petar-iskenderov-300x228Zaoštavanje konflikta između rukovodstva Srbije i kosmetskih Srba po pitanju (ne)učestvovanja na predstojećim, za 3. novembar predviđenim izborima na Kosmetu, još jednom svedoči o stepenu razdora na srpskoj društveno-političkoj sceni. Očigledno je da su dve strane spremne da nastave suprotstavljanje – iz čega se za sada ne vidi nikakav realan izlaz. Predsednik srpske vlade Ivica Dačić, naravno, nije mogao da propusti mogućnost da pokaže svoju odlučnost u gušenju srpske fronde.[1] Međutim, isto tako je očigledno i nešto drugo. Administrativne mere poput uklanjanja nepoželjnih gradonačelnika u gradovima na severu Kosmeta vodi samo do novog zamajca sukoba, koji će objektivno oslabiti poziciju Srbije i Srba u njihovom suprotstavljanju “novom svetskom poretku”.

Naravno, premijeru Dačiću se ne može pripisati nelogičnost. Preuzevši na sebe konkretne obaveze u Briselu, on jednostavno ne može da stane na pola puta. On je ubeđen da sve ono što izlazi izvan okvira aprilskih sporazuma, treba da bude odbačeno kako od strane Beograda, tako i od strane kosmetskih Srba. A kao što je poznato, učešće Srba na izborima 3. novembra po normama kosovskog zakonodavstva, predstavlja važnu tačku na “voznoj karti” u realizaciji sporazuma između Beograda i Prištine. Sa ove tačke gledišta, teze premijera Dačića o tome, da će stvaranje “srpskih struktura” na osnovu ovog glasanja “biti priznato na međunarodnom nivou”, zaista odgovaraju sadašnjoj geopolitičkoj realnosti.

Međutim, “priznanje na međunarodnom nivou” ove ili one strukture uopšte ne mora biti u skladu sa njenim nacionalno-državnim interesima. I sa te tačke gledišta, pojačani pritisak na kosmetske Srbe iz Beograda – u tom smislu i administrativni – ima veoma demonstrativan i opasan za Srbiju i Srbe hronološki privezak. Radi se o tome da se 10. septembra navršava godišnjica od momenta kada je ta ista međunarodna zajednica u vidu Međunarodne upravljačke grupe za Kosovo, donela odluku o zatvaranju Međunarodne civilne kancelarije u Prištini (MCK). I upravo su za tu godišnjicu kosovske vlasti pripremile početak procedure za što skorije smanjenje celokupnog međunarodnog mirotvoračkog prisustva na Kosmetu.

Upravljacka-grupa-za-Kosovo

Prema raspoloživim informacijama, projekat odgovarajućih odluka je odmah bio pripremljen u tri ministarska kabineta Hašima Tačija – ministarstvu pravde, ministarstvu policije i ministarstvu ekonomskog razvoja. Taj dokument ne samo da predviđa brzo skraćenje delatnosti civilne misije EU na Kosmetu (EULEKS), nego i predviđa odlazak sa teritorije pokrajine svih međunarodnih predstavnika, uključujući i misiju OUN. Datum predviđen za njihov odlazak je juni 2014. godine.[2]

Prema podacima izvora u Prištini, autori dokumenta su uvereni da će uspeti da ubede EU i OUN da se slože sa njihovim zahtevima uz pomoć jednostavne “razmene”. Kosovska strana namerava da u zamenu za to zvanično predloži međunarodnoj zajednici da se u Prištini otvori novi tribunal za istraživanje ratnih zločina izvršenih na teritoriji Kosova. On će funkcionisati pod nadzorom EU, a takođe, moguće je i drugih međunarodnih institucija.[3]

Ipak, suptilnost “operacije razmene” ogleda se u tome, da će, pošto dobije kontrolu nad čisto sudskim procesima, međunarodna zajednica otkazati bilo kakvo učešće u kontrolisanju drugih oblasti života na Kosovu. U tom smislu i nad položajem tih istih kosmetskih Srba, o čijem se međunarodno-pravnom statusu sada toliko brine kabinet Ivice Dačića.

Sprovodeći ovakvu političku kombinatoriku, albanske vlasti na Kosovu u stvari ništa ne rizikuju. Jer su poslednjih godina, uz podršku zapadnih struktura (pa i same misije UN – UNMIKA), oni uspeli da maksimalno “očiste” kosmetski prostor od svedoka i dokumenata koji se tiču ratnih zločina – u tom smislu i činjenica vezanih za “crnu transplantologiju”.

kosovska zastava

Zbog toga, čak i ako pomenuti tribunal bude osnovan, da li će njegova efikasnost uopšte biti veća od MTBJ u Hagu. A Priština će zauzvrat dobiti glavnu premiju: pravo da bez ometanja donosi i sprovodi u život sve druge akte koji se odnose na područje samozvane “Republike Kosovo”.

Jedini ustupak koji su kosovske vlasti spremne da udele međunarodnoj zajednici u pogledu njenog prisustva na Kosmetu, jeste pristanak da UN dobije u Prištini svoju malu “Kancelariju za Kosovo”. U skladu sa konceptom koji je obelodanio Enver Hodžaj, zadužen za spoljnopolitičku aktivnost kosovskog kabineta, ovakva praksa ima svoju analogiju u onim državama koje iz nekog razloga nisu odmah postale članice UN.[4] Međutim, u slučaju Kosova, ovakva kancelarija neće imati nikakvu realnu težinu. Čak i “Međunarodna krizna grupa” koja je po tradiciji blagonaklona u odnosu na kosovske separatiste, ne usuđuje se da odgovori na glavno pitanje: “Koliko važnu ulogu će zaista imati međunarodna zajednica” u budućem razvoju situacije na Kosmetu?[5]

Da sumiramo neke zaključke. Pozivajući kosmetske Srbe “da još jednom razmisle” i prihvate učešće na novembarskim izborima kako bi njihove strukture stekle “međunarodno priznanje”, vlasti u Beogradu su, voljno ili nevoljno, zamenile teze. Danas se glavni problem Srba ne ogleda u tome da li će dobiti dopunsku podršku na Kosmetu od strane međunarodne zajednice. Problem je u tome što ta sama međunarodna zajednica žuri da “opere ruke” od poslova na Kosmetu. A to znači da kosmetski Srbi u prvom redu treba da se oslanjaju na sebe i svoje strateške saveznike – srpske patriotske snage i Rusiju. Što oni i pokušavaju da čine – čak i po cenu rizika navlačenja na sebe gneva administracije u Beogradu.



[1] La frondeNaziv za antivladinu smutnju u Francuskoj (1648-1653) što je predstavljalo svojevrstan građanski rat (prim. prev.)

[2] Zëri, 22.08.2013

[3] Tribuna, 19.08.2013

[4] Koha Ditore, 09.08.2013

[5] Setting Kosovo Free: Remaining Challenges. ICG Europe Report N°218. Pristina – Istanbul – Brussels, 2012. P.3.


Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Ko će se zauzeti za kosmetske Srbe?

* Obavezna polja