Povodom nasilja albanske milicije u Severnoj Mitrovici, Evropska unija se oglasila „tvitom“ Federike Mogirini. Ona je „osudila događaj“. Sram ga bilo – tog događaja. Ko nije upoznao ovaj rukopis Evropske unije od juna 1999. godine do danas, dakle povodom nasilja koje Albanci sistematski sprovode nad Srbima, treba da se posveti gajenju cveća.

Ali, Mogerinijina poruka deluje besmisleno i bedno samo široj javnosti. Učesnicima „briselskog procesa“ ona dobacuje: ovo treba što pre zaboraviti i nastaviti tamo gde smo stali. Slično kao i povodom ubistva Olivera Ivanovića, kao i povodom hiljade prethodnih događaja, koji su bili tretirani kao i ovaj poslednji u Severnoj Mitrovici. Tim povodom samo treba dodati: po internom dokumentu EU kojim je uspostavljena misija Euleksa na Kosovu i Metohiji (Zajednička akcija od 4. februara 2008) policijska dimenzija ove misije (kao i sudska i carinska) ima i izvršne nadležnosti. Drugim rečima, da je htela, mogla je da spreči divljanje albanske milicije. Odsustvo policijske prevencije ili intervencije Euleksa savršeno se slažu sa tvitom F. Mogerini.

Nas, međutim, ne interesuje nadležnost Euleksove policije po sebi, već njihova procena da ovaj događaj neće ugroziti „briselski proces“. Jer, da nisu imali ovakvu procenu, sigurno bi izabrali delovanje a ne nedelovanje.

Interesantno je da A. Vučić, u svom žestokom istupu posle vanredne sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, nije rekao ništa o briselskim razgovorima. Upotrebljavao je teške reči za albansko Kosovo – banditska, kriminalna država, za albanske političare – lažovi, teroristi, za njihove zapadne zaštitnike da su, takođe, lažovi i sl. Obećao je Srbima da će ih njihova država, Srbija, nadalje štititi od albanskog nasilja i da će počinioci događaja biti krivično gonjeni i procesuirani. Mnogo što-šta je rekao, ali ne i da će bar dovesti u pitanje razgovore u Briselu. Ovde su euleksovci bili vidoviti pa nisu delovali.

Vučić je, naime, povlačenje sa razgovora kao najjači potez – kada se već upustio u tzv. briselski proces – mogao da povuče više puta. On je godinama ispunjavao sve stavke Prvog sporazuma o normalizaciji (april 2013) koje su se ticale albanskih interesa a da Albanci nisu ništa učinili za zajednicu srpskih opština. Gledano sa pregovaračke tačke, to je neshvatljivo, jer deluje kao da jedna strana namerno gubi, tj. kao da ima neki poseban, nevidiljivi razlog da gubi. Razume se da je Euleks, imajući u vidu ovu učestalost od teme do teme, računao da Vučić ni ovoga puta neće prekinuti razgovore i time usloviti bar neki ustupak.

Euleks je, osim ovoga, imao još jednu dobru procenu. Oni su znali da ni onako divljačka akcija albanske milicije neće izazvati masovniji otpor Srba iz Mitrovice i sa severa Kosova. Znali su bolje nego većina ljudi u Srbiji da je ovaj čvrst i vrlo organizovani otpor, koji je trajao četrnaest godina, ubio Aleksandar Vućić. Znali su (jer su mu to odobrili) da je doveo članove srpske žandarmerije da nasiljem nateraju građane severnih opština da izađu na prve opštinske izbore u režiji Prištine (novembar 2013).

Znali su da će posle totalnog kraha ovih izbora (u četiri severne opštine izašlo manje od 5% birača) svoj propust ispraviti prvom prilikom. I zbilja, u februaru 2014. na ponovljenim izborima direktori javnih preduzeća i ustanova pod pretnjom su izvodili zaposlene da glasaju, a izbori nisu bili ni pod kakvom javnom kontrolom. I tada je izašlo manje od 20%, ali dovoljno da se proglasi uspeh. Znali su da će posle ovakvog izbornog nasilja nad građanima, i obaveze da se registruju u Prištini, sve stranke iz Srbije obustaviti svoju javnu delatnost u pokrajini. Znali su da će Vučić iskoristiti ovu priliku i osnovati svoju stranku, Srpsku listu, koja će se uredno registrovati u albanskim institucijama, superiorno pobeđivati na opštinskim izborima, ući u albanski parlament, pa i vladu. Znali su, povrh svega, da Srpska lista nije legitimni predstavnik srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, jer nema njegovu autentičnu masovnu podršku kakvu su pre 2013. godine imale srpske partije za centralama u Beogradu.

Na osnovu svega što su znali, bili su sigurni da ni veliko nasilje demonstrirano u Severnoj Mitrovici nad visokim prestavnicima vlasti Srbije i nad učesnicima tzv. unutrašnjeg dijaloga neće izazvati ništa nalik na nekada poznate masovne akcije Srba na severu Kosova.

Ni u ovome se nisu prevarili. Ispred zgrade o kojoj su bili učesnici unutrašnjeg dijaloga bilo je samo nekoliko desetina ljudi. Vučićev istup koji je bio prenošen preko velikog video bima na jednom mitrovačkom trgu pratilo je par stotina ljudi u prilično mirnoj gledalačkoj atmosferi. Vučićevi javni i privatni mediji te večeri nisu imali prilike da slikom pokažu prizor masovne podrške.

Ostaje, najzad, najvažnije pitanje, zašto su Albanci to uradili u zašto je Euleks to dopustio. Što se samih Albanaca tiče, razlozi mogu biti višestruki – od iracionalne mržnje prema Srbima do nervoze što bi Zapad ipak mogao da ih natera da prihvate zajednicu srpskih opština. Euleks za svoje nedelovanje nije imao tu vrstu razloga. Na prvi pogled, Evropskoj uniji ne odgovara ovakvo komplikovanje prilika na Kosovu i Metohiji. Euleks je mogao da ćuti jedino ako su videli da se između nasilne akcije albanske milicije i nedelovanja Euleksa može uspostaviti ciljno-racionalna veza. Ako se pretpostavi da Vučić neće dovesti u pitanje razgovore u Briselu, što se pokazalo ispravnom pretpostavkom, ovo nasilje bi moglo, štaviše, i da ubrza briselski proces. Ono, recimo, može još više da podigne cenu dobitka zajednice srpskih opština, što Vučić smatra dovoljnim ustupkom srpskoj strani za potpisivanje dokumenta o priznanju nezavisnosti Kosova. To bi moglo da ubrza potpisivanje. Ako bi se zapadne zvezde ovako sklopile, oni bi Albance lako privoleli za ovu koncesiju Srbiji. Tim pre što sve tri strane znaju ono što se krije od srpske javnosti da, zapravo, nije reč ni o kakvoj pravoj koncesiji, već o primeni kosovskih ustavnih i zakonskih obaveza i zajednici opština. (O ovome smo pisali i prethodnim prilozima na ovom blogu.)

Mitrovačka epizoda u okviru „briselskog procesa“ verovatno nije bila predviđena, ali se ona u postojećim okolnostima može prihvatiti kao nenameravana dobra posledica na sigurnom putu srpskog zvaničnog odricanja od Kosova i Metohije.


Izvor: Stanje stvari

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Dramatični događaj u Mitrovici samo epizoda

* Obavezna polja