Znaš, Aleksandre Vuline, Srpska pravoslavna crkva je nešto veće i od tebe i od mene, od ovih vihornih godina koje ste učinili udovicom jednog velikog i slavnog naroda, no vaskrsnuće Srbija, siraku tužni, ali hoćemo li ti i ja?!

Ti grešan, otužan i obezbožen!

Ja jednako grešan, ni po čemu valjaniji od tebe, no nedostojan da branim našu svetu sabornicu drznuh se da ne dam tebi i takvima nalik da poganim prstom upiru na oltare!

Ne dam jer ste se u gordisti izdaje svoje drznuli da i liturgije krojite prema meri svoje pogani, misleći, valjda, da su jevanđelja, psalmi i svetootačke mudrosti vaša vlastograbna saopštenja i prolozi nepočinstava?!

Znaš li, nesrećniče, šta je Srpska pravoslavna crkva na koju udaraš svom silom ispraznosti upozoravjući da: “SPC vodi računa da njen stav o Kosovu i Metohiji ne postane mržnja”?!

Ne znaš, muko, no tuga je što ja, nedostojan da je branim, treba da ti objašnjavam!

Ne može, tugo, stav crkve nikako i nikada da se premetne u mržnju, jer stav crkve je stav Gospoda samog, a u njemu nema mržnje i jarosti! Tome smo skloni ti i ja, svako u svom naumu, no crkva nikako!

Nije stav crkve stav nekolicine vladika i episkopa, već vekova, nesrećo! Vekova koje pogano želite da prekrstite u mit, koprenu i laž, vi sazdani od laži i prevare!

Nije stav crkve reč ovog ili onog sveštenika, već svih krštenja i opela otkad smo se obožili pa do ovog dana u kojem ti otpisujem, Alekov svedoče!

Nije crkva bahati vladika no majka čija je ljubav bezuslovna i večna!

Nije crkva ponjava koju ćete prostrti pred svoju izdaju, no ćivot, plaštanica, miro, ispovest, pričest, oprost i uteha!

Nije crkva birtijaš s kojim se nadgovaraš, praznino, već mir i mudrost pred kojom blagoslovljen ćutiš i traješ.

Jedino u njoj trajemo! Jedino nas u njoj ima i kada posustanemo u veri da još gde postojimo, pripadamo, valjamo…

Nije saborna jer se šatri u portama, već što smo pod tim skutima vazda bili skriveni od pogani i sačuvani da nas bude doveka!

Doveka je malo više od onoga za šta se vi “borite”!

Malo više od bezdana u koji nas nutkate prizivajući da se pokrstimo i pričestimo pred hadovskim “đakonima”!

Stav svete Srpske pravoslavne crkve o Kosovu i Metohiji je stav Gospodnji, Vuline, a Gospod nas nije blagoslovio tom svetinjom da je metrite i kljucate mrvice ko vrane, već da ne date ni metra, da je ne krunite jer nafora nije to što će vam stresti sa stolnjaka nakon đavolje gozbe, već telo Hristovo, čitavo, telo Sina Gospodnjeg postradalog na Golgoti kako bismo se doveka rađali i vaskrsavali na našoj, njegovoj, Božijoj…

Nema mržnje, stradalnične u praznoverju, u stavu naše svete Crkve o Kosovu i Metohiji, jer ljudi mrze a ne Bog, a stav crkve je, rekoh, stav Božiji!

Gospod je sebi Kosovo i Metohiju namenio za odmorište, a nas za večne gostoprimnike na njegovom guvnu mirotočnom!

Ko si ti, ko ste vi, da to izdajete, izdate, ko truležni pansion kraj puta što ne vodi nikud?!

Ko si ti, grešniče da prstom upireš na crkvu i ko sam ja grešan da je od tebe i tebi nalik branim?!

Prizvali ste pogana vremena u kojima je naša sveta sabornica između tebe i mene umesto nad nama, doveka, neupitno, jer stav crkve je stav našeg postojanja, bez razlike da li ko veruje u Gospoda ili ne, on veruje u svakoga!

Duneš li u voštanice, tugo, nećeš prizvati mrak već luču kojom će zanavek sjati oganj vaše izdaje, laži i bezdana u koji nutkate Srbiju da kljune, ubeđujući je da će postojati tek kad od nje ostane sećanje na postojanje…


Izvor: Dva u jedan

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Nije Vam Crkva birtijaš da se s njom nadgovarate, nesoji!

* Obavezna polja