crne Gore, a “Preševska dolina” (opštine Bujanovac, Medveđa, Preševo na jugu centralne Srbije) – prisajedinili bi se Albaniji. Suština projekta je – etapno ujedinjenje Kosova i Albanije, ujedinjenje Albanije i Makedonije, stvaranje slobodnog regiona Čamerije između Albanije i Grčke i prisajedinjenje “Preševske doline” Albaniji.

Međutim, čak i pitanje “Preševske doline” po aktuelnosti odlazi u drugi plan. Fokus pažnje “albanskog faktora” premestio se na sledeću oblast Srbije – grad Niš sa njegovom okolinom (da napomenemo da se u Nišu nalazi ruski centar za reagovanje u vanrednim situacijama). Albanci aktivno kupuju nekretnine u Nišu, do ovog trenutka u njihovom vlasništvu se nalazi više od 300 stanova. Postoje dokazi da je od početka 2010. godine svakodnevno u proseku 45 Albanaca sa Kosmeta uputilo zahtev za prebivanjem u Medijani, najvećoj opštini u Nišu, te da je u tom periodu 11. 000 Albanaca izrazilo želju da postanu građani Niške oblasti. Transakcije o prelasku srpskih nekretnina u vlasništvo Albanaca ne završavaju se direktno, nego putem “sivih šema”, tajno, bez posrednika, bez sporazuma o kupoprodaji. Usled toga Albanci postaju vlasnici srpskih nekretnina, što bi moralo zainteresovati odgovarajuće strukture u Srbiji. Albanci raspolažu više nego slobodnim sredstvima, albanski internet prepun je sajtova koji nude nekretnine u Niškom regionu. Ohrabreni perspektivama koje se otvaraju pred njima, Albanci u Nišu počinju da na internetu ukazuju kako se “njihov grad nalazi na Kosovu”(!)[4]

Beriša-i-Tači-na-proslavi

Hašim Tači primećuje: “Učešće političkih subjekata na severu Kosova od suštinskog je značaja za konsolidaciju i jačanje naše države i ja želim da verujem da ćemo mi i na severu sprovesti fer i korektno takmičenje”[5], “ti izbori se prvi put sprovode na teritoriji celog Kosova, organizuju se u skladu sa Ustavom i zakonima Kosova”[6]i pritom je on kristalno jasno istakao da će o svemu što se tiče izbora biti rešeno od strane Centralne izborne komisije u Prištini, a ne u Briselu. Zanimljiva izjava, imajući u vidu da po svoj prilici Brisel obezbeđuje ispunjenje svih uslova Prištine. Sličnu beskompromisnost ispoljava i Berlin, koji ne samo da nije omekšao poziciju po pitanju poštovanja od strane Srbije svih kriterijuma za otpočinjanje pregovora sa EU, nego su oni “verovatno postali još tvrđi nego ranije”, a to se ne odnosi samo na pitanje Kosmeta, nego i na druge aspekte unutarpolitičkog života u Srbiji.[7]

U takve pre svega spada tačka po pitanju promene svesti Srba iz nemačkog ultimatuma. U skladu sa tim ključnim uslovom za reforme, na šta posebno obraća pažnju Aleksandar Vučić, treba da dođe do ostvarenja promene svesti kod Srba. Diplomac sa Jejla, novoimenovani ministar finansija Lazar Krstić, u svojstvu jednog od glavnih uslova “spasavanja srpskog privrednog broda koji tone”, takođe navodi promenu svesti – kako u sistemu državnog aparata, tako i svakog pojedinca. Promena svesti će biti realizovana preko “završetka velikog rada na sprovođenju ekonomskih reformi, koje podrazumevaju velike i teške rezove” u različitim sferama društvenog života u celini, ali pre svega u ekonomiji (izmena Zakona o radu, reforma penzionog sistema, državne uprave, restruktuiranje 179 društvenih preduzeća, izmena sistema obrazovanja itd.). Sve to je od posebnog značaja za kompanije-članice Američke privredne komore u Srbiji, ukazuje M. Ćurković, predsednik Američke privredne komore u Srbiji.[8]

Interesi Albanaca u Srbiji su ispunjeni uz zalaganje američke i nemačke kampanje. Ostaje otvoreno pitanje poštovanja prava i interesa srpskog naroda, uključujući i Srbe na Kosovu i Metohiji…

__________________________________


[1]http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/342858/Dacic-Postignut-dogovor

[2]http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/342858/Dacic-Postignut-dogovor

[3]http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/342199/Sever-nece-na-Tacijeve-izbore

[4]http://www.nspm.rs/hronika/vecernje-novosti-albanci-sa-kim-masovno-kupuju-stanove-po-nisu.html

[5]http://www.nspm.rs/hronika/hasim-taci-ucesce-politickih-subjekata-na-severu-kosova-na-izborima-ucvrscuje-nasu-drzavu.html

[6]http://www.nspm.rs/hronika/hasim-taci-lokalni-izbori-ce-biti-slobodni-fer-i-demokratski.html

[7]http://srb.fondsk.ru/news/2013/09/08/nishta-od-pregovora-sa-eu-kraiem-godine-nemachka-ne-omekshava-prema-srbii.html

[8]http://www.vaseljenska.com/politika/vucic-hoce-da-nam-menja-sve


Izvor: Fond Strateške kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Budućnost Srba u „Republici Kosovo“

* Obavezna polja