Početkom decembra dnevni list “Danas” najavio je pokretanje nove rubrike “Druga strana Kosova”(1) u okviru koje će, kako kažu, “pokušati da kroz seriju intervjua upoznaju javnost Srbije o životu na Kosovu i sa ličnostima koje nisu iz sfere politike”.

Složićemo se da bi svakako prijalo malo se udaljimo od stresnih i ponižavajućih medijskih izveštaja o gorućem srpskom problemu. Međutim, svako ko makar površno poznaje rad lista “Danas”, često pominjanog u izveštajima o medijima u Srbiji koje finansiraju Soroš i USIAD, ipak neće to da očekuje i biće potpuno u pravu.

Rubrika je započeta, objavljeni su prvi intervjui sa umetnicima, urednicima, novinarima… Svi sagovornici za sada su Albanci, ili kako ih Srbi sa Kosova i Metohije nazivaju – Šiptari. Ne znamo hoće li do kraja ostati tako ali ovakav pristup je nametljivo jednostran. Sagovornici su uljudni, pristojni ideološki nenametljivi. Kvaka je baš u tome. Prikazati kako ona “druga strana” u izvesnom smislu želi da sarađuje sa Srbima ali tu postoje određene prepreke u vidu “predrasuda” koje Srbi imaju prema Albancima generalno, tako i onih „predrasuda“ prema njihovom ekspazionističkom nastojanju i teritorijalnim tendecijama. To što ih predvode nekažnjeni ratni zločinci, koji su umesto do zatvora uspeli da doguraju do najviših političkih položaja i predstavnika albanske nacionalne manjine na KiM, Srbi, gle čuda, nikako da prihvate. Ne umeju te ljude da gledaju kao državnike niti da im oproste njihovu ružnu prošlost i okrenu se budućnosti.

Stavovi koje zastupaju sagovornici, do sada, pretežno su nostalgični, da ih tako nazovemo, i žale zbog, pazite – manjka međusobne empatije, napetostima koje “i jedni i drugi izazivaju” ili smeta albanskom novinaru Astritu Gašiju to što ne zna da li bi se osećao dobrodošlim u Beogradu. Taj problem njegov sunarodnik Ljuljzim Hoti,izvršni direktor i osnivač neprofitnog kulturnog udruženja „7Arte“, uopšte nema. I upravo je intervju sa Hotijem (2), kao prvim sagovornikom, dao najvažnije informacije jer on “učestvuje u Danasovom online projektu koji ima za cilj da poveže srpsku i kosovsku kulturnu scenu”.

Kao Srbin sa Kosova i Metohije, novinar i umetnik po vokaciji, ne mogu drugačije a da ne reagujem lično nakon što sam pažljivo pročitao intervju.

Sagovornicima se nema šta prigovoriti u ovom intervju a i uostalom, oni rade na ostvarenju svojih nacionalnih ciljeva i razumljiv je njihov stav. Ono što smeta jeste stav Srba koji prenebregavajući i opraštajući žrtve i stradanje svog nedužnog naroda, aktivno pomažu da se postigne cilj iz kog razloga je taj narod i stradao. Da i ne pominjemo kontradiktornost načelima organizacija i medija koje predstavljaju a kojima bi podrazumevani prioritet morali da budu barem zaštita osnovnih ljudskih prava, etika, moral, objektivnost pa još poštovanje Ustava, prava svoje države kao i Međunarodnog prava koje prepoznaje teritorijalni integritet i njihove države suprotno imperijalističkim interesima… avaj, onih koji ih plaćaju.

Radoznao da čujem odgovore na pitanja koja su proizašla iz ovoga, kao nekoga ko je sada izgleda sa “treće strane Kosova”, napišem komentar ispod teksta u predviđeno polje za to, i pošaljem. Komentar, to moje pitanje redakciji, uredniku i novinarima lista “Danas”, ali i stav „čoveka sa Kosova koji nije iz sfere politike“, nije objavljen ni posle pet dana. Ovde ga prenosim, između ostalog, i kao ocenu tog projekta:

“Ja znam ali po vama, ko smo i gde spadamo mi umetnici sa Kosova i Metohije koji smo Srbi?

Što se samog projekta tiče on je u startu pažljivo konstruisana forma očigledne namere da ekstremna anti-srpska politika prodre dublje u “život običnih ljudi” maskirana u nešto njima blisko. Prvi i najpogrešniji korak jesu termini poput “kosovska umetnost”. To predstavlja primer brutalnog kršenja moralnih, pravnih i etičkih nomi jer time negirate srpsko stvaralaštvo posvećeno KiM ali i umetnike koji stvaraju na KiM. Pri tom pažljivim konstruisanjem čitave ideje sakrivate Albance koji energično, i često fanatično sa primesama fašizma čak, lome svako srpsko poimanje KiM proglašavajući Srbe, pa i nas koji ovde vekovima živimo i za to imamo tapije, prostim osvajačima, okupatorima, strancima… Kada takvo negiranje stigne iz Beograda ono nedvosmisleno predstavlja primer novog, ne može se reći duhovnog već mentalnog logora Banjica ili Staro Sajmište za srpske umetnike i “obične ljude” upravo sa Kosova i Metohije. 

Oblandom “običnog čoveka”, dodajući mu dimenziju metropolite koju on “na svom terenu” nikada neće pokazati ni u najavi ako se to kosi sa osnovnim načelima ekstremne nacionalističke politike albanske manjine (ili zajednice ako hoćete) na KiM, prikrivate etnički i nacionalistički ekspanzionizam albanskih separatista, veoma slično kao kod Ljotićevaca. Očigledno je da namerno i promišljeno sakrivate egzekutivno delovanje Albanaca prema vašem, srpskom narodu, duhovnosti, kulturi i teritoriji i isključivo, sada već gore i od Ljotićevaca i bliže sistemu NDH, radi stranih interesa u zamenu za šta dobijate prosečan honorar ali doživljavate izuzetnu emotivnu satisfakciju zbog izgradnje novog društvenog sistema i pojmova koji nisu zasnovani ne samo na razumu, već uopšte ni na čemu humanom čak ni u spoljašnoj formi.

Takva se namera i ideja same po sebi izvrću u svoju suprotnost i postaju vid najgore represije prema običnom, svom čoveku, Srbinu sa Kosova i Metohije i celoupnom njegovom životu i trpljenju koje je podneo ne bi li, originalno fašistička ideja Velike Albanije, ideja u načelu suprotstavljena i nastrojena duboko protiv države Srbije u kojoj živite i radite, bila sprečena u svom ostvarenju a da pri tom, za ono što je taj narod pretrpeo, nikome nikada nije tražio bilo kakvu nadoknadu, honorar pa čak ni duševnu satisfakciju već trpeo jako dugo, nadajući se jedino mogućnosti da opstane na svojoj zemlji. Tu mogućnost, na ovaj način, sečete u korenu dublje nego što je bilo ko drugi izvan mogao do sada.

Nema u ovoj nameri ničeg običnog a, koliko vidim, nema ni ljudskog.”

Redakciji internet izdanja lista “Danas” se ovaj komentar, po svemu sudeći, nije dopao ili nije u skladu sa njihovim „pravilima korišćenja“ od kojih prvo nalaže da komentari „ne krše postojeće srpske i/ili međunarodne zakone“… Istovremeno, projekat upoznavanja “druge strane Kosova”, one suprotne srpskim i međunarodnim zakonima, nastavljen je po zamišljenom planu prikazujući nasilno kreiranu „stvarnost“ tako da u njoj Srba nema i da njihov rad i životi, dok su na Kosovu i Metohiji, nisu nešto čemu treba posvetiti pažnju… Čak ni onoliko koliko to Albanci čine.

___________________________________________________________

1. https://www.danas.rs/rubrika/drustvo/druga-strana-kosova/

2. https://www.danas.rs/drustvo/druga-strana-kosova/ljudi-iz-srbije-i-sa-kosova-treba-da-gaje-vise-empatije-english/

3. Vidi pod 2.


Izvor: Srpski stav

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Treća strana Kosova

* Obavezna polja