УВОД И ЈОШ ПОНЕШТО

Од када је кренуо у завршну фазу манипулативне кампање за брисање Космета из националне свести српског народа (која је практично започела првог дана његовог доласка на власт), глобалистички прокуратор Србије, Александар Вучић, изгубио је (ако их је икад и имао) сваку назнаку људске моралности, сваки национални оријентир и било који траг Православља, а показао бескурпулозност и бешчашће невиђено код лидера у дугој историји српског народа. Никада, наиме, ни један наш Вођа до Вучића није показао спремност да крчми државу зарад власти, да помаже непријатељима да окупирану територију прогласе за своју и да ради имагинарних циљева попут „стабилности у региону“, „европских перспектива“ и сличних шарених лажа комада Србију и разбија српски народ, не само на Космету, већ и свуда у окружењу. Његова спремност да не пита за цену остварења својих циљева, чак и у случају да не смогне храбрости да почини завршни чин намераване издаје, већ је српском народу, српској Цркви и српској историји нанела непроцењиву штету која ће нас притискати вековима.

Степен деструкције који показује у поступцима и готово отворене потцењивачке мржње коју испољава према српском народу, као и повремени изливи беса у јавним иступима код неких стварају утисак да се ради о соби која није у стању да увек контролише своје понашање, а код других да вешто глумећи политичку шизофренију  олакшава себи остварење својих издајничких намера. Лично сматрам да не треба губити превише времена на то да ли су у праву први, други или је истина можда негде на средини, већ се треба сконцентрисати на његове активности које  се попут каме забадају у национално ткиво српског народа, односно демаскирати и разобличити лажи којима нас наменски свакодневно засипа.

Сама структура Вучићеве личности није више толико битна јер ово што чини он ради у своје име, али за туђи рачун. Иза њега стоје оне силе које српски народ и словенско православље немилосрдно прогањају већ вековима и прогањаће га до коначног уништења или свог пораза. Оне су јаке и организоване, а у тренутку када је, зарад власти, пристао да постане њихово оруђе, његов психолошки профил постао је део њихових операција. Тај профил је годинама брушен како њима одговара и у тренутку када је не само окренуо леђа Цркви, већ директно напао њен Косовски завет и великодостојнике који га проносе, јасно је да је Вучић дефинитивно одабрао и Господаре и свој неповратни пут. Ко му је суштински господар јасно је по количини лажи коју изговара и обмана које спроводи, па је демаскирање последица његових дела по српски народ и државу далеко приоритетније од бављења његовом личношћу.

У том контексту позабавићемо се боравком и активностима Александра Вучића и Хашима Тачија на Европском форуму у Алпбаху 25.08.2018, као и разговорима које су, вече пре тога, њих двојица водила под посредништвом премијера Аустрије Себастијана Курца и европског комесара Јоханеса Хана.

Нема сумње да се ради о синхронизованом наступу чије све аспекте и поруке треба пажљиво проучити, пре свега зато да би се разбила димна завеса како су „преговарачи“ још увек у фази идеја, како још увек нема „ничег конкретог“ и сл., која треба да дезавуише пре свега српску јавност,  чија се огромна већина противи Вучићевом све отворенијем одрицању од Космета. „Решења“ су готова и ово што нам се дешава јесте припрема њихове имплементације у свести народа како би се избегао тзв. „бумеранг-ефекат“, односно могућност да народ „историјски споразум“ одбаци на „улици“, што би итекако угрозило све што је Запад до сада остварио у колонизацији Србије, као и оно што тек намерава да оствари. И то се веома јасно видело током боравка Вучића и Тачија у Алпбаху.

Пре него кренемо у детаљнију анализу њихових наступа време је за кратку дигресију. Искуство нас учи да Тачијеви иступи после заједничких састанака, какав је био и овај у Аустрији, много више одговарају реалности него Вучићеви. Проста чињенице да је реализовано све од онога што је Тачи најављивао као позитивно достигнуће за Албанце, а ништа од онога што је Вучић обећавао Србима, као и да Косово после Бриселских споразума 1. и 2. (Дачић и Вучић) има много више државних атрибута него пре тога, говоре саме за себе.

ШАПУТАЊА У АЛБАХУ

У аустријском Алпбаху Вучић и Тачи наступили су на панелу „Нове перспективе проширења ЕУ”, где су седели један до другога, непрестано један другоме нешто шапутали, а у оквиру “политичких разговора” изнели су врло сличне ставове о “разговорима” које воде. Да погледамо пар примера.

О “границама”

Вучић: „Они који говоре против идеје о разграничењу не знају шта значи тај појам” (1) Разумемо да имате сопствени интерес, али које су границе Србије или Косова…  Сада када смо коначно почели да причамо о суштинским питањима, сви они кажу „шта то радите”. Шта вас брига, ми радимо за будућност наших грађана. Чинимо то за нас. Не утичемо ни на кога другог у региону”, поручио је Вучић подсећајући да је хиљаду пута рекао да Србија поштује и да ће поштовати територијални интегритет БиХ…”(2)

Тачи: „Из моје перспективе корекција граница у циљу проналажења решења је опција. Нико из нашег региона, чланице ЕУ и друге у свету не треба да се супротставе или плаше потенцијалног мировног споразума, чак иако такав договор садржи корекцију граница. Уверавамо да споразум под тим сценаријом неће ићи дуж етничких линија. Косово остаје мултиетничка заједница, наставиће да примењује највише стандарде по питању мањинских права и исто важи за Србију. Договор може имати само позитивне ефекте по регион и шире”, нагласио је Тачи  указавши да је Србија дала гаранције везане за Републику Српску, и да треба бити прагматичан у тражењу решења.(3)

О личним међусобним односима:

Вучић: „Да ли мислите да се Тачи обрадовао што седи поред мене? Да ли ме воли – не, и ја га не волим уопште. Али морамо да разговарамо и покушамо да решавамо проблем који постоји 200 година. Ако будемо у могућности да пронађемо решење, то ће бити могуће само ако добијемо подршку ЕУ.”(4)

Тачи: „Не волимо се Вучић и ја, али имамо обавезу да седимо заједно, радимо и преговарамо. Надам се, иако знам да је тешко, да ћемо учинити најбоље. Ако не постигнемо мировни договор, шта је решење?”(5)

О тзв. „споразуму“

Вучић: „Чиним најбоље да помогнем Србима да имају своју будућност, али мислим да радимо и нешто важно за Албанце. Ради се о Србима и Албанцима, морамо да живимо заједно у будућности… То би било нешто суштински за Балкан нешто о чему нисмо могли да сањамо дуго време. Људи који су били раније на власти су увек радили на склањању у страну проблеме, само да преживе политички још коју годину”.(6)

Тачи: „Званично смо покренули финалну фазу нормализације односа Београда и Приштине. Позвани смо на трећи састанак 7. септембра у Брисел. Косово је опредељено да се постигне правно обавезујући споразум са Београдом. Време је да се то учини сада. Имамо мали прозор који треба да искористимо”(7) … „Tачи је оценио да би “узајамно признање” Косова и Србије имало позитиван утицај на цео регион”.(8)

Шта нам, дакле, говори оволика подударност ставова два, наводно, љута преговарачка противника који имају потребу да нам саопште како се не воле али, ето, разговарају зато што воле нас?

Много тога, а пре свега да они већ знају основу решења које „промовишу“. Да није тако, да је све у фази „идеја“ како нас лаже Вучић, зар би те две балканске шуше ризиковале да свој став о потреби „разграничења“ понове после оштре поруке Ангеле Меркел „да на Балкану више нема промене граница“? (9) Тим пре што је то, наводно, неприхватљиво и за званични Лондон, вековног тајног архитекту у региону. Тешко. Но, још је теже поверовати да ова два балканска пајаца знају нешто што не знају Ангела Меркел и Тереза Меј. Или можда знају?

Рецимо, обојица (и Вучић и Тачи), имали су сусрете са Алексом Сорошем пре и после Алпбаха. Вучић се са њим састао прво 27.јула(10), а затим и 28.августа 2018.(11) и уз неизбежне Роме, тема је оба пута било Косово, односно „преговори“ Београда и Приштине. И Тачи се са младим Сорошем видео у истом ритму. И временски и тематски. Свакако занимљив троугао: Вучић-Тачи-Сорош наследник. А Алпбах у средини. За оне који се чуде откуд се одједном млади Сорош занима за Косово подсећање да је тата Сорош финансирао и бомбардовање Србије, и рад цивилних мисија на Космету, и стварање тзв. „Ахтисаријевог плана“ по коме се одвија легализовање независности Космета, као и формирање и рад тзв. „Међународне контакт групе“ која је иницирала стварање тог плана, а касније га и гурнула у орбиту упркос томе што је одбачен у Савету безбедности УН. Разлог је Трепча и остала рудна богатства јужне српске покрајине. Тек да знате шта је у фокусу породице Сорош. А они плаћају оне који слушају. Још више оне који им помажу…

Но, идемо даље са дешавањима у Алпбаху. Врло битна ствар коју Тачи говори директно, а Вучић признаје „округло па на ћоше“ јесте Вучићева гаранција да неће тражити да оно што даје Косову буде компензовано уступцима око Републике Српске. Тиме он легализује болесну анти-српску тезу на којој почива западна логика кршења међународног права у случују Космета – „Косово је јединствен случај (sui generis)!“ Вучић тиме легализује и само бомбардовање, јер и оно се онда може представљати као правично. Зашто то ради? Ако већ сматра да нема снаге или да није прилика да питање Српске покреће у пакету са Косовом (што само показује колико је „паметан“ или колики је издајник), зашто гарантује да Србији то сутра неће бити аргумент у неким разговорима око Српске који ће неминовно уследити? Ко је он да тако нешто чини?

Идемо даље. Оно што Вучић и Тачи, сарадници на послу легализовања независности Космета, које без прихватања од стране Србије никада неће бити легално по међународном праву, такође помињу у Алпбаху је израз „мировни споразум Срба и Албанаца“ и још му додају епитет „историјски“.  Чиста манипулативна глупост. У вези тога има најмање две битне ствари:

  • Албанци и Срби нису ратовали. То је много пута истакао и сам Вучић. И то у новије време. Сам је рекао да у садашњим преговорима нису проблем Албанци већ „велике силе које су нас бомбардовале“. Али, мировни споразум са њима већ постоји. То је „Кумановски споразум“. А проблемом статуса се бави Резолуција 1244. Пре него нас је НАТО засуо бомбама на Космету се полиција обрачунала са наоружаним терористичким групама и то углавном убаченим из западних земаља. Није било рата Срба и Албанаца. Зашто онда да са њима склапамо „споразум“ којим треба да им дајемо територију?
  • Али, ако се већ прави некакав „историјски споразум“ два „највећа народа на Балкану“ зашто је само Космет његова тема? Зашто не Скадар и остали крајеви у Албанији, који су некада припадали Србији и где данас живе Срби, готово без икаквих националних права? Вучић их ни један једини пут није споменуо!

Ту долазимо до проблема „граница“. Тачи је у Алпбаху употребљавао термин „корекција граница“, а Вучић „разграничење“, при чему је противницима те „идеје“ поручио да не знају „шта значи тај појам”. Но, није се потрудио да тим “незналицама” у које, признајем, спада и аутор овог текста тај појам “појасни”. Шта не знамо о појму “разграничење”? Можда то не подразумева дефинисање граничних линија две државе, али шта подразумева? Можда они који се “разграничавају” не морају да потпишу било какав документ којим то међународно потврђују, али шта морају? Можда је и могуће признати границе неке државе а не признати саму ту државу, али како? Ево, јавно позивам Вучића да нам дефинише бар појам “разграничење” ако нам већ није дефинисао “унутрашњи дијалог”, “замрзнути конфликт” и остале глупости које ископава из енциклопедијских речника и њима млати по српском народу. Хајде, правниче, који си 25 година после дипломирања постао “студент генерације”, дај нам своју дефиницију “разграничења”, зашто је кријеш од нас неуких?

Још једну ствар вреди издвојити из Алпбаха. Вучићево манипулативно помињање Енглеза, којима наводно „приговара“ због става о непромењивости граница. “Чујем гласове из Лондона као да су они више заинтересовани за нашу будућност од нас самих”, навео је Вучић. Замислите само. Човек коме је Тони Блер званични саветник, обавештајац Амадео Воткинс незванични председник владе, а Алистер Кембел неформални медијски уредник Србије наводно се опире енглеском утицају у Србији. Бљак. То је иста манипулативна матрица као када је Харединаја прво прогласио за злочинца а одмах иза тога му помогао да постане “премијер” тзв. “косовске владе”. Жаргонски је називају “игром лажног напада”, а они са Тавистока је зову „преусмеравање пажње“. Стар манипулативни метод који Вучић често примењује. Сетите се само како је директно прозвао Синишу Малог око Савамале и тога шта је он сад!

Сви елементи Вучићеве владавине, а посебно однос према Космету, подсећају на прсте МИ-6. А посебно његова садашња журба. Он зна да они не дозвољавају неиспуњена обећања. Отуда је помињање Енглеза у Алпбаху чисто бацање прашине у очи српском народу. Да се Власи не досете.

ЗАКЉУЧАК И ПОСЛЕ АЛПБАХА

„Синоћ се нешто догодило. Имам утисак да сам присуствовао историјском тренутку“(13), казао је председник Аустрије Ван дер Белен поводом боравка Вучића и Тачија на форуму у Алпбаху. Сигурно да први човек земље која тренутно председава Европском унијом ово није изустио ни случајно, ни напамет. Нити су слике и видео-клипови Вучића и Тачија како се смејуље и дошаптавају док други говоре тек онако обишле свет.

Алпбах је дефинитивно био увертира пред званични сусрет Вучић-Тачи који се планира за следећи викенд у Бриселу. Након тога Вучић је најавио пут на Космет где ће нешто “историјски” поручити Србима који тамо живе. Али, како је то сјајно уочио косметски новинар Иван Максимовић у тексту на овом порталу:

“ … То што „ми живимо овде“ никада и нигде не може да буде легитиман аргумент у расправама ни о судбини породичног имања, а камоли државне територије. Косово и Метохија су српска земља а не земља Срба који на њој живе!(14)

Тешко је сажетије а јасније демаскирати суштину концепта намераване Вучићеве издаје Космета. Шта год  да од њега и његових сатрапа чујете када на Космет дође сетите се ове две реченице. Када корумпирани издајници из Вучић-Вулинове “Српске листе” почну да нападају праве српске патриоте такође се сетите ове две реченице. И када ћутите и размишљате сетите се њих. Увек.

Јер, Космет је Србија. А Вучић је издајник. Фауст коме је Мефисто дошао на наплату и који тргује не само нашим Косовом, већ и нашим животима и будућношћу наше деце како би отплатио дуг свог властовања. После Алпбаха то би свима морало бити потпуно јасно. Као и то да Космет за Вучића више није српска земља и да је све што он ради заправо покушај да нас учини саучесницима своје издаје.

На нама је да одлучимо хоћемо ли на то пристати! После Алпбаха …

__________________________________

Одреднице:

 


Извор: Аналитички Форум

Оставите коментар

Оставите коментар на Вучић у Алпбаху – корак даље у издаји Космета

* Обавезна поља