Није питање да ли о статусу Косова и Метохије треба преговарати већ на којој основи, о чему и с ким.

Једино легитимно полазиште јесте да је Косово и Метохија део Србије, привремено под мандатом УН и да тако остаје све док СБ не донесе одлуку о окончању свог мандата. А мандат СБ је – управљање Косовом и Метохијом до постизања решења које обезбеђује суверенитет и територијални интегритет Србије и најширу аутономију за Косово и Метохију у оквиру Србије. Овакав мандат не могу окончати ни ЕУ, ни НАТО, ни САД, ни Немачка, ни Француска, а ни Србија, ако би таква идеја уопште била замислива.

Једина основа са изгледом за успех преговора су: Повеља УН, ОЕБС и Устав Србије, дакле, међународно јавно право, никако привредна, трговинска, инвестициона или „клупска“ обећања или аранжмани. Суверенитет и територијални интегритет Србије су државне и националне вредности изнад сваке друге.

Пошто је Резолуција СБ УН 1244 основни, оквирни компромис и пошто још увек није у целини спроведена, логично је да предмет преговора буде целовита примена и конкретизација тог правно-општеобавезујућег свеобухватног документа, без потцењивања, погрешног тумачења, бирања, негирања или ревидирања.

Једини гарант евентуалног договора о будућем статусу може бити СБ УН. То не могу бити претенденти који више деценија према Србији примењују двоструке стандарде, који су оптерећени експанзионистичким геополитикама и својим растућим унутрашњим поделама.

Бриселски споразум је противуставан диктат и тешко се може преобратити у нешто друго. Ако њиме није промењен статус Косова и Метохије, битно је промењена стварност на северу Покрајине, одакле је повучен уставни и правни поредак Србије и потписом у име Србије прихваћен илегални сепаратистичко-терористички поредак. Грешке, чије год биле, на штету Србије и српског народа треба исправљати не чинећи нове, нити се правдати штеточинством претходника. Реципроцитет није појам за однос целине Србије и њеног дела Косова и Метохије.

Борба за заштиту уставног поретка и за поштовање међународног права и одлука СБ УН не може се упарити са тежњама за легализацију сепаратизма, тероризма и агресије. Прихватање услова за сусрет у Вашингтону је велика грешка, још једна једнострана концесија.

Косово, Резолуција 1244 – Фото извор: Видовдан

Србија се бори за поштовање основних принципа безбедности и сарадње у Европи, за поштовање самих основа глобалних односа, као што су суверенитет и територијални интегритет. Она се тиме руководи и када предузима дипломатске напоре за повлачење одлука о признању донетих исхитрено, под притисцима и уценама.

Јасно је да се ти напори не могу изједначавати са покушајима легализовања илегалних, сепаратистичко-терористичких творевина, које су директна последица злочина агресије НАТО-а 1999. године. То би било огрешење не само према принципима међународног права већ и према принципима морала, а посебно према жртвама тероризма и агресије. Напори Србије да сачува свој суверенитет, територијални интегритет и своје право место у Европи и свету не могу се везивати ни за какве вештачке рокове, мандате, изборне или друге потребе страних фактора.

Резолуција СБ УН 1244 има трајни, незаменљиви значај за Србију, све док се не изврше обавезе свих других фактора према Србији. Таква је, на пример, обавеза гарантовања слободног, безбедног и достојанственог повратка 230.000 протераних Срба и других неалбанаца у њихове домове и на имања на Косову и Метохији. Њихова права, у складу са Резолуцијом СБ УН 1244, нису права припадника националне мањине, већ права интегралног дела српског народа. А постоји и низ других неизвршених обавеза. Непринципијелни ставови Немачке, Француске и САД израз су политике силе и њихових ускогрудих геополитика и не могу обавезивати Србију, СБ УН и светску заједницу.

Једино принципијелност у решавању питања статуса Косова и Метохије може бити допринос одрживом миру и безбедности на Балкану и у Европи. Арбитрарност, гажење права и Резолуције СБ 1244 били би корак ка општој конфронтацији и новим сукобима. Колики је значај Резолуције 1244 за одбрану суверенитета и територијалног интегритета Србије, на свој начин, говоре напори Запада и захтеви из Приштине да се тај документ укине.

Лидери агресорских земаља, носиоци политике доминације и сукобљавања, одлазећи лидери не могу бити гаранти српских интереса. То једино може бити Савет безбедности УН. Своју опредељеност за демократију, европске и цивилизацијске вредности Србија не може доказивати одрицањем од својих права, легитимних интереса и достојанства.


Извор: Печат

Оставите коментар

Оставите коментар на Не сме бити одступања од Резолуције 1244.

* Обавезна поља