vulin-aleksandarKosovo i Metohija su sve manje tema, a sve više periferija srpske politike. Od preokreta koji je načinjen u kampanji za poslednje parlamentarne izbore, maja 2012. godine, Južna Srpska Pokrajina ili, kako se sve češće kaže – Kosovo (bez drugog dela – „Metohija“) postalo je usputna pratilja glavne teme srpskih političara (prema kojoj su građani inače sve više ravnodušni) – integracije u Evropsku uniju.

Uz to, prema informacijama koje su se nedavno pojavile u javnosti, ispostavlja se da glavni sudija Srbiji na tom putu – Nemačka – ima još mnogo konkretnijih i odlučnijih zahteva za srpsku državu u procesu EU integracija. Imajući sve ovo u vidu, kao usputna stavka na evropskom putu, sada se postavlja pitanje lokalnih izbora na Kosovu u organizaciji samoproglašene kosovske države koju zvanična Srbija ne priznaje, ali sa kojom pregovara i sklapa sporazume?!

Lokalni izbori na KiM, organizovani u skladu sa slovom dogovora Briselskog sporazuma iz aprila, biće održani u nedelju, 3. novembra. Za razliku od prethodnih izbora, ovog puta je celokupna srpska vlast i dobar deo opozicije (svi izuzev DSS) podržao izlazak Srba.

Srbi, shodno nacionalnom karakteru, i pre izbora su se podelili na one koji su „za“ i „protiv“. Tako su nedavno smenjeni čelnici opština na Severu KiM – Dragiša Milović (Zvečan), Slaviša Ristić (Zubin Potok), Dragiša Vlašković (Kosovska Mitrovica) i Dragiša Vasić (Leposavić) – istakli da se protive ovim izborima i nastavili su kampanju protiv izbora.

Na njihovo mesto zvanični Beograd je postavio nove ljude od kojih se očekuje da neće biti neposlušni poput smenjenih prethodnika.

Ipak, problem novopostavljenih za koje se očekuje da zagovaraju izlaznost Srba na izbore biće upravo u tome što su smenjeni predsednici opština i raspuštene Skupštine opština bili izabrani na izborima koje je Srbija organizovala i što, shodno tome, i dalje uživaju legitimitet i autoritet u sredinama u kojima su izglasani. Sa druge strane, novopostavljeni ljudi predstavljaju zvaničan Beograd na koji Srbi na KiM ne gledaju sa mnogo poverenja.

Vučiću-šiptare

Reporter „Svedoka“ ovih dana kretao se Kosovskom Mitrovicom i drugim mestima na Severu pokrajine. Malo ko je voljan išta da govori. Ljudi su se povukli u sebe. Ćuti narod, ćute smenjeni. Ćutnja i neverica su se, izgleda, uvukli u svaki ćošak Severa KiM. Nema galame, nema barikada, nema ničega što bi podsetilo na bunt i borbu za opstanak. Ipak, tišina u srpskim sredinama na Severnog Kosova nikako nije ona koja označava spokoj, već ona koja liči na zatišje pred buru. Reč je o ćutnji koja snažno odjekuje i potresa svakoga ko se ikada našao u njenom okruženju. Ali ta ćutnja je za Beograd, izgleda, daleko.

Retko ko je spreman nešto konkretno da kaže – oni koji su očajni protive se svemu, oni koji nešto imaju i rade, kažu da su zbunjeni. Malo je onih koji su otvoreno za izlazak na izbore i najčešće je reč o nekome ko, kako kaže, ima nekoga ko radi negde u državnoj inistituciji pa je nešto, navodno, čuo…

U srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji odigrava se sukob koji zbunjuje sve. Sa jedne strane su oni koje su izabrali i koji ih stvarno vode, tu, na terenu, a sa druge strane je država Srbija koja bi trebalo da ih vodi i štiti. I dok lideri Srba na KiM pokušavaju da brane nešto, a nemaju čime, Srbija, za koju se veruje da ima mehanizme i sredstva, to – kako mnogi Srbi na KiM smatraju – ne čini.

Kao da ni to nije dovoljna potvrda podele kao bitnog obeležja srpskog nacionalnog korpusa, podelili su se i oni koji idu na izbore – u 28 različitih lista na celom Kosovu, od čega su četiri na severu. Štaviše, očito dobro poznajući ovakve prilike, a u želji da dodatno otežaju/zakomplikuju poziciju Srbima, vlasti samoproglašene kosovske države su u predvečerje sastavljanja finalnih lista osporile obe srpske liste jer u nazivu imaju reč „Srbija“.

Cinici (koji su u Srbiji najčešće i realisti) rekli bi da je ovim potezom Priština jasno stavila do znanja koliko je, kako tvrdi zvanični Beograd – Kosovo i dalje – „Srbija“.

Čovek ne može, a da ne bude ironičan, pa da primeti kako Priština očito nije ozbiljno shvatila upozorenje predsednika skupštinskog Odbora za KiM, Milovana Drecuna (koji u emisijama na BN televiziji priča o „šiptarskim teroristima“, „balistima“ i NATO planovima za dominaciju ovim delom sveta, reklamira svoje knjige protiv NATO i balista, a ide u američku ambasadu na prijem), koji je u nedavnom gostovanju u jutarnjem programu TV „Pink“ istakao da „ukoliko bi sa liste bio uklonjen naziv ‘Srbija’, to bi smanjilo izlaznost na lokalnim izborima, pogotovu na Severu Kosova“, te je izrazio uverenje „da će Brisel u tom smislu zauzeti poziciju u korist Srbije“.

pantic-ivanovic

Ipak, ne lezi vraže, kada je Priština ipak osporila ime ’Srbija’, Drecun se nije ni malo pokolebao već je odmah izjavio: „Izmenom naziva niŠta se suštinski neće promeniti i to ne bi trebalo da obeshrabri birače da izađu na glasanje“!?

Doduše, i pre nego što je Brisel stigao da reaguje (i možda podrži Srbiju?), reagovala je Srbija. Zvanična lista koju podržava Beograd na severu – „Građanska inicijativa Srbija“ – promenila je ime u „Građanska inicijativa Srpska“.

Ovaj potez je kritikovao predvodnik druge liste „Srbija, demokratija, pravda“ i kandidat za gradonačelnika Kosovske Mitrovice, Oliver Ivanović, nazvavši ga brzopletim i istakavši da ovo dodatno slabi poziciju Srba, te da je eventualna odluka o promeni naziva srpskih lista trebalo da bude usaglašena međusobno pre no što iko išta prihvati.

Iako je prvobitno izjavio da postoji mogućnost da njegova lista odustane od izbora, Ivanović je ubrzo prelomio rekavši – „moraćemo da izbacimo reč ’Srbija’, nema nam druge“.

Komlikacijama povodom pominjanja reči ’Srbija’ u izbornoj listi, Srbi su opet bili na korak od toga da postanu predmet sopstvene ironije jer bi eventualnim odustajanjem liste Olivera Ivanovića Srbi na kraju imali jednu listu i nastupili pod njom – zahvaljujući smicalicama Prištine?!

Iako se čini da mnoge stvari, pogotovo sa srpske strane (bila ona državna ili ona na KiM) teku bez jasnijeg plana, nije sve tako. U oktobru, mesecu koji nam predstoji, a koji prethodi lokalnim izborima na Kosovu i Metohiji, Savet ministara EU bi, prema izvorima iz Brisela, mogao već da razmatra usvajanje pregovaračkog okvira sa Srbijom. Tako da, ako se vlastima u Srbiji žuri da što pre dobiju novi podsticaj iz EU, verovatno se očekuje da se ponesu „konstruktivno“ u onome što prethodi i što će se desiti lokalnim izborima na KiM u novembu.

I dok se u Briselu strategija države Srbije prema Albancima usaglašava očito sa instrukcijama Nemačke koja je oko toga najviše angažovana, zvanični Beograd (izgleda) ima odrešene ruke da sam vidi kako će da se razračuna sa onima koji se protive lokalnim izborima na KiM.

VUCIC I KACIN - KZN

Naime – Anketni odbor Skupštine Srbije, formiran aprila ove godine na inicijativu poslanika SNS Milovana Drecuna, posle 10. oktobra (dakle, 20-ak dana uoči lokalnih izbora) trebalo bi da objavi izveštaj o trošenju sredstava državnog budžeta na KiM od 2000. do 2012. godine. Naravno da je veoma bitno utvrditi kako se novac svih poreskih obveznika u Srbiji trošio. Međutim, većina građana u Srbiji imala je prilike dobro da se upozna sa postupcima i manirima u srpskoj politici, pa je vrlo verovatno da će optužbe za propuste u trošenju budžetskih sredstava biti dobar način da se kompromituju oni koji se najviše protive zvaničnoj politici oko KiM, a koji su svakako učestvovali u raspodeli tih sredstava proteklih godina – DSS, kao i čelnici Srba sa KiM.

Naravno, na kraju verovatno niko neće odgovarati o propustima u trošenju sredstava ili će se sve završiti manjom kaznom. Tako se čini vrlo izvesnim da ćemo u vreme priprema za lokalne izbore imati ozbiljnu kampanju međusobnih političkih prepucavanja i optužbi oko toga ko je korumpiran, kome je stalo do Kosova, a kome nije, ko je od toga zarađivao, a ko nije…

Uveče, u nedelju 3. novembra, u 20. časova, prema mišljenju koje u ovom trenutku preovladava kod mnogih Srba na KiM – država Srbija i njene institucije i formalno će ispuniti uslove da se ukinu i da sve pređe pod okrilje samoproglašene albanske države na KiM. Taj ishod čini se više izvesnim ukoliko se uzmu u obzir stavovi (pa i pritisci) očito najuticajnije države u Evropi – Nemačke. Sa druge strane, izvesno je da će i u slučaju najpozitivnijeg (po viđenju Nemačke) ishoda 3. novembra, put Srbije u EU i dalje biti podjednako neizvestan, samo što će proći neko vreme.

Ako vlast u Srbiji žele da odbrane prava svojih građana koji su joj lojalni na Kosovu, ona bi morala jasno da se izjasni i njima jasno objasni – šta konkretno nudi, šta će konkretno od Srbije na Kosovu ostati, odnosno od čega se neće odustati, i čime će to garantovati. U suprotnom, autonomija koja je, kako se tvrdi, dobijena Briselskim sporazumom, s vremenom će se ugasiti posle malo jačeg vetra iz Prištine, a finansijski i antikorupcioni savetnici Vlade (koji, gle čuda, dolaze baš iz Nemačke!) savetovaće (ekonomski sasvim logično) da se ukinu davanja Srbije za fiktivne funkcije u telima srpske države na KiM koja ili neće postojati, ili, kao do sada, uglavnom ne funkcionišu, već samo služe da se novcem umiruju i faktički prave politički Srbi, kojima je uloga samo da budu Srbi i koji nemaju uslova da razviju normalan život.


Izvor: Svedok / Napredni Klub

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Srpske podele uoči lokalnih izbora na Kosmetu

* Obavezna polja